INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16455


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Lazne optuzbe od strane ‘medjunarodnog krivicnog suda pravde’

Lazne optuzbe od strane ‘medjunarodnog krivicnog suda pravde’
Posledice raspada SFRJ i secesionisrickog rata na Kosovu i Metohiji
Tribunal u Hagu protiv Vojislava Seselja



Osnovni podaci o instituciji i predmetu

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju

PREDMET: Vojislav Seselj (IT-03-67)

Medjunarodni tribunal za krivicno gonjenje lica odgovornih za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivse Jugoslavije je ad-hok sud u Hagu (poznat i kao Haski tribunal), telo Ujedinjenih nacija osnovano Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN, sa zadatkom da sudi pociniocima ratnih zlocina na podrucju bivse Jugoslavije nakon 1991.

Haski tribunal moze podizati optuznice i suditi za genocid, zlocine protiv covecnosti, povrede Zenevskih konvencija iz 1949, i povrede zakona i obicaja ratovanja. Tribunal moze suditi jedino pojedincima, ne i organizacijama ili vladama, i moze izreci kao kaznu najvise dozivotni zatvor. Niz zemalja su potpisale dogovore sa UN za sprovodjenje zatvorskih kazni.

Tribunal nastoji da zavrsi sa svim sudjenjima do 2009, i resi po svim zalbama do 2010. Glavne organizacione jedinice Tribunala su sudska veca (trenutno predsedavajuci Fausto Pokar), tuzilastvo (trenutno glavni tuzilac Karla del Ponte), i sekretarijat.

Haski tribunal je ustanovio kontroverznu praksu u kojoj se neke od optuznica podizu javno, dok su neke "zapecacene" u nadi da ce tako olaksati proces hapsenja i privodjenja optuzenih. Tribunal za privodjenje optuzenika u potpunosti zavisi od drzava u kojima se oni nalaze, na sta su ove obavezne kao clanice UN.

Hapsenje i isporucivanje optuzenih u drzavama u regionu pokazalo se kao izuzetno tesko i osetljivo politicko pitanje, uz eklatantne primere nesposobnosti ili opstrukcije kako lokalnih vlada, tako i prisutnih medjunarodnih snaga, tako da je i pored velikog pritiska medjunarodne zajednice veliki broj njih i dalje nedostupan Tribunalu.

U kontrverznosti vezane za ovaj sud spada i cinjenica da su neke zemlje donele nacionalne zakone po kojima njihovi gradjani u slucaju nadleznosti tog suda (sukobi na teritoriji bivse Jugoslavije) ne odgovaraju pred njim, nego pred nacionalnim sudovima tih zemalja. Jedna od njih su i SAD. [1] [2]

Optuznice

Spisak je sastavljen prema saopstenjima za javnost haakog tribunala [1] . Tamo gde su presude menjane i nije jasno kolika je tacno kazna, stavljene su i jedna i druga (npr. 30/32 godine). Spisak mozda ipak nije kompletan.

Vrste optuznica:

za progon kao zlocin protiv covecnosti,

za istrebljenje kao zlocin protiv covecnosti,

za nehumana dela kao zlocin protiv covecnosti,

za povrede licnog dostojanstva kao krsenje zakona i obicaja ratovanja,

za okrutno postupanje kao krsenje zakona i obicaja ratovanja u smislu odgovornosti nadredjenoga,

za progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi kao zlocin protiv covecnosti,

za okrutno postupanje kao krsenje zakona i obicaja ratovanja u smislu individualne odgovornosti,

za silovanje kao zlocin protiv covecnosti,

za silovanje kao krsenje zakona i obicaja ratovanja,

za mucenje kao zlocin protiv covecnosti,

za mucenje kao krsenje zakona i obicaja ratovanja,

za porobljavanje kao zlocin protiv covecnosti,

za ubistvo kao krsenje zakona i obicaja ratovanja,

za genocid.

Optuzeni – Nacionalnost - Presuda

1 Agim Murtezi Albanac ?

2 Amir Kubura Bosnjak osuđen na 2,5 godine zatvora

3 Ante Gotovina Hrvat ?

4 Anto Furundzija Hrvat osudjen na 10 godina zatvora

5 Berislav Pusic ?

6 Biljana Plavsic Srpkinja osudjena na 11 godina zatvora

7 Blagoje Simic Srbin osudjen na 15/17? godina zatvora

8 Bruno Stojic Hrvat ?

9 Valentin Coric ?

10 Veselin Sljivancanin Srbin osudjen na 5 godina zatvora

11 Vidoje Blagojevic Srbin osudjen na 15 godina zatvora

12 Vinko Martinovic Hrvat osudjen na 18 godina zatvora

13 Vinko Pandurevic Srbin i dalje na slobodi

14 Vladimir Kovacevic Srbin ?

15 Vladimir Lazarevic Srbin ?

16 Vladimir Santic Hrvat osudjen na 18 godina zatvora

17 Vlajko Stojiljkovic Srbin Izvrsio samoubistvo

18 Vlastimir Djordjevic Srbin i dalje na slobodi

19 Vlatko Kupreskic Hrvat osudjen na 6 godina zatvora / oslobadja se krivice

20 Vojislav Seselj Srbin sudjenje u toku

21 Vujadin Popovic Srbin i dalje na slobodi

22 Gojko Jankovic Srbin ?

23 Goran Borovnica Srbin ?

24 Goran Jelisic Srbin osudjen na 40 godina zatvora

25 Goran Hadzic Srbin i dalje na slobodi

26 Damir Dosen Srbin osudjen na 5 godina zatvora

27 Dario Kordic Hrvat osudjen na 25 godina zatvora

28 Darko Mrdja Srbin osudjen na 17 godina zatvora

29 Domagoj Margetic Hrvat osudjen za nepostovanje suda

30 Dragan Zelenovic Srbin osudjen na 15 godina zatvora

31 Dragan Jokic Srbin osudjen na 9 godina zatvora

32 Dragan Kolundzija Srbin osudjen na 3 godine zatvora

33 Dragan Nikolic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

34 Dragan Obrenovic Srbin osudjen na 17 godina zatvora

35 Dragan Papic Hrvat oslobodjen krivice

36 Drago Josipovic Hrvat osudjen na 12 godina zatvora

37 Drago Nikolic Srbin i dalje na slobodi

38 Dragoljub Kunarac Srbin osudjen na 28 godina zatvora

39 Dragoljub Ojdanic Srbin ?

40 Dragoljub Prcac Srbin osudjen na 5 godina zatvora

41 Dragomir Milosević Srbin ?

42 Drazen Erdemovic Hrvat osudjen na 5 godina zatvora

43 Dusan Knezevic Srbin ?

44 Dusan Fustar Srbin ?

45 Dusko Jovanovic Srbin ?

46 Dusko Sikirica Srbin osudjen na 15 godina zatvora

47 Dusko Tadic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

48 Djordje Djukic Srbin ?

49 Enver Hadzihasanovic Bosnjak osudjen na 5 godina zatvora

50 Esad Landzo Bosnjak osudjen na 15 godina zatvora

51 Zeljko Mejakic Srbin ?

52 Zdravko Mucic Hrvat osudjen na 7/9 godina zatvora

53 Zdravko Tolimir Srbin ?

54 Zejnil Delalic Bosnjak oslobodjen krivice

55 Zlatko Aleksovski Makedonac osudjen na 7 godina zatvora

56 Zoran Vukovic Srbin osudjen na 12 godina zatvora

57 Zoran Zigic Srbin osudjen na 25 godina zatvora

58 Zoran Kupreskic Hrvat osudjen na 10 godina zatvora / oslobadja se krivice

59 Zoran Marinic Srbin ?

60 Ivan Cermak Hrvat ?

61 Ivan Santic Srbin ?

62 Ivica Rajic Hrvat osudjen na 12 godina zatvora

63 Idriz Balaj Albanac ?

64 Isak Musliju Albanac osudjen na 13 godina zatvora

65 Jadranko Prlic Hrvat ?

66 Janko Bobetko Hrvat umro pre sudjenja

67 Janko Janjic Srbin ?

68 Jovica Stanisic Srbin ?

69 Josip Jovic Hrvat ?

70 Johan Tarculovski ?

71 Lahi Brahimaj Albanac ?

72 Ljube Boskoski Makedonac ?

73 Ljubisa Beara Srbin ?

74 Ljubomir Borovcanin Srbin i dalje na slobodi

75 Mario Cerkez Hrvat osudjen na 15 godina zatvora (pusten na slobodu)

76 Mehmed Alagic Bosnjak ?

77 Milan Babic Srbin osudjen na 13 godina zatvora

78 Milan Gvero Srbin ?

79 Milan Zec Srbin ?

80 Milan Kovacevic Srbin ?

81 Milan Lukic Srbin ?

82 Milan Martic Srbin osudjen na 35 godina zatvora

83 Milan Milutinovic Srbin ?

84 Milan Simic Srbin osudjen na 5 godina zatvora

85 Mile Mrksic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

86 Milivoj Petkovic Srbin ?

87 Milojica Kos Srbin osudjen na 6 godina zatvora

88 Milomir Stakic Srbin osudjen na 40 godina zatvora

89 Milorad Krnojelac Srbin osudjen na 7,5 godina zatvora

90 Milorad Trbic Srbin ?

91 Miodrag Jokic Srbin osudjen na 7 godina zatvora

92 Mirjan Kupreskic Hrvat osudjen na 8 godina zatvora / oslobadja se krivice

93 Mirko Norac Hrvat sudjenje u toku

94 Miroslav Bralo Hrvat osudjen na 20 godina zatvora

95 Miroslav Deronjic Srbin osudjen na 10 godina zatvora

96 Miroslav Kvocka Srbin osudjen na 7 godina zatvora

97 Miroslav Radic Srbin oslobodjen krivice po svim optuzbama

98 Miroslav Tadic Srbin osudjen na 8 godina zatvora

99 Mitar Vasiljevic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

100 Mitar Rasevic Srbin ?

101 Mico Stanisic Srbin ?

102 Mladen Markac Hrvat ?

103 Mladen Naletilic Hrvat osudjen na 20 godina zatvora

104 Mladjo Radic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

105 Momir Nikolic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

106 Momir Talic Srbin ?

107 Momcilo Gruban Srbin optuznica povucena, nepostojeca licnost

108 Momcilo Krajisnik Srbin osudjen na 27 godina zatvora

109 Momcilo Perisic Srbin ?

110 Naser Oric Bosnjak osudjen na 2 godine zatvora

111 Nebojsa Pavkovic Srbin ?

112 Nenad Banovic Srbin ?

113 Nikola Sainovic Srbin ?

114 Pavle Strugar Srbin ?

115 Pasko Ljubicic ?

116 Pero Skopljak ?

117 Predrag Banovic Srbin ?

118 Radivoje Miletic Srbin ?

119 Radislav Krstic Srbin osudjen na 46 godina zatvora

120 Radovan Karadzic Srbin i dalje na slobodi

121 Radovan Stankovic Srbin ?

122 Radomir Kovac Srbin osudjen na 20 godina zatvora

123 Radoslav Brdjanin Srbin osudjen na 30/32 godina zatvora

124 Ramus Haradinaj Albanac sudjenje u toku

125 Ranko Cesic Srbin osudjen na 18 godina zatvora

126 Rasim Delic Bosnjak ?

127 Ratko Mladic Srbin i dalje na slobodi

128 Rahim Ademi Albanac sudjenje u toku

129 Savo Todorovic Srbin ?

130 Sefer Halilovic Bosnjak sudjenje u toku

131 Simo Drljaca Srbin ?

132 Simo Zaric Srbin osudjen na 6 godina zatvora

133 Slavko Dokmanovic Srbin preminuo pre presude

134 Slobodan Milosević Srbin preminuo tokom procesa

135 Slobodan Praljak Srbin ?

136 Sredoje Lukic Srbin ?

137 Sreten Lukic Srbin ?

137 Stanislav Galic Srbin osudjen na 20 godina zatvora

139 Stevan Todorovic Srbin osudjen na 10 godina zatvora

140 Stojan Zupljanin Srbin i dalje na slobodi

141 Tihomir Blaskic Hrvat osudjen na 45/9? godina zatvora

142 Fatmir Ljimaj Albanac osudjen na 13 godina zatvora

143 Franko Simatovic Hrvat ?

144 Hazim Delic Bosnjak osudjen na 18/20? godina zatvora

145 Haradin Balja Albanac osudjen na 13 godina zatvora



Vojislav Seselj - Lider Srpske radikalne stranke, rodjen: 11. oktobar, 1954. u Sarajevu

Dr Vojislav Seselj srpski politicar, doktor pravnih nauka i predsednik Srpske radikalne stranke.

Seselj se od 2003. nalazi u pritvoru Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se sudi po optuzbama za zlocine protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja ratovanja na podrucju Hrvatske i Bosne i Hercegovine [2].

Kratki podaci o Vojislavu Seselju:


1 Biografija

1.1 Rane godine

1.2 Politicka karijera

1.3 Lider Srpske radikalne stranke

1.4 Dolazak na vlast

1.5 Haski tribunal

2 Bibliografija

1 Biografija


1.1 Rane godine

Sin je Nikole Seselja. Porodica Seselj potice iz Donje Hercegovine, iz sela Maljeva Ljut u Zavali.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve i po godine 1976, a zatim i magistrirao 1977. Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu "Politicka sustina militarizma i fasizma". Najmladji je doktor nauka[1] u tadasnjoj SFRJ. Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora predajuci na Politickim naukama na Sarajevskom univerzitetu.

1.2 Politicka karijera

Kada je Vojislavu Seselju bilo 17 godina, kao priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u Banja Luci, primljen je u Savez komunista Jugoslavije [2]. Kasnije je odbacio komunisticku ideologiju, postao disident i kriticar komunistickog rezima.

Politicku karijeru zapoceo je ranih osamdesetih godina suprotstavljajuci se komunistickoj vlasti. Pocetkom devedesetih godina 20. veka, borbu za ljudska prava i demokratiju iz njegovog politickog delovanja, potiskuje sve ostriji nacionalizam i sovinizam. Tokom ratova na prostorima bivse Jugoslavije, zastupao je radikalne nacionalne stavove. Sa Milosevicevom Socijalistickom partijom Srbije je nekoliko godina bio u koaliciji na vlasti (1998.—2000.) i podrzavao njihove manjinske vlade (1992—1993), dok je u ostalom periodu bio u opoziciji.

Pocetkom osamdesetih godina je uspostavio veze sa grupom srpskih intelektualaca nacionalne opcije u Beogradu. Dosao je u sukob sa komunistickom vlasti tadasnje SR BiH, narocito sa vodecim ljudima SK BiH, Brankom Mikulicem i Hamdijom Pozdercem. Do ovog sukoba doslo je kada je Seselj u direktnoj borbi za asistentsko mesto protestvovao protiv plagijata u magistarskoj tezi Branka Miljusa[3], drugog istaknutog mladog politicara i protezea ove dvojice. Seseljeve disidentske pozicije i beskompromisnost su pretvorile ovaj politicki u krivicni konflikt i rezultirale Seseljovim izbacivanjem sa Fakulteta, pracenjem od strane UDBE i konacno, zatvorskom kaznom u trajanju od 8 godina. Osudjen je 9. jula 1984. godine, zbog delovanja sa, kako je navedeno u presudi sudije Milorada Potparica, "anarholiberalistickih i nacionalistickih pozicija" cime je pocinio "krivicno delo kontrarevolucionarnog ugrozavanja drustvenog uredjenja". Kao dokazni materijal u sudskom procesu korisceni su iskazi svedoka o privatnim razgovorima i neobjavljeni tekst odgovora na anketu-intervju pod naslovom "Sta da se radi?".

Odlukom Vrhovnog Suda SFRJ, kazna mu je smanjena na 6, potom na 4, pa na 2 godine. U zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od cega vise od 6 meseci u samici. Na ranije pustanje iz zatvora 1986. uticali su brojni protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva Jugoslavije[3] (medju kojima i puno njegovih kasnijih ostrih politickih protivnika), njegov strajk gladju, a verovatno i interesovanje strane stampe za njegov slucaj. Potpisivale su se peticije, protestna pisma. [4] Izbacen je iz Hrvatskog filozofskog drustva[3].

Po izlasku iz zatvora, preselio se u Beograd gde se izdrzavao pisanjem i samostalnim izdavanjem knjiga. Tako je postao clan Udruzenja knjizevnika Srbije. Zblizio se sa Vukom Draskovicem, koji mu je krstio sina. Kasnije su se razisli zbog razlicitih politickih uverenja, ali i oko novca koji je donirala dijaspora[3].

Tokom 1989. godine, Vojislav Seselj je odrzao ukupno 97 predavanja Srbima u dijaspori, od kojih je vecina odrzana u Americi i Kanadi, a manji deo u zemljama Zapadne Evrope i Australiji. Te iste godine, za Vidovdan, vojvoda Momcilo Djujic ga je zbog "narocitih zasluga u borbi za srpski nacionalni interes", proizveo u cin srpskog cetnickog vojvode. Djujic je ovu odluku navodno povukao 1998, kada je Seselj ponovo formirao vladu sa Socijalistickom partijom Srbije.

Po povratku iz Sjedinjenih Americkih Drzava, 23. januara 1990. godine, osnovao je Srpski slobodarski pokret, koji se 14. marta iste godine ujedinio sa otcepljenim krilom Srpske narodne obnove (stranke osnovane u Novoj Pazovi, a nastale od prvog antikomunistickog udruzenja Drustvo Sava) koje je predvodio Vuk Draskovic. Ujedinjena politicka stranka je dobila novo ime - Srpski pokret obnove. Nakon pomenutog razlaza sa Vukom Draskovicem u maju 1990, Seselj je pokusao osnovati Srpski cetnicki pokret, cija je registracija odbijena sa obrazlozenjem da "svojim imenom vredja javni moral".

Na kaznu zatvora po drugi put je osudjen 2. oktobra 1990. godine, zbog pokusaja rusenja "Kuce cveca" i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu Republike Srpske Krajine. Po izdrzanoj kazni ponovo je uhapsen 23. oktobra iste godine i osudjen na 45 dana zatvora. Pusten je nesto ranije, 15. novembra, a tom prilikom odbio je da potpise resenje o uslovnom pustanju. Prakticno iz zatvora, 14. novembra 1990. godine, prvi put se kandiduje za predsednika Srbije, ispred grupe gradjana.

U naelektrisanoj predratnoj atmosferi, i pored izuzetno nepovoljnog medijskog tretmana kojem su bile podvrgnute sve opozicione stranke (Seselj je imao samo jedan televizijski nastup, 6. decembra), Seselj je osvojio peto mesto sa 96.277 glasova, iza Slobodana Milosevica, Vuka Draskovica, dr Ivana Djurica i dr Sulejmana Ugljanina.

1.3 Lider Srpske radikalne stranke

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj postaje u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem neregistrovanog Srpskog cetnickog pokreta i vecine mesnih odbora Narodne radikalne stranke. Na ponovljenim izborima za poslanika u Narodnoj Skupstini Republike Srbije iz opstine Rakovica u junu 1991, Seselj je dosta ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata Socijalisticke Partije Gorana Karaklajica, i knjizevnika Borislava Pekica koji je bio ispred tadasnje Demokratske Stranke.

Svo vreme devedesetih, Seselj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija. Zagovarao je stvaranje tzv. Velike Srbije, sa zapadnom granicom na liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih na ratiste pod komandu Jugoslovenske Narodne Armije. Obilazio je razna zarista sukoba: Plitvice, Vukovar, Hercegovinu i Semberiju. U Vukovaru je umalo poginuo od dva projektila JNA koji su promasili metu[3]. Pretio je bombardovanjem Zagreba[5], nuklearne elektrane u Krskom[1], Vatikana[3], Beca[3], i drugih evropskih prestonica[6]; Hrvatima i Muslimanima "klanjem zardjalim kasikama" [6] [7], nelojalnim Albancima[1] i onima cije su se porodice naselile u Kosovu i Metohiji nakon Drugog svetskog rata [8] proterivanjem sa Kosova i Metohije, a Milosevicu hapsenjem[6]. Njegovim zalaganjem izglasano je u Saveznoj Skupstini nepoverenje prvoj Saveznoj Vladi Milana Panica, a nedugo zatim i prvom Predsedniku SRJ, knjizevniku Dobrici Cosicu, takodje nekadasnjem Seseljevom prijatelju iz Udruzenja knjizevnika Srbije, koji je bio jedan od najzasluznijih za njegovo oslobadjanje iz zatvora, koji mu je potom i materijalno pomagao[3]; kome, konacno, duguje i dobar deo svojih nacionalistickih pozicija[3]. Nakon kratke monarhisticke faze na pocetku devedesetih, kada je zagovarao izvesnu spansku porodicu Dolgorukov kao naslednike loze Nemanjica [9], Seselj staje iza republikanskog uredjenja.

Tadasnju politicku javnu scenu obelezio je kao izuzetan govornik, veoma brz i jakih zivaca, gotovo nepobediv u javnim politickim sukobima. Posmatraci su opisivali kako vispreno prilagodjava svoju poziciju kontekstu, "galami, vice, upada u rec, pritiska protivnika tako da ovaj ne moze da dodje do daha" [10] i ne preza od uvreda[6] i obicno matira protivnika. Seselj je ucestvovao u tucama sa skupstinskim obezbedjenjem [11], a u raspravi u Saveznoj Skupstini povodom njegovog proterivanja iz Crne Gore od strane tadasnjeg rezima Momira Bulatovica (posle mitinga u Herceg-Novom) je pljunuo predsedavajuceg Skupstine dr. Radomana Bozovica [12]. Kasnije je proteran i iz Bosne i Hercegovine. Posle ostrog televizijskog duela na BK televiziji [13] Seseljev telohranitelj nanosi teske povrede advokatu Nikoli Barovicu sto se kasnije objasnjava time da se ovaj okliznuo na bananu. [14] Seselj je optuzio Dragoljuba Micunovića da je "jahao popa"[6], a akt Prestolonaslednika Aleksandra II kada se ovaj sagao i poljubio zemlju pri povratku u Srbiju posle pedesetogodisnjeg izgnanstva svoje porodice opisao je kao "pasu trave"[6].

Za vise informacija pogledajte deo "Politika Srpske radikalne stranke".

1.4 Dolazak na vlast

Politicki angazman Seselja tokom devedesetih godina odlikuje niz neizmenicnih perioda saradnje i razlaza sa rezimom Slobodana Milosevica. Nekoliko puta su njihove stranke formirale takozvane "vlade narodnog jedinstva" i vodile veoma sloznu politiku u odnosu na konflikt u bivsoj Jugoslaviji. Sam Milosevic nazvao je Seselja kako svojim "omiljenim opozicionarom" tako i "olicenjem nasilja i primitivizma". Razilazili su se raznim povodima, ali uglavnom kada bi Seseljeva stranka dovoljno ojacala, a Milosevic popustao pred zahtevima medjunarodne zajednice, kao sto je bio slucaj sa fijaskom Vens-Ovenovog plana 1993. (i potonjom blokadom Republike Srpske od strane beogradskog rezima) i Kumanovskim sporazumom 1999. Po potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995, Slobodana Milosevica je nazvao "najvecim izdajnikom srpskog naroda" [15]. U periodima razilazenja, Seseljeva SRS bi ostro kritikovala vladajuci rezim, sam Seselj bi publikovao dela pod pitoresknim nazivima poput "Tiranin sa Dedinja" (odnosi se na Slobodana Milosevica) ili "Narkomanija Vuka Manitoga" (u vreme kada je SPS u Saveznoj vladi saradjivao sa SPO Vuka Draskovića umesto sa njegovom SRS), za Milosevicevu suprugu prof. Mirjanu Markovic govorio da je "crvena vestica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najvece zlo srpskog naroda" [16], njegova partija bila izlozena jednakom progonu drzavnih medija kao i ostale opozicione partije, pa bi cak dolazilo i do pokusaja saradnje medju njima kao na primer pri konstituisanju Narodne Skupstine posle izbora 1993.

U zatvoru po treci put boravi od 29. septembra 1994. godine do 29. septembra 1995. godine. Iste godine, takodje zbog suprotstavljanja politici aktuelnog rezima, boravi jos 60 dana u zatvoru.

Pobedom SRS na lokalnim izborima 1996. u Zemunu (sam Seselj ziveo je u Batajnici), postaje predsednik Skupstine Opstine Zemun. U posetu Srbiji dovodi Zan-Mari Le Pena i Vladimira Zirinovskog.

Na izborima za predsednika Srbije odrzanim 21. septembra 1997. godine, Vojislav Seselj osvojio je 1.125.140 glasova i usao u drugi izborni krug. Sa 50,61% vazecih glasackih listica pobedio je protivkandidata Zorana Lilica, tada predsednika SRJ, ali su izbori ponovljeni jer je Republička Izborna Komisija proglasila da je izlaznost bila 48,88%. Na ponovljenim izborima SPS kandiduje Milana Milutinovica, tadasnjeg ministra inostranih poslova SRJ, koji Seselja pobedjuje u drugom krugu. Kao i vecina ostalih zvanicnih rezultata izbora iz ovog perioda, i ovi ostaju kontraverzni, uz siroko verovanje da su falsifikovani na Seseljevu stetu. Na primer, u Drenici na Kosovu i Metohiji, utvrdjenju albanskih separatista, zvanicni rezultati pokazuju 90% upisanih biraca za Milutinovica. Na oba ova izbora za predsednika Srbije ucestvuje kao treceplasirani u prvom krugu i Vuk Draskovic; ostale opozicione stranke su ih, uglavnom neuspesno, bojkotovale.

Seselj postaje zatim potpredsednik Vlade Republike Srbije u kabinetu Mirka Marjanovica 1998–2000. Pozicija Srbije na pocetku mandata ove Vlade bila je teska, a na njenom isteku i neuporedivo gora. Odnosi sa Vladom u Crnoj Gori su krajnje zaostreni sto je u krajnjem rezultiralo ukidanjem SRJ 2003, a oruzana pobuna na Kosovu i Metohiji eskalirala je u ostar rat koji se zavrsio agresijom NATO pakta u prolece 1999.

Agresija je zaustavljena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma koji je uspostavio protektorat Ujedinjenih nacija i de fakto suspendovao svaki suverenitet Srbije u toj pokrajini; Seselj i ostali clanovi Vlade iz redova Srpske Radikalne Stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na clanstvo u Vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje duznosti, obrazlazuci to nacionalnim interesima. Na unutrasnje-politickom planu ova Vlada u kojoj je Seselj igrao vaznu ulogu ostala je zapamcena pre svega po donosenju kontroverznih zakona o informisanju i o univerzitetima. Primena zakona o informisanju rezultirala je nevidjenim pritiskom na novinare cije se izvestavanje nije uklapalo u okvire koje je propisala Vlada (tzv. "nezavisni novinari"); sudskim procesima po tuzbama uglavnom nepoznatih gradjana i organizacija (npr. "Patriotskog saveza Jugoslavije") koji su resavani u roku od 24 casa izuzetno visokim novcnim kaznama; zabranama i zatvaranjem nekoliko dnevnika, nedeljnih novina i radio-stanica; te progonima pa i ubistvima nekoliko novinara. Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju ("samoupravljanje" kako je to objasnjavala Vlada) visokog skolstva i omogucio Vladi postavljenje dekana i rektora i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na Univerzitetima ciji je osnivac; to je dovelo do revolta i ostavki od strane odredjenog broja univerzitetskih profesora. U ovom periodu Seselj bio je izabran i za redovnog profesora na Pravnom Fakultetu u Beogradu.

Srpska Radikalna Stranka belezi izuzetno los rezultat na presudnim saveznim, a potom i republickim izborima 2000. godine, i Seselj gubi poziciju potpredsednika republicke Vlade izborom prelazne Vlade Mirka Marjanovica. Seselj ucestvuje na predsednickim izborima u septembru 2002. i zavrsava treci, a na ponovljenim izborima u decembru 2002. godine, dobija iz Haga podrsku Slobodana Milosevica, koji biracima porucuje da ce Seselj "svrgnuti spolja nametnuti režim u Beogradu" - i osvaja 37% glasova.


1.5 Haski tribunal

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju (Haski Tribunal) optuzio je u januaru 2003. Vojislava Seselja da je podsticao zlocine protiv covecnosti i za krsenje zakona i obicaja ratovanja na podrucju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optuzen je da je "govorima i izjavama doprineo da se kod izvrsilaca stvori odluka da pocine navedene zlocine" [3] Seselj se dobrovoljno predao Tribunalu 22. februara 2003, gde je u pritvoru tri i po godine cekao pocetak sudjenja do novembra 2006. Njegova Srpska Radikalna Stranka, ciji je i dalje predsednik, se i na parlamentarnim izborima u decembru 2003. dokazala kao pojedinacno najjaca, osvojivsi 28% glasova i 82 od ukupno 250 mandata u Narodnoj Skupstini, ali ipak ostaje u opoziciji. Kandidat partije Tomislav Nikolic, uz Milosevicevu i Seseljevu podrsku iz Haga, osvaja najveci broj glasova u prvom i 45% glasova u drugom krugu izbora za predsednika Republike Srbije 2004.

Vojislav Seselj objavio je veliki broj knjiga i pamfleta, strucnih i politickih tekstova, ukljucujuci i udzbenik iz predmeta Politicki sistem koji je 2000–2001. predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Ozenjen je suprugom Jadrankom (drugi brak), ima cetiri sina: Nikolu, Aleksandra, Mihaila i Vladimira, a ima i unuke Vojislava i Ljubomira[17].

Za vise informacija pogledajte clanak "Odbrana Vojislava Seselja pred Haskim tribunalom".

2 Bibliografija

Bibliografija dela Vojislava Seselja je sastavljena prema spisku sa veb-stranice Srpske radikalne stranke [18] i elektronskom katalogu Narodne biblioteke Srbije [4]. Neka dela su mozda objavljena i ranije nego sto je to ovde naznaceno, a navedena godina pored njih ce onda biti godina ponovljenog a ne prvog izdanja te knjige. Knjige koje su izdate iste godine su poredjane nasumicno a ne po datumu objavljivanja. Spisak dela nije kompletan.

Marksisticki koncept naoruzanog naroda, Knjizevne novine, Beograd, 1983.

Vrijeme preispitivanja, 1986.

Hajka na jeretika, autorovo izdanje, 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, 1988.

Optuznica protiv Josipa Broza Tita, 1990.

Knjige za lomacu, ABC Glas, Beograd, 1991.

Demokratija i dogma, ABC Glas, Beograd, 1991.

Sumrak iluzija, ABC Glas, Beograd, 1991.

Pledoaje za demokratski ustav, ABC Glas, Beograd, 1991.

Osvajanje slobode, ABC Glas, Beograd, 1991.

Veleizdajnicki proces, SRS, 1991.

Pravo na istinu, 1991.

Suocavanja sa samoupravljanjem, ABC Glas, Beograd, 1991.

Veleizdajnicki proces, ABC Glas, Beograd, 1991.

Bal vampira, 1992.

Debrozovizacija drustvene svesti, ABC Glas, Beograd, 1992.

Fenomenologija balkanskog despotizma, ABC Glas, Beograd, 1992.

Horvatove ustaske fantazmagorije i druge politicke rasprave, ABC Glas, Beograd, 1992.

Politicka sustina militarizma i fasizma, ABC Glas, Beograd, 1992.

Poslanicke besede, SRS, 1993.

Pali, zari, dedinjski dizdare, ABC Glas, Beograd, 1994.

Vladacemo sto godina, 1994.

Milosevic hapsi radikale, 1994.

Milosevicev zajam za preporod Kipra, ABC Glas, Beograd, 1994.

Preti li nam slobotomija?, ABC Glas, Beograd, 1994.

Milan Panic mora pasti, SRS, 1994.

Nacelnik generalstaba na kolenima: (konferencija za stampu 1993. godine), ABC Glas, Beograd, 1994.

Guja u nedrima: Vojislav Seselj u kandzama Mirjane Bobic-Mojsilovic, ABC Glas, Beograd, 1994.

Brankovic je ustao iz groba, 1994.

Okrugli stolovi, 1994.

Filipike cetnickog vojvode, Srpska radikalna stranka, 1994.

Pada vlada kao klada, 1994.

Srpski cetnicki pokret, SRS, 1994.

Sta rece, Slobo slobodo?, 1994.

Crveni tiranin sa Dedinja, Srpska radikalna stranka, 1995.

Podgoricki atentat, 1995.

Srpski bracni par "Causesku", 1995.

Vestica iz Tolstojeve ulice, 1995.

Srpska radikalna stranka, Srpska radikalna stranka, Zemun, 1995.

Da sve srpsko bude kao zemunsko, SRS, 1998.

Promene po volji naroda, SRS, 1998.

Srpski narod i novi svetski poredak, 1999.

Narodni tribun, Srpska radikalna stranka, Zemun, 1999.

Moc argumenata, Srpska radikalna stranka, Zemun, 2000.

Na medjunarodnoj sceni, Srpska radikalna stranka, 2000.

Narkomanija Vuka manitoga, SRS, 2000.

Pakleni planovi Zapada, SRS, 2001.

Politika kao izazov savesti, Srpska radikalna stranka, Zemun, 2000.

Suceljavanje sa sedmom silom, SRS, 2000.

Kontrarevolucionar u buldozer revoluciji, SRS, 2001.

Vlada nacionalnog jedinstva, SRS, 2001.

Bez dlake na jeziku, Srpska radikalna stranka, Zemun, 2001.

Otvoreni dijalog, Srpska radikalna stranka, Zemun, 2001.

Glavni Milosevicev politicki robijas, SRS, 2002.

Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu, Srpska radikalna stranka, 2002.

Ideologija srpskog nacionalizma, SRS, 2002.

Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovica, Srpska radikalna stranka, 2002.

Kontinuitet radikalske doslednosti, Srpska radikalna stranka, 2002.

Dosmanlijski zulum nad Srbijom, SRS, 2002.

Buldozer kao sudbina, 2002.

Dok patriote obnavljaju izdajnici razaraju, Srpska radikalna stranka, 2002.

Radikali se nisu obrukali, SRS, 2002.

Srpski cetnicki pokret, Srpska radikalna stranka, Zemun, 2003.

Glogov kolac u dosovskom srcu, Srpska radikalna stranka, 2003.

Sadam Husein protiv agresivnog globalizma, Srpska radikalna stranka, 2003.

Sudanije nepokornog vojvode, SRS, 2003.

Cijin major Grujica Spasovic, Srpska radikalna stranka, 2003.

Zigosanje dosmanlijskog bescasca, Srpska radikalna stranka, 2003.

Suocavanje sa haskim inkvizitorima, Srpska radikalna stranka, 2003.

Afirmacija parlamentarizma, Srpska radikalna stranka, 2003.

Celicni vojvoda, SRS, 2003.

Vatikan glavno Satanino gnezdo, Srpska radikalna stranka, 2003.

Dosmanlije kao novi janjicari, Srpska radikalna stranka, 2003.

Cetnicki vojvoda pred Haskim tribunalom, Srpska radikalna stranka, 2003.

Na junackim rukama kroz srpsku Boku, SRS, 2003.

Slom savezne drzave, Srpska radikalna stranka, 2003.

Haski dosije nabedjenog ratnog zlocinca, Srpska radikalna stranka, 2004.

Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron, Srpska radikalna stranka, 2004.

Cetnicka sablja nad dosmanlijskom glavom, SRS, 2004.

Pocepana haska inkvizitorska odezda, Srpska radikalna stranka, 2004.

U celjustima kurve Del Ponte, SRS, 2004.

Falsifikovana volja naroda, Srpska radikalna stranka, 2005.

Srbija pod americkim bombama, Srpska radikalna stranka, 2005.

Peti otadzbinski kongres, Srpska radikalna stranka, 2005.

Djavolov segrt zlocinacki rimski papa Jovan Pavle Drugi, Srpska radikalna stranka, 2005.

Svedok odbrane Slobodana Milosevica u haskom procesu, SRS, 2005.

Mafijaska pudlica Nebojsa Covic, Srpska radikalna stranka, 2005.

Vasingtonski seksualni manijak Bil Klinton, Srpska radikalna stranka, 2005.

Hasko bajramsko prase, Srpska radikalna stranka, 2005.

Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima, SRS, 2005.

Lazljiva haska pedercina Dzefri Najs, Srpska radikalna stranka, 2005.

Stazom slave, u sluzbi otadzbine, SRS, 2005.

Engleski pederski isprdak Toni Bler, Srpska radikalna stranka, 2005.

Stanko Subotic - Cane Zabac, kralj duvanske mafije, Srpska radikalna stranka, 2006.

Uporna odbrana srpstva, Srpska radikalna stranka, 2006.

Pontifeks maksimus satanisticke crkve Jovan Pavle Drugi, Srpska radikalna stranka, 2006.

Rimska kurija vecito zedna srpske krvi, Srpska radikalna stranka, 2006.

Antihristov namesnik zlikovacki rimski papa Benedikt Sesnaesti, Srpska radikalna stranka, 2006.

Evropska unija satanisticka tvorevina, SRS, 2006.

Krvave rucerde Madlen Olbrajt, 2006.

Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genser, SRS, 2006.

Kriminalac i ratni zlocinac Havijer Solana, SRS, 2006.

Podmukli galski picopevac Zak Sirak, SRS, 2006.

Rimokatolicki zlocinacki projekat vestacke hrvatske nacije, SRS, 2007.

Kora od banane, SRS

Videti takodje:

Srpska radikalna stranka – zvanicna web prezentacija http://www.srs.org.yu/

VELIKA SRBIJA – casopis - novine Srpske radikalne stranke http://www.srs.org.yu/vs/

Vojislav Seselj http://www.vojislavseselj.org.yu/

***************************************************************

KOMENTARI – 2007.



Lider radikala nije Dzingis-kan

Vestak tuzilastva, Obersal, odgovarajuci na pitanja Seselja, uglavnom je bio u defanzivi, osporavajuci tacku po tacku optuznice

(Videti izvestaj na adresi: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-14-12-2007/lider-radikala-nije-dzingis-kan )

14.12.2007.

***

Prvi kiks tuzilastva

Pretresno vece Haskog tribunala u procesu protiv Vojislava Seselja nije sigurno gde da svrsta izlaganje Entonija Obersala - u svedoke ili vestake (videti kompletan tekst komentaraa: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-12-2007/prvi-kiks-tuzilastva )

13.12.2007.

***

Progona nije bilo

Optuzeni Vojislav Seselj tvrdio je u cetvrtak pred Haskim tribunalom da u Vojvodini 1992. godine nije bilo napada na Hrvate, a svedok optuzbe Entoni Obersal je ostao pri iskazu da su hrvatski civili napadani.


Tokom unakrsnog ispitivanja, Seselj je pozvao Obersala da precizira gde su se i kada dogodili napadi na vojvodjanske Hrvate, a svedok je uzvratio da se detalji mogu naci u izvestajima tadasnjeg izvestioca UN za ljudska prava Tadeusa Mazovjeckog.


Kompletan tekst komentara, videti na adresi: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=112706&datum=2007-12-13

14.12.2007.

***

Sudjenje Seselju i rehabilitacija NDH

Milorad Vukasinovic

Posle cetiri godine i osam meseci iscekivanja, pred Tribunalom u Hagu pocelo je sudjenje dr Vojislavu Seselju . Rec je o postupku koji ce bez obzira na presudu, svakako uci u anale medjunarodnog krivicnog prava. Jer sudska praksa dosada nije poznavala postupak na koji se, suprotno svim medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, tako dugo cekalo, kao i optuznicu sa takvim dalekoseznim pretenzijama. (nastavak: http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1414 )

11.12.2007.

***

Pisma i izrazi podrske Vojislavu Seselju

Na sajtu Antiglobalizam.com objavljena je lista pisama podrske i lista licnosti iz zemlje i inostranstva koji podrzavaju borbu Vojislava Seselja za pravdu i istinu pred haskim tribunalom. Kompletan tekst moze se procitati na adresi: http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=reakcije (tekstovi su na srpskom, ruskom, engleskom, spanskom i francuskom jeziku)

3.12.2007.

***

Sta ce pokazati kompjutersko vestacenje Seseljevih govora?

Miki NS (), 22.11.2007, 08:36


Sudjenje Seselju je posredna rehabilitacija Nezavisne Drzave Hrvatske !!!

Ako Hasko tuzilastvo pravno kvalifikuje pominjanje ustasa kao govor mrznje , to prakticno znaci da se svako buduce istrazivanje genocida u NDH , moze kvalifikovati tako .

Ako je tako, ocigledno je da je namera Haga da spreci istrazivanje sramne uloge Engleza i Amerikanaca u podrsci ustasama pre , za vreme i posle II svetskog rata .

Obavestajac Lofthus je u svojoj knjizi objavio da su kontakti engleske sluzbe i Pavelica poceli jos 1926. godine . Pavelica i Maèeka naoruzavali su Englezi, koji su mu uz pomoc Vatikana omogucili kasnije da prebegne u Latinsku Ameriku .

Pri tome, kljucna licnost u organizaciji "pacovskih kanala" bio je agent CIA i MI 6 Krunoslav Draganovic , koji se posle Titove posete Vatikanu 1969. godine , vraca u Sarajevo , gde umire neosudjen 1981. godine .

Dakle , uzroke genocida treba traziti u politici Engleza i Amerikanaca prema Srbima , koja datira posle Balkanskih ratova , kada istoricar Votson izjavljuje da bi "trijumf Srba na Balkanu bio velika nesreca za evropsku kulturu i civilizaciju" .


Videti sire:

- BND http://www.apisgroup.org/pr.html?id=76

- ODESSA http://www.apisgroup.org/pr.html?id=75

26.11.2007.

***

Kompjutersko vestacenje Seseljevih govora


Lider SRS-a pred sudom ce tvrditi da srpska strana nije imala nijedan zlocinacki cilj u proslom ratu


Zoran Krasic, glavni pravni savetnik Vojislava Seselja, u intervjuu "Politici" je rekao da ce prvi svedok tuzilastva u procesu protiv Vojislava Seselja biti Entoni Obersal, haski vestak za govor mrznje. Prema tvrdnji Zorana Krasica, Obersal (koji ce trodnevno svedocenje poceti 11. decembra) je uzimao po dve recenice iz Seseljevih govora, koje je onda kompjuterski svrstavao u sedam ili osam kategorija – omalovazavanje, netrpeljivost, diskriminacija… i udarao ikseve. Na kraju je, u zavisnosti od broja ikseva, birao zakljucak. Rec je o doktoru sociologije koji je prvo diplomirao fiziku, a 20 godina je proucavao plemena u Africi, i to je ono na osnovu cega ce lider SRS-a osporavati njegovu strucnost i podobnost. Krasic ce nastavak sudjenja lideru svoje stranke pratiti iz Beograda buduci da sekretar Suda Hans Holcijus nije odobrio finansiranje boravka Seseljevih savetnika u Hagu.

Seselj je jos pre godinu dana predao sudu odgovor na vestacenje Obersala, koristeci pri tom, kako kaze Krasic "i izjave Blera, Klintona i drugih svetskih politicara koje su, po njegovoj oceni, diskriminatorne prirode". Optuzeni je sudu dostavio i sintetizovanu zbirku svih govora sa prostora bivse Bosne i Hercegovine i Hrvatske pre 1991. godine i od 1991. naovamo, iz koje se vidi kako su se mediji i politicari odnosili prema srpskom nacionalnom pitanju i prema Srbima, pocevsi od karikatura i progona dela Ive Andrica...

Obersal je glavni vestak?

Ne. Oni imaju 10 vestaka. On je vestak za govor mrznje. Anreas Ridlmajer je vestak za verske objekte, Ives Tomic za "Veliku Srbiju" kao genocidni plan, Eva Tabo za demografiju, a ostali su za obdukciju.

Hasko tuzilastvo je optuzilo Vojislava Seselja da je svojim fanaticnim i ekstremnim govorima indoktrinirao dobrovoljce Srpske radikalne stranke koje je slao u hrvatska i muslimanska sela na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine, gde su oni, u periodu od 1991. do 1993. godine, pocinili zlocine protiv covecnosti u cilju stvaranja Velike Srbije. Kakva je strategija odbrane protiv tih optuzbi?

Vojislav je najavio da ce teziste da stavi na cetiri glavne stvari. Prvo ce osporavati teoriju udruzenog zlocinackog poduhvata. Tvrdice da nikakav zlocinacki cilj nije postojao na srpskoj strani, da uopste nije postojala bilo kakva organizacija, niti da je on ucestvovao u bilo kakvom zlocinackom poduhvatu.

Drugo, osporavace govor mrznje kao oblik izvrsenja bilo kog zlocina i dokazivati da je tuzilaštvo izmislilo novo krivicno delo, i to na bazi presedana.

Trece, negirace svaku odgovornost za zlocine koji su pocinjeni na lokacijama koje su navedene u optuznici. On ce da udje u raspravu da pokaze kakav je dogadjaj bio, ko je ucestvovao itd. Na mnogim lokacijama on nije ni bio i postavlja se pitanje zasto su tuzioci to pisali, tim pre sto za neke lokacije tuzilastvo zna potpunu istinu. Kao za Vukovar, na primer.

I cetvrto, ukazace na sva krsenja njegovih prava koja su dovela do toga da ne postoje uslovi za fer i posteno sudjenje. Na vise od sto strana je opisao krsenja njegovih prava.

INTERVJU U CELINI MOZETE PROCITATI NA SLEDECOJ ADRESI:

- beogradski list "Politika" Online http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48531 [objavljeno: 22.11.2007.]

24.11.2007.

***

Seselj obara sve rekorde gledanosti


Izvor: Press, 10.11.2007; Strana: 2

Odlozeni TV prenos pocetka haskog sudjenja lideru SRS-a Vojislavu Seselju u cetvrtak uvece na drugom programu RTS-a gledalo je cak 2,5 miliona gledalaca! Seseljevo sudjenje imalo je "ser" 34 odsto, sto znaci da je svaki treci Srbin koji je to vece sedeo ispred TV-a gledao upravo lidera SRS-a!

Gledaniji od Seselja tog dana bili su samo Drugi dnevnik, utakmica Aris-Crvena zvezda i kviz "TV slagalica".


Zahvaljujuci Seselju, drugi program RTS-a naprasno je postao treci najgledaniji kanal u Srbiji.

Najpopularniji je i dalje prvi program Javnog servisa, dok su programi TV Pink tek nesto malo gledaniji od Seseljevog sudjenja.

Strucnjaci koji se bave televizijom i marketingom ne pamte da je bilo koja nova emisija na televiziji imala ovakav rejting i procenjuju da bi prenosi Seseljevog sudjenja mogli da imaju "ogroman marketinski potencijal".

Sudeci prema prvim rezultatima, ovi prenosi mogli bi da budu i odlican posao za neku od privatnih televizija.


Dragan Markovic Palma, lider Jedinstvene Srbije i vlasnik jagodinske TV Palma plus, kaze da njegova televizija ozbiljno razmatra ovu mogucnost.


- Najozbiljnije razmatramo mogucnost direktnih prenosa Seseljevog sudjenja. Problem je tehnicke, ali i finansijske prirode, jer link za direktan prenos kosta mnogo - objasnjava Palma.


Na drugoj strani, u SRS-u kazu da su zadovoljni i odlozenim prenosom na RTS-u, dodajuci da velika gledanost dokazuje "ispravnost borbe" Vojislava Seselja.


- Gledanost prenosa sudjenja bice sve veca i veca kako ono bude odmicalo. Gradjani ce imati priliku da vide kako Voja razbija Haski tribunal, ali i kako kao kule od karata padaju propagandne lazi o Srbima i ratu u BiH i Hrvatskoj - kaze za Press Dragan Todorovic, funkcioner SRS-a.


Kolika je popularnost Seseljevih TV prenosa mozda najbolje govori podatak da je njegovo hasko sudjenje u cetvrtak uvece imalo vise od tri puta vecu gledanost od "Velikog brata"!

Preneto iz: http://internetnovineserbske.spaces.live.com/blog/cns!E927C3A9FB9FF104!611.entry

16.11.2007.

***

Seselj: Sud nelegalan, nelegitiman i antisrpski

Cetvrtak, Novembar 08, 2007.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj je, umesto uvodne reci odbrane, dao je izjavu optuzenog. Seselj, koji se brani sam, svoju izjavu je zapoceo konstatacijom da mu sudi nelegitimni i nelegalni sud, osnovan po diktatu Sjedinjenih Americkih Drzava.

Haski tribunal je antisiprski jer se Srbima izricu neuporedivo vece kazne nego muslimanima, Albancima i drugima, rekao je Seselj dodajuci da se falsifikuje novija srpska istorija, kao to da se desio genocid u Srebrenici i da je tamo pogubljeno 7.000 muslimana, iako je, kako je naveo, tamo pronadjeno 2.500 leseva.

'Ovde mi se sudi jer sam postao nepodnosljiv Amerikancima', kazao je Seselj
ukazujuci da je to zbog toga sto su on i njegovi ljudi krenuli u obaranje marionetskog rezima koji su postavili posle 5. oktobra 2000. u Beogradu.

Lider radikala Vojislav Seselj osporavao je u nastavku sudjenja u Hagu koncept udruzenog zlocinackog poduhvata, ciji je cilj, prema optuznici, bio trajno proterivanje nesrpskog stanovnistva sa teritorija koje su smatrane srpskim.

Seselj je istakao da udruzeni zlocinacki poduhvat nema uporiste u medjunarodnom krivicnom pravu, kao ni u nacionalnim zakonima i da se, iako statutarne norme Haskog suda insistiraju na individualnoj odgovornosti, konstrukcijom udruzenog zlocinackog poduhvata uvodi kolektivna odgovornost, pod koju se u Tribunalu redovno podvodi drzava Srbija.

'Deplasirano je suditi onima koji su se suprotstavili nelegitimnom, jednostranom otcepljenju od Jugoslavije', rekao je Seselj, isticuci da su ucesnici udruzenog zlocinackog poduhvata bili oni koji su radili na razbijanju Jugoslavije, a ne oni koji su zeleli njeno ocuvanje.

'Niko ziv u Srbiji 1990. i 1991. godine nije zeleo rat, vec su ga zeleli oni koji su jednostrano proglasili otcepljenje', naglasio je lider radikala, isticuci da granice federalnih republika nisu bile medjunarodno priznate granice vec da su bile priznate samo granice Jugoslavije.

Seselj je isjavio da to sto mu Tuzilastvo na teret stavlja koncept 'Velike Srbije' znaci da ne razume taj koncept.

On je naveo da je 'Velika Srbija' ideologija Srpske radikalne stranke, ukorenjena u proteklih vise od 300 godina i da podrazumeva jedinstvo svih Srba.

aseselj je negirao navode tuzioca da se zalagao za homogenu 'Veliku Srbiju',
naglasavajuci da je velika Srbije dugorocni cilj SRS i da njima nikada nije na pamet palo da proteraju milion, dva ljudi, vec da ih nacionalno osveste i da shvate da su i oni Srbi.

Seselj se, tacku po tacku, osvrtao na zavrsni pretpretresni podnesak tuzilastva, negirajuci da je pocetkom 1990. bio jedan od najistaknutijih politicara, sa znacajnom politickom moci, navodeci da je te godine bio u zatvoru tri puta i da mu ni partija tada nije bila registrovana.

On je odbacio da je planirao udruzeni zločinacki poduhvat, jer je, kako je rekao, tada samo planirao kako da zbaci rezim Slobodana Milosevica.

Seselj je negirao da je bilo sistematskog etnickog ciscenja, ukazujuci da se desio 'gradjanski rat izmedju Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana' i da ne spori da je bilo zlocina i da su ljudi odlazili iz kuca jer su se tako osecali sigurnije.

Lider radikala je negirao da je uvodio restriktivne mere protiv nesrpskog
stanovnistva, jer 'kako sam to mogao kada nisam imao vlast'.

Seselj je istakao da nikada nije nikoga ohrabrivao na cinjenje zlocina i da je jedino sto je radio ohrabrivao dobrovoljce SRS da pobede u ratu i da treba viteski da se ponasaju, posebno prema zenama i deci.

On je rekao da dobrovoljci SRS nikada nisu pocinili nijedan zlocin i da ratni
stab stranke, koji je prikupljao dobrovoljce po unutrasnjosti Srbije i koji ih je dovodio u Bubanj potok odakle su isli na front, nije bio nikakav stab koji je komandovao i imao vlast.

Seselj je kazao da mu je tuzilastvo pripisalo zlocine koje su cinili drugi srpski dobrovoljci, jer su pogresno protumacili da su svi cetnici dobrovoljci SRS, dodajuci da su na ratistu bili i dobrovoljci Srpskog pokreta obnove, 'arkanovci', 'Zute ose', 'Beli orlovi'.

Za zlocine u Vukovaru i Zapadnoj Slavoniji optuzio je generala Aleksandra
Vasiljevica.

Neprijatelj je sve srpske snage nazivao cetnicima, kazao je Seselj.

On je istakao da, od ulaska JNA u rat, nijedan dobrovoljac SRS nije ratovao
mimo vojske i da je svakom dobrovoljcu upisivan ratni staz u vojnu knjizicu,
o cemu je, takodje, brinuo ratni stab stranke.

Tuzilastvo lideru radukala na teret stavlja i pretnje upucene nesrpskom stanovnistvu pocetkom devedesetih godina, sto je Seselj odbacio navodeci da
su sve njegove pretnje bile upozoravajuce da do rata ne sme da dodje, ali da
ga niko nije tada slusao, jer nije bio politicki mocan i uticajan.

On je rekao da je bitnije pitanje ko je prvi poceo ubijanje, konstatujuci da
su 'prvi Hrvati poceli da ubijaju Srbe u Hrvatskoj i muslimani Srbe u BiH',
navodeci kao primer ubistvo mladozenjinog oca Srbina, na Bascarsiji u
Sarajevu, pocetkom 1992.

On je, kao smesne, odbacio tvrdnje tuzilastva o njegovim propagandnim
tehnikama kao i tvrdnje da je bio privilegovan u medijima pocetkom
devedesetih, pominjuci knjigu 'Ekranizacija izbora', u izdanju nedeljnika
'Vreme' 1993, gde je navedeno da je SRS najmanje zastupljena u drzavnim
medijima.

Sudjenje se nastavlja 11. decembra izvodjenjem svedoka optuzbe Entoni
Obersala, eksperta za politicku propagandu. Planirano je da on govori tri
dana ali je tuzilastvo zatrazilo od suda da ukoliko Obersal zavrsi ranije
treci dan dodje svedok iz postupka dokazivanja baze zlocina.

Seselj je obavestio sudsko vece da je u Beogradu pronasao agenciju koja za
25 000 evra moze da prevede njegove dve knjige na kojima ce temeljiti
odbranu.


Originalni tekst: http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=204471
Pogledati jos i sledece: http://www.vojislavseselj.org.yu/index.php?a=740

8.11.2007.

***

Reagovanja: Unapred osudjen na pet godina

Pocetak sudjenja Seselju izazvao je veliko interesovanje gradjana Srbije.


Penzioner iz Beograda Tomislav Jovicic smatra da je sudjenje namesteno, kao sto je bilo i Milosevicevo.

- Seselj je inteligentan covek, sto je pokazao i prekjuce na statusnoj konferenciji, a pokazace i danas. Verujem da ce da porazi tuzioce i izadje iz sudnice kao pobednik.


Gordana Djurdjevic, profesor klavira, prateci sudjenje stekla je utisak da su haski istrazitelji neuki u odnosu na Seselja i da na taj nacin dizu rejting SRS-u.

Petar Bjelic, student, ne prati sudjenje, ali veruje da je Milosevicevo bilo zanimljivije.


Radovan Stevanovic, inzenjer, smatra da ce sudjenje u pocetku biti zanimljivo kao i "Veliki brat", ali da ce kasnije postati dosadno.


Goran Celebic, ekonomista, ubedjen je da ce sudjenje trajati najmanje tri godine.

Penzioner Ivan Jovanovic smatra da je Seselj unapred osudjen na najmanje pet godina robije, jer je u Sheveningenu vec vise od cetiri i po godine, pa ovo sudjenje smatra farsom.


Advokat Dragan Tomasevic, jedan od clanova tima pravnih savetnika Slobodana Milosevica rekao je da sudjenje bivsem predsedniku Srbije i Seselju ima isti koncept.

- Obojica pokusavaju da pomocu istinitih argumenata i hronoloskim redom dokazu kako za raspad Jugoslavije i sve ono za sta su optuzeni, krivicu snose strani faktori. Razlika je u tome sto je Seselj usao u pravnu proceduru, dok to sa Milosevicem nije bio slucaj, jer je Haski tribunal do kraja svoga zivota smatrao politickom institucijom. Seselj se strajkujuci gladju izborio za ravnopravnije sudjenje nego sto ga je imao Milosevic. Ali, i dalje se oseca kako tuzilastvo i odbrana nisu u istom polozaju. Iskustvo iz sudjenja Milosevicu, takodje, moze da koristi Seseljevoj odbrani i ne sumnjam da ce on kraju izaci kao pobednik - rekao je Tomasevic.

Izvor:

http://www.glas-javnosti.co.yu/

8.11.2007.

***

Komentar Pretpretresne konferencije u postupku protiv prof. dr Vojislava Seselja

U utorak, 6. Novembra 2007. Godine, odrzana je Pretpretresna konferencija u postupku protiv prof. dr Vojislava Seselja. Clan tima koji pomaze u pripremi odbrane optuzenog, Nemanja Sarovic, priredio je kpmentar sa ove konferencije koji se moze procitati na adresi: http://www.vojislavseselj.org.yu/index.php?a=738

8.11.2007.

***

U haskom tribunalu pocelo sudjenje Seselju

RTS, Sreda, Novembar 07, 2007

Uvodnom reci tuziteljke Kristine Dal, u Haskom tribunalu je pocelo sudjenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Seselju.

Seselj je optuzen za ratne zlocine nad nesrbima u BiH i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovnistva iz dela Vojvodine od 1991. do 1995. godine.

Lider radikala, koji ce se sam braniti, dobrovoljno je otisao u Hag 24. februara 2003. godine, ubrzo po obelodanjivanju optuznice. Seselj je najavio da ce na sudjenju osporiti koncept 'zajednickog zlocinackog poduhvata' i govora mrznje kao krivicnog dela, na kojim je zasnovana optuznica protiv njega.

U nastavku uvodne reci na sudjenju Seselju, tuziteljka Kristina Dal rekla je da ce dokazati da je Seselj 'govorom mržnje' proterivao nesrbe i podsticao svoje pristalice da cine zlocine nad njima.

'Seselj je svojim govorom mrznje proterivao Hrvate i Muslimane i direktno podsticao nasilje nad njima u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima 1991-92', kazala je tuziteljka.

Posle njegovih govora koji su podsticali na nasilje nad nesrbima radi uspostavljanja granica Velike Srbije na granici Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, prema optuzbi, zlocine su cinili pripadnici Srpskog cetničkog pokreta, koje je prema statutu Srpske radikalne stranke njeno 'vojno krilo tokom rata'.

U svojim govorima, Seselj je, prema Dalovoj, 'demonizovao i dehumanizovao Hrvate i Muslimane', nazivajuci sve Hrvate 'ustasama', a Muslimane islamskim ekstremistima. Raspirujuci strahove od ponavljanja zlocina iz proslosti medju Srbima, porucivao je da ce 'cetnicka osveta biti slepa'.

Najavljujuci da ce dokazati Seseljevu odgovornost za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovcara, kod Vukovara, u jesen 1991, tuziteljka Dal je navela da su pocinioci tog zlocina bili dobrovoljci SRS-a na celu sa Milanom Lancuzaninom-Kamenim, koji je direktno raportirao Seselju.

'Dokazacemo da je neposredno pre zlocina Seselj posetio dobrovoljce u Vukovaru i rekao da 'nijedan ustasa ne sme ziv izaci iz Vukovara'... Oni su ucinili sta je on trazio', naznacila je Dalova, napominjuci da je Seselj Lancuzanina i druge vodje 'seseljevaca' posle zlocina oglasavao 'vojvodama'.

Seseljev govor u vojvodjanskom selu Hrtkovci u maju 1992. tuziteljka je citirala kao dokaz da je on pozivao na proterivanje lokalnih Hrvata, kao odmazdu za proterivanje Srba iz Hrvatske: 'U Hrtkovcima nema mesta za Hrvate, osim za one koji su prolivali krv zajedno sa nama na frontu, a takvi su vec shvatili da su zapravo Srbi-katolici'.

Posle tog govora, Seseljeve pristalice sprovele su 'zestoku kampanju proterivanja Hrvata' iz Hrtkovaca, zastrasivanjem, prebijanjem, pretnjama, rucnim bombama, kazala je zastupnica optuzbe, a u kuce Hrvata uselile su se srpske izbeglice.

Ona je u sudnici prikazala i Seseljev govor u Skupstini Srbije iz aprila 1992. u kojem je on, po optuzbi, trazio da Hrvati budu proterani: 'Ako Hrvati proteruju Srbe, sta Hrvati onda ovde traze...Hrvati ovde nece spavati mirno dok ne odu. Necemo vas naravno ubijati, ali cemo vas spakovati na traktore...' 'U stvari, ubijali su Hrvate i proterivali ih', tvrdila je tuziteljka Dal.

Odbacujuci Seseljevu tvrdnju da mu se sudi za 'novo, izmisljeno' krivicno delo, ona je napomenula da, 'nazalost, propaganda i govor mrznje nisu novi zlocin'.

Dalova je navela Seseljeve reci iz jednog intervjua, gde je rekao da nema grizu savesti zbog stradanja hrvatskih civila, jer veliki broj Srba pati u ratu i prezivljava teske stvari, i da on jedino brine za pripadnike svog naroda.

'Seselj nema saosecanja', zakljucila je na kraju cetvorocasovne uvodne reci tuziteljka Dal.

Seselj, koji se sam brani, sutra ce na sudjenju, umesto uvodne reci, dati izjavu optuzenog.

RTS ce snimak sudjenja emitovati od 21 cas na Drugom programu.

7.11.2007.

***

Zasto pratiti sudjenje Seselju

Hag, 6. novembra - Uoci pocetka sudjenja Vojislavu Seselju pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom za bivsu Jugoslaviju, u srpskoj javnosti vodila se neobicna debata o (be)smislu javnog prenosa ovog procesa. Rukovodstvo stranke, kojoj je optuzeni jos uvek na celu, zahtevalo je od RTS da obezbedi direktan prenos sudjenja.

U kontekstu zavrsnice pregovora o Kosovu, neuspeha u potrazi za odbeglim haskim optuzenicima, a pre svega u susretu sa predizbornom kampanjom, drugi politicki akteri kao da strepe od uticaja koji bi javni prenos mogao imati na javno mnjenje.

Ova debata i cudi i ne cudi, a svakako deprimira. Prihvatiti da jedan covek optuzen za zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine moze opasno da uzburka srpsko javno mnjenje znaci i pomiriti se s mogucnoscu da ce taj i takav Seselj glasno govoriti ono sto misli znacajan broj srpskih biraca. Ovu mogucnost ne treba lako odbaciti, ali ne treba ni u njoj traziti argumente za izbegavanja prenosa. Smislenije je upitati se sta to sedam godina nakon uklanjanja Slobodana Milosevica srpskom drustvu ima da kaze Vojislav Seselj i otkud tolika publika koja se odusevljava njegovom haskom rolom?

Samo interesovanje za Seseljev proces prkosi logici. Dok njegovo sudjenje pocinje, u susednoj sudnici polako se privodi kraju postupak protiv citave garniture, koja i hijerarhijski i po razmerama zlocina zasenjuje njegov slucaj. U njoj dremucka jedan bivsi srpski predsednik, a drustvo mu prave jedan bivsi premijer, dvojica nacelnika Generalstaba, jedan vojni i jedan policijski general. Pa ipak, cini se da ovaj proces ne izaziva narocitu paznju, mozda i zato sto se Milutinovic, Sainovic, Ojdanic, Pavkovic, Lazarevic i Lukic ne brane konfrontantno. Dok oni uglavnom poricu znanje o zlocinima i ucesce u njima, Seselj uziva u ulozi optuzenika, osporavajuci Tribunalu i legalitet i legitimitet, temeljeci svoju odbranu kroz promovisanje sopstvenog nakaradnog shvatanja nacionalnih interesa Srbije.

Ova egzibicija po sebi ne bi bila dovoljna da privuče naročitu pažnju, da njegovi nastupi nemaju jak eho u Srbiji. Radikalnoj stranci je suđenje sopstvenom predsedniku dragocen predizborni adut. Radikalima tercira značajan deo (nažalost i stručne) javnosti, kojoj se Haški tribunal toliko gadi da ne bi propustila nijednu priliku, ma koliko besmislena bila, da mu uruši kredibilitet u Srbiji. Otud se i mnoge mistifikacije vezane za Šešeljev proces prihvataju u Srbiji kao nesporne istine, a ako neke činjenice tome prkose, tim gore po činjenice.

Dominira uverenje da Seselj, koji se dobrovoljno predao, godinama sedi u Hagu bespravno zatocen, ocekujuci sudjenje koje nikako ne pocinje zato sto optuzba nema dokaza. Ovo siroko prihvaceno "tumacenje" ne stoji prakticno ni u jednom segmentu. Dobrovoljnost Seseljeve predaje i dalje ceka razjasnjenje. Ne treba mnogo vremena trositi na radikalsku propagandu koja njegov odlazak u Hag pripisuje zelji da svojim pledoajeom "raznese" Tribunal. Ne zvuci uverljivo ni objasnjenje po kojem se Seselj predajom uklonio iz zemlje da izbegne posledice "krvavog proleca" koje je najavljivao. Zasto bi hrlio u zatvor ukoliko je anticipirao ubistvo Zorana Djindjica i pokusaj drzavnog udara? Ne bi li mu bilo smislenije da mirno ceka ishod, a mozda i poziv u nekakvu koncentracionu vladu?

I zakasneli pocetak sudjenja moze se daleko bolje objasniti razlozima vise prakticne, a manje konspirativne prirode. Razmere zlocina u bivšoj Jugoslaviji bile su velike, pa je i broj pocinilaca nemali.

Buduci da nacionalna sudstva sa oklevanjem grizu tu otrovnu jabuku, u pritvorskim jedinicama Tribunala stekao se veci broj optuzenih, pa se na pocetak procesa po pravilu ceka.

Seseljev cetvorogodisnji boravak u Tribunalu nije ni po cemu jedinstven. Toliko, ako ne i vise, cekali su Blaskic, Krajisnik, Mrksic, Sljivancanin i drugi. Ceka se tim pre sto se optuzenima nastoji obezbediti sudjenje po visokim standardima. Taj standard je Seselj ne jednom zloupotrebio, rastezuci do besmisla koncept svojih zagarantovanih prava.

Stavise, kako se pocetak sudjenja primicao, pokazivao je sve manje sklonosti ka otvaranju postupka, doprinoseci produzavanju sopstvenog pritvorenickog staza.

Sudjenje ipak pocinje, i na njemu ce se javno testirati i poslednji segment mistifikacije o optuzbi koja navodno nema dokaze. Da li ce srpsko drustvo pratiti ovaj test?

Izbor je zapravo lazan, utoliko ukoliko je neosnovano, pa i neposteno uzdanje da ce Haski tribunal i ovog puta zavrsiti jedan neugodan posao i osloboditi neciste savesti srpsku politicku elitu.

Seselj ce u Hagu verovatno zastupati jednu ogoljenu, anahronu i kriminalnu ideologiju cijom se razblazenom formom mnogi jos uvek opijaju. Mozda mu stoga i ne treba ustupati besplatan propagandni prostor.

Medjutim, odustajanje od prenosa ne sme se pretvoriti u ignorisanje.

Ako se pravimo da Seselja nema, to ne znaci da ne postoji. Precutkivanje njegovog procesa nece resiti nista.

Nece se promeniti ljudi koji mu aplaudiraju, niti oni koji se odusevljavaju njegovim osmisljenim primitivizmom, niti oni koji misle bas ono sto on izgovara.

NAPOMENE:

* Autor Vladimir Petrovic je saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

** Opsirnije videti: http://www.danas.co.yu/20071107/dijalog1.html#3

6.11.2007.

***

Pocinje sudjenje Seselju


Lider srpskih radikala ce se braniti sam, njegovi pravni savetnici ostaju u Beogradu

U Haskom tribunalu danas pocinje sudjenje lideru srpskih radikala Vojislavu Seselju koji je 24. januara 2003. godine sam sebi kupio avionsku kartu i redovnom linijom JAT-a, bez holandske vize, sa beogradskog aerodroma otputovao u Amsterdam odakle je prebacen u Sheveningen. Upozoravali su ga da su tamo celije uske, a hrana losa, ali iskusni robijas je podsecajuci se svojih zatvorskih dana samouvereno odgovorio: „Od Zenice i Gnjilana sigurno ne moze biti losije. U poredjenju sa njima Hag je banja."


Sa sobom je poneo prtljag od 32 kilograma, u kojem je, izmedju ostalog bilo i sezdesetak knjiga. Svojim pristalicama vojvoda je tada izmedju ostalog porucio da odlazi u Hag kako bi "branio cast 10.000 srpskih cetnika koji su se kao dobrovoljci Srpske radikalne stranke borili za slobodu srpskog naroda", kao i da ce pred Karlom del Ponte da lize sladoled.

Danas, pet godina kasnije, ovom haskom suznju koji je optuzen za progon, ubistva i druge zlocine paravojnih snaga i dobrovoljaca, za koje hasko tuzilastvo tvrdi da su bili pod njegovom kontrolom, nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine sudjenje ce poceti uvodnom recju zastupnika tuzilastva Kristin Dal.

Sudsko vece koje ce suditi Vojislavu Seselju cinice dosadasnji pretpretresni sudija Francuz Zan Klod Antoneti i dvoje ad litem sudija (sudija za ovaj predmet), Italijanka Flavija Latanci i sudija Frederik Harhof iz Danske.

Seselj ce se obratiti sudu sutra. Prema rasporedu, prvi svedok tuzilastva u sudnicu ce uci 11. decembra. Saslusanje svedoka bice nastavljeno i 12. i 13. decembra, posle cega nastupa bozicna pauza.

Ovo je drugi put da Seselju pocinje sudjenje. Krajem novembra prosle godine, 27. i 28, tuzilastvo je u njegovom odsustvu iznelo svoju uvodnu rec. On nije bio u sudnici jer je desetak dana ranije, 10. novembra, stupio u strajk gladju izmedju ostalog zahtevajuci da mu sud dozvoli da se brani sam.

Posto mu je Apelaciono vece suda vratilo pravo da bude sam svoj advokat i proglasilo nistavnim sve pretpretresne i procesne aktivnosti preduzete od trenutka kada mu je bio nametnut branilac, sto je znacilo i da "ne vaze" ni uvodne reci tuzilastva, Seselj je 8. decembra prestao da gladuje.

Tako je sudjenje "u interesu pravde" odlozeno do danasnjeg dana.

Na jucerasnjoj pretpretresnoj konferenciji, na kojoj su utvrdjeni poslednji detalji procesa koji pocinje danas, receno je da ce optuzeni uzivati sva prava.

Seselj, koji na svoj zahtev nece sedeti na optuzenickoj klupi, vec u drugom redu u klupi za branioce, pripremio je "specijalnu odbranu" kojom ce za zlocine za koje se on tereti optuziti rimske pape, Tudjmana i Izetbegovica, te Klintona, Olbrajtovu, Siraka i Blera.

Svoj koncept odbrane bazirace na svojim knjigama (njegova sabrana dela cine 103 knjige), jer, kako je naglasio, osim onoga sto je rekao ili napisao ni na jedan drugi nacin nije umesan u zlocine za koje ga tuzilastvo tereti.

Seselju je priznato i pravo i da, ako se brani sam, za finansiranje svoje odbrane i za plate svojih pravnih savetnika dobije novac iz kase UN, ali Sekretarijat od njega trazi da da ime jednog svog pravnog savetnika koji je advokat u Beogradu, na cije ime ce biti uplacena sva sredstva, sto je on i juce odbio.

"Ja cu bukvalno biti sam ovde", rekao je Seselj, naglasavajuci da je njegov glavni pravni savetnik Zoran Krasic i da on nece njega da ponizi i da imenuje nekog drugog ko je manje uradio za njegovu odbranu samo zato sto je advokat.

Seseljevi pravni savetnici su istaknuti funkcioneri SRS-a, narodni poslanici Aleksandar Vucic, Zoran Krasic i Slovanko Jerkovic. Sva trojica su pravnici, ali je samo Jerkovic advokat.

Sudija Antoneti je juce obavezao tuzilastvo da dokumenata optuzenom dostavlja "na papiru i na srpskom jeziku". Seselj zahteva da mu tuzilastvo dostavi 207.000 strana dokumenata medju kojima su mnogobrojni koji su za njega potencijalno oslobadjajuci, ali pitanje prevodjenja i dalje nije reseno.

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=46889 [objavljeno 7.11.2007.]

7.11.2007.

***

Postoje li Hrvati?

Promocija poslednje knjige Vojislava Seselja "Rimokatolicki zlocinacki projekat vestacke hrvatske nacije", koja je odrzana u Novom Sadu, zestoko je razbesnela Hrvate. Na naucnom simpozijumu na kome ucestvuju 22 renomirana istoricara iz cele Evrope govori se o umesanosti Vatikana u zlocine nad srpskim narodom u Hrvatskoj u poslednjih 150 godina. Ipak, provokativni naslov Seseljeve knjige u prvi plan je izbacio stare srpsko-hrvatske razmirice.

Momir Lazic, urednik casopisa "Zbilja", kaze da je lider radikala izneo pravu istinu o zlocinima Vatikana na Balkanu i da je od vecine renomiranih evropskih naucnika-istoriografa njegova knjiga ocenjena kao kapitalno delo.

- I sam doktor Seselj svakodnevno se interesuje za simpozijum. Ovom knjigom on najavljuje svoju odbranu, koja pocinje 7. novembra, a u kojoj ce koristiti izvode iz knjige. Srz ovog dela je opis zlocina rimokatolika tokom unijacenja Srba na podrucju tadasnje Habzburske monarhije - objasnjava Lazic.

S druge strane, Anto Djapic, predsednik Hrvatske stranke prava i ultradesnicar, nije iznenadjen pristupom Vojislava Seselja istoriji.

- Zao mi je sto takve teze forsira stranka koja ima najvece poverenje u Srbiji. To je daleko od zdravog razuma, pogotovo u trenutku kada smo posle 10 godina, hteli ne hteli, dosli u situaciji da razvijamo dobrosusedske odnose. Seselj sigurno ima problem, jer je etnicki Hrvat iz Hercegovine. To ga izgleda boli. Ali, sve to je pogresno sa aspekta mentalne higijene srpske politicke scene. Uostalom, kod vas se blize predsednički izbori i SRS kao najveca stranka verovatno zeli da homogenizuje svoje biracko telo, da ih ujedini oko mrznje - kaze Djapic.

Portparol Hrvatske seljacke stranke Nenad Matic takodje osudjuje "sve poteze koji dovode do sirenja mrznje izmedju pojedinih naroda".

- Ovu aktivnost vidimo bas tako. Pogotovo osudjujemo to sto Seseljeva "saznanja" nisu utemeljena na istorijskim cinjenicama - kaze Matic, portparol Hrvatske seljacke stranke.


Ni vlasnik hrvatskog nedeljnika Nacional Ivo Pukanic nije bio puno recitiji u oceni najnovijeg literarnog poduhvata Vojislava Seselja. Bez mnogo razmisljanja, Pukanic je o Seselju rekao samo jednu recenicu:

- Lud bio, lud ostao.


Istoricar Jovan Pejin, jedan od ucesnika skupa, navodi da je Vojislav Seselj na momente "malo grub, malo ironican, ali uglavnom u okvirima nauke".


- Knjiga govori sve sto znamo od ranije, ali o cemu nismo smeli da pricamo zbog jugoslovenstva - o pokusaju da se ostvari ideja Marije Terezije o unijacenju Srba do fizickog genocida. Prihvatio sam da je prikazem kao istoricar i obelodanim metode velikohrvatske propagande uz pomoc Vatikana. Ovom knjigom dokazano je da su srpski jezik Hrvati preuzeli u 18. veku i kajkavski napravili od stokavskog. Cela knjiga je jedna logicka predstava tog doba i mnogobrojnih rimokatolickih zlocina. Seselj je citirao vise od 20 autora, od primitivca Ante Starčevica, preko Ferda Sisica, koji je bio srpskog porekla, pa Vjekoslava Kljajica, koji je, cini se, posteniji od ostalih Hrvata... - kaze Pejin.

Posle rada po grupama, naucnici ce sastaviti svoja dela u hrestomatiju, od koje ce biti stampana posebna knjiga i specijalno izdanje casopisa "Zbilja" u tirazu od 20.000 primeraka.

Izvor: http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-03-11-2007/postoje-li-hrvatI


16. decembar 2007. godine





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    26/12/2007
izvor Izvor
    www.apisgroup.org

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbija rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora