INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16457


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (11)

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (11)
G. Tomislav Vujičić, nažalost katastrofalno nečitko, na maloj raglednici Minhena, piše da je poreklom iz zlatarskog sela Provaševo (ili slično), da Vujičića ima i u susednom selu Aljinovići (čuo je da su poreklom iz Crne Gore i svi slave Aranđelovdan), kao i u Hercegovini. Interesuje ga da li su svi oni rođaci.
U Hercegovini, u Popovu polju, Vujičića ima u Orahu kod Bileće, sada se prezivaju Kuduzi i Stankovići i naseljeni su u Poljicama. U Trebinju su živeli Batine, "nikoljštaci", ranije Vujičići iz Gradca sa Kosova. Neki su se iselili u Borač, neki u Neum-Klek i u Slavoniju. Sudeći po slavi (Sv. Nikola), srodstvo sa ovim Vujičićima nije verovatno, ali to nije sigruno, jer su možda promenili slavu.

U plemenu Piperi u Crnoj Gori, u trouglu između reka Morače i Zete, na teritoriji današnjeg sela Baća, u Rsovoj Rudini, postoji toponim Vujičića kućište. To je jedina uspomena na nekadašnje bratstvo Vujičića o kome se ništa ne zna.
I u Bjelopavlićima, u Staroj Gori, ima Vujičića u mestu Šobajići (ranije Dubravčići). Pre doseljavanja Bjelopavlića (od Peći), na ovoj teritoriji su živela stara srpska plemena kao što su Lužani. Za njih se kaže da su se pod pritiskom pridošlica napustili ovu oblast i odselili se preko Pipera u Boku i Hercegovinu. Kao što smo videli, u selu Baći gde je nekad bilo Vujičića, sadašnja plemena slave Sv. Arhanđela (pipersku plemensku slavu) i Petkovdan (plemensku slavu Bjelopavlića).


Narodna pedagogija

G. Vujičić, kao ljutito, takođe pita "koliko puta treba da nam piše da bi dobio odgovor". Evo šta mislimo o takvom obraćanju i takvim pismima:
On nije jedini koji se javlja drugi i treći put, nestrpljiv ili očekujući da time pre dođe na red. Moramo da zamolimo čitaoce da se od toga uzdrže, izuzev kad se interesuju za drugo, dodatno prezime.
U ovom slučaju držimo se prakse u koju smo se lično osvedočili na londonskom aerodromu Hitrou: kad se jedan putnik provukao ispod trake koja "održava red", da bi se čekirao preko reda, službenik ga je hladnokrvno, i nemilosrdno, vratio na kraj reda.
Tako bi trebalo postupati prema svima koji pokušavaju da svoje želje reše guranjem, bez obzira na red i pravila pristojnosti. U našem narodu, istina u patrijarhalno doba, kada su se svi u selu međusobno dobro znali, takvo ponašanje nikad nije nailazilo na odobravanje. Svako ko bi neprilično štrčao izbijao je na loš glas.
Događa se da neki naši ljudi kad odu iz zemlje, a neki i kad dođu iz sela u grad počnu da se ponašaju neprimereno. To su, po pravilu, oni koji misle da ih u novoj sredini niko ne zna, da neće biti ukoreni, kao što bi to učinili njihovi stari. Dragi čitaoče, nemojte da nas shvatite pogrešno. Ovim primerom samo podsećamo na našu, srpsku tradicijsku kulturu u koju spada i narodna pedagogija. Zato, setite se dede i babe i zapitajte se šta bi vam oni rekli kad vam se omakne da postupite kao onaj putnik na londonskom aerodromu.


Đokić
Iz Austrije su nam se javili Desanka i Miodrag Đokić, sa željom da saznaju poreklo ne samo Đokića, već i Ostojića (familije Miodragove majke iz Osojana) i Stevića, iz Istoka (Desankino devojačko prezime). Ni za jednu od ovih porodica nismo dobili podatke o slavama po kojima bismo ih našli mnogo lakše. Zato molimo da nam dostavite podatke o slavama, jer bez njih ne možemo da utvrdimo u koju od mogućih pet-šest grana spadaju vaše porodice. Poseban motiv nam je položaj naših sunarodnika na Kosmetu i onih koji su ga napustili, pa ako su čemerne sudbine ili bez zavičaja, bar da saznaju svoje poreklo.
Evo, da na primeru porodice Đokić pokažemo od kolikog je značaja slava u traganju za korenima neke porodice. (Naravno, ne smatramo da svi pravoslavni vernici slave, jer ima i pripadnika tzv. "malih verskih zajednica" koji ne praznuju krsno ime, a ipak se osećaju Srbima. Uostalom, imamo Srbe-katolike i Srbe-muslimani. U ovom slučaju, pretpostavljamo, sve tri porodice imaju slavu ili bar zanju koju su slavu slavili njihovi stari).
G. Đokić kaže da je iz sela Belo Polje, ne onog kod Peći, već onog na pola puta Peć-Mitrovica, koje, nažalost, kako sam kaže, više ne postoji. Interesuje se za poreklo porodice i prezimena, s obzirom da mu se deda Đorđe, sa ocem Božidarom, doselio iz Crne Gore. Po majčinom kazivanju, došli su od Andrijevice ili, kako neko kaže, iz Kraljskih Bara, odnosno od Morače i da im je ranije prezime bilo Šćepanović.
To su moguće varijante porekla Đokića i sve tri imamo pred sobom, ali tek kad bismo znali koja im je porodična slava mogli bismo da odredimo koja je prava.
Ako su Đokići od Andrijevice i Kraljskih Bara, onda su ogranak Miomanovića, a prezime su dobili prema pretku Đorđu tj. hipokoristiku Đoki, a krsna slava im je bila Aranđelovdan.
Ali, ukoliko su od Šćepanovića, iz Morače, kojih ima i na Kosovu, onda slave Lučindan. Đokići u selu Radljevu su doseljeni 1913. godine iz Sjenice, a u Svetostefanskoj hrisovulji se navode Đokići koji su se oko 1800. godine naselili prvo na katun Bariljevo, sadašnje mesto Bariljevo na Kosovu, a onda u Babin Most, gde su, osim Srba, zatekli i Arbanase.
Dakle, ponovo molimo da nam se javite, i zbog vas i zbog nas, jer su nam svi podaci o porodicama sa Kosova i Metohije dragoceni i trebalo bi da se zabeleže i sačuvaju od zaborava. Obećavamo da ćemo vam brzo odgovoriti.


Bukvić

Iz Lugana, Švajcarska, g. Milenko Bukvić šalje opširno pismo, ali zbog njegovog "doktorskog" rukopisa možemo samo da naslućujemo sadržinu. Razumeli smo da je poreklom iz Hercegovine, da je slava Sv. Jovan Krstitelj i da ih ima i u drugim krajevima.
Bukvići sa drugim slavama prisutni su u raznim srpskim krajevima, ali mi ćemo zbog našeg čitaoca najviše ukazivati na "jovanjštake". Tako su u Višegradskom Starom Vlahu, u mestu Oštrine, Bukvići doseljeni krajem 19. veka iz Mokronoga, gde ih ima i danas. Slave Sv. Jovana. Bukvići koji slave Jovanjdan zabeleženi su i u Sokolovićima (Višegrad), a sa slavom Časne Verige Sv. apostola Petra u Vrbljanima (Gerzovo).
U Bosni ima i Bukvića i Bukvi. Prema Janjatoviću, slave različite slave. Bukve slave samo Arhiđakona Stefana i to u mestima Brekinja i Dvorište (Dubica) i Junuzovci (Gradiška).
U Hercegovini ima Bukvi u Sopilju, u Nevesinjskom polju, doseljenih, prema J. Dedijeru, iz Vranjevića sredinom 19. veka. Oni su muslimani. U Pobrđu su Bukvići pravoslavni, ali se ne navodi krsno ime. Potomci su Mirilovića, pošto je knez Mirilo sâm prešao na islam i od njega su, kao direktna grana, Elezovići. U Gornjem Hrasnom su Bukvići doseljeni s Pobrđa, a ovde su najpre imali samo staje. I u mestu Ubosko su Bukvići s Pobrđa, doseljeni početkom 19. veka. Muslimanske su veroispovesti, kao i oni u Gaju, u Gornjem Hrasnom. U Rječicama su bili Bukvići iz Hrasna naseljeni krajem 19. veka. Ima ih i u Opličićima, Stocu, Mostaru i u Metohiji. Slave Sv. Jovana.
U Dubrovniku postoji prezime Bukvić od 1897. godine. Doseljeni su iz Hrasnog u Hercegovini i slave Sv. Nikolu. Iste slave i porekla su i oni u Gružu, a doselili su se 1902. godine.
U "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije" (iz 1916), R. Grujić navodi Bukviće u 33 kuće u Vodoteču. M. Radeka, u „Gornjo-karlovačkom vladičanstvu", beleži Bukve sa slavom Sv. Nikola i Bukviće sa slavama Sv. Stevan i Đurđevdan.
U Slavoniji je zabeležen Vujo Bukvić u Salniku, kod Rakovca, još 1622. godine. Bukve su u Velikoj i Maloj Peratovici od početka 18. veka, a smatra se da su se doselili iz Bosne i Srbije. U Gakovu i Topolovcima su zabeleženi od sredine istog stoleća, a na Moslavini (Vukovoje) su od početka 18. veka.
U "Rečniku prezimena Šajkaške" (18-19. vek) Bukvići su zabeleženi u Kuli 1867. godine.
Treba naglasiti da su Bukvići bili vlaški (stočarski) katun u srednjem veku u oblasti Hercegovine. Prezimenu Bukvić posvetili smo mnogo više prostora u prvoj knjizi svog višetomnog dela "Srpske porodice i prezimena".
Adresa za narudžbine
G. Bukvić, kao i neki čitaoci ranije, ispoljio je interes za našu knjigu, sa željom da je kupi. Naravno da je to mogućno. Bilo u nekoj od većih beogradskih knjižara ili neposredno od nas, autora.
Svako zaintereseovan za "Srpske porodice i prezimena I"" treba da nam na kućnu adresu / Radomir D. Rakić, 11000 Beograd, Ul. Tadeuša Košćuška 88, Serbia// pošalje 20 evra. To je iznos kojim će platiti i poštarinu. Naravno, i svoju potpunu adresu, jasno i čitko ispisanu.
Što se izrade "loze" porodice tiče, zainteresovane, pa i g. Bukvića, molimo da nam o tome pišu na istu adresu. Opet, čitko i ćitljivo, pisaćom mašinom ili "štampanim" slovima, ukoliko nema mogućnosti da to uradite na kompjuteru. Naša internet adresa je: rdr_vstŽEUnet.yu


Inđić

Gđa Dajana Tasevski iz Ofenbaha, u Nemačkoj, želi da joj pomognemo da nešto više sazna o poreklu svog devojačkog prezimena Inđić. Piše da je rođena u Bosanskoj Dubici, a odrasla u Prijedoru. Preci su daljom starinom iz Like, selo Kijani kod Gračaca. Krsna slava Inđića je Sv. Nikola. Posle Drugog svetskog rata, naselili su Grmeč, selo Korjenovo, opština Sanica. Pamte se imena predaka, od dede Đura, preko pradede Ilije do čukundede Jovana. Pita i za poreklo svoje bake, sa Kosova, koja se prezivala Kordić. Iako smo rekli da ćemo prezimena sa Kosova odmah objaviti, molimo čitateljku da pričeka, jer nam o Kordićima ne daje gotovo nikakve podatke, osim da su u 20. veku došli na Kordun.
Inđića je u poslednja tri veka bilo na prostorima Like i Bosanske krajine. Odakle su se ovamo doselili ne kaže ni jedan postojeći izvor precizno, ali predanje kaže da su iz Vrhovine u Lici. Dakle, Inđića je bilo i u Kijanu (Gračac) u Lici (sa slavom Sv. Nikola), upravo doseljenih iz Vrhovina.
U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (1976), na teritoriji Hrvatske do druge polovine, a možda i do 90-ih godina 20. veka, Inđići su bili naseljeni u opštinama Bjelovar, Vinkovci, Virovitica, Gračac, Grubišno Polje, Donji Miholjac, Zagreb, Kostajnica, Križevci, Našice, Nova Gradiška i Osijek. Najbrojniji su bili u Grubišnom Polju u selima Gornja i Donja Rašenica, Gakovo, Velika Dapčevica, zatim u Šegovini Mašićkoj kod Nove Gradiške i u Osijeku. Ovaj izvor, kako smo već više puta naglašavali, ne navodi podatke o veroispovesti i nacionalnom opredeljenju.
M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu" (Lika, Krbava, Banija, Kordun, Gacka), navodi da su slave Inđića Aranđelovdan i Nikoljdan.
Prema Đ. Janjatoviću, u Bosni je krajem 19. veka bilo još Inđića, sa drugim slavama - Đurđevdan u selu Rujnicama kod Bihaća i u Sarajevu, Sv. Jovana u Dugom Polju kod Dervente i Bosanskom Brodu i Sv. Nikolu u Vođenici kod Petrovca i Kozarcu kod Prijedora. Sv. Tripuna su slavili Inđići u Bihaću i Hrgaru, Majkića Japri (Sanski Most), Kralupima (Visoko), Palanci i Umci (Sanski Most) i u Palančištu (Prijedor).
U dva mesta u oblasti Sanice, Korjenovo i Srpska Sanica, susrećemo Inđiće doseljene iz Like, slava Sv. Nikola.
Milan Karanović u monografiji o Bosanskoj krajini navodi da su prezime dobili "negde na vojsci u Ličkoj Vrhovini", prema imenu pretka ubeleženog u protokole Vojne granice. Prema predanju oni su jedan rod sa Drljačama, Bigama i Jeremićima, a prezime su dobili u neka davna vremena kad su dosta putovali po moru kao vojnici. Jedan od predaka se zvao Biga, drugi, Božanić, Inđić i Brkić. Jedan ogranak ove gupe porodica iz Prijedora su Borojevići, od kojih je možda i čuveni austrijski maršal Borojević.
U Pounju se spominju u dva mesta sa starim prezimenom Inđić, a sadašnjim Drljača u Donjem Buševiću i Milić-begovom Duboviku. Slava je ista, Trifundan.
Više o ovom prezimenu ima u našoj knjizi "Srpske porodice i prezimena I"".


Oklopdžija

G. Petar Oklopdžija javio nam se iz Melburna, u Australiji, gde živi već četiri decenije. Poreklom je iz Raduča u Lici, odakle potiču i njegovi roditelji, kao i deda i baba. Kaže da u obližnjem Medaku ima mnogo porodica ovog prezimena, ali ne i da li su u srodstvu. Deda i baba su se pre Drugog svetskog rata odselili u Ameriku i nisu se više nikad vratili u rodnu zemlju. Krsna slava njegove porodice je Sv. Nikola.
Prema priči jednog svog prezimenjaka koji se iz Kanade doselio u Australiju, gde su se i sreli, u Americi postoji knjiga o Oklopdžijama u kojoj se kaže da su bili ratnici "u ono doba", i da su na sebi nosili oklope, po kojima su i dobili naziv. Na Velebitu su pobedili u borbi Turke i posle se nastanili u Medaku u Lici. G. Petar još kaže da mu je njegov zemljak rekao i ime vođe tih oklopnika-ratnika, ali da ga je zaboravio, a ovaj njegov informator je, u međuvremenu, preminuo. Pita nas da li je ovo verodostojno tumačenje. Nije mu poznato da li su njegovi preci menjali prezime. Na kraju kaže da pozdravlja sve Oklopdžije širom sveta i poručuje im da "što dulje zadrže svoje ime".
U "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije" (iz 1915), početkom 20. veka, u Raduču, rodnom mestu našeg čitaoca bila je samo jedna kuća Oklopdžija, a najbrojniji su bili u Medaku i selu Kruškovcu pored njega, u Donjem Lapcu i Mutiliću.
Ali, ono što nam je bilo mnogo interesantnije od rasprostranjenosti ovog prezimena, bili su nadimci u pomenutom delu koji se čine kao prava prezimena Oklopdžije. Osim Ćusa i Kusa, što su takođe nadimci, koji su nastanjeni na Zrmanji, svi su oni u Medaku. Kao Oklopdžije se navode Aglići, Brkići, Građani, Patrići, Plemenitaši ili Šapandrke i Ristići. Prezimena Građani i Plemenitaši (ili pak, samo nadimci) mogli bi da ukažu na njihovo zaista plemenito, odnosno, plemićko poreklo, jer su živeli u "gradu", utvrđenju, a i bili su "plemenitaši", tj. plemeniti građani ili plemići.
Ovu tezu još više podržava i prezime Ristić za koje se zna da potiče iz južne, tzv. Stare Srbije, odnosno Makedoniji, a možda i iz severne Grčke, kao što je pleme Građani u Crnoj Gori zauzimalo prostore oko Skadarskog jezera. Ovome u prilog govori i krsno ime, Sv. Nikola, najčešće vezano za Staru Srbiju i srpsko stanovništvo oko Skadra. Pred Turskim naletom sa Istoka, te prostore je napustilo mnogo starog srpskog plemstva i krenulo ka Dalmaciji i Lici, u krajeve gde je posede imala sestra cara Dušana, Jelena, udata za velikaša Šubića-Zrinskog.














Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Aleksandar   (77.46.135.***) 19805
   6/10/2013 03:18:36
I mene zanima poreklo prezimena Djokic koji slave Mitrovdan,a doselili se u Pomoravlje.
19805
Branislav Djokic   (212.200.34***) 19329
   2/5/2013 16:41:35
Zelelo bih da se malo informisem o poreklu porodice Djokic.Slava je 8 novembar Mitrovdan, Moj cukunded (Gavrilo) je ziveo krajem 19-og veka u okolini K. Kamenice ( valjda kriva reka). ako bilo ko ima neku informaciju molim vas da mi se javi. POZDRAV
19329
Марко   (93.86.185.***) 19100
   9/3/2013 19:11:14
Поштовани, пуно би ми значила било каква информација о пореклу Петковића. Истражујем већ две године и стигао сам до чукундединог деде, Ивана, који се половином 19. века доселио у Горачиће (Драгачево) из Сјенице. Крсна слава је Никољдан. Било каква информација би била од велике помоћи. Хвала унапред.
19100
DARKO DJOKIĆ   (160.62.4***) 18916
   21/1/2013 15:36:50
Poštovanje, mene interesuje porijeklo moje familije odnosno prezimena, prezivamo se Djokić i slavimo slavu Svetog Jovana (20. januar). Deda (Milan, godište 1927) mi je iz Bosne, selo Rastošnica, zaseok Zavid (Opština Zvornik). Deda kaže, da su tri brata došla iz Crne Gore i jedan od njih se naselio u Rastošnicu. Ime moga pra dede bilo je Jovan. Puno bi mi značilo kad bi mi pomogli oko traganja porijekla Djokića. Hvala unapred!!!
18916
Silver KORDIĆ-KORDA   (89.217.200***) 18711
   2/12/2012 13:48:54
Keltsko pleme sKORDIsci: KORDI-KORDA-KORDIĆ... Historijom, povješću iliti istorijom moje loze, tj. keltskog plemena KORDA-I-E/IĆ... Skorde, Skorda, Skordo...Kordalis, Kordas; 145 formi ovog prezimena postoji u svijetu: Evropa, Azija, Amerika, Kanada... Ovo prezime (odnosno pleme) kreće u IV vj. p.Kr. iz La Tene (jezero Neuenburg-Neuchatel-Švicarska) prema Balkanu, preko Italije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i daljim ratnim pohodima do Grčke (Delfi-291g.p. Kr.) vraćaju se istim putem i nastanjuju se prostorima današnje Srbije, (izgradili Singidunum-danšnji Beograd), Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine..) Moji pra-pra-pra pretci su u vihorima vječitih ratova i seoba god. 1689 iz (Herceg) NOVOG (današnja Crna Gora) brodom sa još oko 2500 izbjeglica stigli do Bara...brOvu istoriju ili ti povijest sam započeo prije 2 godine i pisanje studije o tome će potrajati bar još 5-7 godina. Preko 10.000 stranica knjiga, skripte, istorijskih izvora na hrvatskom, srpskom, bosanskom, albanskom, makedonskom, slovenskom, njemačkom, engleskom, francuskom, italijanskom jeziku... čekaju na obradu, studiranje i na svijetlo dana. brJedno je neosporno: na tisuće i hiljade KORDIĆA, KORDE, Kovačevića, Markovića, Popovića, Dedića, Andrića, Stankovića, Kovača, Metanovića, Grgurevića...ima "Srba" "Hrvata" i "Muslimana", već prema tome gdje žive, preuzeli su katoličku, pravoslavnu ili muslimansku vjeru. brbrNjihova "narodnost" je bila Keltska, vjera Druidska, kasnije bogumilska, kršćanska. kristjanska, ortodoksna, pravoslavna-(već prema prostoru ili državi gdje su se zatekli), Bogumilska, da bi onda kao "heretici", "šizmatici", "manihejci"...bili stoljećima proganjani od krista i pravoslavnih, vršeći nad njima zločine... da bi onda svi Bogumilci u Bosni i Hercegovini prešli na islam, jer je to bila najbliša i najsličnija vjera druidizmu-bogumilstvu...brOvo su samo dvije tri kapi vode u svjetskim okeanima istorije Kordića i svih drugih potomaka keltskih plemena.brOve spoznaje, činjenice, koje su božja PREDODREĐENOST- KISMET- nije slučajan. NIŠTA U OVOM SVIJETU NIJE SLUČAJNO. brMoj životni smisao i cilj, SUDBINA-KISMET-PREDODREĐENJE je pisanje našeg porijekla, jer će tek tada moji (naši) pra-pra-pra pretci naći duševni mir, koji im ne miruje već 2500 godina.brbrSvi KORDIĆI, KORDA, KORDE, KORDO, SKORDA, SKORDO... su kruh-hljeb istoga tjesta, samo su "ispečeni" u različitim "pećima-furunama". brSamo u Austriji, Njemačkoj i Šv(i)ajcarskoj danas ima preko 100.000 (tisuća-hiljada) KORDIĆA, KORDE,KORDA SKORDA, SKORDE/O...Koliko nas ima u cijeloj Evropi? U cijelom Svijetu? Sigurno dovoljno za stvaranje jedne SKORDIĆKE države...brbrPozdrav, po(štovanje) svim "srpskim", "hrvatskim" i "muslimanskim" KORDIĆIMA- KORDAMA...brbr
18711
Milan DJokic   (46.240.149***) 18605
   11/11/2012 13:38:16
DJOKICI su iz crne gore i kosova imanas malo al pravilno rasporedjeni po svetu
18605
Tihomir   (79.101.58.***) 16788
   13/4/2012 15:44:52
Odakle si Slađana? Tihomir Kostadinović,selo Bušince.
16788
Sladjana Djokic   (108.90.66***) 16669
   17/3/2012 21:24:32
Dragi moji zelela bih da se malo informisem o poreklu porodice Djokic.Slava je 8 novembar Mitrovdan, Otac mi je iz Kosavske Kamenice selo Busince. ako bilo ko ima neku informaciju molim vas da mi se javibrPOZDRAV
16669
Popadic   (62.167.131.***) 10376
   14/4/2010 10:53:18
Dobar dan. Zanima me poreklo Popadic-a. Slava je Sveti velikomucenik Georgije (Djurdjevdan). A koliko pamtim od dede da je govorijo da se njegov deda iz Sjenice doseliio u Gornji Milanovac.brbrHvala vam na odgovoru
10376
Miodrag Đokić   (89.172.50***) 10232
   27/3/2010 23:07:51
Osim da sam rođen 14.6.1947. u Zagrebu i da mi je otac Đorđe imajka Savka devoj.Radanović ništa drugo neznam.Otac je rođen u BIH selo Batkuši,amajka u HR selo Budimsi-Slavonija.Mislim da je oboma bila krsna slava Đurđevdan ali su to kao članovovi SK i borci NOB-a tajili a nisu me ni krstili.U kući se nikad nije pričalo o historiji obitelji a kamoli o običajima ili o religiji.Noralno je bilo i decu ne krstiti.Zato mi je danas kada sam već šezdesettrogodišnjak teško jer sam bez obitelji i nemam nikog od bliže ili daljnje obitelji da mi barem malo nešto objasni o porjeklu famoznih ĐOKIĆ.a
10232
dokic 7   (93.87.237.***) 10075
   6/3/2010 02:24:29
dali ima neki sajt gde bi mogli svi djokici da budu zajedno
10075
Zivko Ristic   (79.125.245.***) 9431
   10/1/2010 22:21:26
Postovani,brOdakle su Ristici koji slave Sv. Andriju Prvozvanog. Jedno vreme su ziveli u Rvate kod Raske pa u Grabovnici kod Kursumlije, a od I sv. rata su u Makedoniji.
9431
Vladimir   (195.252.78***) 9336
   27/12/2009 00:21:53
voleo bih da zanm poreklo prezimena Jeftovic?!brunapred hvala
9336
ristic drago    (92.42.253.***) 9243
   14/12/2009 17:21:51
odakle su ristici koji slave djurdjev dan
9243
MILE   (88.77.25.***) 7479
   11/3/2009 13:45:43
ZA MILANA INDJICA.POZNAS LI NEKOG MILANA INDJICA IZ FRANCUSKE
7479
milan indjic   (79.101.219.***) 5554
   6/7/2008 00:45:13
e ovo je extra o indjicicima,hteo bi nesto vise da saznam o istoriji mojeg prezimena i precima. ako vam to nepredstavlja problem? indjic jovo je posle 2 svetskog rata iz bosne dosli u vojvodinu!
5554
MIROSLAVA ĐOKIĆ   (77.46.189.***) 5320
   18/5/2008 17:48:59
htela bi nesto vise da saznam o djokicima koji slave djurdjevdan i zive u republici srpskoj i o prezimenu zaric koji slave lazarevu subotu i po predanju su iz mesta raznja a trenutno zive u kikindi
5320
O. Djokic   (89.216.72.***) 4558
   4/3/2008 21:14:12
Povodom teksta koji ste napisalo o preyimenu Djokic moyda mogu biti od male pomoci. Moji su poreklom iz Dobruse kod Peci i prezivamo se Djokic. odjokic@sbb.co.yu
4558
Marijana   (87.116.134***) 3514
   22/12/2007 14:53:05
Ovaj sajt je stvarno super.Zelela bih da saznam poreklo svog prezimena Ban.Poreklo je u Lici,tacnije Gospicu.
3514
Branislava   (82.237.42***) 2754
   19/10/2007 00:45:40
Dobar dan, brsto se tice Djokica, ne mali broj slavi Svetog Stefana. Koliko sam ja mogla da saznam, Djokici su poreklom iz Andrijevice. To jest, prezivali su se Tmusic sve dok jedan od trojice brace (Djoka, Obrad, trece ime ne znam) nije ubio turskog bega ili agu zbog prava prve bracne noci i zbog toga prebegao u Srbiju i promenio prezime u Djokic (po Djoki). I ja bih vrlo volela da saznam da li je to zaista tacna prica i zato vas molim da proverite ako mozete. Hvala.
2754
Darija   (87.250.101.***) 1929
   4/7/2007 11:57:15
Ja bih željela da znam porijeklo prezimena Karanović. Otac mi je rodjen u Velikim Stjenjanima kod Kulen Vakufa a krsna slava nam je Đurđevdan. Nekih većih podataka nemam. Hvala unaprijed
1929
Sasa Markus   (83.248.136.***) 1551
   18/5/2007 18:14:39
Odakle poticu Markusi iz sela Momisici, danas integrisano u Podgorici (Crna Gora)? Po predanju smo iz sela Gradjana (CG). Slava nam je Djurdjica (Djurdjevica)!brS postovanjem, Markus Sasa
1551
Bilioc   (213.240.12.***) 1464
   7/5/2007 00:30:09
Odakle poticu Bilici iz sela Civljani kod Knina.Slava Sveti Jovan.Po predanju sa Kosova.Pozdrav od Bilica.
1464
karan dejan   (24.171.26***) 1462
   7/5/2007 00:06:58
volio bih znati porijeklo mog prezimena ***n unapred zahvalan dejan ***n
1462
Milisavljevic Dragan   (172.183.83***) 1431
   1/5/2007 16:26:28
Odakle potice familija Milisavljevic koja sada zivi u Visegradu.
1431
zabrinuta   (83.215.119.***) 1429
   1/5/2007 13:55:48
interesujeme posto sada u ex-yu puno drzava ima i cujem da svi traze svoje jezike dalije potrebno kurs jezika za svaku drzavu dabi se mogao covjek razumjeti u tim drzavama ako jeste kakav gdje molim vas za odgovor hvala neznam gdje bise obratila jeli postoje negdje informacije ako znate
1429
Dusan Biga   (203.164.227.***) 1425
   30/4/2007 13:10:14
Onomad sam vam ostavio poruku u vezi moga prezimena i mogu vam reci da sam se obradovao da ste pod prezimenom Indic spomenuli prezime Biga .brZelim vam mnogo srece i uspeha sa vasim radom u ovoj veoma korisnom podrucju porekla Srpskih prezimenabr
1425
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    30/4/2007
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora