INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16455


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Poreklo srpskih porodica i prezimena (3)

Poreklo srpskih porodica i prezimena (3)
Poštovani čitaoci,

"Jako je humano i značajno to što radite" - pozdravlja Dušan Karan naše etnologe. Lepo nam dođe svaka lepa reč, ali moramo da podsetimo da pohvale, koji ima u gotovo svakom pismu, ma koliko bile prijatne, ne mogu da zamene ono što je majstorima-tragačima za poreklom porodica i prezimena od prvostepene važnosti. Podaci, podaci, podaci - to je ono što njima treba.
Molimo vas, dakle, ne ustežite se od dužine pisama, sve što znate, što ste izokola, ma koliko davno slušali o svom poreklu i svojoj porodici, da li su se preci selili i otkud su se doselili, menjali slavu ili prezime i kako su se prezivali pre te promene... sve je to važno, pa nam to i napišite.
Pozdravljamo vas s najboljim željama i još jednom molimo za strpljenje.


Karan/Karanović

Dušan Karan, za koga smo tek iz pečata na pismu shvatili da nam piše iz Kanade, navodi da je poreklom iz Republike Srpske, iz sela Cerovljani kod Gradiške, i da mu je deda pričao da su se doselili iz Drvara, samo što nije znao kada je to bilo. Krsna slava im je Đurđevdan. A jednom se naljutio kad mu je neko rekao da "mora biti da je musliman", jer njegovo prezime "na arapskom znači crna boja".
Prezime Karan potiče od muškog imena Karan, kao što su tvrdili još Vuk u "Rječniku" i J. Erdeljanović u "Staroj Crnoj Gori", dok je po nekim filolozima ono nastalo kao i hipokoristik (ime od milja) imena Karaman, a ovaj od glagola karati, grditi. Oni smatraju da su tako dobijena prezimena Karan i Karanović, ali i Karić i Karović. Mi smo, kao najuverljivije, prihvatili tumačenje u "Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika" (JAZU), da je ovo prezime nastalo od turske reči kara (crn).
U selu Uskocima, kod Gradiške, lično ime Karan rasprostranjeno i kod pravoslavnih i kod katolika. Uostalom, nije zabeleženo u poznatim srednjovekovnim dokumentima pre dolaska Turaka, recimo u Dečanskoj hrisovulji. Odmah da naglasimo da je ova reč, bar kako tvrdi A. Škaljić u našem najboljem rečniku tzv. turcizama, dakle i reči koje su došle iz persijskog, arapskog i drugih jezika, ali preko turskog, upravo turskog porekla, a ne arapskog. Kako je naša kraljevska dinastija dobila svoje prezime? Ili vožd (Kara)Đorđe Petrović, ili naš veliki Vuk?
Zajednička "zakopina" za sve Karane u Unačkoj oblasti je u Boboljuscima gde ih sa produženom osnovom, kao Karanovića ima oko 100 domaćinstava. U Bosanskoj krajini, tranzitnoj oblasti migracija iz Raške, stare Crne Gore, Hercegovine i centralne Bosne, preko Like i Banije, u posavske i podravske krajeve, postoji prezime Karanović, istog korena kao Karan. Rađenović navodi i toponim Karanovo groblje u Drvaru, što je samo spomen na nekadašnje Karane u ovom kraju. U "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije", u vreme Prvog svetskog rata, Karana je bilo u Buniću, Gospiću, Gornjem Lapcu, Lovincu i Smokriću .
M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu", spominje Karane isključivo kao pravoslavne, s krsnim slavama Sv. Stevan, Đurđevdan, Pantelejevdan, Nikoljdan i Velika Gospojina, i Karanoviće sa slavama Đurđevdan i Jovanjdan. Kod Stj. Pavičića, Karani se spominju kao starinci na lovinačkom području, prisutni još od Krajiškog uređenja 1700. godine, dodaje da su u oblast Zrmanje doseljeni 1712, sa mnogobrojnim srpskim porodicama pod zapovedništvom kapetana Stojana Kovačevića. U Belajskom Polju i Bravskom, spominju se i Karanovići doseljeni iz Dalmacije sa slavom Đurđevdan.
Karana ima i muslimana kod Zenice, a i katolika u Lici.
U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (1976) zabeleženi su i Karani i Karanovići, ali i Karanci, u mnogim opštinama ove bivše ju-republike. Među prezimenima u graničarskoj Šajkaškoj (desna obala donjeg Potisja u Bačkoj), popisani su Karani, Karanovi, Karanovići i Karanski. U Mošorinu, Karani se prvi put beleže 1788. godine (Karanovići od 1786, a Karanovi još 1763), u mestu Šajkaš od 1809, Donjem Kovilju 1839. u Gospođincima od 1849, Turiji 1842. i Nadalju od 1853. godine.
Velike familije Karana, odnosno Karanovića, dale su i dosta značajnih ljudi. U ovim prilozima retko navodimo pojedince, ali sveštenika, "popa Karana", ne možemo da ne spomenemo. Ovaj veliki borac protiv Turaka, pokretač jedne lokalne bune, bio je najpre u Srbiji, posle 1860. u emigraciji, a onda ponovo u svojoj Krajini kao slavni učesnik Bosanskog ustanka 1875-1876. Imao je svoju četu boraca, ustaša, kako se to govorilo ("ustaš" je izvorno srpska reč) sa kojima je neustrašivo jurišao u bojeve. U jednoj prilici je spasao život Petru Mrkonjiću, potonjem kralju Petru I Karađorđeviću. Ušao je u nekoliko suvremenih junačkih pesama. U jednoj se Turci upozoravaju: "Bjež'te Turci, zarana, eto popa Karana!"


Zlojutro

G. Milorad Zlojutro javlja se iz Sidneja, u kojem je rođen, ali je odrastao u Bosanskoj Dubici, odakle je njegov otac Slobodan. Muči ga "malerozni" izraz njegovom prezimenu. Navodi krsnu slavu - Sv. Nikolu.
G. Milorade, Vaše prezime uopšte ne bi trebalo da vas sekira, jer ono je tek podsećanje na neko "zlo jutro" u životu vaše porodice koja treba da se ponosi poreklom iz jednog od najjačih plemena sa najljućim ratnicima u borbama sa Turcima: plemena Kuča. To, naime, tvrdi Skarić u svojoj studiji "Poreklo stanovništva severozapadne Bosne". On kaže da je porodica Zlojutrovići jedna od najstarijih u Kučima, ali da se iselila u Podgoricu, a srodnici su im Zlojutra u Dubici, koji su zadržali i kučku slavu – Nikoljdan.
Kočić
G. Milan Kočić koji piše da je iz sela Stričići (zaselak Kočići) na Manjači kod Banje Luke, javlja nam se kao stanovnik Vizbadena. Rođen je 1975. godine, od skora je u Nemačkoj. Piše da je iz istog mesta kao i naš veliki pisac Petar Kočić i da mu je krsno ime Đurđevdan. Oduvek su ga interesovali poreklo prezimena i prapostojbine Kočića.
Prema popisu svečara u Bosni krajem XIX stoleća, Kočići koji su slavili Đurđevdan bili su nastanjeni jedino u selu Lusići kod Stričića. U Slatini (kod Ključa) slave Miholjdan. Svi ostali slave Sv. Ignjatija: u sâmoj Banjaluci i oko nje (u Gomionici i spomenutim Lusićima), Božićima (Dubica), Mašićima, Romanovcima i Turjaku (Gradiška), u Ratkovu i Slatini (Ključ) i u Rakeljićima (Prijedor). U pojedinačnim monografijama Bosanske Krajine ustanovili smo da se Kočići, očigledno, nisu dalje selili.
Mada se ime Koča/Kočo, kao hipokoristik od Kosta/Kostadin, javlja skoro isključivo u starim južnim srpskim krajevima, pogotovo kod jezički davno poluporomanjenih Cincara/Vlaha (Kočo Manoil u Osijeku, 1775–1796, kapetan Koča Anđelković, Kočo Racin, Koča Popović), familije prezimena izvedenog od ovog imena, Kočovci, zabeležene su samo u oblasti Poreče, u Deviču (slave Sv. Đorđa) i u selu Manastirec (slave Sv. Đorđa-Alimpija), te u Kičeviji, u mestu Belica (slave Sv. Arhangela). Ovi misle da su poreklom od Ohridske Belice ili od Vlaške Belice, obe u dolini Drima.
Sasvim neočekivano, Kočići (Pribislav Kočić) pojavljuju se u oblasti Gacka, u Hercegovini, 1411. godine.
Pišući o poreklu Jaramaza, naveli smo da su oni, prema J. Dedijeru, familija nekadašnjeg velikog i moćnog bratstva Maleševci/Mališevci i da svi zavetno slave Sv. Ignjatija Bogonosca. Na ovom prostoru se spominju od kasnog srednjeg veka, ali su po svoj prilici iz predela Maleševo na istoku, prema granici s Bugarskom, iz nekadašnje Stare Srbije, današnje Makedonije, odakle su se kretali kao sezonski stočari, predvođeni pretkom koji se, po zavičajnoj planini, zvao Maleš. Vrlo je moguće da nisu svi bili jednog porekla nego su se vremenom zbližavali i "splemenjavali", pa su se tako i potomci nekog Koče, već tada Kočići, uključili u Maleševce, prihvatajući zajedničku slavu kao znak "srodstva". Kao i većina drugih, i Kočići su se kasnije iseljavali iz oskudne Hercegovine i stigli i do slavnog Zmijanja. I svi su, osim spomenute dve porodice, od kojih je jedna i našeg čitaoca, zadržali tradicionalnu plemensku slavu, Ignjatijevdan.
Kočiće smo našli i u selu Konarevo kod Žiče, ali sa slavom Aranđelovdan, kao i oni u Kičeviji, sigurno zato što se nisu udružili sa Maleševcima.
Arkadijević
G. Tomislav Arkadijević nam se javio iz Beča. Rođen je u Petrovom Selu, u Negotinskoj krajini (dodajemo, u predelu Ključ): Otac Dragutin, deda
Nastas i pradeda Arkadije, po kome su i dobili prezime. Ne zna prethodno, ili prvobitno prezime svojih predaka, samo da su se (neznano kada) doselili u banatsko selo Uljmu, navodno iz Crne Gore, a pradeda Arkadije je potom prešao na drugu obalu Dunava takođe iz njemu nepoznatog razloga, doselio u Petrovo Selo kod Kladova. Ne zna da li je pradeda imao neku drugu slavu, pre sadašnje - Nikoljdana.
Prvo smo utvrdili da su dva navedena imena, pradede i dede, poznata kao specifično cincarska - ime jedne pitome oblasti u Grčkoj, Arkadija, postalo je simbol pastoralne sredine i stanja duha i osećanja, kasnije i lično, muško ime, a Nastas je skraćeno od Anastas (u posrbljenom obliku Atanasije, Tanasije, Tasa). J. Erdeljanović kaže za stanovnike Uljme da su se mnoge porodice, kao Birta ili Vatulj, tipičnih cincarskih prezimena, u vreme Marije Terezije doselile "iz Makedonije".
G. Tomislav piše da su njegovi stigli u Banat "navodno iz Crne Gore" što može da bude sasvim tačno, jer oblast Skopska crna gora zahvata krajnji jug Srbije i sever Makedonije. A zašto se Arkadije preselio u Petrovo Selo? Ovo selo na Miroču nastalo je 1852. godine, od kolonista Crnogoraca kojima je Srbija dala obradivu zemlju i sav potrebni inventar da bi otpočeli novi život u bogatijoj sredini. Taj pokušaj da gorštaci, stočari, postanu poljodelci, uskoro je propao i oni su se vratili stočarskom zanimanju i životu na koji su vekovima navikli u svom kršnom zavičaju. Možda je Arkadije, budući i sam stočar "po nasleđu", jer to su prvobitno bili svi Cincari, poželeo da za susede ima pastire ili je, kao i svaki okretan Cincarin, hteo da u novom mestu, među još nesnalažljivim došljacima, otvori trgovinu ili gostionicu, ne znajući da oni takvih "ustanova" nisu imali u svojim zavičajnim selima, pa ni potrošačkog i kafanskog mentaliteta, a još manje "živih" para. Naravno, ovo je samo pretpostavka.
Monografija o Negotinskoj krajini i Ključu, objavljena pred Drugi svetski rat, ne pominje prezime Arkadijević. Pošto ne znamo kojih se godina pradeda preselio u Petrovo Selo, mada bi se i to dalo izračunati kad bismo znali godine našeg čitaoca, razmotrimo ko je u ovom selu slavio Nikoljdan. Među onima koji su se doselili posle 1860. godine, našli smo Kalinoviće. Pominjemo ih ne samo zbog vremena doseljavanja (jer bi to bilo i vreme dolaska pradede Arkadija u Petrovo Selo), i slave, Sv. Nikola, već zbog samog prezimena. Ono je besumnje matronimičko, po ženskom pretku Kalini, a njegovo poreklo nas vodi u južnije krajeve u kojima je omiljeno. Osim toga, kod Cincara postoji prezime Kalijan, a početkom 19. veka jedan Jovan, ovog prezimena, bio je trgovački kalfa u Starom Bečeju.


Kukulj

Posle teksta o prezimenu Kukolj, javio nam se g. Milan Kukulj, iz Melburna, koji pita da li su poreklo i istorija prezimena i porodica isti, ili je "stvar samo u jednom slovu". Kaže da je poreklom sa Korduna, selo Malička (Vrginmost) ispod Petrove gore. Familija se raselila: deo, već posle Prvog svetskog rata, u Slavoniju, u selo Garešnicu, a drugi, posle Drugog svetskog rata, u selo Trnjani, kod Slavonskog Broda. Ima ih i u Somboru, Beogradu, Zadru i Zagrebu. Krsna slava im je Jovanjdan (20. januara).
G. Kukulj, naravno da nije reč "samo u jednom slovu", niti o samo jednom slogu, već o čitavoj novoj priči. Srodni su vam Kukilji na Glamoču (ovde je zaista reč samo o jednom slovu), jer i oni slave istu slavu i istog su porekla sa Kukuljima. Vladimir Skarić smatra da je trag Kukulja toponim Kukuljeve Kolibe u donjem Uncu, a da su inače nestali. Trag su njihove "raselice" u imenu sela Kukulje u Levču, a je njihova prapostojbina istoimeno selo u polimskom Komoranu (severno od Bijelog Polja). Naravno, u Bosni ih nema, ali ih je zato bilo u Karlovačkom vladičanstvu što konstatuje i M. Radeka u istoimenoj knjizi. On navodi Kukulje među pravoslavnim porodicama koje slave Jovanjdan i Nikoljdan. Međutim, ne smatramo da je njihova postojbina u Polimlju, jer mnogo istočnije, postoji jedan toponim Kukulj koji svedoči o njihovom poreklu iz tog podneblja, a to je jedan od vrhova na Korabu, na makedonsko-albanskoj granici između Gornje Radike i Crnog Drima. Ova oblast je bogata šumom, pašnjacima i stoga se odlikuje razvijenim stočarstvom.


Berar

U odgovaru na pismo gđi Sandri Lajter-Radojčin, nagovestili smo da za njeno devojačko prezime, "koje, evidentno, nije srpsko, zasad još ne možemo ništa reći, ali će i ono doći na red". Jeste da je naslov naše rubrike "Poreklo srpskih porodica i prezimena", ali odrednica srpski nipošto ne ograničava naša istraživanja na samo "srpske porodice" u etničkom smislu. Ona samo naglašava njihovu nacionalnu dimenziju. Nažalost, mnogi ne razlikuju pojmove etničkog i nacionalnog, iako je razlika savršeno jasna: etnicitet je identitet "etnosa", zajednice jedinki jedinstvenog porekla koje, na osnovu, svojstava koja se stiču rađanjem i nasleđem, čine narod (u staroslovenskom - polk, u starijem srpskom i hrvatskom - puk), a nacionalitet je pripadnost naciji - kolektivitetu za koji se svaka jedinka opredeljuje kad težnja za državnošću počne da se realizuje ili realizuje, često i po cenu odvajanja od ostalih etničkih srodnika ili stapanjem sa drugim, etnički nesrodnim.
G. Berar je, prema podacima i tonu njegovog pisma, nacionalno stopostotni Srbin, pravoslavne vere, slavi Sv. Jovana, govori samo srpski i srpski se oseća. Nije nam napisao iz kog je mesta u Banatu, ali smo po prezimenu zaključili smo da je francuskog etničkog porekla.
Otkud, otkad, zašto i kako Francuzi u Vojvodini?
U vreme svojih ispitivanja u Banatu sredinom dvadesetih godina prošlog veka, prof. J. Erdeljanović je u Pančevu zabeležio i porodicu Francuski, za koju je tvrdio da pripada familijama čije se poreklo ne zna. U isto vreme, u mestu Baranda postojale su dve porodice s prezimenom Franuz koje su došle iz Kikinde. Slavile su Jovanjdan. U (Velikoj) Kikindi živela je samo jedna porodica Francuski (u skraćenom vidu Francuzi) koja je slavila Sv. Jovana. U selu Jarkovac, takođe među rodovima neutvrđenog porekla, spominju se i dve porodice Francuski koje su slavile Sv. Nikolu. Za sebe su tvrdili da su poreklom iz Francuske.
Svojevremeno, u Srbiji, u Velikom Selu, jednu porodicu, Pavloviće, zvali su Vrancuzima. NJeni članovi su tvrdili, a nema razloga da sumnjamo, da je to došlo po nadimku njihovog dede, Ilije, koji je bio u Francuskoj i vrlo često pričao o danima koje je tamo proživeo.
Pre nešto više od dva veka, u vreme austrijske carice Marije Terezije, u Banat su zaista naseljeni Francuzi, kao i desetine hiljada Nemaca, sa porodicama, Italijani (iz Tirola), Slovaci, Česi, Poljaci (iz Galicije), Vlasi i Srbi. Francuzi su stizali iz nemačko-francuskih pograničnih oblasti, etnički mešovitih Alzasa i Lorene (Elzasa i Lotaringije), čije su dvojezično stanovništvo svojatali i Nemci i Francuzi. Desetina hiljada Francuza, koji su kao hugenoti, pristalice reformacije, preživeli Vartolomejsku noć 1572, pokolj koji su organizovali njihovi sunarodnici, katolici, živele su u nemačkim kneževinama, Švajcarskoj i drugim zemljama. Stotinu godina kasnije, biće poslati u puste prostore Banata. Vremenom su se asimilovali u Nemce, Mađare, ali i u Srbe. Pošto francuska prezimena nisu bila laka ni za izgovor, ni za pamćenje, ostali su ih svodili na zemlju porekla, pa su svi postajali Francuzi, Francuski ili Francuzovi. Tako i g. Berar, iako nacionalno Srbin, ima francusko prezime (izvorno Bérard), jer je, etnički, francuskog porekla. U "Novoj maloj Larusovoj enciklopediji" navedena je jedna kota, centar zimskih sportova u Savojskim Alpima - La Bérarde, kuda su hugenoti svakako prolazili, što nas navodi na zaključak da je ovo prezime nastalo prema tom toponimu.
Iako čitalac nije naveo mesto svog banatskog zavičaja, Berare smo našli i u (Velikoj) Kikindi i banatskom Krsturu, kod Novog Kneževca, ali nije isključeno da ih ima i drugde na ovom prostoru, kao i drugih posrbljenih francuskih porodica.











Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Драгољуб   (188.2.191.***) 20320
   21/3/2014 17:03:14
Берар(ов), допуна података: ,,Међу прњаворцима манастира Ходош 1750. год. јавља се ЈАНКО БЕРАРОВ, стар 54 год. Отац му се доселио из Баната пре 60 год... (Извор: Др Душан Ј. Поповић - Срби у Банату, САН, 1955. год., стр. 389)
20320
Драгољуб   (188.2.191.***) 20316
   19/3/2014 19:42:41
Берар(ов) су Срби и записани су у матичним књигама у Великој Кикинди и Меленцима. Нпр. Алекса Берар у В. Кикинди, рођ. 1770. год., Арса - сам газда (умро 1804), Геогие, Алекса, Михаил Бераски... У Меленцима је био записан 1776. год. Живан Бераров (Извори: ATTENDITE - Ист. архив Кикинда, Др Душан Поповић - Срби у Банату, Београд, САН, 1955., стр.335). Берари се јављају и у Поморишју у првој половини 18. в. око Арада.
20316
Nevena Radomirovic   (178.221.98.***) 19205
   6/4/2013 13:58:46
Pozdrav redakciji i dijaspori iz Sumadije! :)br Da li neko zna poreklo prezimena Radomirovic?
19205
Stevan Stankovic   (178.175.73.***) 18756
   9/12/2012 16:33:19
Zelim da znam sve sto mozete reci o mom poreklu.Slavim Arandjelovdan,otac mi se zove Jovica a deda Ljubomir,preci moji su se prezivali Vucic do deda Stanka,koji je imao sedam sinova,oni su bili poreklom sa Sar planine iz tih krajeva negde.Majka mi Verica devojacko joj Zivkovic,njeni preci su srbi iz Albanije koji su se pa otprilike pre 500 godina ili mozda i manje odselili da ne bi bili poalbanizovani,poreklom su sa skadra tamo taj deo i mesto se tamo na albanskom zove bez zivkovica tako da su se njeni docnije doselili takodje tamo kod sar planine preciznije jezinca tako mislim da se zove selo moji su roditelji rodjeni u urosevcu i tamo smo ziveli do 1999 sada smo kod Gnjilana.Unapred zahvalan pozdrav Stevan!!!...
18756
Milan Sladojevic   (77.117.24***) 18156
   1/9/2012 23:02:30
ja poznajem Duska Sladojevica. Ko ga treba nek mi se javi imenom, prezimemom i broj tel.
18156
Sladojevic Milan   (77.117.24***) 18155
   1/9/2012 22:55:18
ja poznajem Duska Sladojevica. Ko ga treba nek se javi meni imenom i prezimemom.
18155
Miroslav Sabljić   (213.143.90.***) 18125
   26/8/2012 23:21:53
Interesuje me poreklo porodice Sabljić, pre dolaska u Resanovce kod Drvara? Naša slava je sv.Nikola.Moj praded je Đurađ Saljić, deda Miloš Sabljić, otac S.Vladimir a ja sam S.Miroslav.
18125
leo maleš   (93.143.15***) 16573
   27/2/2012 20:03:32
postovani zanima me podrijetlo prezimena maleš brhvala
16573
Zivota   (178.223.238.***) 15818
   11/12/2011 10:57:51
Da li ima neko turski popis iz 1792 godine,za juznu Srbiju Aleksinac,Toplica.
15818
Miroslav   (46.22.152.***) 15690
   26/11/2011 15:03:46
Tražim poreklo prezimena Davidović, bili nastanjeni u Centralnoj Bosni do ovih ratova. Slavimo slavu Djurdjevdan, a presluživao se Arandjelovdan.Imam neke podatke o Davidovićima, pa ko ima takodje nekih podataka da ih razmenemo, kamo sreće da se nešto podudara. Hvala.
15690
Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić   (93.86.176***) 13872
   29/4/2011 16:30:31
Модераторима сајта: зашто су изостављени аутори ових прилога, мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, етнолози и до 27. IV о. г. хонорани спољњи сарадници "Вести"?
13872
sanja   (94.250.7.***) 13613
   14/4/2011 20:30:49
Mene zanima porijeklo prezimena Ranisovic, slava je Sv. Jovan.
13613
Boris Jaramaz   (109.92.201.***) 11502
   15/9/2010 11:26:39
Interesuje me poreklo mojih predaka pre nego sto su dosli u dalmaciju tj. Knin, kao i pleme Jaramaza u samom Kninu tj. selu Vrbnik.
11502
Bomeštar Vojislav   (95.180.60.***) 10223
   26/3/2010 19:16:21
Zanima me poreklo familije i prezimena Bomeštar.Mi smo došli u Bosansku Otoku,selo Banjani,1791 god. iz Like,ali sa Likom nemamo ništa.Slavimo svi Đurđevdan.Po predanju,mi smo negde iz Stare Hercegovine.Da li smo se nekada drukčije prezivali.Prezime kao takvo,ima prevod na Italijanskom,nemačkom i Francuuskom jeziku.Možete mi odgovoriti ina adresu:bomestarv@gmail.com
10223
ZORAN JANJOŠ   (212.200.65***) 9553
   24/1/2010 15:56:14
Zanima me poreklo prezimena Janjoš slava je Mratindan molim da mi neko pomogne informacije mogu i na email-preiposle@gmail.com
9553
Opačić Milan   (93.87.195***) 9499
   18/1/2010 21:57:14
Poreklo porodice Opačić (slava Sveti Luka)?
9499
djordje ilic   (213.196.101.***) 9486
   17/1/2010 20:04:03
Interesuje me odakle potiču Ilići
9486
Darko   (93.86.15.***) 9411
   6/1/2010 20:44:23
Interesuje me odakle poticu Opalici.
9411
Ivan Males   (77.46.234.***) 9285
   21/12/2009 11:12:45
Video sam na ovom sajtu da je neko postavio pitanje o prezimenu Males cija je krsna slava Sv.Jovan.Ja sam iz Beograda a poreklom sam iz Glamoca isto me zanima poreklo tog prezimena posto nigde ne mogu da pronadjem.Ako neko ima neke informacije molio bi da posalje,moze i na email-ivanmales@yahoo.com
9285
Luka Srejic   (128.100.240.***) 8721
   22/9/2009 20:41:01
Snezana, moj deda sa majcine stane je Branislav Davinic (rodjen 1927) iz Jarkovca. Dalje od toga poreklo neznam. Da li smo mozda neki rodjaci? Pogledaj me na Facebook-u.brbrLuka
8721
djekic snezana   (79.101.192.***) 7780
   28/4/2009 23:11:46
volela bih da znam poreklo prezimena Davinic poreklom iz sela Jarkovac
7780
šijak-radojčin   (194.165.115.***) 5220
   4/5/2008 16:49:30
verujem u vaše dobre namere,ali ja kao lala(srbin) ne slažem se sa vama.moji su oduvek bili srbi i slava nam je sv. jovan.to je tako generacijama.ako vi tvrdite drugačije dajte neke dokaze jer mene lično kao srbina-pravoslavca ovaj vaš odgovor gđi Sandri Lajter-Radojčin malo iritira.br
5220
Opačić Mićo   (212.200.34***) 4723
   18/3/2008 22:11:50
Odakle potiče prezime Opačić.Gde se može doći do podatak.Hvala..
4723
Maleš   (87.116.146.***) 1788
   16/6/2007 22:20:54
Spominjete Maleševce koji slave sv. Ignjatija Bogonosca i koji su nakon Kosovksog boja promenili prezime. Da li se zna odakle potiče prezime Maleš, krsna slava Sv Jovan (poreklom sam iz Šipova)?brHvala unapred
1788
milan kukulj   (195.189.142.***) 1409
   27/4/2007 00:13:03
Ja zivim u borci,a inace otac mi je iz sela tomasevac pored zrenjanina i slavimo svetog dimitrija. odakle potice nase poreklo i dali imamo veze sa kukuljevima koji slave jovanjdan i nikoljdan
1409
dusan   (213.240.29***) 236
   18/11/2006 19:00:56
Kako da stupim u vezu sa osobama koje objavljuju feljton o poreklu porodica(ili kome da napisem e-mail, familija Draskic)?sdg69@eunet.yu
236
canada   (67.68.0.***) 188
   12/11/2006 15:08:52
pozdrav za dusko sladojevic ako ga neko znapre rata je zivijo u sloveniji a on je iz selo stricic
188
www.trazimo.info   (195.252.89***) 173
   10/11/2006 23:17:25
www.trazimo.info je mesto gde mozete ostaviti poruku ako trazite poreklo ili nestalu osobu.
173
darko   (80.170.228.***) 172
   10/11/2006 23:02:37
Kako da stupim u vezu sa osobama koje objavljuju feljton o poreklu porodica(ili kome da napisem e-mail, familija Melovic sa Zlatibora)?
172
radmila sabljić   (213.250.8.***) 171
   10/11/2006 17:14:25
interesuje me poreklo prezimena sabljić, moj otac potiče iz sela KAMENICE kod DRVARA
171
Petar Opačić   (84.73.222***) 170
   10/11/2006 13:09:38
Rođen sam u Golubiću kod Knina, Opačića ima u Lici Dalmaciji Slavoniji,Bosni i Srbiji.Da li su svi Opačići iz istog plemena i da li dolaze iz okolice Kragujevca.brNaime, odakle potiče prezime Opačić.brS velikim postovanjem brbrPetar Opačić
170
Redakcija www.srpskadijaspora.info   (195.252.89***) 145
   7/11/2006 00:06:46
Poruka za g-dju Slavicu Savic.brbrbrMozete nas kontaktirati na mail info@srpskadijaspora.infobrbrPozdravbr
145
Mirkovici, Stapari kod Uzica ?   (87.48.131.***) 141
   6/11/2006 07:09:19
- Odakle poticu Mirkovici koji zive u Staparima(Stoparima) kod Uzica ?
141
radojicic ljubomir   (195.93.60***) 138
   5/11/2006 17:09:57
odakle poticu koreni RADOJICIC;hvala
138
Nenad Radomirovic   (80.80.162.***) 137
   5/11/2006 12:43:51
Odavno sam na ovom sajtu procitao o ovom projektu i dosta me je zaintwresovao,je rja jako malo znam o svojim korenima.Voleo bih da ako je neko u mogucnosti posalje na e-mail nenadradomirovic@hotmail.com objasnjenje kako i kome treba pisati da bih nesto saznao o svom poreklu i svojim korenima.Ovo je najbolja stvar.Samo napred!
137
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    5/11/2006
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora