Bura u donedavno mirnoj Luci „Beograd“, zbog po oceni radnika, niske cene akcija od 800 dinara i samo jednog zainteresovanog ponuđača – luksemburškog investicionog fonda „Vorldfajn“ izbacila je na površinu i ime Milana Beka, savetnika tog stranog kupca, koji će najverovatnije za svega 40 miliona evra pazariti kapitalno srpsko preduzeće.
Reč je o nekadašnjem Miloševićevom ministru za privatizaciju i kumu Zorana đinđića, čoveku koji je napisao prvi zakon o privatizaciji, a koji od oktobra 2000. godine, nije na javnoj sceni Srbije.
Da ovaj rođeni Novljanin i saobraćajni inženjer po struci, zna šta je dobro i zbog čega je, doduše prema neprovernim informacijama kao suvlasnik, pravo iz Milana uplovio u luku na Dunavu, jasno je ako se ima u vidu imovina Luke „Beograd“.
Naime, ukoliko radnici prodaju akcije „Vorldfajnu“, ovaj fond će doći u posed
300.000 kvadrata zatvorenog skladištenog prostora, 650.000 kvadrata otvorenog skladišta bazena, železničkog koloseka od 12,5 kilometara i drumske saobraćajnice od 9,6 kilometara!
Reč je, dakle o golemoj imovini, ali to nije prva značajna privatizacija u Srbiji u kojoj je učestvovao Beko, koji bez sumnje zna šta vredi.
Prošle jeseni, on se kao savetnik pojavio u prodaji aranđelovačke fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš“. Afera, koja je pratila ovu maratonsku privatizaciju u jednom trenutku umalo nije srušila srpsku Vladu, a investicioni fond „Balkan Limitid“ sa Kajmanskih ostrva, koje je zastupao, postao je vlasnik najpoznatijeg srpskog brenda.
Pobedili su čuvenog takmaca – firmu „Apurna“, čiji su suvlasnici bili francuska kompanija „Danon“ i proslavljeni košarkaški as Vlade Divac.
Beko stoji iza firme „Erma“, koja je u aprilu ove godine kupila 70 odsto kapitala spoljnotrgovinske firme „Rapid“. To je izvedeni zaključak iz neospornog podatka da je
on vlasnik 30 odsto kapitala te firme, još od 1996. godine.
Avgusta ove godine pojavio se kod premijera Vojislava Koštunice, na razgovoru o privatizaciji „C marketa“, kome su prisustvovali Miroslav Mišković, vlasnik „Delte“ i Slobodan Radulović, generalni direktor „C marketa“.
Pitanje koje muči javnost je da li čovek, koji je u protekloj deceniji imao važan uticaj i krojio privatizacione zakone, danas može da trguje svojim uticajem i tako utiče na ishod privatizacije u Srbiji, pogotovo kad je reč o delu akcija u državnom vlasništvu.
Milan Kovačević, ekonomista i jedan od osnivača G 17 plus kaže da nije dobro lepiti ljudima negativne etikete samo zato što su imali važne položaje u vreme Miloševićeve vladavine.
– Nisu svi loše radili u toj vlasti, niti su se svi na sumnjiv način obogatili. Koliko znam Beko je savetnik nekoliko investicionih fondova, koji su učestvovali u važnim privatizacijama u Srbiji. A niko ne uzima za savetnika čoveka, ukoliko nije ubeđen u njegove kvalifikacije – kaže Kovačević.
Opozicionar u vreme Miloševićeve vlasti, naš sagovornik tvrdi da bi on imao razloga da kaže nešto protiv Beka, ali želi biti realan.
– Nisam čuo da je u nekom procesu gospodin Beko osuđen, pa nemam razloga da se nerviram zbog njegovog učešća u privatizaciji srpskih preduzeća – ocenjuje Kovačević, ali i ističe da pojedincima u vlasti odgovara da čovek poput Beka, kao savetnik odlučuje o daljoj sudbini važnih firmi.
Zoran Popov, profesor „BK univerziteta“ kaže da nema ništa neobično da bivši funkcioneri budu savetnici, direktori važnih kompanija.
– Tako je svuda na Zapadu, negde treba da prođe godina, pet godina, a negde mogu odmah nakon prestanka funkcije da uskoče u direktorsku fotelju. Tu je u Srbiji problem druge vrste, jer to nije regulisano, pa je korupcija u Srbiji skoro legalizovana. Stoga nije isključeno da ljudi, koji su imali nekakav uticaj to debelo iskorišćavaju kad više nisu na vlasti – kaže Popov.
Dosad se u Srbiji, jedino Savet za borbu protiv korupcije bavio problemom trgovine uticajem, a među prvima na ovu opasnost je upozorila prof. dr Zagorka Golubović u više zvaničnih izveštaja Saveta.
Dala je ostavku na mesto u tom Savetu, jer za njena i upozorenja drugih članova, pravosuđe Srbije nije imalo sluha.
Sumnjivi saborci
– Mnogi opozicionari u vreme Miloševića, koji su sada na vlasti ne vole baš mnogo svoje nekadašnje saborce, jer se plaše da previše znaju o njima i da bi to mogli da kažu. Stoga radije biraju ljude iz bivšeg režima – kaže ekonomista Milan Kovačević.
Spasavao Miloševića
Radni vek Beko (44 godine) je započeo u privatnoj marketinškoj agenciji „Spektra“, na mestu direktora marketinga. Ubrzo je postao vlasnik te agencije i uradio jednu od najuspešnijih marketinških kampanja u Srbiji – kampanju Demokratske stranke 1993. godine.
Ubrzo nakon toga osnovao je svoju firmu „DiBek“, koja s bavila trgovinom drveta, hranom i lekovima.
Za vreme ministrovanja od 1997. do 1999. godine, uspeo je da proda 49 odsto akcija „Telekoma“ italijanskom „Stetu“ i grčkom „OTE-u“ za nešto više od milijardu i po nemačkih maraka i na taj način spasi režim Slobodana Miloševića od bankrotstva.
Postoje brojne sumnje, da je korupcija obeležilo tu privatizaciju. čak su italijanski pravosudni organi vodili istragu zbog toga, u kojoj je svedočio, ali ništa nije presuđeno.
