ODANA BRAĆA ŠTURM  Za Adelinu Paulinu Irbi, za Pavela Šturma i za Arčibalda Rajsa zajedničko je da su bili stranci i da su se opredelili da svoju sudbinu podele sa sudbinom srpskog naroda.
Ko je bila plemenita Mis Irbi? Poticala je iz engleske plemićke porodice i iz najviših društvenih slojeva. NJen deda je bio lord Boston. Mati joj je vodila poreklo iz porodice najuglednijih notingemskih bankara. NJen otac Frederik Irbi bio je admiral i komandant engleske flote, u ono vreme najveće na svetu. Veoma je rano ostala bez majke. Završila je najbolje škole i u duhu onog vremena otisnula se da obilazi Evropu. Otud i potiče njeno interesovanje za srpski naraod i, svakako, njena potonja želja da dođe i da mu posveti sve svoje duhovne, umne, pa i materijalne snage.
Odabrala je Bosnu i Sarajevo da bi tu osnovala prvu devojačku školu u ovom delu sveta. Ali ne samo što je organizovala nastavu zajedno sa svojom sunarodnicom i družbenicom Mis Makenzi, nego je o svom trošku podigla i prvu zgradu. Taj ženski zavod Mis Irbi bio je prva škola za devojke, i to prva na dobru glasu, uprkos ne malim preprekama na koje je nailazila.
U vreme Hercegovačkog ustanka 1874. i 1875. godine, pa i docnije tokom srpsko-turskih ratova 1876 - 1878. godine nezaboravna je bila njena humanitarna uloga u zbrinjavanju izbegle sirotinje i nejači. To joj narod u Bosni, Hercegovini i pogotovo u Srpskoj krajini nikad nije zaboravio. Sav svoj imetak i svo svoje znanje ova izuzetna žena posvetila je obrazovanju i vapitanju ženske omladine u Bosni i Hercegovini. Umrla je u Sarajevu 1911. godine i, po sopstvenoj želji sahranjena je na Koševskom groblju...
General Pavle Jurišić - Šturm ( 1848 - 1922), komandant slavne Treće srpske armije u Prvom svetkom ratu rođen je u Pruskoj, od oca Lužičkog Srbina. Završio je u ono vreme najprestižnije pruske vojne škole, u Breslau, a zatim i specijalizaciju u Nansiju. Učestovao je u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871. godine u kojem je odlikovan Ordenom gvozdenog krsta. I Pavel i Evgenij Šturm bili su poručnici možda najslavnije vojske u Evropi, kakvom je smatrana pruska, kada su 1876. godine odlučili da kao dobrovoljci pođu u Srbiju i da se zajedno sa Srbima bore protiv Turaka.
Kraljev ađutant
Uoči balkanskih ratova Pavle Jurišić bio je nekoliko godina na položaju ađutanta kralja Petra. Više je anegdota nego istorijska činjenica, da ga je kralj uzeo uza se da bi mu se odužio što mu je spasao život. Naime, u francusko-pruskom ratu našli su se kao ratnici na suprotnim stranama, pa je Šturm svom ratnom zarobljeniku Petru Karađorđeviću poštedeo život. Štagod bilo, kralj Petar je s razlogom imao najveće poverenje u izuzetne vojničke sposobnosti generala Jurišića-Šturma.
Otad je životna priča mladog pruskog poručnika poprimila sasvim neočekivani tok. Postao je srpski oficir, promenio svoje ime u Pavle Jurišić, prešao u pravoslavlje i uzeo za krsnu slavu Svetoga Savu, a zatim učestovao u sedam ratova koje je vodila Srbija. Ne samo što je bio jedan od najobrazovanijih i jedan od najsposobnijih srpski oficira, nego i vojskovođa čije su grudi krasila mnogobrojna odličja odreda stečena na bojnom polju.
Kao komandant Treće srpske armije doživeo je da se u Prvom svetskom ratu bori protiv nemačkih i pruskih armija kojima je komandovao njegov nekadašnji klasni drug iz oficirske škole i ratni drug iz francuko-pruskog rata feldmaršal Makenzen. To je veoma zanimljiva istorijska činjenica za koju malo ko zna.
Braća Jurišić - Pavle i Evgenije - odabrali su Srbiju za svoju otadžbinu i obojica joj slavno služili kao oficiri i ratnici. Pavle se dva puta ženio, ali nažalost nije ostavio potomstvo. Nasuprot njemu njegov brat Evgenije, takođe oženjen Srpkinjom, izrodio je s njom jedanaestoro dece.
|
Pra pra praunuka :D (89.216.117***) 18572
Objavljeno
Izvor
Arhiva
