Poreklo Srpskih porodica i prezimena Izgleda da ćemo ovo izvinjenje morati još dugo da ponavljamo: naši etnolozi nikako ne uspevaju da drže korak sa željama čitalaca. Naime, svake nedelje stiže mnogo više pisama, u nekima se traži objašnjenje i za dva i tri prezimena, nego što oni uspevaju da sačine odgovore. Odnosno, ne mogu svi odgovori da stanu na ovu jednu stranu, jer bi bila grehota sakatiti ih da bi ih eventualno bilo više.
Zato vas ponovo molimo za strpljenje. Svi će doći na red i po redu kako pisma pristižu.
Ne zamerite takođe što ponovo podsećamo da je poželjno da nam saopštite što više raspoloživih podataka, uključujući krsnu slavu, i opet - da pisma budu čitko napisana.
Milašinović
Prošlog utorka, najavljujući ovaj tekst, naveli smo da nam je čitalac Goran Milašinović, iz Vajterštata, pisao da je rodom iz Bukovice, a to znači iz Drobnjaka.
Početkom prošlog veka, Svetozar Tomić, i sam Drobnjak, ovako je doslovno pisao: "Drobnjak je pleme hercegovačko. Ono je od poslednjeg srpsko-turskog rata, iBerlinskog mirovnog kongresa, 1878, celo pripalo pod Crnu Goru. Nalazi se na severoistočnoj strani Hercegovine..."
O nastanku i značenju sâmog naziva Drobnjak ima nekoliko ne sasvim podudarnih plemenskih predanja koja se, u suštini, svode na to da su, po jednima, negde oko polovine ili krajem 16. stoleća, Drobnjaci "razbili" tursku vojsku i tom prilikom njihovom paši "razbučili drob", a po drugima to se desilo kad je veštiji borac od novonaseljenih proburazio protivnika iz starinačkog plemena Kričak tako da mu je ispala utroba. I otada se taj kraj nazove Drobnjak. Nekoliko učenih ljudi je nastojalo da konkretnije rasvetli taj događaj, ali se i njihova tumačenja i objašnjenja razlikuju. Bitno je, međutim, da dubrovački arhivski podaci spominju pleme "Drobnjak na Durmitoru" od 1354. a Drobnjake kao "ponosnike" njihove robe još i krajem 15. veka. Ime je, dakle, nastalo znatno ranije i ovakva njegova "narodna etimologija" nije bez osnova, samo što je naknadno mitologizovana vezivanjem za jedan istorijski događaj.
Inače, Milašinovići su, pored Vukovića–Moljevića, Kurepa i DŽukića, jedno od četiri najstarija drobnjačka bratstva koji su se ovamo naselili iz Banjana "jednu zimu ranije od ostalih". Tomić o tome piše: "Priča se da je ceo Drobnjak s ognjišta ove četiri kuće vatru propirio." NJihovi potomci se time ponose, pa kad im neki od kasnijih naseljenika - a to su sva ostala dobnjačka bratstva i familije - primeti da ne znaju svoje poreklo, samo im spomenu tu neporecivu činjenicu. Inače, "tradicija je u tome srpskom kraju vrlo živa. Možda se nigde tako stari srpski običaji, patrijarhalni život, plemenske osobine i uopšte osobine srpskoga naroda nisu u celosti očuvale kao tu. Sve je to pâs pâsu (s generacije na generaciju) u lepim pričama, dosetkama, pesmama, zagonetkama, običajima predavao."
Drobnjački Milašinovići, s "primenkom" Pletivine, nisu se, međutim, isticali priraštajem. U drugoj polovini 18. veka porodica je bila spala samo na jedno domaćinstvo, ali su zato bili izuzetno pokretljivi.
Do novijeg vremena osim prezimena Milašinović, evidentirana su i prezimena Milašin i Milaš, bilo u hercegnovskom kraju, Boki, Hercegovini, Bosni, ili na prostorima današnje Hrvatske, Vojvodine i Srbije.
Jasno je da su sva tri oblika nastala ili od najjednostavnijeg, Milaš, prvobitno ličnog imena pretka, ili skraćivanjem, odbavivanjem nastavka in ili ović, odnosno, produžavana tim nastavkom. U našim krajevima su ustanovljena oba načina menjanja prezimena nastalog od muškog imena Milašin. Prvi spomen ovog imena je sačuvan u dubrovačkom arhivu, u jednoj tužbi iz 1449. godine nekog Milašina Đuraševića, a ime Milaš kasnije, 1455, u oblasti Brankovića (od turskog osvajanja "Vilajeti Vlk" ili, kasnije, Vučitrnski ili Prištinski sandžak), što naravno ne znači da nije i ranije korišćen. Na primer, u dečanskoj hrisovulji, iz prve polovine 14. veka se ne spominje, ali postoji gotovo istovetno Milačin (što je možda i pisarska omaška), a vrlo je često ono osnovno – Milaš.
