|
Pi - Pu PIVNICKI MILA - videti pod MALRUNI.
PIRAINO ZORICA - videti pod MILOSEVIC.
PITI MILICA, diplomirani farmaceut. R: 15. 08. 1942, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Milutin; Zagorka, dev. Pavicevic. FA: s. Yon Robert Piti, dipl. farmaceut; d. Eleonora-Marija (1976), student, Zagorka-Karin (1978), student, Antonija-Masa (1981), ucenica. OB: diplomirala 1966. na Farmaceutskom fakultetu, Beograd; nostrificirana diploma 1968. u Londonu. ZA: tokom 1966-69. radila kao farmaceut u St. Mary's Hospital, London; 1969-72. zastupnik Utptohn i Optanon, firma Adria, Beograd; 1974-91. farmaceut u St. Mary's Hospital, London; 1997. do sada Substance misuse Pharmacist, Chelsea & NJestminster, London. DOS: prvi farmaceut sa beogradskog Farmaceutskog fakulteta koji je 1968. nostrifikovao diplomu; clan je komisije NJestlondon Metropolitan Branch of Pharmaceutical Society; aktivni je clan Pravoslavne crkve u Londonu; predsednik Komiteta za decu - zrtve rata (NJCCVNJ), osnovanog 1992; predstavnik Svetog Andreje Prvozvanog 1996. u Londonu. IM: 1972, r. porodicni. D: jugoslovensko i britansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, nemacki, sluzi se italijanskim. SL: Sv. Jovan. K: Vreme cuda, B. Pekica. PE: Jefimija, M. Rakica. H: skijanje, klasicna muzika, kuvanje. DO: da. A: 40 Perryn Rd., London NJ3 7NA, Great Britain.
PITRA VASO, poslovni covek. R: 1956, Vrsac, Srbija, Jugoslavija. FA: s. LJubica, imaju sestoro dece. DOS: u Australiji od 1974 - bavi se ugostiteljstvom, trgovinom i organizovanjem gostovanja pevaca i izvodjaca narodne muzike; u njegovoj organizaciji gostovali su Lepa Lukic, Miki Jevremovic, Marinko Rokvic, Miroslav Ilic, Vesna Zmijanac i dr; njegov restoran u centru Melburna - Lajgon Strit, sa srpskim kulinarskim specijalitetima, ima renomirane goste, i dobitnik je najviseg priznanja od Privredne komore Melburna. A: P Pitra Pty. Ltd. A.C.N. 063 410 953; Export Import Entertaiment; tel: 61/3-883-1756; faks: 61/3-846-6784.
PLAVSIC MILA, direktor baletske skole Nina Kirsanova u Raguzi na Siciliji; ova skola baleta daje kvalitetno igracko obrazovanje ucenicima; najpoznatiji ucenik je Amuricio Licitra, prvak baleta u Milanskoj Skali. Na Festivalu baleta italijanskih gradova, sa svojim saradnicima Jovanom Despotovicem i Vladanom Jovanovicem, osvojila prvo mesto 1997. A: zivi i radi u Raguzi, Sicilija, Italija.
PLAVSIC RADOMIR REJ, poslovni covek. R: 02. 01. 1942, Golubic kod Knina, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Nikola; Jeka. FA: s. Jelena; d. Breda (1965), lekar; Milan (1972), inzenjer. OB: diplomirao na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd. ZA: radio u preduzecu Omniauto, Beograd i preduzecu EI Nis; sluzbeno je boravio i radio kao ekspert u Libiji; od 1987. u SAD radio je u nekoliko firmi, a potom u svojoj. DOS: sopstvenim radom stvorio uslove da otvori sopstvenu firmu La Cresta Communications - International Communication Eljuipment and Systems, San Dijego, Kalifornija, cijim poslovanjem neposredno rukovodi. IM: 1987. PR: n. srpska; v. pravoslavna. J: srpski, engleski, italijanski, nemacki, ruski. SL: Sv. Georgije. PE: evergrin muzika. H: sport. A: zivi u SAD; E-Mail: lacrestazix.netcom.com
PODREKA BORIS, arhitekta, univerzitetski profesor, akademik. R: 30.01.1940, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu i gimnaziju zavrsio u Trstu, Italija, a maturirao u Becu, Austrija; studirao skulpturu na Visokoj skoli za primenjenu umetnost, a diplomirao arhitekturu 1967. na Tehnickom univerzitetu i na Akademiji za likovnu umetnost, Bec; magistrirao 1968. kod prof. Rolanda Rajnera. ZA: 1975-79. naucni saradnik-asistent na Tehnickom univerzitetu, Minhen, kod prof. F. Kurenta; 1979-83. izabrani asistent i predavac na Tehnickom univerzitetu, Bec; od 1983. predaje Morfologiju u likovnoj umetnosti - teoriju forme na Visokoj skoli za primenjenu umetnost, Bec; od 1982. je gostujuci profesor na Federalnoj politehnickoj skoli, Lozana, Svajcarska; 1984-86. na Univerzitetu arhitekture, Venecija, Italija; 1985. na Univerzitetu Pensilvanija, Filadelfija, SAD; 1986. na Bartlet skoli, London, V. Britanija; 1987. na Harvard univerzitetu, Boston, SAD; od 1986. profesor za industrijski dizajn na Visokoj skoli za primenjene umetnosti, Bec, a od 1987. redovni profesor na Tehnickom univerzitetu, Stutgart. DOS: autor je velikog broja projekata, od kojih je izveden impozantan broj od vise desetina u razlicitim gradovima Austrije, Nemacke, Italije i drugim evropskim gradovima, kao i u Americi; imao tokom 1980-88. izlozbe svojih radova u Veneciji, Parizu, San Francisku, Denveru, Becu, Bolonji, Budimpesti, Zagrebu, LJubljani, Trstu, Rimu, Londonu, Beogradu, Kembriyu (SAD); ucestvovao na seminarima, kongresima i kolokvijumima u LJubljani, Veneciji, Becu, Napulju, Lozani, Lincu, Parizu, Londonu sa 57 svojih tekstova o drustvu i urbanizmu; 1990-95. bio je predsednik Beckog medjunarodnog seminara o arhitekturi; clan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1988. NA: dobitnik Nagrade arhitekata na Letnjoj akademiji, Salcburg 1964; Nagrade Plecnik, LJubljana 1982; Nagrade 12. Salona arhitekture, Beograd 1986; Vitez umetnosti i knjizevnosti, Pariz 1986; izabran u SAZU, LJubljana 1987; Nagrade kulture grada Beca za arhitekturu 1990; Pilgrim Nagrada, Bec 1991. i 1995; imenovan za pocasnog clana Saveza nemackih arhitekata 1996. A: Tiefen Graben 10, 1090 NJien, Austria.
POLIC ALEKSANDAR, penzioner. R: 10. 10. 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar; Marija, dev. DJerkic. FA: s. Ana, dev. Samaryic, penzioner. ZA: radio je, izmedju ostalog, u odeljenju za poljoprivredu sreske uprave Malme, kao poljoprivredni savetnik za mehaniku - poljoprivredne masine, i u administraciji. DOS: ucestvujuci u politickom zivotu u Malmeu, niz godina bio je biran za opstinskog odbornika na listi Folkpartiet, Liberalne partije, sa zaduzenjima u savetu za slobodne aktivnosti i dr; predsednik Folkpartiet za centar Malmea; u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opstini Sv. Cirilo i Metodije - od osnivanja - bio je clan uprave, blagajnik, sekretar, potpredsednik i predsednik Crkvenog odbora i predsednik Crkvenog saveta; osnivac je i predsednik Fonda Srpske ratne sirocadi u Malmeu, kao i ucesnik u organizovanju i pomaganju u organizaciji humanitranih priredbi za pomoc nastradalima u poslednjem ratu. IM: 1966. D: svedsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski i svedski. SL: Sv. Jovan. K: Srpska trilogija, St. Jakovljevica. H: kompjuter. DO: ne. A: zivi u Malmeu, Svedska; na Internetu: http:/home2.snjipnet.se/-nj-22476/alex.html. E-mailbox: Alexander.Policzmailbox.snjipnet.se
POPOVIC ALEKSANDAR, direktor istrazivanja Nacionalnog centra za naucna istrazivanja u Parizu, univerzitetski profesor, akademik. R: 29.05.1931, Beograd, Srbija, Jugoslavija. Ob: diplomirao 1954. na Katedri za orijentalnu filologiju Filoloskog fakulteta, Beograd; diplomirao 1957. arapski jezik i knjizevnost na Visokoj skoli za zive orijentalne jezike, Pariz; doktorirao 1965. istoriju islama na Pariskom univerzitetu - Sorbona i 1985. odbranio drugi (drzavni) doktorat iz islamistike na Univerzitetu Provanse u Marseju, Francuska - oba sa najvisom ocenom. ZA: direktor je istrazivanja studija Istocne Evrope i turskog podrucja u Nacionalnom centru za naucna istrazivanja; profesor na Katedri za islam na Balkanu u postotomanskom periodu i Skoli za visoke studije drustvenih nauka - Sorbona III; jedan od urednika Velike enciklopedije islama i dr. DOS: kao poznati orijentalist i islamist autor je velikog broja rasprava, studija i clanaka, u kojima je obradjivao proslost i sadasnjost islamskog sveta u celini; njegovi radovi se objavljuju u najuglednijim casopisima i specijalnim publikacijama iz te oblasti; clan je saveta revije Turcica; jedan od najboljih poznavalaca islama na Balkanu; u toj oblasti najznacajnije njegovo delo je L’Islam Balkaniljue. Les muslimans du sud-est Europeen dans la periode post-ottomane (Islam na Balkanu. Muslimani jugoistocne Evrope u postotomanskom periodu), Berlin-Visbaden, 1986; autor je L’Islam Balkaniljue u Le grand Atlas des Religions, Pariz, Encyclopcdia Universalis, 1988, Les muslimans yougoslaves (1945-1989). Mediaters et mataphores, Pariz 1990. i dr; proucavao islam u celini i u svim fazama njegovog razvoja - medju prvim njegovim radovima su monografije o ranoj arapaskoj istoriji, publikovane 1965. i 1976. (Ali b. Muhammad et la revolte des esclaves a Basra (869-883/255-270), Pariz 1965; La revolte des esclaves en Irak au III-IX siecle, Pariz, 1976. i dr; clan uprave Drustva za razvoj turskih studija (ADET), clan Azijskog drustva, Drustva francuskih arabista, Saveza evropskih arabista i islamista, Drustva za unapredjenje studija islamistike; clan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. D: francusko. A: 10, Avenue Paul Appel, 75014 Paris, France.
POPOVIC DEJAN, univerzitetski profesor. R: 02. 04. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Bozidar; Jelena, dev. Todorovic. FA: s. (prva) Mirjana Bogoljub; (druga) Koviljka, dev. Josifovic; d. Ana i Masa. OB: diplomirao je 1974, magistrirao 1977. i doktorirao 1981. na Beogradskom univerzitetu. ZA: profesor elektrotehnike na Beogradskom univerzitetu od 1991, vanredni profesor od 1985, docent od 1982. asistent u sektoru za obuku i istrazivanja od 1974. na istom univerzitetu; gostujuci profesor na University of Miami, 1991. i na University of Alta, Edmonton, Alta, Kanada, 1987-88; pomocni profesor fiziologije od 1988; profesor Centra za multidisciplinarne studije, Beograd, 1988; konsultant Rehabilitacionog centra Dr Miroslav Zotovic, Beograd, 1982; Glenrose Hospital, Edmonton, 1988. DOS: autor je vise od 90 strucnih napisa iz oblasti biomedicinskog inzenjeringa; sedam knjiga o mehanickom i biomedicinskom inzenjeringu; edukativnih zbirki Napredak u spoljnoj kontroli ljudskih ekstremiteta, tom VII, VIII, IX i X, izdanje Automatike, Beograd; clan je Udruzenja inzenjera elektrotehnike, Medjunarodnog drustva za razvoj i podesavanje hirurskih sprava koje sluze kao dodatak oslabljenom ili atrofiranom udu ili funkciji, Medjunarodnog udruzenja biomedicinske protetike i ortopedije i Jugoslovenskog udruzenja za biomedicinski inzenjering; zastupljen u NJho is njho in Canada (Ko je ko u Kanadi). H: tenis, plivanje, skijanje. A: 506 HMRB, University of Alta, Edmonton, Alta, T6G 2S2, Canada; u SR Jugoslaviji - 11000 Beograd, Dositejeva 3.
POPOV DUSAN, docent-nastavnik univerziteta. R: 28. 07. 1948, Satu Mare, zupanija Arad, Rumunija. OM: Jovan; Julijana, dev. Stamoran. FA: s. Marija Zoja, dev. Toma, ekonomista; d. Dejan (1979), ucenik i Miodrag 1986), ucenik. OB: diplomirao 1971. na Fizickom fakultetu, Temisvar; doktorirao 1987. iz teoretske fizike. ZA: tokom 1971-77. radio kao urednik za uybenike na srpskom jeziku u Zavodu za izdavanje uybenika, Temisvar; od 1977-86. je asistent, a od 1986. do danas docent na Univerzitetu Politehnika, Temisvar. DOS: u Zavodu za izdavanje uybenika, kao urednik, obezbedjivao izdavanje uybenika za srpske skole u Rumuniji; u svom naucnom radu, pored doktorata iz teoretske fizike, objavio 48 naucnih radova u Rumuniji i inostranstvu; ucestvovao sa svojim radovima na naucnim simpozijumima (Beograd, Novi Sad, Banjaluka); jedan od osnivaca, 1969, muzickog ansambla srpske temisvarske studentske omladine Mladost, koji neprekidno deluje do danas; clan je Eparhijskog odbora Temisvarske srpske pravoslavne eparhije i predsednik Crkvene opstine Srpske saborne crkve u Temisvaru. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, ruski, francuski, engleski. SL: Sv. Joakim i Ana. K: Istorija srpskog naroda. PE: Tamo daleko... H: muzika. A: 1900 Timisoara, Str. Aries, nr. 20, sc. D, ap. 18; tel: 40-56-162-500, Romania.
POPOVIC BORIVOJ, naucni istrazivac u penziji. R: 16. 04. 1927, Saravola, Rumunija. OM: Stanimir; Emilija, dev. Grubacki. FA: s. zivana, dev. Lekin, inzenjer agronomije, na Agronomskom institutu, Temisvar. OB: diplomirao tokom 1968-70, inzenjer ekonomista, na Politehnickom institutu, Bukurest; doktorirao agronomske nauke 1979. na Agronomskom institutu, Temisvar. ZA: tokom 1950-51. profesor Srednje poljoprivredne skole, Temisvar; 1956-68. inzenjer agronomije u Poljoprivrednom preduzecu, Pecu-Nou; tokom 1968-88. naucni istrazivac u Institutu agrarne ekonomije, Bukurest. DOS: u svom istrazivackom radu bavio se poslovodjenjem i upravljanjem poljoprivrednim preduzecima; teritorijalnom raspodelom poljoprivredne proizvodnje u zapadnom delu Rumunije; primenom matematickih metoda u poljoprivrednoj proizvodnji; primenom automatske obrade podataka u poljoprivredi; projektovanjem baze podataka za genetsku amelioraciju i selekciju domacih zivotinja. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: Sv. Nikola. A: ziveo u Rumuniji. Preminuo septembra 1998. godine.
POPOVIC BRANKO, oficir Ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije u penziji. R: 1910, Zvornik, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina - Republika Srpska). ZA: bio u aktivnoj sluzbi u Kraljevskoj Jugoslovenskoj ratnoj mornarici; emigrirao prvo u Italiju, zatim Indiju i najzad u Australiju; radio kao mornar u Italiji i Indiji; u Australiji na raznim poslovima - na izgradnji hidrocentrala, zeleznica, puteva; penzionisan kao masinista; bio aktivan u drustvenom, crkvenom i dr. vidovima zivote srpske dijaspore. A: zivi u Harstviku - Sidnej, Novi Juzni Vels, Australija.
POPOVIC BUDIMIR, profesor univerziteta i aktivist u udruzenjima Jugoslovena. Srbin iz Sarajeva, doktor nauka, profesor sumarstva na Univerzitetu u Upsali, Svedska. Aktivan u okupljanju ljudi u udruzenja i razvijanju njihovih aktivnosti; jedan od osnivaca i dugogodisnjih aktivista Jugoslovenskog saveza u Svedskoj.
POPOVIC DRAGOSLAV, dr stomatologije. R: 12. 03. 1939, Debeli Lug, zitoradja, Srbija, Jugoslavija. OM: Borivoje; Zagorka. FA: s. Nevenka, dev. Klopanovic, nastavnik biologije i hemije; d. Sasa, stomatolog, Sinisa, student ekonomije i Vladan, student stomatologije. OB: 1957/8. zavrsio osnovnu skolu i klasicnu gimnaziju, Prokuplje; 1965. Stomatoloski fakultet, Beograd. ZA: 1966-69. dr stomatologije u Medicinskom centru, Vrbas; 1969-74. dr stomatologije, Dr Rutishauser Dr Gisler Thun, Lucern, Svajcarska; 1974. dr stomatologije, licna privatna ordinacija, Kusnaht, Svajcarska. DOS: osnivac udruzenja Ju stomatologa i lekara u Svajcarskoj; osam godina predsednik, sada clan uprave; zakonsko vracanje strucnih naziva, dr. stom. i dr. med. u novi zakon u Jugoslaviji; osnivac Srpskog kulturnog saveza, Svajcarska (centralna organizacija svih Srba), i danas u funkciji potpredsednika; referent informativnog centra Srpskog kulturnog saveza, Svajcarska; osnivac Fondacije udruzenja Ju stomatologa i lekara, clan urednistva Beogradski bilten - Srpske novine u Svajcarskoj. NA: Plaketa Srpskog lekarskog drustva; 29 zahvalnica od raznih institucija za humanitarne pomoci. IM: 1969, r. porodicni i dr. DO: vrlo cesto. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, ruski, nemacki. A: Seemattnjeg 32, 6403 Kussnacht Suisse; tel: 041-850-3509 pr. 041-850-31-41 ord. fax: 041-850-3538.
POPOVIC DJURA, glavni savetnik pri vladinom uredu. R: 22. 09. 1941, Lipova (Lippo), Madjarska. OM: Lazar, protojerej; Natalija, dev. Malus. FA: s. dr Ana Popovic, dev. Asman, gen. direktor Zemaljskog instituta za pedijatriju; d. DJordje (1969), trgovac, Petar (1969), trgovac i Natalija (1975), student prava. OB: diplomirao 1963. srpskohrvatski, ruski i madjarski jezik i knjizevnost na Nastavnickom fakultetu, Pecuj; diplomirao 1975. pedagogiju, 1980. kulturologiju na Filozofskom fakultetu, Budimpesta. ZA: 1982-90. sekretar Demokratskog saveza Juznih Slovena u Madjarskoj, Budimpesta; od 1990. glavni savetnik vladinog Ureda za nacionalne i etnicke manjine u Republici Madjarskoj. DOS: pored drustvenog i politickog rada, bavio se izucavanjem proslosti srpskog naroda u Madjarskoj; objavio vise publikacija iz oblasti kulturne istorije Srba u Madjarskoj; angazovao se u aktivnostima tela crkvene opstine; clan je Patronata Tekelijanuma. NA: nosilac je Ordena rada, 1982. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, ruski, madjarski. SL: Sv. Nikola. K: Istorija Srba. PE: Svetosavska himna. H: fotografisanje srpskih spomenika (crkve itd.). DO: da. A: Miniszterelnöki Hivatal, 1055. Budapest, Kossuth tér 4, Hungary.
POPOVIC ZVONIMIR, pisac, prevodilac i novinar. R: 1934, Berane, Crna Gora, Jugoslavija. OB: diplomirao 1961. na Filozofskom fakultetu, Beograd; diplomirao slavistiku 1971. na Univerzitetu u Stokholmu, Svedska. DOS: pored literature, bavi se i novinarstvom, kao i prevodjenjem; pokrenuo 1979. kulturni casopis namenjen jugoslovenskoj deci Lastavica koji je uredjivao i bio njegov izdavac u Stokholmu; pored ostaliih tekstova, objavio je knjige Igre i nalicja, izd. Matice srpske, Novi Sad, 1962; Suncokret, izd. Svejug-a, Stokholm, 1978; Milorad, knjiga prica za decu, Svejug, Stokholm, 1981. A: zivi u Stokholmu, Svedska.
POPOVIC KARIC POL, profesor univerziteta. Diplomirao u SAD; bio osam godina profesor u Teksasu i Arizoni, SAD. Profesor je knjizevnosti na Universidad de Monterrey, Meksiko. A: Humanidades, apartado postal 738 C. P. 66250 San Pedro, Garza Garcia, Nuevo Leon, Mexico.
POPOVIC KREKIC RUzICA, visi savetnik i bibliotekar. R: 19. 02. 1940, Sabac, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragutin; Ivana. FA: s. Barisa Krekic, profesor na Kalifornijskom univerzitetu, Los Andjeles (UCLA). OB: zavrsila srednju skolu 1958, Kalvin Koley, Vasington, SAD; diplomirala 1962. na Univerzitetu Yory Vasington, Vasington, 1964, Drzavni univerzitet Ohajo, Kolumbus 1967, Katolicki univerzitet Amerike, Vasington. ZA: stariji referent, bibliotekar i specijalista za region Jugoslavije u Kongresnoj biblioteci, Vasington, tokom 1964-84; od 1985. referent i bibliotekar u oblasti javnih sluzbi u Koleyu Mount St. Mary's, Los Andjeles, Kalifornija, SAD. DOS: kao bibliotekar, referent i specijalista za region Jugoslavije, nabavlja bibliotecke informacije o tom regionu, prosirujuci kolekciju Kongresne biblioteke knjigama sa podrucja Jugoslavije; obezbedjuje reference i usluge za clanove Americkog kongresa, Senata, vladine sluzbe, studente i istrazivace, strane istrazivace i javnost uopste; njeni radovi objavljeni su u publikacijama na engleskom i srpskom jeziku; urednik je biltena Severnoamerickog drustva za srpske studije. IM: 1956, r. politicki. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. nezavisna. J: srpski, engleski, ruski, francuski. DO: da. A: Mount St. Mary's College - Library, 12001 Chalon Road, Los Angeles, CA 90049 USA; faks: 310/476-9296.
POPOVIC LJILJANA, slikar, lekar. R: 06. 09. 1949. Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Branislav Petrovic; Emilija. FA: s. Stevan, lekar; d. Nikola (1976) i Mihailo (1978), studenti. OB: diplomirala na Medicinskom fakultetu, Beograd, 1984; privatno skolovanje kod akademskih slikara u Becu. DOS: ucesce u dobrotvornim aktivnostima u okviru Srpske pravoslavne crkve u Becu, 1994-96; samostalne i kolektivne izlozbe akvarela u Becu i okolini od 1994. IM: 1976, r. porodicni. D: austrijsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. DO: da. J: srpski, nemacki, engleski. SL: Sv. Arh. Mihailo. K: Smena generacija, St. Jakovljevica. PE: Himna Sv. Savi. H: tenis, citanje. A: zivi u Becu, Austrija.
POPOVIC LJUBICA, profesor univerziteta. R: 07. 02. 1932, Sabac, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragutin Popovic; Ivana. OB: diplomirala istoriju umetnosti 1955. na Filozofskom fakultetu, Beograd; diplomirala na Katedri za istoriju umetnosti na Bryn Manjr College, Pensilvanija, SAD, 1961, a doktorirala 1963. na istom univerzitetu. ZA: radila 1957-61. kao pomocnik sefa dokumentacije arhiva Muzeja Univerziteta Pensilvanije, Filadelfija; tokom 1963-66. docent na Univerzitetu Yoryije, Atens; od 1966. do danas docent i vanredni profesor na Katedri likovnih umetnosti Vanderbilt univerziteta, Nesvil, Tenesi, SAD. DOS: autor vise od 40 strucnih radova podnetih na nacionalnim i medjunarodnim skupovima i 33 objavljena rada i studija, kao i velikog broja radova prihvacenih za stampanje; teme variraju od etiopljanske arhitekture do vizantijske personifikacije, kameja i proroka i nekih aspekata srpskog slikarstva XIX veka; uporedo radi na vise projekata dugorocnog karaktera; organizovala i predsedavala vecem broju sekcija profesionalnih sastanaka o srpskoj i juznoslovenskoj kulturi, kao i o vizantijskoj kulturnoj istoriji i tradiciji; drzala predavanja i ucestvovala na raspravama na mnogim univerzitetima i drugim tribinama; od 1983. do sada clan je izdavackog odbora casopisa Srpske studije; tokom 1990-92. bila je potpredsednik, a 1992-94. predsednik Severno-americkog drustva za srpske studije; clan je zajednice umetnickih udruzenja, Americkog udruzenja za unapredjenje slovenskih studija, Severno-americkog drustva za srpske studije i dr. strucnih asocijacija; angazovana i na dr. poljima strucne i javne delatnosti; nastupala na televiziji u diskusijama o aktuelnoj situaciji u Bosni i dr. NA: dobitnik stipendije Katervud fondacije; nacionalno priznanje zaduzbine za umetnost i humanizam; redovne i specijalne nagrade od Vanderbilt istrazivackog saveta; letnja stipendija Harvard univerziteta, po programu Dumberton Oaks; letnje istrazivacke stipendije Bugarske akademije nauka i Vanderbilt univerziteta. IM: 1957, r. ekonomski i politicki. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski, cita na brojnim drugim jezicima. A (poslovna): Vanderbilt University, Station B, Box 1696, Department of Fine Arts, Nashville, TN., 37235, USA; kucna - 4487 Post Place, Lion's Head Condominium, no, 75, Nashville, TN, 37205 USA.
POPOVIC LJUBOMIR LJUBA, slikar, akademik. R: 14. 10. 1934, Tuzla, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Aleksa; Spasenija. FA: d. Adrijana, Tijana i Aleksa. OB: osnovnu skolu zavrsava i maturira 1953. u gimnaziji, Valjevo; studira 1954-57. na Akademiji primenjenih umetnosti, a diplomira 1959. na Akademiji likovnih umetnosti; poslediplomske studije 1960-62. kod prof. Mila Milunovica. ZA: slobodni umetnik, do 1958. slika u Beogradu; 1963. odlazi u Pariz, gde od 1964. ima svoj atelje. DOS: izlaze na velikom broju kolektivnih i samostalnih izlozbi sirom Evrope i Amerike; o njegovom umetnickom stvaralastvu objavljeno je sedam monografija i snimljeno sest filmografija; prvu samostalnu izlozbu imao je 1964, Galerija Arman Zerbib, drugu 1966. u galeriji Didro, sa malom monografijom od zaka Kermoala; 1967/68. ucestvuje na kolektivnim izlozbama