INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16457


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (5)

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (5)
Mrzići
Javili su nam se, ne znajući jedan za drugog, g. Dmitar Mrzić, iz Hamiltona u Kanadi, i g. Vojin Mrzić, iz Beliara u Australiji, sa iscrpnim podacima koji zaslužuju svaku pohvalu i priznanje. Dmitar je rodom iz sela Otišića, opština Sinj, u Dalmaciji, sa krsnom slavom Sv. Jovan, dok je Vojin, dipl. pravnik, sudija opštinskog suda, rođen i do 1991. živeo u Pakracu, u Slavoniji, On, i njegovi, slave Sv. Arhangela. (Saopštava nam i podatke o svojoj majci, iz familije Bižić, ali ćemo to ostaviti za drugu priliku).

Dmitar Mrzić: "Moja je pretpostavka da su moji preci poreklom iz Posavine ili Bosanske Krajine." Dalje navodi da prezimena Mrzić ima na području opština Prijedor, Banja Luka, Pakrac, Podravska Slatina i da su svi Srbi, ali ne zna koju slavu slave. Ne zna da li mu se deda rodio u Otišiću ili se doselio, ali piše da su dva dedina brata i jedan dedin stričević 20-ih godina prošlog veka odselili u (današnju) Makedoniju, a posle Drugog svetskog rata došli u Kovin, gde sada živi petnaestak porodica Mrzić. I još: "U Sarajevu ima Mrzića muslimana". Ne navodi otkud mu pretpostavka o poreklu, ali je zaista dosta dobro obavešten o mestima u kojima ima Mrzića, zna i za Pakrac, odakle je njegov prezimenjak Vojin.


Vojin Mrzić, iz porodice Srba pravoslavne veroispovesti, navodi da su njegovi, a najdalji predak koji se pamti bio je čukundeda Zaharije, iz sela Subotske kod Lipika-Pakraca, u nekadašnjoj Vojnoj granici. U knjizi I. Mažurana o domaćinstvima Subotske i Lipika, našao je da je u Lipiku 1698. bio učitelj Radivoj Mrzić i pretpostavlja da je on jedan od njihovih predaka. Našao je i da nekoliko porodica Mrzića ima u Čazmi (Slavonija, eventualno poreklom od žumberačkih uskoka), u Bronzanom Majdanu kod Banjaluke, u Subotici i u Beogradu i posebno naglašava: "Ovdje u Australiji sreo sam čovjeka s prezimenom Gajić koji mi je rekao da u mjestu Otišići kod Šibenika ima mnogo prezimena Mrzić, ali sa njima nismo u srodstvu". I on spominje muslimane Mrziće iz Bosne.

Kao zaključak, g. Vojin pretpostavlja da prezime Mrzić, "možda, potiče sa područja Stare Hercegovine ili današnjeg Sandžaka ili Gornjeg Podrinja, ili možda tromeđe Srbije, Crne Gore i BiH, ali mjesto ne znam, a da su mi se preci (prezimenjaci) sukcesivno pred najezdom i zulumima Turaka selili u Ugarsku te naseljavali područje Vojne Krajine i šire. Oni koji su ostali, poturčili su se..." Na kraju ovog dela pisma (a ima još vrednih etnografskih podataka u vezi sa poreklom dede i babe, od Bižića iz Like), sažima razmatranje mišlju da je možda spomenuti predak, s kraja 17. veka, učitelj Radivoj Mrzić, "došao zajedno sa svojom porodicom za vrijeme Velike seobe Srba, s patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem."

Šta dodati ovoj maloj studiji koju bismo i sami mogli da potpišemo. Proveravali smo u raznim "izvorima", pomenimo da samo Srpski etnografski zbornik ima 100 monografija iz naših krajeva, i evo samo kraćeg pregleda da dopunimo podatke našeg čitaoca.


Familija s prezimenom Mrzić prvi put se pominje krajem 17. veka. Dr Dušan Kašić, u knjizi "Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji", navodi da su, ali u obliku Merzić, zabeleženi kao "stare porodice" u parohiji Gornje Sredice, na području Pakraca, i u selima Paulin Kloštar i Tvrda Rijeka. A u Subotskoj - u koju su Turci 1691. naselili više srpskih familija iz Bosne, u koju su prethodno došli iz Stare Hercegovine, Raške ili Gornjeg Podrinja, ili četvoromeđe Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine - 1702. godine se, kao starešina domaćinstva, pominje "Radivoj Meusiz", kako je neuko zapisao neki ćata, a povesničar Mažuran ispravno pročitao kao "M(e)rzić".

Bilo kako bilo, sa Velikom seobom, odnosno turskom kolonizacijom, ova grana Mrzića se naselila u Slavoniju, a grana u Dalmaciji je, to samo pretpostavljamo, još ranije, bežeći pred Turcima, stigla iz istih krajeva, ali su te familije promenile slavu. Krajem 19. veka, u Bosni je zabeležena samo jedna familija Mrzić i to u Turjaku, kod Gradiške, selu koje od Subotske u vazdušnoj liniji deli 50-ak km. Jedino što "bosanski" Mrzići slave Sv. Vasilija. U Bronzanom Majdanu tada ih nije bilo.

Sveštenik Milan Radeka, u svojoj vrednoj knjizi "Gornja krajina ili Karlovačko vladičanstvo" (1975), kojom su obuhvaćene oblasti Lika, Krbava, Gacka, Kapelsko, Kordun i Banija, na ovom području nije zabeležio nijednu porodicu Mrzić ili neku srodnog prezimena.

Prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (1976), do 60-ih godina minulog stoleća, porodice s prezimenom Mrzić, i srodnim, zabeležene su u opštinama Bjelovar, Makarska, Nova Gradiška, Pakrac i Sinj, Mržić u Bjelovaru (i Merzić) i Grubišnom Polju.


Meseldžija

G-đa Jović (ili Ivić, potpis je "doktorski"), iz Manhajma, pita za poreklo prezimena i porodice Meseldžija. Bez adrese, navodeći samo krsnu slavu. Sv. Jovan Krstitelj, o mestu odakle njena porodica potiče ne kaže ni reč, ali piše da su "u opštini Kupres bile dvije familije tog prezimena, u Glamoču ih je isto bilo, kao i u Vojvodini". I pored toga što smo, da ne budemo lažno skromni, zaista stručni, gde moramo reći da nismo i vidoviti. Ipak:
Do kraja 19. veka, Meseldžija je, prema popisima pravoslavnih eparhija u Bosni, bilo u Glamoču, Livnu i Strojicama (Gerzovo). Svi su slavili Sv. Jovana (Sabor Sv. Jovana), kao i naša čitateljka. Prema istraživanjima Zemaljskog muzeja, u Livnu ih nije bilo posle Drugog svetskog rata. Nije poznato da li su se iselili, a seoba je bilo i posle Prvog svetskog rata, kao i nakon 1945, ili su, neki, izumrli, a sigurno mnogi stradali ondašnjoj NDH. Ali ih zato nalazimo u Kupreškom polju, u Novom Selu u prvoj polovini 20. veka, u zaseoku pod Mosorom, zajedno sa Mandićima i Marićima. Tu su se doselili iz Pribelja (Dubrave, Glamoč) oko 1840, a slavili su sv. Jovana Krstitelja.
U jednom brdovitom zaseoku u Bosanskoj Krajini, zapisano je da je do početka 19. veka, pre današnjih stanovnika, živeo predak današnjih Meseldžija: "Tu mu je dodijalo, pa je odselio na Kupres. Bio je jako bogat." Ako nam se čitateljka javi, sa "malo više podataka", odgovorićemo joj gde je to živeo i kako se zvao, te kakav je bio, prema opisu u knjizi o ovom kraju Bosne, njen predak, kao i poreklo same reči meseldžija.


Semiz
G-đa dr Biljana Semiz–Japelj, lekar–dentista iz Fribura u Švajcarskoj, učtivo nas pita o svom devojačkom prezimenu, Semiz, porodice koja slavi Sv. Arhanđela Mihaila. Zna da su poreklom iz Popova polja u Hercegovini.
Najpre da kažemo da Semiza ima jedino u Bosni i Hercegovini i to, ma koliko bilo neobično, najviše Srba, pravoslavnih. Prema šematizmima u Bosni krajem 19. veka, Semizi su nastanjeni u Dubici i selu Vlaškovci, u Prijedoru i selu Jelovac, svi sa istom slavom - Sv. Jovan Krstitelj.

Dalje poreklo Semiza vodi u Hercegovinu, gde ih, prema J. Dedijeru, nalazimo u mestu Gnojnice, istočno od Mostara. Ovo selo je veoma staro, sudeći po spomenicima u njemu i dužini po kojoj se prostire, 4-5 kilometara. NJegovi vinogradi su nadaleko čuveni po vinu još iz vremena hercega Stjepana. Iz istog vremena je i manastir (sada u ruševinama) Svetih Arhangela. Od njegovih ostataka sazidana je Šarića–džamija u Mostaru. Ovo ističemo zbog slave porodice naše čitateljke. Semizi su, prema monografiji o Hercegovini, doseljeni u Gnojnice mnogo kasnije, posle neke velike kuge u 18. veku. Izvor izričito kaže da su pravoslavni, te da su se doselili iz Popova polja, uključujući ugledne mostarske porodice tog prezimena.


U Popovu polju se, pak, za Semize kaže da se jedan doselio iz Galičića kao "odionik" 1938. godine. U samim Galičićima ima pet domaćinstava Semiza i svi slave Sv. Arhanđela. Istraživač ovog kraja, M. Filipović, smatra da se "domišljaju" da su se doselili iz nekog Semizovca. Priča se da ih je bilo trojica braće, pa su se zbog turskih zuluma dvojica poturčili, a treći pobegao u Veličane i naselio na Grotu. Odatle ih je poterao povodanj i pre tri, tri i po veka, nastane se u Galičiće. Godine 1718. spominje se izvesni Vuič Semozović, bez oznake mesta prebivanja, kao mletački kapural. (Etnolog Filipović poistovećuje ovaj oblik sa Semizovićima).

Jedan stariji izvor za istočnu Hercegovinu, kaže da u Volujcu, Šiljkuti, najstariji žitelji, potiču od Semiza iz Galičića u Popovu polju, sa slavom Aranđelovdan. Ime su dobili jer su šiljasti, tj. usahnuli u donjem delu tela.

U sarajevskom srezu postoji selo Semizovac, a u Visokom, u Bosni, bio je odista Semiz Salih-baša. Sama reč "semiz" nije turska, ali nismo utvrdili njeno poreklo. Nije nemoguće da je i Semiz Salih-baša jedan od od ona dva brata Semiza koji su, po predanju, kako smo pomenuli, prešli u islam. Moguće je i da su Semizi bili trgovci koji su za račun Dubrovnika, i svoj, naravno, trgovali sa Zenicom još u srednjem veku. Još je sve vrlo zagonetno.


Odžić

G. Petar Odžić, iz Hamburga, mada i sam podosta zna, pita za poreklo prezimena ove familije. Kaže da je rođen u okolini Šapca, kao i braća mu Tomislav i Andrija. Zna da mu se deda zvao Milan, a pradeda Vladimir. Deda je rođen 1884. godine u selu Kumane kod Zrenjanina, a potom je porodica, oko 1900, prešla preko Save. Za pradedu ne zna gde je rođen, seća se samo da su ih u njegovom rodnom mestu (ne kaže kojem), između Obrenovca i Šapca, nazivali podrugljivo "Odža" i "Švaba". Krsna slava Odžića je Sv. Jovan. Čini nam se da ga najviše muči što je čuo da je to muslimansko prezime ili da vode poreklo od muslimana.

Prezime Odžić nalazimo u raznim krajevima nekadašnje Jugoslavije. Ima ih u Bosni, u oblasti Dubice (Agići i Nova Varošica), Bihaća (Vrelo) i Krupe (Ruiška) ali, za razliku od našeg čitaoca, slave Ilindan. U Crnoj Gori, u Bjelopavlićima, postoje Odžići za koje predanje kaže da su od nekog još starijeg plemena Lužana. Vuksanovići u Mrđenima su od Odžića. Jedan njihov predak davno je bio sluga kod Bube, koji je od plemena Hota i za njegov račun je ubio bana lužanskog Stola u Gostilju Martinićskom. Ovde su se kasnije naselili i namnožili Bubići u Martinićima. Jedni se Odžići odsele u Samokov, po predanju. Stara slava ovog plemena je bio Aranđelovdan, a pre skoro četiri veka uzeli su opštu bjelopavlićku slavu Sv. Petka za krsno ime.

Odžinci su kao familija zabeleženi i u šarplaninskoj župi Gora, gde su poislamljeni, kao i u zapadnoj Makedoniji, gde su Odževci. Oni su ovde, u mestu pored Sv. Jovana Bigorskog, zabeleženi kao pravoslavni rod Popovci. U vreme strašnog pritiska i islamizacije, pre dva veka, jedni su podlegli, drugi pobegli preko Šare, u spomenutu Goru, a ostali još dalje, u Crnu Goru i Bosnu. Može se pretpostaviti da su istog porekla, ali mogu biti i od različitih Popovića, jer su i hodže često određivale jednog sina za naslednika. Ne možemo da tvrdimo da su srodnici, ali da ih je zadesila slična sudbina i pritisak da prime islam, gotovo da je garantovano. Podjednake su šanse da su čitaočevi preci u Vojvodini poreklom iz Bosne ili Makedonije. Uostalom, Pančevo, pa i Novi Sad, bili su svetionici prema kojima je težilo pravoslavno stanovništvo, građansko i trgovačko, bežeći pred Turcima iz najjužnijih oblasti Balkana.


Još jednom - Babalj

Odgovor čitaocu g. Aleksandru Babalju, Vilih–Aurata, iz Nemačke, za "Vesti" od 29. avgusta, bio je ili na putu od Beograda do Bad Filbela, ili već i u štampariji kad nam pristiže pismo njegovog prezimenjaka i, svakako, bar daljeg rođaka Veljka iz Esena, takođe iz Nemačke koga takođe interesuje poreklo njihovog prezimena i porodice, uopšte. NJegov dopis je nešto bogatiji podacima, ali je najbitnije da u potpunosti potvrđuje ono što smo u odgovoru g. Aleksandru naveli. Nadamo se da je zadovoljan našim objašnjenjima, iako, kako smo i tamo naveli, nismo došli do samih početaka. Ostajemo pri obećanju da ćemo nastaviti istraživanje. Ili to prepustiti mlađim Babaljima: da skoknu do Kalinovika i Babnića, a možda i u arhiv Boke.












Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Božidar   (188.2.146.***) 12546
   26/12/2010 23:17:45
Braćo,pomozite i javite se Drobnjaci koji slavite Arandjelovdan,moji su poreklom Stevanovici,živim u Lskovcu,a dosli iz Krusevca.
12546
Zivko   (93.86.128.***) 10988
   12/7/2010 11:32:08
Interesuje me poreklo porodica Mirkovic u Brezovcu,Novska.Sada zivim u Vrnjackoj Banji,slava nam je sveti Nikola.
10988
jelena   (77.239.87***) 10572
   13/5/2010 17:51:34
Molim vas ako mozete da mi pomognete da saznam o porijeklu porodice Kusmuk Iz Pala, Republika Srpska.Slavim krsnu slavu Jovandan,a Kusmuka ima slave i sv.Djordja iz Mokrog.Po nekim pricama doseljenici smo iz Leskovca,a Kusmuci sto slave Djurdjevdan iz hercegovine.Interesuje me jesmo li bili jedna familija i tacno odakle poticemo.Unaprijed vam hvala
10572
tihomir   (77.46.168.***) 10499
   4/5/2010 20:56:07
Molim Vas da mi pomognete da saznam poreklo prezimena IKONIC slava je SVETI NIKOLA, a ima IKONICA koji slave SVETOG DJORDJA.
10499
dejan   (94.250.0***) 8907
   23/10/2009 04:55:13
interesuje me porijeklo prezimena zeljkić.slave sv.nikolu
8907
Iva   (213.198.223.***) 8667
   11/9/2009 12:11:42
Molim Vas da saznate nesto o poreklu prezimena Vujanac. Slava je Sveti Jovan.
8667
Milan   (87.250.112.***) 2996
   11/11/2007 20:20:19
Molim vas da mi saznate nešto o porjeklu prezimena Cicmanović brslava mi je Časne Verigebrjavite mi na e-mailbrcicko1@teol.netbrbrunaprjed hvala
2996
Sergej Šorak   (81.93.71.***) 2241
   20/8/2007 14:51:14
Molim Vas da mi saznate nešto o porijeklu prezimena Šorak. Slava nam je Sveti Stefan. ako može napišite mi mail sergej.sorak@gmail.com Hvala unapred
2241
Pero Meseldzija   (24.70.95.***) 1451
   5/5/2007 08:53:39
Postovani,prijatno sam iznenadjen interesovanjem za moje prezime MESELDZIJA u vasim novinama,nadam se da nisam zakasnio da se ukljucim u "diskusiju".brPre svega da se predstavim,zovem se Pero Meseldzija,rodjen sam u Glamocu gdje sam zavrsio Gimnaziju,u Beogradu sam zavrsio Fakultet a sada zivim u Edmontonu-Kanada,ozenjen sam i imam dva sina.brImao sam srecu da zivim sa ljudima koji su znali dosta o nasoj porodici,narocito bih tu istakao moga oca Zarka i strica Momcila koji su mi svojim pricama "usadili" to ljubav prema nasim precima.Za ovo prvo javljanje zeleo bih da samo da rasvetlim poreklo prezimena Meseldzija.br"Mesel" je turska rec koja znaci "lepa prica",nastavak "dzija" je vrlo cest u Srpskim prezimenima u Bosni i nisam siguran da ima koren u "dzihadu".brInace porodicno stablo Meseldzija(koje imam pred sobom) u Glamocu (Pribelji) pocinje sa Djurom Meseldzijom koji je rodjen 1780 a ubijen od strane turaka na bozic u selu Pribelja 1810.Djuro je imao dva sina Peru od kojega smo svi i postali posto drugi sin Nikola nije imao muske dece.brza sada toliko,pozdrav svim MeseldzijamabrbrJavite mi se na E-mailbrperoteslin@shaw.ca
1451
BRANKO DULIKRAVIĆ   (195.29.137.***) 1401
   25/4/2007 23:04:35
Zanima me nešto više o poreklu mog prezimena.Dulikravića ima samo u okolici Križevaca i Koprivnice,i to u Velikom Pogancu,Sokolovcu,Velikim Sesvetama...Znači to je područje manastira Lepavine.Izvorna krsna slava svih je Djurdjevdan.Neki su se priženili pa sad te porodice slave recimo u V.Sesvetama Sv. Nikolu,u ovim krajevima je običaj da zet kad dodje u kuću preuzima slavu kuće u koju dodje.Po nekim izvorima prezime Dulikravić je jedno od najstarijih srpskih prezimena uopšte.Neki izvori tvrde da su u ove krajeve došli sa Korduna,Banije i Žumberka,jer se nisu htjeli pokrstit,tj.pounijatiti kao gotovo čitavi Žumberak.Ali nigde nepiše od kud su došli na Kordun,Žumberak,Baniju i kako to da se prezime u tom obliku nije održalo tamo,nego je do devedesetih bilo na Baniji recimo Dulikrava prezime, da li to ima veze jedno sa drugim,a postoje i tvrdnje da je u tim krajevima davno bilo prezime Duniskravić,ali su svi kroz vekove nestali.Po nekim tvrdnjama to su samo inačice jednog te istog prezimena,ali da li je to tačno,molim vas da probate istražiti. Neki tvrde da izvorno potičemo iz Južne Hercegovine,Crne Gore,a neki opet tvrde da iz Južne Srbije.Šta je prava istina? unapred hvala
1401
Čedomir Žervanov   (77.105.35.***) 1094
   9/3/2007 13:53:29
Poštovani, želim da saznam nešto o poreklu prezimena moje porodice. Porodica je iz Banata, selo Kumane i slavimo krsnu slavu Sv. Alimpija
1094
Novak Markanović   (80.74.168.***) 916
   8/2/2007 23:41:59
Voleo bih saznati nešto o prezimenu Markanović. Ja sam iz Medne, kod Mrkonjić Grada. Slavimo krsnu slavu Sv Jovana.br Srdačan pozdrav!
916
Stanoje Meseldzija zivim i radim u Beogradu.   (212.62.3***) 805
   25/1/2007 11:28:43
Postovani,citajuci Interne Novine Dijaspore ugledah da G-dja Jovic iz Manhajma pita za prezime i poreklo MESELDZIJA. Uzimam sebi za pravo da dopunim Vasa pojasnjenja a koristeci knjigu Geografskog drustva BH Sarajevo 1989. pod naivom GLAMOC, NASELJA I STANOVNISTVO. brNosioci prezimena MESELDZIJA, koji slave Jovanjdan, regisotrovani su samo u selu PRIBELJA ISPOD PLANINE VITOROG OPSTINE GLAMOC. Naseljeni su u VII veku iy prapostojbine Glamocana koja je pripadala bivsoj DR Nemacka. U seobi Slovena krenuli su i Lužički Srbi ka Balkanu. Samo preyime Meseldija po objašnjenju sastoji se od dve reči iz arapskog jezika, MESELA koja oznacava problem a odnosila se na imovinske odnose i druge dzihad-rat Pojava prezimena ovog tipa iz ovih reci je orjentalnog porekla i nose ga samo Srbi.Inace za G-dju Jovic po nasem porodicnom stablu njen pradeda se odvojio od mojih pradedova u Pribelji i odselio u Kupres,Blagaj.Ostali su 1945 kolonizacijom odselili u Bukin sada Mladenovo kod Backe Palanke i Srpsku Crnju kod Zrenjanina a sada nas ima po celoj planeti.Ovu dopunu sam dao iz tacnih izvora tako da Meseldzije ma gde bili, znaju korene, poreklo i znacenje prezimena kao sto sam i ja tragao i trazio podatke za sebe.Puno pozdrava iz Beograda. smeseldzija@jp.ptt.yu
805
Danijela Subara   (74.101.64.***) 621
   29/12/2006 08:23:52
Interesuje me poreklo mog prezimena Subara.Istocna Bosna,Gorazde tj.selo Povrsnica.Slavimo krsnu slavu Sv.Jovana.brHvala,brPozdrav iz Kanade
621
Dragan Serdar   (222.155.210***) 516
   18/12/2006 10:29:21
interesuje me poreklo prezimena SERDAR,znam da vecinom poticu iz Sirike Kule,kod Lickog Osika,da im je krsna slava Sveti Nikola,.molio bih ako bi saznao jos nesto o Serdarima odakle su dosli u Liku,kada,.
516
miroljub   (85.125.230.***) 514
   17/12/2006 23:20:26
interesu je me poreklo sindic krsna slava sveti nikola
514
miroljub   (85.125.230.***) 513
   17/12/2006 23:19:13
interesuje me poreklo dzafarovski
513
Ivan Vitas   (217.24.26.***) 427
   8/12/2006 10:19:17
intersuje me poreklo porodice Vitas,selo Brgud kod Benkovca,krsna slava Mratindan.brUnapred zahvalanbrVitas IvanbrBeogradbrSrbija
427
Andrija V. Mirkovic   (87.48.131.***) 423
   7/12/2006 10:30:36
Interesuje me poreklo Mirkovic-a, Selo Stopari, Stapari kod Uzica. Krsna slava Sveti Stefan/ Stevan(Stevandanj).brUnapred zahvaljuje i pozdravlja,brAndrija V. MirkovicbrSilkeborgbrKraljevina Danska
423
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    7/12/2006
autor Autor
    Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora