INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16457


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (16)

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (16)
Karać

I g. Risto Karać, iz Australije, želeo bi da sazna što više o poreklu svog prezimena. Poreklom su iz sela Mutnice kod Zenice u Bosni. Krsna slava porodice je Sv. prorok Ilija. Ovo selo je, po svoj prilici, njihova matica, mada ih ima i u drugim mestima, ali u znatno manjem broju. To su sela Vraca, Osečenik i Gorica. U poslednjem građanskom ratu svi Karaći su se raselili po čitavom svetu.
Među srpskim prezimenima za pravoslavne eparhije u Bosni s kraja 19. veka našli smo Karaće zabeležene u sledećim krajevima: Varcar-Vakufu (Mrkonjić Grad), Vrbljani-Gerzovo, Prnjavor i Smrtići-Prnjavor. Svugde slave samo jednu slavu - Sv. proroka Iliju.
Samog prezimena Karać zaista nema mnogo. O njegovom kretanju eventualno mogu poslužiti kao dokaz samo neki toponimi zabeleženi u raznim monografijama u Bosni: na Glasincu, u selu Nepravdići, postoji Karačića brdo, a u susednim Primčićima, gde ima mešovitog srpskog i muslimanskog stanovništva, postoje šuma i ispaša Karaćevo brdo. Ovi Srbi su poreklom iz Stare Hercegovine i Pive. Zatim, u oblasti Visokog u centralnoj Bosni ima Karaća u selu Monjari (zaselak Trešnjica). Tu ima i katolika Sogovića-Karaća koji su - prema M. Filipoviću - poreklom od Fojnice.
Interesantno je da Erdeljanović, u "Staroj Crnoj Gori", beleži mesto Karuč, u Crmnici, i izumrle Radanoviće. Oni su bili Ćeklići (iz istoimenog plemena), od starih Zećana, srpskog stanovništva ili po crkvi Sv. Ćekle (Tekle) u Bjelopavlićima. NJihova plemenska slava je Sv. Ilija, a prisluga Šćepandan ili Spasovdan.


Devetak

Iz Minhena nam piše g. Zdravko Devetak da je u ratnom vihoru ostao sam bez ičega, ali mu je ostalo prezime, ali - kako piše - ne zna odakle potiče. Poreklom je iz sela LJubina kod Dvora na Uni (Hrvatska). Krsna slava je Sv. Georgije. Ne zna se od kada su nastanjeni na Baniji, ali smatra da su po govoru (doša', poša', reka', ođe, tuđe, to jest tu), poreklom iz Hercegovine, Stare Hercegovine ili Crne Gore.
Banija je ostala bez podataka o svom stanovništvu, što je posledica sistematskog uništavanja i stanovništva i njegovih crkava i knjige u njima... A odgovarajući hrvatski zbornik ne sadrži podatke o etničkoj i verskoj pripadnosti. Tako je etničko čišćenje u prošloj deceniji samo okončalo taj poduhvat zatiranja čak i same svesti o vekovnom životu Srba u ovim krajevima.
G. Zdravko, makar da Vam je ostalo "samo" prezime, to nije za potcenjivanje, jer ste s njim sačuvali i svoj identitet.
Sama reč devetak, u Vukovom "Rječniku", znači čitluk, spahijski posed, odnosno njegov deveti deo.
Dakle, izvesno je da je reč nastala u tursko vreme, što znači da su vaši preci imali "devetak", deveti deo čitluka na korišćenje.
U "Karlovačkom vladičanstvu" M. Radeke zabeleženo je prezime Devetak kao pravoslavno, sa slavama Đurđevdan i Nikoljdan, ali i kao rimokatoličko. Na žalost, o poreklu Devetaka kod njema nema bližih odrednica. Jedini trag su toponimi i to preko Glasinca i Visokog, pa prema Bosanskoj krajini i Baniji. Pošto ih nigde drugde nema pre Banije, može se zaključiti da su prezime dobili po jednom od toponima kraj kojih su prebivali na svojim seobama.
Tako su preko visoravni Glasinca prelazili stočari u svom kretanju u ravničarske predele oko Save, a mnogi se tu i trajno zadržavali. Zasigurno možemo da kažemo da se ove porodice ne javljaju tek s početka 20. veka, već su vekovima išle ovim stročarskim putevima i poodavno poznavale ovaj teren. Moguće je da su neke od njih ranije dobile nadimak Devetak, po istoimenom toponimu, a potom se iselile preko Posavine, gde su doterivale stoku na zimsku prehranu, ili na Baniju.
Moguće je da su njihovi stočarski putevi išli i preko centralne Bosne, jer u selu Donja Zgošća i u Maurovićima postoje vrela Devetak, a i istoimeno selo kod Tuzle. U Maurovićima ima srpskih porodica koje slave Đurđevdan - Toholji, Stojančevići i Mićanovići, i Nikoljdan, slavu Devetaka - Cvijetići, Radulovići, Jošići, Topalovići i Koprivice. Bez detaljnijih istraživanja zaista ne bismo mogli preciznije da odredimo poreklo i ranije prezime familije Devetak.


Otašević

Gđa Danijela Otašević je zaista predana svojoj porodici. Javila nam se među prvima, sa željom da joj razjasnimo poreklo pet srodničkih prezimena po očevoj i majčinoj liniji, kao i suprugovog. Odgovorili smo samo o jednom, Lakušić, ali nam je onda obnovila svoju želju i uputila tri odvojena pisma. Evo odgovora na jedno od njih, a na ostala za neko vreme.
Iako je Otašević njeno sadašnje, bračno prezime, o njemu - kako piše - ima najmanje podataka. Potiču iz Priboja na Limu i slave Sv. Stefana kao porodičnu slavu. Zna samo da su, po predanju, poreklom iz Crne Gore. Pošto joj je svekar rano umro, nije uspela da od njega išta sazna, pa smo joj mi jedina nada. Smatra da je ovo prezime retko.
Što se knjige sa prezimenima koja su objavljena u "Vestima" tiče, nedavno smo obavestili da ćemo je objaviti ako bude dovoljno zainteresovanih čitalaca koji bi se, do 1. jula (do kraja ovog meseca) pretplatili na bar po dva primerka. U tom slučaju knjiga bi se pojavila do kraja ove godine. Svi zainteresovani treba da se jave na naš telefon u Beogradu ili pismeno na našu adresu.
Familija Otašević spada u stare i značajne srpske porodice. Otaševići se spominju kao ogranak Punoševića još u 17. veku u Dugom dolu, delu njeguškog plemena. Odatle se, po predanju, iselilo sedam porodica Otaševića u Bešenovo u Sremu, dok su drugi otišli najpre u Kuče, a potom u Ržanicu u Staroj Srbiji. Jedna familija je najpre pobegla od krvne osvete u Dobrsku župu, a zatim u Primorje, gde i sad nose isto prezime.
Neki od Otaševića koji su se naselili u Ržanicu i plavsko-gusinjsku oblast bili su primorani ili da se poturče ili da se isele. Za njih stoji zabeleženo da su se iz Brskuta, zajedno sa Toškićima, odselili u Srbiju, kod Đurđevih Stupova i tu, verovatno, umesto Sv. Nikola, koga slave svi Otaševići, uzeli Sv. Stefana, staru i zavetnu slavu Nemanjića. Ne treba nikako smetnuti s uma da su Otaševići od Punoševića u vreme Ivana Crnojevića bili plemstvo, veoma ugledno i staro, pa su kao takvi možda i onda slavili Sv. Stefana, a povratkom u srpsku Rašku samo se vratili na staro prezime. Zasad toliko o Otaševićima o kojima se, inače, može napisati omanja knjiga. Isti je slučaj i sa poreklom imena od kojeg je nastalo ovo prezime. Dragi Otaševići, javite nam se za širu priču!


Jagodić

Istraživanje porekla prezimena i porodice Jagodić koje smo, pre dva broja, nagovestili u odgovoru čitaocu Živku Kuridži iz Štutgarta, pokazalo nam je da je u pitanju zaista zanimljiv, neobičan i dosta zagonetan slučaj. Oba roditelja ovog čitaoca su rođeni kao Kuridže, imaju i istu slavu, Nikoljdan, i iste dalje pretke, ali su oni sa majčine strane starom prezimenu dodali Jagodić ili uzeli samo to, a prvo odbacili, pa čak i ne prihvataju da imaju išta zajedničko sa Kuridžama. Rekli smo da je to "zaista zamršena istorija", ali da Jagodići ipak neće duže čekati. Imajući i druge povode, pozabavili smo se ovim prezimenom i ne čekajući novo pismo, prema načelu "jedno pismo - jedno prezime".
Desilo se, naime, da smo, baveći se prezimenom Vasić iz Mirijeva, naišli na podatak da se 11. novembra 1849. izvesni Despot Vasić oženio Katarinom Jagodić, kćeri Maksima Jagodića, "žitelja pančevačkog". Počeli smo istraživanje zainteresovani ovim retkim prezimenom, poreklom neveste, a posebno "romanom koji je ispisao život", jer ne sreće se svaki dan da devojku iz grada Pančeva u Habzburškoj carevini osvoji seoski mladić iz Knjaževine Srbije, tad još u turskoj vlasti.
U veoma dokumentovanoj knjizi D. Popovića "Srbi u Banatu do kraja osamnaestog veka. Istorija naselja i stanovništva" Jagodića nije bilo, ali smo ih našli, kao petoricu braće, u knjizi "Srbi u Banatu" J. Erdeljanovića. Navodi da su svi došli iz Kanaka: "Jagodići, stara pančevačka familija, bili su najpre abadžije, pa su se obogatili i postali spahije (kupili plemstvo)". Nažalost, ni ovaj etnolog, jedan od naših najboljih, nije naveo ni koju su krsnu slavu slavili, niti je pokušao da traga za daljim poreklom od Kanaka.
Jedini zaključak koji smo mogli izvući iz ovih podataka je da se ova familija doselila u Banat od kraja 18. stoleća. Ali, kada i odakle?
"Intrigu" je podgrejalo pismo g. Kuridže s "problemom" da srodnici njegove majke ne priznaju da su istih korena sa (ostalim) Kuridžama, već insistiraju da su pravim poreklom Jagodići. Odgovorili smo "solomonski" - da su obe grane ove nekad veoma velike i razgranate (zajedničke) familije Jagodića - u pravu.
Oni sa majčine strane, očigledno na osnovu saznanja iz arhiva manastira Krke, shvatili su da su davninom Jagodići i opredelili se za prvobitno prezime, a prvi su staro prezime Jagodić zamenili "novim", stečenim pre oko tri veka, po nadimku uglednog pretka popa Petra Jagodića - Kuridže, poznatog po buni protiv Turaka 1704. godine. Objavili smo gde njih sve sve, a sada je red na Jagodiće. Prema istom izvoru, "Leksiku prezimena SR Hrvatske", do druge polovine prošlog stoleća, sto znači i do Tuđmanovih operacija čišćenja srpskog stanovništva, "Bljeska" i "Oluje", Jagodića je bilo kudikamo više od Kuridža. Gotovo u svim opštinama tadašnje Hrvatske.
U Lici, Krbavi, Gackom, Kapelskom, Kordunu i Baniji svi pravoslavni Jagodići, kao i Kuridže, slave jedino Nikoljdan, kao i neki grkokatolici koji se još nisu pohrvatili, a u Šajkašku - Mošorin, Žabalj, Šajkaš i Petrovo Selo - stigli su još u 18. veku.
Krajem 19. veka, prema šematizmu pravoslavne mitropolije i arhidijeceze Dabrobosanske, znači bez Zvorničko-tuzlanske eparhije i čitave Hercegovine, porodica Jagodić je u Bosni bilo u 13 parohija, sa šest raznih slava.
Nasuprot tome, Jagodića nigde nije bilo u Hercegovini, današnjoj Crnoj Gori, na Kosovu i u Metohiji, kao ni Makedoniji i čitavoj Srbiji - ni južno od Raške, ni u istočnoj Srbiji, Pomoravlju ni Šumadiji. Izuzetak je Vojvodina, zbog kolonista posle Drugog svetskog rata.

Dopunite svoja ranija pisma

Poštovani čitaoci,
nastavljamo da vas podsećamo zašto još niste dobili odgovore na svoja pisma, iako su neka stigla odmah po rođenju "Korena". Već smo nekima javili i molili da nam ponovo pišu, da kompletriraju podatke, ali - ostalo je na tome.
4. I Danka Govorčin-Bešle, koja nam je pisala u julu, nije dala precizno mesto porekla. Dva puta smo je podsetili šta nedostaje, ali se nije javila.
5. Dejan Gružić se interesuje za nekoliko prezimena, ali nije naveo koja su krsna imena tih familija. Molimo ga da se potrudi i da sve precizno objasni.
6. O Dragana Milinovića smo se ogrešili. On navodi da su Milinovići - Tešanovići, da je čuo je da su bili i Bubotići, a nekad i Todići. Mi zaista nismo u mogućnosti da za poreklo jednog istražujemo tokove četiri prezimena. On traži i poreklo majčinog prezimena. Ogrešili smo se jer mu ranije nismo skrenuli pažnju da treba da se opredeli za jedno prezime, a ako naiđemo na podatke o nekom od ostalih prezimena koje je pomenuo mi ćemo i o njima reći koliko se može.
7. Gordana Papić traži objašnjenje svog devojačkog prezimena Branković, ali je izostavila porodičnu slavu. Opomenuta je davno, ali se nije ponovo javila.
8. Aleksandru Kutkurezoviću smo u "Vestima" 21. januara saopštili da se njegovo prezime ne pominje u nama dostupnoj literaturi. Pošto nemamo podataka, samo terenskim radom može da se istraži njegovo poreklo, a za to mi nemamo mogućnosti, pre svega finansijske.
I u idućim brojevima ćemo donositi objašnjenja zašto i drugi čitaoci još nisu dobili odgovor na svoja pitanja, ali gotovo za sve važi isto - nedostaju neki ključni podaci ili su oni neprecizni i zbrkani.



Ostalo je Podrinje u kojem smo ih primetili tražeći Vasiće. Na njih su nas uputili najpre dr Nikola Jagodić iz Beograda, a onda i njegov otac, takođe lekar, u penziji, dr Dušan Jagodić iz Kovina. Pošli smo od nekadašnje Sokolske nahije, sa središtem u Bajinoj Bašti, koju je temeljno proučavao LJuba Pavlović. U selu Zarožje on za njih kaže da su stara familija, doseljena, kad i Vasići, iz Sopotnice kod Prijepolja u prvoj polovini 18. veka. Ne zna se kako im je bilo ranije prezime, a ovo su dobili po daljoj čukunbabi Jagodi.
Dr Jagodić iz Kovina, slava Sv. Nikola, smatra da su njihovi krenuli od Rogatice na zapad, da bi posle stotinu godina stigli u Banat, iz zapadnih delova Vojne granice i to preko Šajkaške. I ovde su bili ili postali solidni domaćini, pa velikim bogatstvom stekli i plemićku titulu, a nakon ugušene srpske revolucije 1848, neki prebegli preko Dunava i tako se našli u Mirijevu gde im se jedna devojka iz Jagodića udala za daljeg "zemljaka" iz Podrinja, Vasića.
Jagodići su, dakle, malo pomalo, napravili ogroman luk. Preko Bosne, Korduna, Slavonije, Bačke do Kanaka u Banatu. Ovo mesto su spominjali i D. Popović i J. Erdeljanović, ali ga na današnjim kartama nema, kao ni u imeniku mesta nekadašnje FNRJ. Pomislili smo da je pripao rumunskom delu Banata, ali smo onda, znajući unekoliko i mađarski, shvatili da je reč o Konaku, koji je su Mađari svojim izgovorom pretvorili u Kanak, a naši to vremenom prihvatili.
Najstariji zavičaj Jagodića je, verovatno, bio u Polimlju. Ali, kako ni jagoda nije samonikla, ni njihova familija nije nastala tek ustaljivanjem sadašnjeg prezimena. Ali to bi mogao biti roman, "Povest o Jagodićima".














Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Uroš Otašević   (79.101.68***) 19571
   14/7/2013 16:49:28
Poštovani, Interesuje me kako može da se napravi loza mog prezimena i da se napiše cela istorija? brHvala
19571
Ivan Otašević   (79.143.166.***) 17862
   17/6/2012 20:51:26
Moj kontakt je otasevic_ivan@yahoo.combrHvala
17862
Ivan Otašević   (79.143.166.***) 17861
   17/6/2012 20:48:39
Kako mogu da dođem do detaljne istorije porodice i prezimena Otašević (knjiga, članak i sl.)brUnapred Hvala
17861
branislav popovic   (78.155.53***) 16463
   11/2/2012 21:10:20
interesuje me poreklo prezimena popovic,slavimo sv stefana 09.januara, i od 1735 smo prisutni u slavoniji, tacnije borovo selo
16463
Zorica   (178.149.144***) 15842
   14/12/2011 14:25:53
Dobar dan! Zamolila bih vas da mi date odgovor o poreklu prezimena IRICANIN, inace slava nam je Sv. Petka. Moj otac je iz N.sela kod Vrnjacke banje a ima Iricana i u Stanisincima susedno selo i komsije mi kazu da su te porodice prisutne u ovim krajevima vise od 2 veka. Unapred hvala!
15842
raca aleksandar   (89.216.170.***) 15750
   2/12/2011 20:57:30
molim vas da mi kazete poreklo porodice raca..
15750
Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić   (93.86.98.***) 14633
   30/7/2011 06:30:11
@Tanja Zec - ONeill: Поштована Тања и остали, заинтересовани за шира истраживања - изволите се обратити етнолозима, ауторима ових прилога, објављиваних од 27.06.2006. до 20.04.2011. у рубрици "Порекло српских породица" (у "Вестима"), мр Радомиру Д. Ракићу и Вери Ст.-Ракић, brrdr_vst@open.telekom.rs
14633
Tanja Zec - O'Neill   (24.57.128***) 14619
   27/7/2011 19:04:22
Zelela bih dodati malo vise na temu prezimena JAGODIC. Po majci sam Jagodic iz sela KOprivna kod Pozege u Slavoniji. Svi smo pravoslavni i slavimo Djurdjevan. Prica se da smo se doselili iz Bosne, okoline Banja Luke u Slavoniju oko 1830. Mada postoji veza sa Jagodicima iz Koprivne kod Modrice u RS. I oni svi slave istu slavu. Cak su neki njihovi stari dolazili na staro koprivljansko groblje u Slavoniju da potvrde neka imena. Nisam sa njima stupila jos u kontakt. Posle II svetskog rata nekolicina porodica Jagodic su se kolonizovala u napustena svapska sela Ciglenik i Porec (kod Pozege - Slavonija)1950-tih godina gde i danas zive. To nam je direktan rod. Dve porodice su jos uvek ostale u samoj Pozegi posle gradjanskog rata, a mi ostali smo raseljeni po RS, Srbiji i Kanadi. Do tacnih podataka svih nasih direktnih predaka je tesko doci u Pozeskoj gradskoj arhivi, a ne znam gde tacno smo ziveli u Bosni, koliko dugo i zasto smo se selili u Slavoniju. Tesko je naci direktnu vezu sa svim ostalim Jagodicima koji se ovde pominju, ali volela bih prosiriti istrazivanje i dobiti jos informacija. Hvala.
14619
rdr_vst@open.telekom.rs   (178.223.41.***) 14244
   4/6/2011 23:17:12
Аутори ових прилога, објављиваних од јуна 2006. до 20 априла 2011. у рубрици "Порекло српских породица" (у "Вестима") су етнолози мр Радомир Д. Ракић и Вера Ст.-Ракић
14244
TOMO IRIČANIN   (79.101.15***) 14229
   2/6/2011 14:11:25
Voleo bih da saznam porekllo prezimena,zadjih 2 veka su u selu Stanišinci,Vrnjačka banja.
14229
Raca   (178.223.11***) 14177
   26/5/2011 10:54:07
Zanima me poreklo Radojkovića iz Milakovaca kod Kraljeva. Znam da su tu zadnjih 200 god, ali to je sve. Ako iimate podatke o ovo prezimenu molim vas da mi odgovorite na: radojkovic.aca@gmail.com
14177
Vladimir Djordjevic   (91.148.116***) 13522
   2/4/2011 09:24:10
zanima me poreklo Mojsilovica iz sela Godacice kod Kraljeva pradeda se zvao Mikailo a prababa Zagorka i krsna slava im je bila Sveti Nikola,pa vas molim ako mi mozete nesto vise reci o njihovom poreklu sticajem okolnosti ja ne nosim to prezime ali bih voleo dosta toga da znam o njima.Hvala
13522
moma jagodic   (62.240.8***) 13446
   22/3/2011 23:17:26
zanima me tacno poreklo jagodica.krsna slava sv.nikola i dali im aju neke veze sa cetinjem .unapred hvala.
13446
radmila puranovic   (109.93.69.***) 12849
   21/1/2011 22:12:30
zanima me poreklo puranovic
12849
Srdjan kotarica   (188.2.122***) 10338
   10/4/2010 10:08:00
Zanima me poreklo prezimena Kotarica.brVoleo bih da znam ako neko ima neke informacije da me kontaktirabrSrdjan Kotarica
10338
Protojerej Zoran Jagodić   (195.252.122.***) 10306
   7/4/2010 00:34:52
Jedan je od Jagodića rođen u Sanskom Mostu, selo Podovi, gde je do 1995. godine živelo više porodica Jagodića.Jagodići pomenutog mesta, većina,usled ratnih zbivanja doselili su u Bačku, Novi Sad i okolinu.Svi slave Krsnu slavu Svetog Arhangela Mihaila...
10306
Zlatko Maletic   (79.101.75.***) 10007
   28/2/2010 12:55:19
Interesuje me poreklo i nastanak prezimena MALETIC?Inace,slavim SVETOG IGNJATIJA.
10007
milos   (80.93.254***) 9814
   13/2/2010 20:27:34
da li neko zna odakle potice prezime naskovic
9814
mirjana mitrić   (109.93.223***) 9686
   4/2/2010 10:38:21
pradeda mi je iz Jajca, deda živeo u Šipovu, kažu da koreni potežu iz Crne gore, ali ništa konkretno. slava nam je Đurđevo. govori se da smo najverovatnije za vreme seobe srba doselili iz Nikšića. MOLIM VAS za poreklo prezimena M I T R I Ć!!!
9686
Dragoljub   (195.178.35***) 9110
   21/11/2009 21:34:25
Interesuje me poreklo prezimena ŽIVIĆ, mi smo poreklom sa Kosova, slavimo slavu Sv. Nikola. Jako malo podataka ima za ovo prezime pa se iz tog razloga Vama obraćam za pomoć.brdragoljubzivic@gmail.combrS poštovanjembrDragoljub.
9110
Danijel Filipovic   (77.25.122.***) 9109
   21/11/2009 19:15:07
Zanima me poreklo FILIPOVIC iz Sabac slave sveti Nikola
9109
JOŠIĆ LJUBINKO   (217.23.193.***) 4778
   25/3/2008 12:35:36
Zanima me porijeklo prezimena JOŠIĆ,krsna slava je Sv.Nikola.Ima ih u Maslovarama kod Banjaluke
4778
MILORAD UBIPARIP   (161.185.1.***) 3744
   11/1/2008 16:23:04
Zanima me poreklo prezimena Ubiparip, svi slave slavu Sv. Stefan i svi su poreklom iz okoline Mrkonjic Grada. Unapred Hvala. m_ubiparip@yahoo.com
3744
bezimena...   (84.173.12***) 1822
   21/6/2007 06:36:51
Gospodine Devetko verujte mi da treba da budete sretni, imate bar ime, identitet pa cak i slavu! Vidite ja nemam nista! Ni ime, ni tacnu godinu rodjenja, ja sam neko ko "postoji" a ustvari ga nema... i tako ceo moj zivot. Na jedan momenat sam se pojavila i "dva puta" da bih opet nestala. To su boli samo onoga koji ih nosi. Pozdrav V.
1822
Odgovor   (212.200.146.***) 1820
   20/6/2007 09:26:33
Pozdrav svima koji trazite svoje u svetu.brbrPosaljite poruku na www.trazimo.info
1820
BRANKO DULIKRAVIĆ-KOPRIVNICA   (80.80.49***) 1817
   19/6/2007 21:13:52
Poštovana redakcijo. Ja sam se interesovao za poreklo mog prezimena,poslao sam vam e-mail kao i ovaj komentar.Sada me zanima da li je to pravi način na koji i drugi čitaoci šalju upite na tu temu ili postoji neki drugi način,na koji mogu da Vam se obratim i da dodjem do tako željenog objašnjenja o nastanku mog prezimena i mestu gde je nastalo.Molim Vas da mi odgovorite šta treba da uradim i na koju adresu da se obratim. Inače mislim da su vaše novine sa svim člancima i prilozima NEŠTO NAJDIVNIJE i svaka Vam čast samo tako nastavite.
1817
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    16/6/2007
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora