INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16455


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

MUDRI CAR DUŠAN SILNI

MUDRI CAR DUŠAN SILNI
Nasledivši kraljevstvo, Dušan je od svoje države i od osvojenih novih teritorija načinio carstvo, a sebe carem Srba i Grka. Vladao je od 1331. do 1355. godine i, da ga smrt nije pretekla, ostvario bi i san i plan da osvoji i Vizantiju. Mudru svoju vladavinu utemeljio je zakonikom, prozvanim Dušanov, koji se i danas izučava u istoriji pravnih nauka kao izuzetan.

Za vreme svoje vladavine Dušan je uzdigao i crkvu koja je od ranga arhiepiskopije prerasla u rang patrijaršije. Ali kao što je u mnogo čemu bio izuzetan, tako je od Nemanjića izuzetak i po tome što nije proglašen za svetitelja. Smatra se da su možda dva razloga uzrok tome. Jedan, krupniji, jest način njegovog dolaska na vlast, a drugi je što se u vreme kuge, zajedno sa suprugom Jelenom, sklonio na Svetoj Gori i u manastiru Hilandar. Kada su mu kaluđeri ozbiljno zamerili što ju je doveo na Svetu Goru, gde nijedna ženska noga nikada nije ni kročila, odgovorio im je da Jelena nije žena, nego carica. Crkva mu ni to izgleda nije zaboravila.

Cara Dušana Silnog nasledio je sin car Uroš Nejaki. Vladao je od 1355. do 1371. godine. Tokom decenije i po njegove vladavine osipalo se nasleđe Nemanjića da bi godinom velikog poraza u bici na Marici 1371, koja je i godina smrti cara Uroša, u trideset i trećoj godini, došlo do propasti srpskog carstva.

Poslednji na srpskom prestolu nije bio i poslednji Nemanjić po muškoj liniji. Pretekao je još Jovan, sin epirskog cara Siniše, inače polubrata cara Dušana. Jovan je umesto prestola prihvatio monaške zavete, pa je kao kaluđer Joasaf podigao zadužbinu na Velikim Meteoritima, zbog čega je nazvan Joasaf Meteorita. Umro je 1422. ili 1423. godine.
Smrću ovog poslednjeg Nemanjića ugasila se po muškoj liniji svetorodna loza. Ali je, tokom dva veka vladavine, ostavila veliki i neizbrisiv pečat srpskoj srednjovekovnoj državi i srpskom narodu.

Malo je prema kome, kao prema vlastelinskoj porodici i dinastiji Mrnjavčevića, srpska narodna epska poezija bila toliko nemilosrdana, na jednoj strani, i istovremeno toliko izdašna i blagonaklona, na drugoj. Dabome da ni za koga nije bilo toliko naklonosti koliko su narodni pevači imali za lik Kraljevića Marka. Ali, Uglješu Mrnjavčevića, strica, i Vukašina Mrnjavčevića, oca Markovog, ne samo što ih narodna epika žigoše kao najveće krivce za propast srpskog carstva, nego na njih i na njihova tobožnja nedela
baca i prokletstvo.


Borba za vlast

Izgledalo je da je sa stanovišta čuvanja južnih granica srpskog carstva pred pretećom najezdom Turaka izbor Mrnjavčevica bio najbolji, ako ne i jedini moguć. Da je kralj Vukašin ostao u dobrim odnosima sa carem Urošem dokaz je i to što je Mrnjavčević kovao i sopstveni novac, na čijoj je jednoj strani bio natpis sa imenom cara Uroša, a na drugoj njegov kraljevski.
Kralj Vukašin proširio je svoju vlast, iz prilepske oblasti, sve do Skoplja i Prizrena, pa na severu do Prištine i Novog Brda. U sukobu oko oblasti Kosova sa velikašima Nikolom Altomanovićem i Lazarom Hrebeljanovićem 1369. godine Mrnjavčevići su uspeli da ih pobede. Dok su se carevi savladari borili za teritorije, za vlast i prestiž, sve je više slabila centralna vlast srpske države.



Zašto je tako i šta je istorijska istina? I jedan i drugi Mrnjavčević, Uglješa i Vukašin, pominju se u istorijskim izvorima sredine 14. veka kao vlastelini cara Dušana i kao oblasni gospodari. Proširenje njihovih oblasti na teritoriji Makedonije i njihov lični uspon nastaje posle smrti cara Dušana Silnog 1355. godine, a za vlade njegovog sina cara Uroša Petog, koga je narodni pevac prozvao Urošem Nejakim. Možda i zato što poslednji vladar iz svetorodne loze Nemanjića ni izbliza nije imao sposobnosti svoga oca da bi mogao da sačuva granice carstva, najvećeg u istoriji srpske srednjovekovne države, a možda i zato što nije imao ni naslednika.

Tek otimanje pojedinih oblasnih gospodara za vlast i za proširenje teritorija srpski car nije bio kadar ni da predupredi, niti da spreči. Vukašin Mrnjavčević prvi se uzdigao i, kao savladar, uzvisio do kraljevskog dostojanstva 1365. godine. Izgleda uz odobrenje, kako veruje istoričar Dušan Spasić, carice Jelene, udovice cara Dušana, uz blagoslov patrijarha Save Četvrtog i, razumljivo, uz saglasnost cara Uroša Petog. Tako je mogao da despotskom dostojanstvu doda kraljevsku krunu. Veruje se takode da je već tada i najstariji Vukašinov sin Marko krunisan za mladog kralja. Smatra se da je nekako u isto vreme i Uglješa Mrnjavčević postao despot i gospodar serske bolasti.













Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

BILJANA   (91.150.71.***) 8921
   24/10/2009 19:22:32
Dušan nije ubio Stefana DEščanskog.Ako sam u nešto sigurna to su moralne osobine našeg silnog cara.
8921
vuk   (91.143.220***) 6976
   16/1/2009 19:38:21
Vec dva dana trazim po istoriskim knjigama i po internetu podatak u kom mestu je umro CAR DUSANbrali ne nadjoh.Ako neko zna neka javi
6976
ivan   (194.106.17***) 1584
   23/5/2007 00:11:12
za sinisu milovicabru kojem veku ti zivis prijatelju?vukasin ubio cara urosa?pa to je pitanje reseno jos pre sto godina.vukasin nije ubio cara urosa,naprotiv,uros ga je nadziveo za par meseci jer je vukasin poginuo na marici 1371 a uros umro 2 meseca kasnije od bolesti.ne mogu da verujem da jos neko prica takve gluposti.procitaj malko jireceka,kovacevica,ilariona ruvarca i ne lupetaj.
1584
Sinisa Milovic,Canada   (74.14.90.***) 1385
   24/4/2007 05:57:05
Pomozi Bog!!!brSv.Uros car Srpski.Sin cara Dusana.Carovao u tesko vreme raspada carstva srpskog.Krotak,pobozan i blag on nije hteo silom potcinjavati neobuzdane velikase,medju kojima je najneobuzdaniji bio Vukasin, koji dobrome caru glave dodje.Mucenicki postrada dobri Uros 2.decembra 1367 god. u 31. svojoj godini.Od ljudi ubijen on bi od Boga proslavljen.Njegove cudotvorne mosti pocivale su u manastiru Jazku u Fruskoj Gori,odakle su za vreme drugog svetskog rata(1942)prenete u Beograd i polozene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara i despota Stefana Stiljanovica.Za vreme ovog dobrog cara sazidan je manastir Sv.Naum na Ohridskom jezeru;sazida ga Urosev velikas Grgur.brKao vetar prodje Dusanova sila,brUroseva osta za navekbrsvetinja,brNejak u nasilju,brsilan u vrlini,brSilan u vrlini,pravdi i istini,brUros Hrista Boga svom dusom zaljubi,brpa zadobi nebo a zemlju izgubi,brGreh nikakav dusu njemubrne iskrivibrPobedjen pobedi,umrtvljen ibr-zivi.brSvi velmozi srpski,gordi,brplahoviti,brNe mogase zivi ono uciniti,brSto sad mosti cine Urosa svetoga,brBozijeg ugodnika,Urosa Silnoga.brNe caruju ljudi bogati prasinom,brNo bogati pravdom i Bozijom istinom;brZacareni Uros i sada caruje,brI narodu svome muke ublazuje;brMolitve u raju pred Hrista uznosibrMilost rodu svome od Gospoda prosi.brO Urose care,sveti,plemeniti,brPomozi nam zakon Boziji ispuniti.(PROLOG)brImperijalizam je osudjen na propast.Istorija je uciteljica,a ona kaze da svaka imperija koja je dosla na Balkan i na njemu se zapetljala i nije resila probleme koje je proizvela svojim imperijalistickim shvatanjima i nametanjem resenja,je propala i nikad se vise nije obnovila.Rimsko carstvo, koje se na Drini podelilo i propalo,Vizantija, Otomansko,Austougarsko,Treci rajh,svi do jednog su o isti Kamen zapeli i u prasinu se pretvorili.A car Dusan nije usao u svetiteljebrzato sto je ubio svoga oca,Sv.Stefana Decanskog.Tim grehom odrekao se Stvoritelja.Kao na zemlji tako i na nebu.
1385
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    23/4/2007
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbija rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora