INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16457


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (18)

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (18)
Kotur

Iz gradića Zila u Nemačkoj gde živi i radi od svoje mladosti javio se g. Srđan Kotur sa suprugom Suzanom (rođ. Đukanović). Radi sina Srđana (rade u Nemačkoj), želeli bi da nešto više saznaju o poreklu obeju porodica. G. Kotur je rođen u Grabovcu (Lika), 1948. ali zna samo za poslednje dve generacije koje potiču iz istog mesta - oca Miloša (1915. i dedu Dmitra (1892). Krsna slava Kotura je Sv. Nikola.
Poštovani gospođo i gospodine Kotur, za sada ćemo vam odgovoriti - na to, inače, stalno upozoravamo - samo na jedno prezime, a za drugo, u novom pismu, budite malo precizniji sa podacima (recimo, koliko su Đukanovići dugo živeli u Tuzli i odakle su došli). Odgovorićemo koliko umemo i znamo.
U "Gornjoj Krajini", Milan Radeka navodi dva prezimena sa istim korenom: Kotur i Koturov sa istom krsnom slavom Sv. Nikola.

Prema podacima "Pakračkog šematizma", u Grabovac u Slavoniji (i čitavo ovo područje), Srbi su se naseljavali posle oslobođenja od Turaka 1691. godine. Tako u popisu iz 1755. Srbi ovde preovlađuju nad Hrvatima i nadalje se kaže: da su se "doselili većinom strujama iz Bosne, a nešto i iz križevačke Krajine... Ova struja (Srba) bila je toliko jaka, da hrvatski doseljenici nisu ni ulazili u taj kraj, a nisu to činili ni kasnije."
Prema podacima šematizama za teritoriju Bosne, ustanovili smo mesta obitavanja Kotura krajem 19. veka, a pretpostavljamo da ih je ovde bilo i mnogo pre nego što kazuju crkveni podaci. Ovde su evidentirani samo Koturi i to isključivo sa istom krsnom slavom kao i naš čitalac - Sv. Nikola. Zapažamo da su bili koncentrisani uglavnom u zapadnoj i severozapadnoj Bosni, u parohijama oko Dubice, Gradiške i parohiji Peći, kod Livna. Ovo poslednje mesto ukazuje na jedan od mogućih puteva Kotura prema Bosni. Sudeći po tome, oni nisu ni ovde, u Bosni, autohtoni.
U Pounju, u selu Benakovac, pominje se toponim Koturov brijeg, po nekom Koturu poreklom iz Dubovika, koji je tu imao naslon (tor) za ovce. Inače, kako kaže autor ove monografije s početka 20. veka, "selo je skorijeg postanka i tu su imali stanove samo muslimani iz Turskog Dubovika i Podkalinja. Od pravoslavnih je samo Kotur imao stan." Inače, nadalje se kaže da su, prvi srpski stanovnici pomenutog sela, bili doseljenici posle oslobođenja od Turaka i to iz Dalmacije i Like.

Kad je selo Malić-begov Dubovik opustelo posle Laudonovog rata, u drugoj polovini 18. veka, prva se iz Like, početkom 19. veka, naselila porodica Kotur. Oni su bili samo jedna kuća sa slavom Nikoljdan. Autor kaže da su ih zvali i Malivuk, ali je nejasno da li im je to bio nadimak ili staro prezime, i dodaje: "Bogati su, a slabo se množe." <ĐŽ>iveli su u zaseoku Zbjeg. Bio je i zaselak Drobnjaci, sa porodicama Mandić, Banjac, Drljača, Mazalica, što bi ukazivalo na njihovo poreklo iz oblasti Stare Hercegovine, a ranije iz Stare Srbije, to jest Kosova i (ili) Raške. Koturi su zabeleženi u još jednom selu u Pounju, u selu Mutnik. Ovde su se, kaže izvor, naselili posle okupacije Bosne (1868. godine) iz sela Kršlje, Kordun. Slave Nikoljdan.
Prezime Kotur i izvedena Koturov, Koturović i Koturić, nesumnjivo je nastalo po nadimku, a on prema okruglom predmetu koji se kotrlja, a nazivamo ga i kolut. A predak je taj nadimak najverovatnije dobio po svom dinamičnom karakteru i odgovarajućem, biće nemirnom, ponašanju!


