Antologija "Ne diraj moje ognjište"

“U današnje vreme, kada se živi užurbanim i savremenim životom, sve manje pažnje se posvećuje tradiciji i našoj prošlosti. Poruka je snažna i jasna – da ne smemo nikome dozvoliti da dira naše ognjište, naš identitet, da ne smemo zaboraviti golgotu koju je prošao ovaj narod i ova zemlja, da izvučemo pouke, kako nam se nikada više ne bi dogodilo ništa slično”, kaže za Program za dijasporu RTS-a književnica Gordana Pavlović, član UKS-a i redovan član Matice srpske.

Na konkurs se odazvao veliki broj pisaca, sa veoma kvalitetnim radovima, tako da odabir nije bio lak. Među brojnim, poznatim imenima naše književnosti u antologiji su zastupljeni i naši pisci koji žive u dijaspori. Među njima su: Branislav M. Vuković, Milan M. Cimbaljević, Milojka Jovović, Milojka R. Jelovac, Miljan Sandić, Slobodan M. Čurović, svi iz Crne Gore; Danilo Tešanović i Dobroslav Petričević iz Republike Srpske; Dragan Rađenović, SAD-Kalifornija; Leposava Lepa Simić iz Švajcarske; Milan Čorak iz Hrvatske; Slavica Klein iz Austrije; Vladimir Vukelić iz Italije.

“Velikim brojem pisaca iz dijaspore i regiona ova knjiga je dobila svoj međunarodni karakter. Teško je izdvojiti bilo koju priču ili pesmu, jer su svi radovi nabijeni emocijama, patriotizmom, nostalgijom, ali i vrednim istorijskim činjenicama, koje treba da mladim naraštajima služe za nauk”, kaže Gordana Pavlović za RTS.

 Akademik Olga Zorić  ističe:

“Ova antologija ima za cilj da iz ugla pojedinca, kroz književna ostvarenja i zapise svedoka jednog vremena, prikaže istorijske i paraistorijske tokove koji svojim vijugavim putanjama meandriraju kroz prikazane i neprikazane tokove naše države i društva. Istorija pojedinca ili jedne porodice, često može vernije oslikati istorijske i društvene prilike i tokove, nego faktrografski nabacane činjenice pojedinih istoričara istrgnute iz konteksta i iz čijih zapisa naša deca uče o svojoj državi i društvu. Odabrana književna ostvarenja sabrana u ovu antologiju čine dragocene istoriogarfske i etnografske deliće srpskog naroda”.

Ljubiša Pavlović o Antologiji

“Udarili su nam na svetinju, dedovinu, na jezik, školstvo, obrazovanje. Urušavaju sve ono što jesmo, otimaju i prave nas robovima. Pokušavaju nam prišiti dela koja nismo učinili.
Baš zbog toga je i nastala ova knjiga, da se pokaže, ali i dokaže, da postoje još znameniti ljudi kojima je Otadžbina svetinja i koji se ne mire sa nastalom situacijom. Što nas više pritiskaju-bićemo glasniji i u nama će se stvarati sve veći otpor da sačuvamo ono što imamo, ali i vratimo Kosovo i Metohiju pod svoje okrilje i doživimo da se svi proterani vrate na svoje ognjište. Neka se zabeli dim iz dimnjaka svakog domaćina i neka plovi beskrajnim prostranstvom vasione šaljući poruku ovo je Srbija! Srećan sam ako smo ovom knjigom bar delimično ukazali da postoje ljudi koji se ne mire sa surovom realnošću, kojima je stalo do Srbije, očuvanja teritorije, jezika, običaja i ognjišta svojih predaka! Na kraju poručio bih svim svojim savremenicima – Čuvajte i negujte svoje ognjište! Ono Vam nije poklonjeno od roditelja. Pozajmljeno je od vaše dece da ga sačuvate i vratite njima, a oni svojoj deci i tako sa kolena na koleno. I sve što nismo uspeli sačuvati, imamo dug da se borimo i vratimo pod okrilje srpske države i vratimo svojoj deci, a oni da čuvaju za svoju. Samo tako će srpsko ognjište biti sačuvano! Živela Srbija!”