Reditelj Odiseje Kristofer Nolan i scenografkinja Rut de Jong De Jong proveli su mesece putujući i istražujući lokacije na kojima bi mogli da ožive različite svetove opisane u Homerovom epu — plaže osuđene Troje, pećinu Kiklopa, Hadov podzemni svet, kao i ostrva Kalipse, Kirke, Lestrigonaca i Itake, ali i sva nemirna mora koja ih razdvajaju.
Jedan od glavnih ciljeva bio je da izbegnu ustaljene vizuelne obrasce koje su oblikovali stari holivudski spektakli o antičkom svetu, takozvani filmovi „mača i sandale“, od kojih su mnogi snimani u pustinjama Španije ili su se oslanjali na estetiku romantičarskog slikarstva.
Na kraju su ono što su tražili pronašli u šest zemalja: Maroku, Grčkoj, Italiji, Islandu, Škotskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Ono što nije moglo da bude snimljeno na autentičnim lokacijama izgrađeno je u studijima u Kaliforniji.
„Odisej putuje na mesta koja su za prvobitnu publiku Homerovog epa bila potpuno nepoznata i izvan njihovog iskustva“, kaže Nolan. „Ta mesta su morala da zvuče egzotično i neobično. Želeli smo da taj osećaj prenesemo i na film, pa se nismo ograničili isključivo na Mediteran i na pretpostavke gde bi istorijski Odisej, ako je uopšte postojao, mogao da putuje. Znali smo da priča počinje i završava se na Mediteranu, ali da bismo oživeli svet između ta dva mesta, bili su nam potrebni sasvim drugačiji pejzaži i prirodni uslovi. Nemirna mora. Vetar. Kiša. Sneg. Sve to doprinosi onom fantastičnom osećaju koji su imali i prvi Homerovi slušaoci.“
Obezbediti sve to tokom 91 dana snimanja, raspoređenog na šest meseci i šest država, nije bilo nimalo jednostavno.
Ali Ema Tomas, producentkinja svih Nolanovih filmova, navikla je na velike izazove.
„Na svakom filmu koji smo snimili postojala je jedna velika scena o kojoj su svi mesecima razmišljali i pokušavali da smisle kako će je izvesti“, kaže ona uz osmeh. „Na ovom filmu imali smo ih bezbroj. Zaista je delovalo kao da iznova i iznova snimamo najkomplikovaniji deo nekog drugog filma. Svaka lokacija donosila je nove, naizgled nerešive probleme. Ali na kraju bismo uvek pronašli rešenje.“
TROJA
Snimanje Odiseje počelo je u februaru 2025. godine u Maroku.
Plaže Esauire, na atlantskoj obali, poslužile su kao mesto na kojem je otkriven Trojanski konj, ali i kao polazište Odisejevog povratka ka Itaki.
Ait Ben Hadu, nedaleko od planine Atlas, pružio je De Jong idealan prostor za izgradnju monumentalnog seta koji je predstavljao legendarnu Troju. Scenografija je obuhvatala pogled od 360 stepeni.
„Znali smo da želimo što veći deo scenografije da izgradimo unutar postojeće lokacije“, kaže De Jong. „Nismo želeli da digitalnim efektima proširujemo set.“
Snimanje je započelo upravo padom Troje.
„Bilo nam je važno da ta sekvenca bude zaista kolosalna i što upečatljivija“, kaže Nolan. „Rut i njen tim uspeli su da izgrade čitav grad u stvarnom okruženju, koristeći postojeću arhitekturu kao osnovu koja će sve učiniti uverljivim. Istovremeno, morali smo bezbedno da zapalimo delove scenografije, pa je bilo neophodno pažljivo osmisliti njihov položaj u odnosu na postojeće objekte. Bio je to izuzetan logistički poduhvat.“
- Set Troje prostirao se na više od 2,5 jutara (oko 10.000 kvadratnih metara) i obuhvatao više od 110.000 kvadratnih stopa, dovoljno prostora za 2.000 statista i više od 60 građevina. Među njima se izdvajao Atinin hram, najveća građevina na setu, široka gotovo 15 metara, duga više od 26 metara i visoka oko 11 metara. Tim Rut de Jong ručno je izgradio i monumentalno kameno stepenište koje vodi ka trgu i hramu.
- Produkcija je izgradila i funkcionalne Trojanske kapije, kao i bedeme sa posebno izrađenim kruništima.
- Svaki element scenografije projektovan je tako da se potpuno prirodno uklopi u postojeću arhitekturu Ait Ben Hadua i omogući da veličina Troje bude ostvarena direktno pred kamerom, bez oslanjanja na digitalne efekte. Na set je dopremljeno i 15 odraslih stabala masline, kako bi novoizgrađeni delovi grada dobili prirodniji izgled.
TROJANSKI KONJ - Nolan je na snimanje došao sa vrlo jasnom vizijom Trojanskog konja, jer je o tom motivu razmišljao još početkom dvehiljaditih, kada je nakratko bio angažovan kao reditelj filma Troja.
- U Nolanovoj adaptaciji posebno je naglašena Odisejeva lukavost, jer je Trojanski konj prikazan na način koji izaziva mnogo manje sumnje od tradicionalne verzije na točkovima. Ovde je konj zamišljen kao dar bogu mora Posejdonu, ostavljen u plićaku da ga odnese more.
- „Ako želite da publika poveruje da su Trojanci zaista uneli taj dar Grka u svoj grad, onda prevara mora da bude zaista ubedljiva“, kaže Nolan. „Zato sam zamislio da Trojanci pronalaze konja kako tone u pesak dok ga talasi nemilosrdno zapljuskuju. To je veliki rizik, jer Odisej ne zna da li će nasesti na mamac. Ali oni ga ipak izvlače sa obale i odvlače u grad kao ratni trofej.“
- Za potrebe snimanja na različitim lokacijama izrađeno je više Trojanskih konja. Svaki je bio visok oko 10,5 metara.
- „Dovoljno veliki da u njega može da stane dovoljno ljudi za izvršenje zadatka, ali ne i besmisleno ogroman. I, što je najvažnije, bez točkova“, kaže Nolan. „Želeo sam da to bude nešto što zaista mora da se vuče preko trojanskih ravnica, nešto što će Trojancima biti teško da unesu u grad. To mi je delovalo mnogo uverljivije.“
- Trojanski konj korišćen na plaži u Esauiri pretrpeo je ozbiljna oštećenja tokom brojnih ponavljanja scena, što je scenografkinju Rut de Jong činilo sve nervoznijom.
- „Na setu smo se šalili da je konj zapravo trebalo da bude mačka, jer mu je bilo potrebno svih devet života da preživi sve što smo mu priredili tokom proba i snimanja, svaki put kada smo ga vukli preko dina“, kaže ona. „Bukvalno se raspadao pred našim očima. Bilo je veoma teško gledati to, ali je izdržao do kraja.“
- Nakon neophodnih popravki, Kirk i njegov tim uspeli su da Trojanskom konju podare još nekoliko „života“ za scene koje su tek sledile.
ITAKA
- Ostrvo Favinjana, nadomak Sicilije, poslužilo je kao Itaka – dom Penelope, Telemaha i davno izgubljenog Odiseja.
- Rut de Jong izgradila je u seoskom delu ostrva scenografiju koja je predstavljala grad Itaku, kao i svinjogojsku farmu i skromni dom Odisejevog vernog prijatelja i svinjara Eumeja.
- Međutim, ono što je na kraju potpuno osvojilo Nolana i De Jong bio je zamak iz 15. veka Kastelo di Santa Katarina, smešten na vrhu planine Monte Santa Katarina, na oko 314 metara nadmorske visine, sa panoramskim pogledom od 360 stepeni na okolni pejzaž i Sredozemno more.
- Postojao je samo jedan problem – do zamka nije vodio nijedan put. Do njega se moglo stići isključivo peške.
- „Na jednom od prvih obilazaka Rut se setila da je pre deset godina već bila na Favinjani“, kaže Nolan. „Otišli smo tamo i odmah shvatili da je to potpuno nepraktična lokacija. Ali kada smo se popeli do zamka i ugledali pogled, sve je postalo jasno. To je bio Odisejev dom. To je bila Itaka. Narednih meseci obilazili smo praktičnije i pristupačnije lokacije, ali Favinjanu jednostavno nismo mogli da izbacimo iz glave. Na kraju smo odlučili da upravo tamo snimamo.“
- Produkcija je od italijanskog Ministarstva kulture dobila dozvolu za snimanje u zamku, kao i za postavljanje privremenih spoljašnjih dogradnji koje su trebalo da dočaraju veličinu Odisejeve palate.
- Međutim, zahtev da se do zamka izgradi pristupni put bio je odbijen.
- Izvršni producent Tomas Hejslip zato je organizovao izgradnju uspinjače i obezbedio malu flotu helikoptera koji su na vrh dopremali opremu i materijal. Svako ko je želeo mogao je da se preveze helikopterom, ukoliko je bilo mesta.
- Ipak, većina glumaca i članova ekipe, uključujući Kristofera Nolana i Emu Tomas, svakodnevno je pešačila do zamka tokom tri nedelje snimanja. Naporan uspon vremenom je postao svojevrsni ritual koji je dodatno zbližio celu ekipu.
- Većina scena unutar palate snimljena je u studiju u Los Anđelesu.
- Rekonstruišući arhitektonske detalje bronzanog doba i oslanjajući se na izgled i teksture zamka Santa Katarina, Rut de Jong osmislila je monumentalnu scenografiju sa brojnim prostorijama, uključujući Penelopine odaje i megaron – veliku svečanu dvoranu koja je predstavljala središnji prostor antičkih grčkih palata.
- Čitava konstrukcija bila je visoka tri sprata, a po dužini i širini zauzimala je površinu približno jednaku fudbalskom terenu.
PEĆINA KIKLOPA I PODZEMNI SVET
- Za snimanje Odisejevog susreta sa Kiklopom iskorišćena je prava pećina duboko ukorenjena u grčkoj mitologiji – Nestorova pećina, smeštena u podnožju Peloponeza.
- Pećina, dimenzija oko 20 sa 16 metara, sa svodom visokim gotovo 29 metara, bila je nastanjena još u neolitu, a povezuje se sa više grčkih mitova iz klasičnog perioda. Prema jednom od njih, glasnik bogova Hermes upravo je u toj pećini sakrio stoku koju je ukrao svom polubratu Apolonu, bogu Sunca.
- Scene u kojima Odisej silazi u podzemni svet kako bi zatražio savet od mrtvih snimane su gotovo na samom severu sveta – na Islandu.
- Nolan je tamo snimao u junu, pod nestvarnim svetlom ponoćnog sunca koje traje čitav dan, u surovom, pustinjskom pejzažu, uz jak vetar i kišu.
- „Još na početku znao sam da želim da islandski pejzaži predstavljaju Had“, kaže Nolan. „To putovanje na sever, sve dalje u hladnoću, trebalo je da bude što udaljenije od Odisejevog doma na Itaki.“