Ćirić
U veoma interesantnom pismu, g. Dragomir Ćirić iz Sidneja u Australiji kaže da je rođen u Vrbasu i da mu je deda Maksim Ćirić, rođen 1828. godine u Lazarevcu, umro 1903, od 1850. godine bio knez grada Vrbasa, dakle u vreme kada je Vojvodina bila deo tadašnje Austro-ugarskog carstva. To, ističe, potvrđuju "Gradske knjige" u Vrbasu, ali traži da mi to proverimo i da mu nešto više kažemo o poreklu i istoriji njegove porodice Ćirić.
Što se titule gradskog kneza tiče, nije nam poznato da je takva postojala. U austrijskoj vojnoj, a i civilnoj upravi, od prve Velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem i druge pod Šakabentom, Srbima je davana autonomija, ali s velikom mukom i borbom njihovih crkvenih velikodostojnika kojima je bečki Dvor garantovao zaštitu. Srpsko Vojvodstvo, ili Vojvodina, rezultat je borbe za srpsku samoupravu. Privilegija samouprave uglavnom se odnosila na vojne postaje i šančeve oko kojih se formirao grad. Doći na listu građana bilo je isto toliko teško kao postati plemić (a titula je mogla da se zasluži vojno ili da se kupi, što su mogli bogati trgovci). U gradu Budimu, gde je srpsko stanovništvo bilo naseljeno u ogromnom broju, u samouprave Srpske opštine vremenom su počeli da ulaze tzv. birovi, varoški poglavari, i niži činovnici - po pravilu oni koji su dobro govorili oba jezika. Iznad ovog tela bio je magistrat na čijem su čelu bili Nemci, birgermajsteri. Reč i titula knez može s jedne strane da označava narodnog predstavnika u seoskoj samoupravi (kod nas još od srednjeg veka) ili nahiji (u tursko doba) ili plemićku titulu, po nemačkoj reči kenig, onaj koji vlada. Da bismo proverili podatak o Vašem dedi kao knezu grada Vrbasa (ne znamo zašto sumnjate kad ga ima u "knjigama grada"), trebalo bi da to učinimo u Arhivu Vrbasa što bi bio poveliki posao. Ako to želite, javite nam se da se dogovorimo.

Prema popisu Srba u Budimu iz 1720. godine, bilo je dva Ćirića - Josiv i Nikola koji su mogući potomci Srba popisanih 1702. godine - Ćire kopača i Ćire sabova. Inače, Ćira je hipokoristik od srpskog Ćirilo, izvorno Kirilo, od grčke reči kir, gospodin.

Među znamenitijim Srbima u Bačkoj bio je izvesni Isidor Ćirić, ugledni srpski narodni i crkveni pisac i tajnik. Rođen je 1844. u Sivcu (na putu Vrbas-Sombor), što znači da bi mogao biti vaš rođak-predak (jer je vaš deda Maksim morao da se doseli u ove krajeve znatno ranije, pre ustoličenja za kneza vrbaskog), a umro 1893. u Sremskim Karlovcima.
Pošto niste naveli krsnu slavu, gospodine Dragomire, ne znam kako možemo da vam pomognemo, jer Ćirića u i oko Lazarevca ima više različitih grana. Moguće da su vaši preci recimo, iz Suvodanja u Kolubari. Za ove Ćiriće se zna da su se u 17. veku doselili iz Potarja, bežeći od arnautskih zuluma. Prezivali su se Mladenović. Ali, oni slave Jovanjdan. Postoje i drugi Ćirići u okolini Lazarevca koji slave Nikoljdan i poreklom su od Sjenice, iz Duge Poljane na Pešterskoj visoravni. Ranije su se prezivali Vidojević i poreklom su adoptirani Vasojevići-Ašani.


Milošević

Pismo g. Milovana Miloševića iz Geteborga, u Švedskoj, vrlo je šturo. Navodi imena oca, dede i pradede. Kaže da mu preci, po pričanju, "potiču iz Crne Gore, od Lijeve Reke, selo Tuzi, negde kod Andrijevice", kao i da je čuo da su od Vasojevića. I još: "Interesuje me tačno moje poreklo." Ni kad je rođen, ni koja je slava familije. Ona i nije problem kad je reč o Vasojevićima: svi slave Aranđelovdan, a preslava im je Sv. Aleksandar Nevski.
G. Milovane, ne znamo kojih ste godina (opraštamo ako ste mlad čovek), ali kako to da pišete gotovo nezainteresovano, kao da vas je neko naterao? Vasojevići su vazda bili otresiti i znali vrlo dobro ko su i odakle su. Po plemenskom predanju, rodonačelnik Vasojevića, Vaso je direktni potomak Nemanjića.
Selo Tuzi jeste kod Andrijevice, u oblasti Lijeve Rijeke koja je matica plemenske teritorije Vasojevića. Tuzi su na severozapadnoj strani Lopata, a nastali su širenjem istog naselja. Razlikuju se Gornje Tuzi i Trebešica na rečici istoga imena. Tu ima oko 35 kuća Miloševića i 10 kuća Đukića.

Vasojevići o svom rodonačelniku pričaju da je od Vukana Nemanjića koji je imao sina Kostadina, a on Vasoja, Vasoje Stefana, Stefan Kostadina, a ovaj opet, Vasa od koga su nastali svi Vasojevići. Inače je Vaso došao kao knez iz bratonoškog plemena i nastanio se u Lijevoj Rijeci. Vaso je imao tri sina: Raja, Novaka i Mija. Od Vasovog sina Raja postali su Lopaćani, Dabetići i Kovačevići. Od Lopaćana su Radulovići, Miloševići, Karadžići, Golubovići, Stojanovići, Bojovići, Labani, Čukići, Đukići, Marsenići, Vulevići, Vukićevići, Neradovići i Folići.
U Lijevoj Rijeci Vasojevići su se brzo namnožili i raširili se uz Rijeku do Raškova guvna i Ivovika. Oni jedini od svih plemena (Kuči, Drobnjaci, Bratonožići, Rovčani i Moračani) nisu plaćali danak Turcima. Uz pomoć Kuča, Turci napadnu Lijevu Rijeku i tako nametnu nakratko svoju vlast, ali se mnogi iz Vasojevića rasele zauvek u Drobnjak, Crmnicu, Nikšićku župu i Gornju Moraču.
Miloševića, inače, ima i drugih grana. O jednima, iz Like, sa slavom Sv. Jovan, najdaljeg porekla čak sa izvora Južne Morave, ispod Šare, pisali smo u našoj knjizi.

Poziv na pretplatu

Čitaoce koji se interesuju za našu knjigu ili bi želeli da im se dopuni odgovor objavljen u listu, neki i da im se štampa ili posebno uradi kao knjižica, molimo da nam se jave telefonom ili i-mejlom, da se obaveste o uslovima ili radi konkretnog dogovora.
Sve čitaoce obaveštavamo da pripremamo drugu knjigu "Srpske porodice i prezimena". Ovim vas pozivamo na pretplatu - na najmanje dva primerka - najkasnije do 1. jula 2007. godine, neposredno telefonom ili i-mejlom.
Knjiga će biti objavljena ukoliko bude dovoljno "japije" za finansijsku konstrukciju. Pravo pretplate imaju svi čitaoci kojima smo do sada odgovorili u listu ili ćemo odgovoriti objavljena tokom avgusta. Prezimena svih koji se pretplate biće uvršteno u knjigu i to u potpunijem i sadržajnijem obimu.
Vera i Radomir D. Rakić. Telefon u Beogradu: +381 11 218 33 63


Sanader

Od dve "želje", da objasnimo poreklo njegovog i devojačkog prezimena supruge, g. Jovici Malbašiću iz Ternica, u Austriji, ispunjavamo drugu - o porodici Sanader, kako se njegova LJiljana prezivala do udaje. Ona je i rođena u Austriji, gde su joj roditelji ranije živeli i radili, a došli su iz Donjeg Volara, kod Prijedora.
Bračni par Malbašić piše da je pradeda supruge, koliko znaju, poreklom iz okoline Knina. Slave Đurđevdan. Na kraju, svakako zbog Sanadera katolika, danas Hrvata, oboje pitaju da li im je prezime menjano ili "prekršteno"?
Da najpre raščistimo ovo poslednje: prezime nikada nije i ne može biti prekršteno, već samo osoba s tim prezimenom. Sanaderi su - gde god da ih je bilo u ranijim vremenima (istina ne i u "okolini Knina", već dalje, u okolini Gračaca, na primer, gde su popisani još početkom 18. veka) - prvo bili pravoslavne vere, a osim Sv. Đorđa, slave i Sv. Stevana i Sv. Nikolu. Pravoslavni ili pokatoličeni, do poslednjih pogroma i progona 90-ih godina prošlog veka, zabeleženi su u naseljima dvadesetak opština isključivo na prostoru zapadnijih delova Hrvatske, nekadašnje Vojne granice, zaključno sa srednjom Slavonijom. Ali, stizali su i do Šajkaške u Bačkoj, do Banata, kao i u zapadnu Srbiju.
Daljom starinom su Rađenovići (što znači, možda i od vlastelinske familije Radenovića), svakako sa područja srednjovekovne Bosne, Stare Hercegovine ili čak Crne Gore, a ovo prezime su dobili u Primorju po nekom pretku koji je bio poznat kao iscelitelj, vidar (na italijanskom - sanatore), jednako kako su nastala prezimena Balać i Bajalica, od bajač.

Molimo vas, dopunite svoje podatke (IV)

Evo još jednog podsećanja.
Sada će godina dana kako je stiglo pismo g. Mihajla Avramovića koji je hteo odgovor privatno, a ne preko lista. Ukoliko ostaje pri tome, treba da se javi neposredno etnolozima, ako se predomislio - treba da nam ponovo piše, sa potpunijim podacima.
Slična je dilema i sa g. Milanom Janjaninom. On se javio elektronskom poštom. Ako želi odgovor preko lista, treba da nam napiše pismo sa potpunim podacima - od adrese, preko porodične legende, do slave.
G. Zdravko Solomun, ako ostaje pri zahtevu da mu se odgovor pošalje na adresu, treba da se o tome dogovori sa autorima priloga.
To isto važi i za gospođu Slobodanku Barović. Ukoliko želi odgovor preko novina, ništa je neće koštati. Naravno, za svako prezime treba poslati posebno pismo sa kompletnim podacima. Ako i dalje želite da platite čekom, javite se etnolozima.
I g. Pero Marčeta traži privatan odgovor, ali se nije javio etnolozima na njihovu ponudu.
G-đa Ružica Blažić-Pakaški traži odgovor "privatno preko Vesti"! Nije jasno šta pod tim podrazumeva. najbolje bi bilo, g-đo Ružice, da nam ponovo napišete šta je Vaša želja.


Rakić (2)

O prezimenu Rakić već smo pisali, pre dva meseca. U odgovoru g. Jovici, iz Kelna, naveli smo da ovo prezime ne spada među najbrojnija, ali da su Rakići "lepo raspoređeni" - od "Karlovačkog vladičanstva" pa i Dalmacije, preko Slavonije i Bosne do Vojvodine i raznih krajeva Srbije.
Još pre toga, javio se g. Gojko Rakić, iz Australije. NJegovo veoma lepo i iscrpno pismo verovatno ćemo više koristiti kad budemo radili na našoj novoj knjizi, a možda ako budemo pisali posebnu knjižicu o Rakićima. u seriji "Loze porodica". Sada nam prostor ne dozvoljava da objavimo više osim njegovog navoda, prema predanju, da nikada nisu menjali ni slavu ni prezime, da vuku korene "iz Raške, preko Crne Gore i Hercegovine".
Slava i prezime, pisali smo više puta, mogli su se ili i morali promeniti iz nekih opravdanih razloga, ali je davnašnje poreklo iz Raške i kretanje familije g. Gojka koja se u nekom trenutku prozvala Rakićima, sasvim moguće.
Za razliku od prethodnog Rakića kojislavi Sv. Luku i čiji su preci daljeg porekla pre iz Stare Hercegovine, nego li sa Korduna, kao g. Gojko (iz Grabovca kod Slunja), on slavi Sv. Arhangela Mihaila. A mi, autori ovih priloga, takođe Rakići, slavimo Sv. Jovana. Ali jasno je, i nezavisno od različitih krsnih slava, da nisu svi Rakići istog korena, od istog pretka koga su od milja nazivali Rako (kao što su nazivali pračukundedu prvopotpisanog koji se prezivao Banjac), odnosno Raka, a pravo ili izvedeno ime mu je bilo Rade, od Radovan, Radomir, Radoslav.
Pošto smo se raspričali o Rakićima, možda će neki čitalac pomisliti kao u priči u kojoj se neki čovek, dolazeći u mlin i video da je vodeničar njegov kum, obradovao: "Blago mene, eto moga kuma, samljeće mi bez ujma!" A ovaj se, pak, obrnuto poradovao: "Blago mene, eto moga kuma, daće mi i dva ujma!"
Ovde nema ujma, što će reći nema protekcije, odnosno to što je naše prezime Rakić nije razlog što se Rakići, eto, drugi put pojavljuju.











Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Jovana   (149.135.14***) 18589
   7/11/2012 13:29:54
Zanima me poreklo Zjalic-a
18589
Etnolozi    (178.223.41.***) 14408
   29/6/2011 00:10:28
Након укидања ове рубрике у "Вестима", сви заинтересовани за приватно истраживање "корена" могу нам се само непосредно обратити rdr_vst@open.telekom.rs
14408
Jelena Isidorović   (79.101.156***) 14130
   16/5/2011 23:42:16
Poštovani,brzanima me poreklo prezimena Isidorović, zivim u Valjevu tačnije u selu Prijezdić, opština Dračić, i koliko znam imena unazad otac cukundede se zvao Miloš,( bele pčele) bar mi je tako otac pričao. Krsna slava nam je Nikoljdan. Po pricanju moji misle da vodimo poreklo iz Hercegovine odatle je valjda dosao Isidor. Porodica Isidorovic u Valjevu zivi koliko znam vec 6-to koleno, za pre ne znam. brUnapred hvala na svemu.brPozdrav.
14130
Tatjana Mldenovic   (89.216.210***) 12066
   7/11/2010 12:05:27
Zanima me poreklo porodice Mladenovi!!!
12066
angela   (78.177.188.***) 11752
   11/10/2010 15:32:20
slavo otvarai kompüter
11752
Steva Mladenović   (212.62.3***) 9097
   20/11/2009 15:58:39
Živim u Beogradu, a rodjen sam na Kosovu u Prizrenskom kraju opština Suva Reka mesto Mušutište.brHteo bih da nešto saznam o poreklu moje porodice Mladenović. Slavimo Slavu Sveti Đorđe (16.11.). Od dede sam čuo pre 30 godina da smo poreklom sa Brezovice, odnosno da se predak doselio u Mušutište negde oko 1900 godine. Istovremeno od nekih daljih rodjaka sam čuo predanje da su Mladenovići poreklom iz Crne Gore - tačnije Kolašina... naravno za ove trvdnje nikada nisam mogao da nadjem nikakav dokaz.brVoleo bih da mi se bliže pojasni poreklo moje porodice i svih Srba iz Mušutišta.brUnapred se zahvaljujem na trudu.
9097
Slaviša Kovačević   (217.65.194***) 8817
   8/10/2009 21:16:57
Živim u Istočoj Srbiji (homolje) interesuje me poreklo prezimena Kovačević u ovom vlaškom regionu. Moj pradeda Avram kao i ja slavimo Sv.Jovana Krstitelja i Sv.Nikolu brUnapred hvala.br
8817
Slavko Kotur   (79.101.64.***) 8071
   24/6/2009 21:42:24
Prezime mi je Kotur. Moji koreni vuku sa Korduna, selo Grabovac, opstina Rakovica. Pradeda mi se zvao Mane, a deda Slavko. Voleo bih da stupim u kontakt sa rodjacima koje ne znam a koji zive tu, ili su poreklom odatle. Ako vidite ovu poruku javite se na e-mail slavkokotur@yahoo.com
8071
Marina Gordic   (87.250.63.***) 7006
   18/1/2009 15:44:14
Zelela bih da stupim u kontakt sa rodjacima Gordicima iz celog sveta.Ja zivaim u Novoj Varosi,tj. u Srbiji. *86 sam godiste.Veliki pozdrav
7006
Joanne Ciric   (123.243.29.***) 6322
   12/11/2008 18:28:19
Interesntno ste napisali istoriju prezimena ciric, mene interesira kako mogu da mi neko nesto mogao kazati kako da vise pronadjem o poreklu moga prezimena, ali iz Alibunara u Banatu. Moj Deda Ilija Ciric je rodjen tamo 1875 godine, a to je sve sto mi znamo. Thank you in advance for your cooperation.
6322
Jela Vergic   (82.208.243.***) 3370
   15/12/2007 05:44:33
Postovani, bila bih veoma srecna kada bi mi neko rekao nesto o poreklu mog prezimena, Vergic. Moj otac, pa i ja rodjeni smo u selu Gornja Tramosnja, nekad opstina Sanski Most, sada Ostra Luka, kod Prijedora. Pravoslavne smo veroispovesti i svi Vergici koji su mi u rodu, bez izuzetka slave Svetog Stevana, 9. januara. Otac mi je mnogo godina proveo na privremenom radu u Nemackoj, a ja sam poslednjih nekoliko godina boravila u Francuskoj. Trenutno smo u okolini Novog Sada. brbrPradeda mi se zvao Mitar Vergic i bio je seoski knez, negde izmedju dva svetska rata, madfa neki tvrde da je bio sreski nacelnik, mada mi je ova prva verzija realnija. Deda Lazar umro je u toku II svetskog rata. U vezi sa tim pronasla sam veoma cudan podatak na internetu, koji jos treba da ispitam, a to je da je Lazar Vergic iz Gornje Tramosnje, oca Mitra, (tako su mi se zvali deda i pradeda) umro kao zrtva u brJasenovcu. Koincidencija je suvise velika, jer u nasem selu bio je samo jedan Lazar, oca Mitra Vergica, ali koliko ja znam, a moj otac potvrdjuje da je deda umro na ognjistu, negde 1942 ili 43 g. Moram napomenuti da je moj otac tada imao svega 4 do 5 godina, tako da je moguce da on o tome nema tacnu predstavu, ali mi je veoma cudno, da ni stariji od njega to nikad nisu pomenuli. Stoga sumnjam u tacnost tog podatka. Na istom sajtu sam pronasla, kao zrtve i neke druge Vergice, iz okoline Bosanske Gradiske, za koje pretpostavljam da su iz istog plemena, ali koje ne poznajem. Koliko o nasem poreklu nista ne znamo, govori i cinjenica da moja najbliza rodbina i danas smatra kako smo jedini Vergici na citavom prostoru bivse Jugoslavije, sto naravno nije tacno, ali ipak smatram da nas nema mnogo. Nacula sam, ali ne znam koliko je pouzdano da su Vergici u Tramosnju dosli negde iz Slavonije. Takodje, sam na internetu pronasla nekoliko Vergica u Hrvatskoj, uglavnom bas u Slavoniji, sa izuzetkom nekih u Rijeci. Za ove poslednje je moguce da su iz poreklom iz naseg sela, jer nas je bilo naseljenih u Rijeci. Znam da mi je stric izbegao odatle, pocetkom rata u Hrvatskoj, ali je neko od njih mozda ostao. Zanima me mozete li mi reci, da li smo autohtonog porekla iz Slavonije ili smo se u nju naselili iz drugih krajeva?brbrPozdrav redakciji i citaocima.
3370
Ljiljana Gostović   (213.198.211***) 2550
   22/9/2007 18:50:18
Želim da saznam poreklo da bih svojoj deci ostavila da znaju ono što ja sada ne znam.brRođena sam 02.08.1956.godine u Zmajevu,Srbija, od oca pok.Jovan Bujandrić, otac Damjan i majka Sofija-rođena Miloščin,očeva slava je Sv.Nikola, i majke Ljubica - rođena Ljumović, od oca Tiodora iz Kopilje, Crna Gora i majke Miljuše, rođene Popović iz Kopilje ,Crna Gora,dedina slava je Aranđelovdan.brKasnije ću postaviti isto pitanje i za očeve moje dece, a sada me samo zanima da mi možete pomoći i u slučaju da preci mojih muževa nisu Srbi?
2550
Nikola Gordić   (80.93.25***) 2223
   17/8/2007 13:10:32
Poreklo Porodice GORDIĆ-MIROSLAVIĆ???brbrDa li neko zna nešto o Miroslavićima? Do sada sam saznao da:brMiroslavići su porijeklom iz sela Kapavice, kod Ljubinja, u Hercegovini. Ovi se u Kapavici sada zovu Gordići, a porijeklom su iz Mratinja od Nikšića (slave Nikoljdan, međutim nigde o njima nema podataka(ovo sa saznao na forumu Serbian Caffe-a-Hercegovina od izvesnog "Vuka sa Kozare", koji piše o raznim porodicama na svom forumu.brMeđutim u nijednoj literaturi se ne spominju kao ni Miroslojević(kako stoji u nekim knjigama),ali problem je na prvi pogled jednostavan: KAKO SU SE PREZIVALI GORDIĆI PRE DANAŠNJEG PREZIMENA? – Bez obzira gde se nalaze: u Srbiji, u Bosni, Crnoj Gori pa i u rasejanju. Nedostaje samo ta jedna karika (veza sa nekim bratstvom), ali nažalost veoma bitna! Za one upućene, pomenuti Miroslojevići ili Miroslavići(koje nalazim po forumima vezane za Gordiće), ako su tačno navedeni, odnosili su se na manji deo Gordića, doseljenih na Kapavicu oko 1850. godine. brNaravno da se podrazumeva, da su sva dosadašnja saznanja, štampana i usmena, konsultacije sa pojedincima i istraživačima već iskorišćena,naravno i velika pomoć od cenjenog Profesora Lakete-mog imenjaka, ali da ponovim: od Hercegovačke Kapavice i Dedijera, NI MAKAC! !! brbrUnapred zahvalan,brNikola Gordićbrgordic@beogrid.net brbr
2223
Nikola Gordic   (80.93.25***) 2092
   25/7/2007 19:47:42
Interesuje me Poreklo porodice Gordic br--------------brPrvi pomen prezimena Gordić, po matronimiku Gordi, zabeležen 1903. godine u selu Zubač, u Višegradskom Starom Vlahu, autora Pop Stjepa Tripkovića; sledeći pomen, 1909. godine, vezan je za hercegovačko naselje Kapavicu, u kome su: Gordići doseljeni 1850. godine iz Mratinja u Crnoj Gori, vode prezime od udovice Gorde, i da su se ranije prezivali Miroslojevići ili Miroslavići? brI to je sve o Gordićima. Kako su se, zaista ranije prezivali (od kog su bratstva: Sokolovići, Mastilovići, Savići, ili drugi) jer, Miroslojevići,Miroslavići se ne javljaju kao prezime, ni u Crnoj Gori, ni u Hercegovini. brgordic@beogrid.net
2092
Biljana Tasic   (87.116.142.***) 2072
   21/7/2007 22:51:16
Ne znam puno o poreklu svoje familije. Znam da nas ima u Vojvodini, gde inace zivim, ali sam cula da su TAsici poreklom iz Bosne, da li mi Vi mozete nesto reci u vezi naseg prezimena. Unapred zahvalna
2072
Andrija Mirkovic   (87.48.131.***) 1937
   5/7/2007 08:20:21
- Moja familija Mirkovic vodi poreklo od Mirkovica iz sla Stopari kod Uzica. Slava nam je Sv. Stevan (Stefan) "Stevandanj". Interesuje me da li neko moze objasniti, reci nesto o vremenu pre dolaska u selo Stopari kod Uzica.
1937
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    5/7/2007
autor Autor
    Mr Radomir D. Rakić i Vera-Stanisavljević-Rakić
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora