Zagonetku Avganistana pokušalo je da reši nekoliko imperija, od DŽingis kana do Engleza i Sovjeta, a Amerikanci posle devet godina pokušavaju da nađu način da se otuda iskobeljaju, a čini se da se zaglibljuju. Kao onda u delti Mekonga
Da jednostavno izađu iz Avganistana kao što su Sovjeti učinili 1989, za većinu Amerikanaca nije pametna ideja, mada se o izlasku iz avganistanske avanture naširoko raspravlja. „Ovde nema jasne izlazne strategije“, lamentira DŽerald Konoli, demokrata iz Virdžinije i član kongresnog komiteta za spoljne poslove.
Gordon Goldštajn, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika DŽona F. Kenedija i Lindona DŽonsona, opisuje Avganistan kao misiju koja je već viđena u Vijetnamu 60-ih prošlog veka. On dokazuje da politika progona pobunjenika i zaštite civilne populacije, koju je prošlog leta definisao ovog proleća otpušteni general Stenli Mekristal, propada, budeći reminiscencije na nekadašnje neslavne grandiozne američke planove iz delte Mekonga.
O tome zašto je ta politika neodrživa, američka štampa objavljuje ovog leta mnogo podataka.
SVE VIŠE ŽRTAVA: Jun 2010, kada su ubijena 102 strana vojnika, bio je najsmrtonosniji mesec za okupacione snage od kada su talibani najureni s vlasti 2001. Te godine intervencionističke snage su imale 100 mrtvih, a u 2009. godini – 521. Jul je drugi po smrtnosti mesec sa 88 poginulih okupacionih vojnika.
Ubistvo osam stranih medicinskih radnika u Badakšanu na avganistanskom udaljenom severoistoku pre desetak dana pokazuje da strani civili nisu pošteđeni, a i da se talibani ne ustručavaju da preuzmu odgovornost za njihovu smrt. Šest Amerikanaca, jedna Britanka, jedna Nemica i dva Avganistanca ubijeni su revolverskim mecima dok su se vraćali u Kabul posle lečenja civila u Badakšanu i Nuristanu. Od januara do juna 2009. bilo je 75 napada na civile koji rade za NVO i humanitarne grupe.
Većina Amerikanaca sada misli da se taj rat ne može dobiti, a javno mnjenje postaje ozlojeđeno, ali ne i onako zgroženo kao u vreme Vijetnamskog rata. To je sasvim drugačija atmosfera od one koju je vaš hroničar tamo video posle 11. septembra 2001. godine, kada je u javnom mnjenju ponavljano pitanje: „Zašto nas ne vole?“, s podrazumevajućim: „I koga zbog toga treba da bijemo?“ Tada se licitiralo o tome koje su države nevaljale, pa se tada čulo i poneko pitanje tipa „zašto samo Avganistan i Irak, zašto ne i Sirija, a i šta je sa Saudi Aarabijom, tamo odsecaju ruke…“.
Talibani su se nekoliko godina posle 2001. bili primirili, ali su se sada ponovo pojavili kao ozbiljan neprijatelj. Odoleli su najboljoj vojnoj tehnologiji klasičnim gerilskim stilom, uz lokalnu podršku, nekad dobrovoljnu, nekad iznuđenu, finansirani od milijardi dolara obimne trgovine drogom.
SVE MANjE SAVEZNIKA: Većina američkih saveznika nije zainteresovana da bude deo bilo kojih američkih dugoročnih planova u tom delu sveta. Holandija je povukla svoje vojnike, Kanada i Poljska su obznanile nameru da učine isto. Najveći neamerički kontingent čini oko 10.000 britanskih vojnika, a britanski premijer Dejvid Kameron nagoveštava da bi i on većinu njih povukao u ne tako dalekoj budućnosti.
Predsednik Pakistana Ali Zardari u intervjuu „Mondu“ kaže da međunarodna zajednica, kojoj pripada i Pakistan, gubi rat s talibanima“, a poraz je u tome što smo „mi izgubili bitku za srca i umove Avganistanaca“.
LEGENDARNA LIčNOST: Šta je formula „proglasi pobedu i beži“? Odvajanje stanovništva od talibana, izgradnja institucija u Avganistanu – sve to izgleda daleko. Hvatanje Bin Ladena? Glavnokomandujući američke vojske u Avganistanu general Dejvid Pitreus je za televiziju NBC izjavio da Bin Laden, koji se, po njemu, verovatno krije u zabačenim planinama u Pakistanu, ima status „legendarne ličnosti“, pa njegovo hapšenje ostaje važan zadatak „za sve koji se bore protiv terorizma u svetu“.
Bivši američki komandant u Avganistanu Stenli Mekristal je prošle godine ograničio upotrebu avijacije i uveo nova pravila za pretres kuća kojima bi trebalo, u potrazi za pobunjenicima, da bude zaštićenija civilna populacija. Ta direktiva je dalje pooštrena posle dolaska generala Dejvida Pitreusa, koji takođe opominje 150.000 potčinjenih Amerikanaca i zapadnjaka da je u Avganistanu „odlučujući teren – humani teren“.
Kada je sajt Vikiliks pre nekoliko nedelja objavio hrpu od stotinak hiljada ratnih avganistanskih dokumenata, u Americi je počela da se širi javna sumnja u lojalnost Pakistana, za koji se u jednom listu kaže da ostaje preokupiran istorijskim neprijateljstvom prema Indiji, ponekad nauštrb napora u borbi protiv fundamentalističkih terorista. Goldštajn savetuje da se na problem pogleda kroz naočari pakistanskih zvaničnika, koji su mnogo racionalniji nego što se u Americi misli: oni su vodili akciju protiv terorista u dolini Svat i u južnom Vaziristanu i sada kažu da su imali mnogo više žrtava civilnih i vojnih nego što su imale sve NATO trupe zajedno.
OSTANAK ILI ODLAZAK: U intervjuu za „Njujork tajms“, general Pitreus, koji je komandu u Avganistanu preuzeo posle smene generala Mekristala, kritičara administracije i predsednika Obame, protivi se naglom povlačenju američkih vojnika u julu 2011, mada je predsednik Obama obećao smanjenje kontingenta u Avganistanu. On izjavljuje da je američka vojska tek pre dve nedelje dobila resurse koje je zahtevala.
Jedna novinska računica kaže da će avganistanska kampanja samo u ovoj godini koštati Ameriku koliko i njen rat za nezavisnost, američko-meksički rat 1812., građanski rat i špansko-američki rat zajedno. Po podacima jedne istražne službe Kongresa SAD, rat u Avganistanu je najskuplji u istoriji te zemlje ne računajući Drugi svetski rat koji je Ameriku koštao 4,10 triliona dolara. Rat u Iraku i Avganistanu koštao je Ameriku 1,15 triliona, Vijetnam 738 milijardi, Koreja – 341 milijardu, Prvi svetski rat – 334 milijarde, rat u Persijskom zalivu – 102 milijarde.
Godišnja „cena“ jednog američkog vojnika u Avganistanu iznosi 1,1 milion dolara. U vreme Drugog svetskog rata koštao je 67.000, a u Vijetnamu – 132.000 dolara.
Rat za nezavisnost koštao je Amerikance 2,4 milijarde (po sadašnjim cenama), a toliko košta devet dana vojnih dejstava Pentagona u Avganistanu.
Sredstvima potrebnim za održavanje 246 američkih vojnika može se finansirati ceo sistem visokog obrazovanja u Avganistanu. Ali to je druga priča o imperijalnim silama i siromašnom svetu.
Zašto je za nas važan ishod američke avganistanske kontroverze? Pa zato što imperija toliko zaglibljena u toj avanturi, s takvim gubitkom moralnog ugleda, a tako moralistički pretenciozna može da bude veoma neprijatna na drugim terenima. Amerikanci veruju, jer to njihovi političari ponavljaju, da su ovde na Balkanu požnjeli nekoliko uspeha i niko ih ne može ubediti u suprotno.
