Bez promena u dopunskoj nastavi

Tokom nedavno odrzanih susreta dijaspore i otadzbine u Beogradu, susreli su se i nastavnici dopunske nastave u dijaspori, predstavnici koordinacionog tima Vlade Republike Srbije zaduzeni za resavanje problema Jugoslovenske dopunske skole i crkve.Predstavnici Vlade bili su Vlastimir Budimirovic, predsedavajuci koordinacionog tima, Zoran Popovic, pomocnik ministra prosvete za dopunsku nastavu i jos nekoliko clanova pomenutog tima. NJihov zadatak je da do kraja maja sacine idejni projekat funkcionisanja dopunske nastave na srpskom jeziku i dostave ga Vladi Srbije.Sa druge strane, u sali je sedelo pedesetak nastavnika i predstavnika udruzenja iz dijaspore. Bila su tu, uglavnom, lica poznata sa ranijih slicnih skupova, nastavnici koji su i ranije pokusavali da ukazu na veliki broj problema sa kojima se susrecu u radu sa drugom i trecom generacijom Srba u inostranstvu.

Zajednicke primedbe
Sve primedbe nastavnika mogle bi se kratko svesti na nekoliko karakteristicnih. To su losi uslovi rada nastavnika, losi udzbenici i nastavni planovi.Da bi se sprecilo smanjenje broja daka, nastavnici predlazu sto cesce dovodenje polaznika JDŠ u otadzbinu, uvodenje veronauke i izradu novih udzbenika uz obavezne konsultacije nastavnika JDS.

Ranije su, po pravilu, nailazili na zatvorena vrata ili prazna obecanja. Situacija se, kako rece jedan od njih, izgleda nije znacajno promenila ni sa novom vlascu. Naime, umesto zaostalih plata i novih udzbenika, od predstavnika koordinacionog tima culi su da se pomoc ocekuje upravo od njih, a ne da ce im biti upucena. Rezultat svega ovoga je samo 2.408 daka u jugoslovenskim dopunskim skolama u svetu, sa tendencijom daljeg smanjenja ovog broja.

Niotkuda daka
– Jugoslovenska dopunska skola je do sada traljavo finansirana. Prakticno je dijaspora sama finansirala njen rad. Tokom 1998., na primer, ugasila se JDS u Velikoj Britaniji iako samo u Londonu zivi 100.000 Srba. Do 1996. godine smo uspevali da odrzavamo broj polaznika na 5.000. Na zalost, sada je broj polaznika prepolovljen. Sasvim je jasno da je neophodan njen preobrazaj, pocevsi od resavanja problema iz prethodnog perioda, istakao je Zoran Popovic.Primedbe na funkcionisanje JDS imali su svi nastavnici bez obzira da li se radi o zemljama gde tu skolu finansira domacin ili Ministarstvo prosvete u saradnji sa roditeljima. Najvise prituzbi bilo je iz Svajcarske gde je i broj ucenika najveci.- Nastavnici koji rade u JDŠ u Švajcarskoj dovedeni su na rub siromastva, ali uprkos tome, nismo izostali ni sa jednog casa. Zato trazimo da nam se isplate zaostala dugovanja kako bi mogli da izmirimo dugovanja prema zemlji u kojoj zivimo.

Vazni samo biznismeni
Svi nastavnici prisutni na susretima dijaspore i otadzbine bili su nezadovoljni i ogorceni cinjenicom da njihovom susretu nije prisustvovao ministar prosvete Srbije Gaso Knezevic, koji je u to vreme otvarao priredbu na Novosadskom sajmu. Nastavnici nisu mogli da veruju da je otvaranje Sajma bitnije od problema u JDS i glasno su negodovali.Nezadovoljstva je bilo i zbog tretmana na samom Saboru s obzirom na to da se, kako su istakli, sve “okrece” oko skupa biznismena.

Ne mozemo ledima zatvarati vrata Svajcarskoj i brukati zemlju iz koje dolazimo. Zbog svih problema koje smo imali sa uplatama participacije roditelja, broj daka sa 2.500 smanjen je na oko 1.200 – istakao je Rajko Banovic, nastavnik iz Svajcarske.On je istakao da ovakvim odnosom prema radnicima u JDS, doci ce do asimilacije i germanizacije Srba koja je vec u toku, jer i roditelji zele da zaborave jezik zemlje iz koje su potekli. Banovic je zatrazio da i skola promeni ime i dobije prefiks “srpska” jer dece drugih nacija u njoj nema.Slicne primedbe iznosi koleginica iz iste zemlje Verica Markovic koja trazi bolje regulisanje statusa nastavnika i ukidanje posrednika izmedu Ministarstva prosvete Srbije i njih. Ovaj posao je do sada radila Politehnicka akademija na ciji rad je iznet veliki broj primedbi i zajednicki zahtev da je treba iskljuciti iz posla.
– U koordinacioni tim treba ukljuciti predstavnike nastavnika svih zemlja u kojima postoji JDS. Nasi saveti mogu biti kljucni jer smo upuceni u sve sto se dogada na terenu. Nase ucesce je neophodno i u izradi udzbenika. Predstavnici Vlade trebalo bi da dodu u dopunske skole i vide kako radimo i u kakvom smo polozaju. Samo jedan nas nastavnik nedeljno prede 500 kilometara obilazeci isturena odeljenja kako bi ucili decu maternjem jeziku i sprecili da zaborave odakle su potekli – tvrdi Violeta Brakus iz Svajcarske.
Dragoslav Popovic iz Srpskog kulturnog saveza iz Svajcarske kaze da bi u ovoj zemlji dopunsku nastavu trebalo da pohada 25.000 daka.- Situacija je katastrofalna. Nastavnici su na egzistencijalnom minimumu i to Svajcarska ne moze da tolerise. Bice jako neprijatno ako se povodom dugovanja za osnovne zivotne potrebe pokrenu sudski postupci. Svajcarska drzava je pokazala vise razumevanja za probleme nase skole nego matica. Nadamo se da cemo sada moci da saopstimo roditeljima da je i nasa zemlja spremna da pomogne.

Obijaju pragove
LJiljana Vukic iz Nemacke, u dopunskoj skoli u ovoj zemlji radi 30 godina. Nastavnike u ovoj zemlji finansira zemlja domacin, pa finansijski problemi nisu primarni.- Sve ove godine koliko sam u JDŠ kucam od vrata do vrata i trazim da se promene udzbenici i prilagode deci ne samo onoj u dijaspori nego ponaosob za svaku zemlju u kojoj zive. Zivot u svakoj zemlji je specifican kao i deca koja tamo zive i tome treba prilagoditi rad. Skoro svi udzbenici i programi po kojima bi trebalo da radimo su odavno zastareli. Neophodno je i slanje obrazovanijeg, spremnijeg i kreativnijeg kadra iz dijaspore, ali na duzi mandat jer se deca jako vezuju za nastavnike, istakla je Vukic.
Milorad Bulatovic, takode, iz Nemacke, smatra da su udzbenici za JDS preskupi. Cena od cak 60 maraka po knjizi je previsoka za nemacku drzavu, koja finansira celokupan rad ove skole i nece da ih placa.
– Nadam se da ce, prilikom izrade novih udzbenika, bar medu recenzentima biti jedan nastavnik sa terena. Mora se imati u vidu da deca koja uce u Srbiji i ona u dijaspori nemaju ista znanja. U tekstu citanke za treci razred ima cak 53 reci, koje moj ucenik ne razume. Objasnjavanje ovih pojmova je krajnje dosadno i zamorno. Zato je razumljivo da dete nece da ide u skolu i da ce ga roditelji ispisati iz JDŠ – objasnjava Bulatovic.Dragoljub Albijanic iz Francuske tvrdi da je broj daka JDS i u ovoj zemlji drasticno opao.- Izgubljeno je poverenje i u drzavu i u skolu. Prosle godine sam imao 30 daka, sada ih imam 15, a ako se ovako nastavi, sledece godine necu imati ni jednog – upozorava Albijanic.LJiljana Cirovic iz iste zemlje kaze da je jedan od najvecih problema JDS u Parizu nedostatak prostora, mada to nije jedina sporna tacka.- Nastavnih sredstava nemamo uopste. Nemamo cak nijedan kopir aparat, udzbenici su neadekvatni, dnevnici su losi, kao i knjizice – kaze Cirovic.
Govoreci o problemima JDS u Austriji, Mirjana Jovanovic primecuje sve manji broj polaznika, zbog nedefinisanog odnosa roditelja prema otadzbini. Pojedini cak smatraju da je za njihovu decu bolje da ne znaju srpski, jer ce ostati da zive u Austriji.