Srpska dijaspora | Vesti iz dijaspore i o dijaspori

Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS. Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa on je znatno veći. Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra. Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto). U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto, što u centralnoj banc..

"Ukoliko Vlada usvoji predlog te strategije, uradiće se akcioni plan koji sa konkretnim rešenjima, koji bi mogao da bude završen do sredine naredne godine", kazao je Đorđević novinarima u pauzi razgovora sa studentima koji studiraju u inostranstvu iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI). On je kazao da je takav plan nužno napraviti što pre, kako Srbija ne bi došla u situaciju, poput recimo Hrvatske, da po ulasku u EU dodje do velikog talasa migracije, kada nikakve naknadne mere ne bi mogle da pomognu. Đorđević je naveo da je za sada razmatrano iskustvo Izraela i Finske. Kako je objasnio, prema iskustvu Finske, program pomoći države se odnosio na one studente koji imaju viziju i izdvajaju se od drugih po svojim veštinama i koje je država po završetku studija zapošljavala u domaćim kompanijama srednje veličine i davala im godinu do dve dana najveću platu koju bi mogli da zarađuju u inostranstvu. "U 100 odsto slučejeva oni su i posle toga ostajali u tim firmama, poslodavci..

„Politika” na digitalnom kiosku Od 30. aprila „elektronske novine” dostupne čitaocima širom sveta „Politika” se od 30. aprila priključuje velikoj porodici svetskih listova koji na Internetu nude svoje „elektronske novine”, odnosno digitalnu repliku koja izgleda istovetno kao štampano izdanje. Ovaj projekat je komercijalni i namenjen je prvenstveno našim ljudima u inostranstvu, ali će moći da se čita i kod nas. Za partnera u ovom poslu odabran je američki operator takozvanog „digitalnog kioska” Newsstand (www.newsstand.com) koji na ovaj način već distribuiše elektronska izdanja „Njujork tajmsa”, „Monda”, „Velta” i oko stotinu drugih listova širom sveta. Newsstand odgovarajućim softverom distribuiše i obavlja naplatu ovih...

U noći između subote i nedelje na stotine vatrometa uveličalo je slavlje ali je bilo veselo i tokom dana. Kroz poslovni centar Toronta, od raskrsnice Blur i Jang pa sve do Dandas skvera, prošla je Parada nacija, vesela mešavina narodnih nošnji, zastava iz rodnog kraja i muzike. Parada je organizovana po azbučnom redu pa je Srbija bila 24-ta nacija u ovoj bučnoj koloni. Pre zastave Srbije prodefilovali su svi iz regiona, ali i u Kanadi najbrojnije iseljeničke grupe, poput Vijetnamaca, Filipinaca, Ukrajinaca, naroda iz Latinske Amerike. Srpski nastup predvodio je Tesla automobil sa registarskom tablicom na kojoj je jednostavno pisalo Srbija a...

Predstavnici dijaspore pripretili Vladi juče u Beogradu Pare ili tužba Sudu u Strazburu Ukoliko do oktobra Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom ne reši problem u vezi sa 4,5 miliona evra Fonda rasejanje za maticu, koji su propali u stečaju „Beogradske banke“, Sabor matice i rasejanja podneće tužbu Evropskom sudu u Strazburu - najava je učesnika trećeg po redu Sabora koji je juče održan u Beogradu. Kao i na svakom skupu dijaspore, tako i na ovom, govorilo se najviše o stradanju Srba i problemima sa kojima se suočava, i to od Kosovske bitke do danas. Ipak, nije izostalo najvažnije pitanje, a...