Bez konkretnijih istorijskih podataka, možemo samo birati (naj)verovatniju mogućnost. Utoliko manje smisla ima pitanje gde su (sve) nastajali ovi oblici prezimena očito istog osnova. Možda i na raznim stranama, nezavisno, a možda i na jednom. Podaci o krsnoj slavi, odnosno slavama, ne mogu nam u ovom nimalo pomoći, jer su se one, kako smo to već spominjali, ne tako retko menjale. Pogotovo bi to mogao biti slučaj stapanjem u celinu drobnjačkog plemena kada je "bio red" da se prihvati slavljenje Svetog Đorđa kao zajedničkog krsnog imena, a stara slava ostane kao "prislužba". Istina, i od ove prakse je bilo odstupanja. Upravo su Milašinovići, izgleda, postupili, obrnuto, tj. kao najstarije bratstvo, zadržali su svog Sv. Arhanđela Mihaila, a opštedrobnjački uzeli za preslavu.
Zbog toga, na primer, Milašinovići u Bosni, slave Sv. Vasilija Velikog, Sv. Đorđa, Miholjdan i Aranđelovdan, Milaši - Sv. Arhiđakona Stefana, a Milašini samo Sv. Nikolu. U Boki se prezivaju samo Milašinovići, ali jedni slave Nikoljdan, a drugi Sv. Stefana. Na prostoru Karlovačkog vladičanstva (a to su Lika i okolne manje oblasti), zabeleženi su takođe samo Milašinovići, ali sa tri razna krsna imena - Sv. Ignjatije, Lazareva Subota i Sv. Nikola. Na ovom prostoru, do prošlih 70-ih godina, doduše bez oznake nacionalnosti i vere, zabeleženi su i Milašinovići u 30 opština (najbrojniji u osam sela opštine Glina, a sedam u opštini Novska), Milaševići u devet, Milašini u osam, Milašinčići u sedam, Milašići u šest (u Dalmaciji, na ostrvima i u Istri), a u po jednoj opštini Milašinić i Milaši (u Dubrovniku!). Kad se bolje zagleda karta, vidi se da je to najvećim delom prostor nekadašnje Vojne Granice, cele Baranje ili mletačkih graničnih posada, u koji su se, iz nevolje, naseljavali upravo Srbi iz Bosne, Hercegovine, Boke i Crne Gore, ali i iz južnijih krajeva. I ne treba da nas iznenadi da su, tako, i Milašinovići i Milašini i Milašići stigli i do već spominjane Šajkaške u Bačkoj (na ušću Tise u Dunav). Ali, moramo to reći, iskreno nas je zadivio podatak da je jedan Milašinović, koji je pripadao ogranku sa slavom Sv. Stefan, što se iz hercegovačkog sela Necvijeće (kod Trebinja) našelto u Igalo krajem 17. veka sa tvrdoškim vladikom Savatijem LJubibratićem, sto godina kasnije, kad je Boka bila pod vlašću Habzburga -"prvi razvio austrijsku zastavu na rijeci Misisipi".
Stupić
G-đa Dragica Stupić iz nemačkog grada Švanberga pita nas o poreklu familije svog supruga. Prema onome što znaju iz porodičnog predanja, potiču sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Bosne. Tu su se doselili odnekud iz Crne Gore. Prvobitno prezime im je bilo Kršikape, a porodična slava, "i to nepromenjena" – piše nam Dragica – Đurđevdan.
Na spomenutoj tromeđi, u Višegradskom Starom Vlahu, zaista postoji familija sa prezimenom Stupić, odnosno Stikić, u nekadašnjem naselju Bjelušine, sada poznatijem po jednom ranijem svom zaseoku koji je postao sel (u ravnici uz put Višegrad-Uvac) - Štrpcima. Stupići su ovde deo šire familije Stikića koja se naselila pre dva i po veka iz okoline Prijepolja. Dobili su ime po pretku koji je "imao glavu veliku kao stupa". Srodnici su im i Šijakovići, jedan ogranak Stikića koji se bio odselio u Srbiju, a potom vratio u Bovan i Bjelušine, u Stari Vlah. Svi oni slave Sv. Nikolu. Međutim, familija u koju je udata naša čitateljka potiče starinom od Kršikapa, što je još jedan ogranak nikšićkih Stikića koji su bili ustanici i hajduci, a pošto su se duže zadržali u plemenu Drobnjak u Staroj Hercegovini (danas u granicama Crne Gore), oni su staru slavu Sv. Luku promenili u Đurđevdan, kako bi zameli trag pred progonima i sa turske, a često i sa srpske strane. Za Kršikape se veli da su bili silni junaci i nepokorni svakoj vlasti, pa i knjaževskoj u Crnoj Gori, pred čijim perjanicima su bežali i u Bosnu. Tamo ih ima i sa slavom Đurđevdan i Nikoljdan u okolini Višegrada, u spomenutim Štrpcima, i oko Vlasenice.
Međutim, ovo je samo deo odgovora, jer nam prostor dnevnih novina ne dozvoljava šire objašnjenje. Za više, i kvalitetnije, podatke, obratite nam se elektronskom poštom kako bismo vam dali iscrpniji odgovor.
Tešić
Iz Vindzora u Kanadi, g-đa Jelena Matić se interesuje za poreklo svog devojačkog prezimena Tešić. Iznosi niz podataka koji su nam bili od dragocene pomoći. Deda Rado Tešić rođen je 1906. godine na obroncima Majevice, u selu Cviljevina, svega šest kilometara od Tuzle. Sada je to, verovatno, njeno predgrađe. U istom mestu je rođen i njen otac Čedomir 1928. godine. Prema porodičnom predanju koje je čula od dede, oni potiču od dvojice braće, Simeuna i Teše, koji su se ovde odnekud doselili. Jedino se zna da je krsno ime porodice Tešić Aranđelovdan.
Prema Đ. Janjatoviću, među prezimenima u Bosni s kraja 19. veka, Tešića sa slavom Aranđelovdan ima u Liješnju (Srebrenica), Novom Gradu (Derventa) i Sanskom Mostu, dok su oni sa drugim brojnim slavama rasprostranjeni po čitavoj istočnoj, severnoj i zapadnoj Bosni ili Bosanskoj Krajini. Pošto jedan od najvećih autoriteta o poreklu stanovništva Bosne V. Skarić smatra da se i prema krsnoj slavi mogu identifikovati raniji zavičaji doseljenog stanovništva, proverili smo da li su Tešići "aranđelovštaci" iz plemena koja tradicionalno slave ovu slavu: Bratonožića, Pipera ili Vasojevića, ali nismo ih pronašli među njima.
NJihove moguće srodnike po prezimenu i slavi tražili smo i pronašli u oblasti valjevske Tamnave, Kolubare i Podgorine. U Tamnavi su u selu Tvrdojevac naseljeni posle 1827. godine, kao dovoci iz obližnjeg Trlića i slave Aranđelovdan. U selu Divci, pored druma Valjevo–Obrenovac, u Podgorini su Tešići iz Jaklja u oblasti Užica sa slavom Aranđelovdan. U monografiji o užičkomj kraju pronašli smo Tešiće (i Đokiće) samo u selu Glumač, ali u 28 domaćinstava i sa slavom Nikoljdan. Međutim, zbog predanja da su svi oni potomci dva brata Tešana Divca i Simeuna koji su došli iz sela Divca kod Kolašina, skloni smo da smatramo da smo na tragu Tešićima. U mnogim selima Kolubare i Podgorine, oko Bajine Bašte (nekadašnja Sokolska nahija), postoji prezime Tešić i svi potiču iz raznih mestâ u okolini Užica i Polimlja. Tako su u Dračiću (Podgorina), Tešići sa slavom Mratindan posle Kočine krajine doseljeni iz Babina u Polimlju. A u selu Robajama su iz sela LJutića u Polimlju, ali sa slavom Sv. Đurđe. Predak Janko Madžun (dobio nadimak od Turaka, u značenju siromah), doselio se ovde u vreme Kočine krajine. Po našem mišljenju, što treba potkrepiti još brojnim istraživanjima i činjenicama iz arhiva, Tešići su svakako iz Polimlja i Potarja, a činjenica da su se našli na Mokroj Gori, Obajgori i okolini Užica, govori nam da su bili nemirnog duha i da su bili hajduci. Naime u spomenute krajeve (uz Drinu) ili su proganjani kao hajduci sa čitavim porodicama, ili su se sami skrivali u gustim šumama uz reku, da bi mogli, po potrebi, da prelaze sa obale na obalu. Na ovakve porodice i lokacije i do sada smo nailazili u svojim istraživanjima porekla porodica i prezimena. Što se pak slave tiče, ona se kod Tešića, kako bi se zameo trag onima koji su ih progonili, izgleda, menjala radije nego prezime. O ovom prezimenu se zaista može napisati čitava knjiga, ali zbog ograničenog prostora, zasada toliko našoj cenjenoj čitateljki. Ukoliko želi više može da nam se javi na na naš e-mail poznat redakciji "Vesti".
Kantor/Kantar
G. Janko Kantor iz Australije piše da su i otac Budislav i deda Jovan rođeni u Gornjoj Vrhovini (Otočac), u selu poznatom i kao Crna Vlast, kako su ga, navodno prozvali "u vreme Marije Terezije", dok mu je majka Zorka rođena u porodici Vlajisavljević iz Rudopolja. Kantora, po njegovom saznanju, ima i na Baniji, u Bosni i Americi. U Australiji je sa tim prezimenom samo jedan Srbin, njegov sused, a ostali su muslimani i "Šiptari" (ispravnije je "Šćip'tari", kojih je 19). Ne kaže naš cenjeni čitalac - ali pretpostavljamo - da je ove podatke našao u telefonskom imeniku!?
Prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske", prezimena Kantor i Kantar se prepliću i izjednačavaju, odnosno mešaju. Stoga smo, da bismo bili sasvim sigurni u izvorno poreklo prezimena, konsultovali, pored srpskih i jedan hrvatski izvor. Naime, Stj. Pavičić, u radu o stanovništvu Like, spominje samo Kantare, a tako i Rad. Grujić u "Plemenskom rječniku ličko–krbavske županije"i M. Radeka u popisu pravoslavnih porodica Karlovačkog vladičanstva, navodeći da slave Jovanjdan i Lučindan.
U "Leksiku" - koji upućuje: "Kantara (vidi i Kantora)" - do 1976. godine odnosno sigurno i kasnije, bar do "Bljeska" i "Oluje", ob prezimena je bilo u opštinam (u selima i samim gradskim naseljima) Beli Manastir, Bjelovar, Vinkovci, Vukovar, Gračac, Donji Lapac, Zagreb, Knin, Nova Gradiška, Osijek i Slavonska Požega. U "ličko-krbavskoj županiji", Kantari su na početku Prvog svetskog bili naseljeni u najvećem broju u mestima Vrhovine, Dobroselo, Doljane (Lapac), Donji Lapac, Rešetar (Ličko Petrovo Selo), i Zaklopac (Srb).
U popisima pravoslavnih parohijana krajem 19. veka u Bosni, Kantara je bilo u više mesta i sa obe slave koje spominje i Radeka u Lici (naš čitalac nije dao podatak o krsnoj slavi svoje porodice!?): Sv. Jovan Krstitelj i Sv. Luka. "Jovanjštaci" su Kantari u Agićima i Poljavnicama (Dubica), Bihaću, Hrgaru i Hadrovcima kod Sanskog Mosta, a "lučinštaci" u LJubiji i Busnovcima (kod Prijedora), u Krupi i Starom Majdanu (kod Sanskog Mosta).
Kao što smo to već objašnjavali u nekim drugim slučajevima, do ovih izmenjenih odnosno zamenjenih oblika, dolazilo je nepažnjom pisara ili drugih osoba verovatno slabih u znanju srpskog jezika koji, možda, nisu mogli ni da pretpostave da neko ima prezime po spravi za merenje, a ne kao pevač u katoličkoj crkvi.
ŠTA ŽELITE, ŠTA TREBA
Poštovani čitaoci,
ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, VESTI će vam to omogućiti. Pišite nam. Potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: odakle potiču vaši preci, u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada, koja vam je, i drugima, krsna slava. Ali i osnovne podatke o sebi: ime i prezime, adresu i zemlju boravka.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovoriće vam, na stranici KORENI, naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić.
Pišite nam na adresu:
VESTI (za KORENE)
Postfać 1206, D - 61102 Bad Vilbel, "Deutsćland/Germany
|
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije
INTERNET NOVINE SERBSKE.
 Eror (178.222.159.***) 18748 | |  | 7/12/2012 15:18:32 | Prezime Kantar je sličnog porekla kao i još nekoliko prezimena u Krajini, a nastalo je po zanimanju - onaj koji pravi kante. Evo nekoliko primera krajiških prezimena nastalih po istom principu: Končar - proizvođač konca, Svilar - proizvođač svile, Lončar - lonaca, Sudar - sudova, Zdjelar - zdjela (posuda)...Mala je verovatnoća da prezime ima veze sa vlaškim prezimenom Kantar 18748 | | | Rajevac (78.24.11***) 18036 | | | 8/8/2012 21:48:07 | Moja ranija saznanja o Rajevcima mogu dopuniti i sledećim pouzdanim saznanjima:Zahvaljujući Google Earth saznao sam da u Dalmaciji postoji oblast koja se zove Rajevci , mada toponima nema na RH kartama.Na mesto njih postoje nazivi St. Ivan ili tako nekako.To je oblast izmedju Splita i Sinja pored reke Cetine..U evidencionim listama imigranata doseljenika u Americi postoji veliki broj osoba koji potiču iz mesta Rajevac, kako je zapisano.Evidentirani kao Hungary ,mada imaju Srpska imena.( vreme Austrougarske) Takodje postoji dosta prezimena Rajevac u Dubrovniku, Korčuli, Zagrebu idr. mestima Hrvatske.Drugi toponim Rajevci nalazi se iznad Nevesinja desno od izvorišta Neretve.Kažu da je tu nekada postojala tvrdjava Dalma po kojoj je Rim nazvao te Hercegovce Dlmatima. Slučajni susret turiste iz Dubrovnika i Zlatiborskog seljaka otkrio je zajednicko prezime, pa čak i zajedničkog pretka na relaciji Korčula-Dubrovnik -Durmitor-Zlatibor.Dalmati ne mogu mirni. 18036 | | | ARMANUL (93.141.150.***) 16475 | | | 13/2/2012 7:09:37 | @@nikolina Kantar - u knjizi dr. D.J. Popovića "O Cincarima" spominje se : KANTAR MIHAIL, stanovnik Novog Sada 1796, a po priči mog sugrađanina izvesni KANTAR bio je ugledan Zemunac sa velikom magazom (trgovinom) - cincari su još 1796. uspeli da izbegnu šiptarsko-čerkeško etničko čišćenje legendarnog i prebogatog gada Moskopolja...pretpostavka moja je da su kao i svi cincari-armani i tvoji Kantari razvijali trgovinu u vreme blagočestive carice naše Marije Terezije i vazdauzvišenog njenog sina cara Josipa II tolerantnog - dalje se raspitaj sama...meni je već dosadilo dokazivati važnost rodoslovlja...najbolje da se svi prozovote "sjeverni crnogorci" ili MORAVLJANI i to omrznuto ime srbija zamjenite imenom DRŽAVA MORAVIA...budi uporna da i ti ne oboliš od krize identiteta kao balkanska avarsko-ilirsko-romejsko-slavenska plemena! 16475 | | | Nikolina Kantar (188.246.86.***) 16468 | | | 12/2/2012 10:22:24 | MOLIM VAS ZA PORIJEKLO PORODICE KANTAR, ZNAM DA POTICU IZ DALMACIJE, VRLJIKA-CIVLJANI,HVALA 16468 | | | d.Stojanovic (109.92.5.***) 15885 | | | 21/12/2011 2:47:08 | Zanima me poreklo prezimena stojanovic,rodom iz sudskog sela novi pazar..hvala unapredbrbrlaki989@hotmail.com 15885 | | | Nenadovic Andrijana (78.30.128.***) 15760 | | | 3/12/2011 15:01:24 | Zamolila bih Vas za poreklo porodice Nenadovic iz sela Banjani kraj Uba, krsna slava Djurdjevdan. Hvala. mr.madrina@yahoo.com 15760 | | | saša jovanović bg75 (212.200.13***) 13326 | | | 10/3/2011 12:21:26 | zamolio bih drage zemljake ako mogu doći do informacija oko rodoslova familije Jovanović sa krsnom slavom Đurđevdan 6.maj. iz Bosne i Hercegovine, konkretno sa planine Majevice, selo ZAVRŠJE, pre 1990.god. to selo se vodilo pod opštinom Rastošnicom, a u današnje vreme pripada opštini Lopare. Federacija Bih. ukoliko se dođe do nekih podataka ostavljam i svoj email. caps.jovanovic@gmail.com 13326 | | | Jelena Babic (76.65.190***) 12028 | | | 4/11/2010 1:35:25 | Poruka za Sasu Kulidzan.brMoja svekrva je prva rodica vaseg oca.brTrenutno je ovdje u Otavi pa nam se javi, Sasa.brjelena_quality@hotmail.com 12028 | | | ZORAN SREDOJEVIC (77.46.171***) 11268 | | | 16/8/2010 19:05:10 | POREKLO SREDOJEVIĆA,BRŠTICA-KRUPANJbrbrMolim Vas da mi pomognete u pronalaženju daljeg porekla moje porodice.brJa sam Zoran Sredojević iz Krupnja.U opštini Krupanj postoji selo Brštica iz koga vode poreklo svi Sredojevići iz naše opštine.Sredojevići slave Đurđevdan.brNaš prvi predak Milija se doselio oko 1730. godine iz mesta Gvosca,Stara Hercegovina.brMesto Gvozd se nalazi na polovini puta Nikšić-Šavnik,i u vreme doseljvanja Milije nalazilo se na granici plemena Drobnjak i Nikšići.brOd 1851.godine mi se prezivamo Sredojevići po Sredoju.Predhodna prezimena za koja znamo su:Jovanović,po Jovanu ocu Sredojevom i Krsmanović po Krsmanu ocu Jovanovom.brKrsman je sin Milije.brPo predanju Milija se doselio iz plemena Drobnjaka, po jednim iz bratstva Vulovića,po drugim od bratstva Miloševića,iz kuće Kneževića.brVoleo bih saznati, ako je to moguće, od kog je bratstva i roda moj predak Milija.brbrOd Milije naša porodica ima u potpunosti urađeno porodično stablo koje trenutno čini 68 porodica Sredojevića. Ja sam (rođen1969), osmo koleno od doseljvanja Milije,a moji sinovi Đorđe i Aleksandar deveto.Za primer evo prikaza mog rodoslova.br(Milija-Krsman-Jovan-Sredoje-Luka-Vladisav-Milorad-Aleksandar-Zoran-Đorđe).brbrU zaseoku Sredojevići koji pripada selu Brštica,trenutno postoji 17 domaćinstava.Ukupno na teritoriji Brštice i Krupnja 38 domaćinstava.brVan Rađevine,tačnije Opštine Krupanj trenutno se nalazi 30 porodica.br(Loznica 3 porodice,Prnjavor,Duvanište,Slepčević 5 porodica,Majur 2,Šabac 3,Valjevo,Gornji Milanovac,Beograd 4,Vojka,Novi Sad,Ansi,Moskva 2,Vankuver,Čikago 2).brbrZa svaku vrstu pomoći,počev od one gde bih mogao pronaći potrebne podatke o poreklu Milije i kome se obratiti, bio bih neizmerno zahvalan.brbrZoran Sredojević ul.Mačkov kamen br.16 15314 KrupanjbrTel. 015 682-650, 681-697brMob 060 682-6500,064 26 89 289 brE-mail zsredojevic@gmail.combr 11268 | | | LJILJANA KOŽOVIĆ (188.2.5***) 9559 | | | 24/1/2010 21:16:08 | Zamolila bih Vas da mi pomognete, ako znate nešto o prezimenu Kožović. Tačnije, interesuje me kako se moja porodica prezivala pre nego što smo uzeli prezime Kožović. Znam da potičemo od plemena Drobnjaci, i da smo se iz Stare Hercegovine preselili u tri pravca: Novi Pazar, Mataruška banja i toplički kraj. Moji su iz Topličkog kraja. Slavimo Đurđevdan, ali imamo i preslavu. Moji u familiji kažu da nam je to spasiteljska slava, jer su se naši preci tog dana spasli od Turaka. Preslava je 11. septembra, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. moj mail je ljiljanakozovic@live.com. Veliki pozdrav! 9559 | | | Drobnjak Zoran (77.46.201***) 8648 | | | 8/9/2009 22:20:42 | S verom u boga.brZanima me dali neko zna poreklo porodica Drobnjak u Raskoj oblasti. Konkretno moji poticu iz sela Opave kod Novog Pazara i slavimo krsnu slavu Djurdjevdan 6. maja. Unapred vam se zahvaljujem i svako dobro. sa postovanjem. 8648 | | | Radomir D. RAKIĆ (93.86.206***) 8177 | | | 10/7/2009 9:11:18 | SASA KULIDZAN: Poruka etnologa: Saša, i svi drugi, javite se na rdr_vst@nadlanu.com 8177 | | | Sasa Kulidzan (92.24.137.***) 7953 | | | 30/5/2009 12:03:50 | Bog pomaze i svako dobro svima,brbrNajljepse bih vas zamolio da mi/nam pomognete u velikoj zelji da otkrijem porijeklo naseg porodicnog imena Kulidzan. Moj otac Dragan Kulidzan je bio rodjen u Mostaru 1930te i ja jedino sto znam je da porijeklo ovog srpskog porodicnog prezimena dolazi iz Hercegovine, ali neznam stvarno prijeklo i znacenje. Ja sada zivim u Londonu vec dug niz godina, pisem i zelim da udjem u trag ovom bitnom podatku i istini iz vise dobronamjernih razloga. Unaprijed Vam se zahvaljujem na svakok trudu po ovom pitanju i zelim Vam svako dobro Gospodnje. Sa postovanjem Sasa Kulidzan 7953 | | | s.stojanovic (80.217.128.***) 7684 | | | 14/4/2009 0:19:54 | zanima me poreklo prezimena stojanovic,slavimo vavedenje 4decembar,iz okoline beograda smo naselje kaludjerica. sasa309@hotmail.com 7684 | | | Dusko Radivojevic (94.250.48***) 7614 | | | 28/3/2009 2:43:49 | Zanima me porjeklo prezimena Radivojevic,slavimo Svetog Stefana? 7614 | | | Kristina Stikic (79.143.100.***) 7119 | | | 29/1/2009 5:04:35 | Zamolila bih vas da napisete nesto vise o prezimenu Stikic... Nasa slava je Sveti Nikola...brMoja mail adresa je kristina_bd@yahoo.combrUnapred hvala 7119 | | | slavco caric (89.205.52.***) 7093 | | | 27/1/2009 0:43:46 | prezime CARIC,krsna slava sv.Nikola,prvi put se spominje 1830 god. kod Dobrota u blizini Kotora.Caric Nikola je rodjen otprilike 1840 ali pred njega neznamo nista.ja zivim u Skoplju,Makedonija.e-mail niki4_ko4o@hotmail.com 7093 | | | ivica (80.74.161***) 6782 | | | 25/12/2008 20:27:51 | zanima me poreklo stankovici sa nadimkom cubrikanci koji zive u VLASOTINCE. 6782 | | | Vedran Makitan (122.248.128***) 6160 | | | 22/10/2008 10:40:22 | Zamolio bih ako mozete da mi pomognete oko nalazenja korena porodice Makitan. Znam da je porodica dosla sa prostora Hercegovine i da je prezime promenjeno zbog protere Srba. Unapred hvala. email: vmakitan@hotmail.com 6160 | | | Anela Radivojevic (212.62.51***) 5661 | | | 25/7/2008 0:31:07 | Zamolila bih vas da objavite i Korene moje porodice, prezivamo se Radivojevic, slavimo Svetog Luku. Zivimo trenutno u Dubravici kod Pozarevca. Moj otac se zove Dragan, deda Miodrad, dalje njegov otac Slobodan, zatim Mladen, Radivoje, Stanko i Anta. Znam samo da je nasa porodica dosla sa Kosova, a mislim da smo se pre ovoga prezivali Antic, ali nisam sigurna. Unapred hvala 5661 | | | Branko Stikic (85.94.106.***) 5493 | | | 21/6/2008 19:27:58 | Slucajno sam naisao na ovaj clanak, s obzirom da se pominje prezime Stikic, molio bih vas ako bi mogli da mi napisete nesto vise... unapred zahvaljujem...brbanjo84@gmail.com 5493 | | | VESNA LATINOVIĆ (89.146.135.***) 4395 | | | 22/2/2008 19:35:17 | Poštovani,žejlela bih da znam nešto o prezimenu LATINOVIĆ.Saznala sam da su oko 1500g došli iz Imotskog ,slavimo SVETOG JOVANA,naselili su selo KOLUNIĆ kod BOSANSKOG PETROVCA , voljela bih da saznam jesu li ovi navodi tačni.unaprijed hvala .vesna222@yahoo.com 4395 | | | Dejan Stankovic (82.117.195***) 3999 | | | 1/2/2008 13:06:01 | Postovani, zeleo bih da znam poreklo moje porodice Stankovic iz sela lokvica [ sredacka zupa ] kosovo i metohija. Saznao sam sledece podatke a koliko su oni ispravni to cete vi prosuditi. Moj cukun deda zvao se Stanko i navodno je dosao u Sredsku iz Crne Gore, valjda su slavili Sv.Nikolu a da bi njegovi sinovi mogli dolaziti jedan kod drugog slavu su slavili tri dana pa je tako jedan uzeo da slavi Savicu,drugi Varvaru a treci dan Sv.Nikolu.Ja slavim Varvaru ,a moj pradeda je Dimko inace sin Stankov.Nacuo sam da je Stanko jedno vreme proveo u Tetovu i dalje nista neznam. Ovo mi mnogo znaci ,a kada bih nasao rodoslov bio bih mnogo srecan covek.Stari koji su znali dalje od Stanka su poumirali,tako da nisam imao kod koga da se raspitam.Najljubaznije bih vas zamolio da ako bilo sta znate o ovome da me obavestite na mojoj adresi; brdex-dejan@hotmail.combrDa se predstavim,ja sam Dejan Stankovic , trenutno sa boravistem u Beogradu [ od 99 godine ] radim u Telekomunikacijama,35 god i jarko bih zeleo da znam moje korene.Unapred hvala. 3999 | | | Darko Nenadovic (91.150.84.***) 3549 | | | 25/12/2007 22:56:42 | Postovani,interesuje me poreklo porodice Nenadovic iz sela Begaljice kraj Beograda.Koliko mi je poznato poticemo od Nenada koji je ziveo u 19.-om veku,imao je brata Stanka pa su od njega nastali Stankovici,takodje naseljeni u Begaljici.brUnapred hvala,brDarko Nenadovicbrdarko.nenadovic@gmail.com 3549 | | | Mira (86.197.107.***) 2161 | | | 9/8/2007 15:25:50 | Unaprijed se zahvaljujem! ako mozete da mi opisete o mojem porijeklu. Ja sam iz BIH"DRAGIC"odakle su sta su po naciji. Veliko hvala Mira 2161 | | | Kaznovac (91.143.221.***) 2091 | | | 25/7/2007 14:38:39 | Interesuje me poreklo prezimena KaznovacbrMoja familija zivi u Novom Selu kod Vrnjacke Banje, Srbija. Jedna smo od najstarijih porodica u Novom Selu. Dosli su iz sela Kaznovic nadomak Raske. Ne postoje tacni podaci o prezimenu ali mislimo da je promenjeno iz Radivojevic u Kaznovac. Nasa krsna slava je Djurdjic.brHvala unapred,brDesanka Kaznovacbrdacakaznovac1@yahoo.com 2091 | | | Aleksandar Stojkanovic (81.93.80***) 2087 | | | 24/7/2007 17:25:40 | Kao i prezimenjak Prvoslav , interesuje me porijeklo prezimena Stojkanovic 2087 | | | Goran Z. Rakić (77.46.22***) 1990 | | | 11/7/2007 18:14:36 | Poštovani, zamolio bih Vas da, ukoliko ste u mogućnosti da mi date neke podatke o mom poreklu ili pak da me uputite na neki sajt ili ustaanovu gde to mogu da pronadjem. Moje prezime je kao sto se vidi Rakić, pradeda je rodom iz sela Siokovac kod Jagodine a udao se u selu Šuljkovac, takođe kod Jagodine. Zadržao je svoje prezime. Krsna slava nam je Sv. Nikola. Nasa familija je uglavnom naseljena u Jagodini. 1990 | | | Nenad Milasinovic (87.116.163.***) 1986 | | | 11/7/2007 13:54:00 | Ja sam iz Kraljeva i mojih desetak kolena unazad, u nekim knjigama pise da smo poreklom iz Popa u Stavici, da li znate gde je to, i da li se poklapa sa ovim tekstom koji ste objavili o poreklu Milasinovica 1986 | | | Prvoslav Stojkanovic (66.249.90.***) 1955 | | | 7/7/2007 17:36:43 | Interesuje me poreklo prezimena "Stojkanovic" 1955 | | | Zoran Đerković (87.123.172.***) 1534 | | | 15/5/2007 13:28:50 | Draga gospodo zamolio bih vas da ako postoji mogucnost objavite podatke o mom prezimenu Đerković,slava nam jebr je sveti Nikola pradjed mi je sa Durmitora-zabljak.unaprijed zahvalan. 1534 | | | Dusan Biga (203.164.226.***) 1356 | | | 21/4/2007 15:21:36 | Zamolio bi vas ako znate poreklo prezimena Biga i da li ima knjiga koje bi bile od pomoci procitati u vezi moga prezimena , moji su od Babinog Potoka Like ali ih ima i u Plitvicama , Otoccu , Vrhovine cak na mapi postoji i Bigina Poljana neki manji broj Biga su promenili prezime na Bigic ali svi u glavnom slave Svetog Trifuna . Pozdrav iz Australije .br Unapred vam se zahvaljujem 1356 | | | Milos Paunovic (91.185.117***) 1352 | | | 20/4/2007 14:42:42 | Zamolio bih vas da kazete nesto o poreklu prezimena Paunovic. Unapred hvala. 1352 | | | Silver (89.146.142.***) 1319 | | | 16/4/2007 20:35:27 | Zamolio bi samo ako neko moze da mi kaze nesto o porjeklu i prezimenu Kulidžan!HVALA 1319 | | | vesna (68.224.20***) 657 | | | 3/1/2007 3:10:19 | molim vas ako mozete da mi pronadjete porijeklo prezimena Krkeljasbrhvala 657 | | | DM Serdar (222.155.210***) 494 | | | 16/12/2006 10:22:29 | postovani Gospodine Rakic,ja sam vam poslao pismo prije tri nedelje,kada ce se naci moj odgovor na stranicama Vesti,.pozdrav iz dalekog new zealanda,. 494 | | | Zoran Vitić, Kanada (142.161.24***) 460 | | | 13/12/2006 6:16:42 | Veoma sam zainteresovan za vaše istraživanje porekla porodica i prezimena.brMolim vas pošaljite mi vaš e-mail da mogu da vam pošaljem moje podatke.brMoj e-mail je zvitic12@mts.net brHvala 460 | | | Rajevac Dragan (80.74.169.***) 334 | | | 29/11/2006 0:10:14 | Prema oskudnim crkvenim letopisima iz Cajetinske crkve,pleme Rajevaca je naselilo Uzicki i Pozeski kraj iz Drobnjaka/Hercegovine.Kao gorstaci napustili su Pozesku dolinu.Ostalo je nekoliko porodica u selima Zaselje-Otanj koji se danas zovu Rajevici ili su kao Rajevci odselili za Valjevo.Ostali su naselili kraske obronke Zlatibora iznad Uzica Po njima se selo i polje zove Branesci /Branesko polje,jer su bili granicari srpske zemlje prema Turcoma i Bosni.Na Zlatiboru se od brda Karaula/tur. granica/proteze Rajevsko brdo koje su ovi dobili od Srpskih knezova za svoje zasluge.br Postoje predanja da su od njih potekli i susedi Stojanovici tako sto se sin Stojan odelio od brace i presao reku Susicu gde se razvila porodica Stojanovica(danas veoma poznata po vrhunskoj proizvodnji prsute" ZLATIBORAC").Rajevci(Branesci) su jedno od retkih sela u Srbiji gde se vise radja nego umire,gde se jos uvek drzi do tradicije,patrijarhalnog vaspitanja i izvornih srpskih obicaja.Izvorni zivi govor je ijekavski i danas..Krsna slava svih je Sveti Nikola,preslavljuju Svete Trojice.Svi su izrazito visoki ,krupni i snazne konstitucije.br Secam se svog djeda Milije koji je znao pevati uz gusle desetine pesama.Djeda odavno nema ali gusle od javora cuvam. br Cuo sam da u Drobnjacima /Niksic-Savnik/ postoje pisani tragovi o Rajevcima i da o tome puno moze pomoci g.Tomas Corovic iz Savnika.To sam cuo od njegovog brata Mojasa koji zivi u Niksicu.br Bio bih veoma zahvalan ako mozete objaviti sve dostupne izvore o poreklu i rasejanju Rajevaca.br S postovanjem,br Dragan Rajevac 334 | | | mihajlo (87.165.14***) 182 | | | 11/11/2006 23:55:20 | knjiga koja sadrzi nekoliko hiljada srpslih i sotalih prezimena sa porijeklom iz hercegovine se zove hercegovacka prezimena-od autora riste milicevica.oko 30 e kosta. 182 | | | Dragan Serdar (222.155.152***) 180 | | | 11/11/2006 22:08:47 | sve pohvale ovim divnim ljudima na istrazivanju i poreklu prezimena,ja takodje sakupljam poreklo i istoriju mog prezimena,dosao sam do prilicno materijala,no jos uvek mislim da postoji mnogo toga vise,.sve cestitke ovim divnim ljudima da pomognu svima koji tragaju za istorijom svog prezimena,.pohvale, 180 | |
|
Objavljeno
Autor
Izvor
Arhiva
