Bojan Janković, otac Alekse iz Niša: I mene su osuđivali kao oca, ali zar je trebalo da zakopam porodicu još više?

Fotografija: Porodična arhiva

U ovo vreme pre tačno 11 godina roditelji Alekse Jankovića iz Niša, šest meseci posle njegove smrti, prvi put su izašli u javnost i ispričali mi kako su izgubili dete zbog vršnjačkog nasilja. Dragana i Bojan Janković su prvi roditelji koji su o tome javno progovorili jer su želeli da upozore na tragične posledice, odgovornost škole i kuda vodi zataškavanje i guranje problema pod tepih. To je bio prvi poznati slučaj kod nas da je dete počinilo samoubistvo zbog maltretiranja u školi koji je otvorio ovaj problem o kojem se dugo ćutalo. Priča o nasilju nad Aleksom je definicija nasilja u školama. I o tome zašto ne bi smelo da se dešava. Ali sad, više od deset godina kasnije, podsetnik je da nismo ništa uradili da tako ne bude.

Teško povređeni učenici i ponižena nastavnica kojoj su učenici izmakli stolicu posle čega je pala, rezultat su toga. Izveštaji o nasilju u školama punili su crne hronike protekle dve nedelje. Učeniku 8. razreda u Subotici je odstranjena slezina zbog povreda koje je dobio pošto su ga trojica učenika napala. Jedan od đaka koji je izmakao stolicu profesorki i kažnjen je isključenjem iz škole navodno je pokušao samoubistvo posle osude i reakcije javnosti. Profesori su izašli na ulice tražeći status službenog lica… Vršnjačko nasilje nijednoj strani nije donelo ništa dobro.

Iako su u poslednje vreme o svim ovim događajima izabrali da radije ćute jer misle da su već sve rekli i “nacrtali” šta će da se desi, Dragana i Bojan Janković su ipak pristali da mi još jednom, možda i poslednji put, govore o tome.

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS

NA POKLON SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA

Originalni tekst