u Galeriji Rive Goshe (Leva obala) - 22 slikara drugog oblika i O masti; 1969/70. ucestvuje na izlozbama Znak jednog obnovljenog nadrealiste, Brisel, Galerija Isi Braso i Odjeci nadrealista, galerija Armon, Pariz; 1971. samostalna izlozba u galeriji Isi Braso, Brisel, izlazi i monografija o LJubi od Rene de Solije; 1973. izlozba u Galeriji Sene i katalog i predgovor od Etembla i na vise izlozbi u Italiji, pa u Parizu i izlozbi Od enformela do novog oblika u Galeriji Kulturnog centra, Beograd; 1974. Alen Boske stampa monografiju LJuba i ima izlozbe u Parizu i NJujorku, galerija Averbah; 1975. Misel Lanselo stvara film o njemu za TV emisiju Slikari naseg doba, a Petar Nedeljkovic srednjemetrazni film za TV Beograd; 1976. ucestvuje sa Dadom, Savezom, Kremoninijem i Velickovicem na izlozbi u Strazburu; 1977. je u Izrclu, kada Filip Prens realizuje film Metamorfoze na tekst Alen Boskea; 1978. Valerijan Borovzicik realizuje film Cudovisna ljubav; izlozbe u Veranemu, Belgija, sa katalogom i tekstom Alena Boskea; film Svemira Pavica, LJuba licno; 1979. slike su mu izlagane na dvema grupnim izlozbama, dok je 1980. ucesstvovao na izlozbi Evropske tendencije moderne umetnosti u NJujorku, gde An Trons izdaje i knjigu LJuba; prikazano je i vise emisija na TV u Americi; 1982. prikazana je Retrospektiva 1958-82. u Galeriji Marijan Mejer, Pariz; iduce godine slika vitraze u crkvi u Svajcarskoj; 1984. dve izlozbe i ulazi u delo Balgusajtisa, Anamorfoze; 1985. Moderna galerija u Valjevu priredjuje izlozbu njegovih slika nastalih pre odlaska iz zemlje; 1986. dve izlozbe u Minhenu i zastupljen je tekstovima i reprodukcijama u vise publikacija; 1988. ucestvuje na izlozbi Mediteranski izvori i oblici XX veka, Pariz; 1989. i '90. ucestvuje na dve izlozbe, a ima samostalnu izlozbu u Fijaku; 1991. postaje clan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU); samostalna izlozba u zenevi, i ucestvuje na zajednickoj izlozbi Fantasticni putevi od XVI ka XX-om veku; 1993. knjiga crteza LJuba, sa tekstom Rene de Solijea, Sombor; poglavlje o njemu u knjizi Pozorisne duse, Alena Valadea; ucestvuje 1994. na izlozbi u Galeriji Tese Herald i na kolektivnoj izlozbi Hantis u zenevi; crtezi i tekstovi Oda LJubi od Alen Velada, Pjera de Mondiara i Patrika Grenvila; 1994. samostalna izlozba u zenevi, a 1995. ucestvuje na zajednickoj izlozbi Oblikovanje-konfiguracija, Pariz; dva filma srednjeg metra - LJuba, Ive Slanog i LJuba Cezara Sunfelda, sa muzikom Prokofjeva; 1996. samostalna izlozba u Galeriji Tesa, Pariz; u Galeriji Sene stvaralastvo 1981-91, sa komentarom Alan Velada; pocasni je gradjanin Valjeva. IM: 1963. D: jugoslovensko i francusko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i francuski. DO: da. A: 9, Rue du Var de Grace 75005, Paris, France; tel: 435-400-10.
POPOVIC MILAN, novinar. Vise od 25 godina zivi i radi u Austriji - od prvog dana prati sva zbivanja u drustvenom samoorganizovanju nasih gradjana u toj zemlji; neposredni je ucesnik u mnogim akcijama humanitarne pomoci jugoslovenskim i srpskim klubovima, zajednicama i udruzenjima u Austriji. A: Presseclub Concordia, Milan Popovic journalist, A-1080 NJien Lange Gasse 4; tel: 402-07-80, faks: 402-77-54.
POPOVIC MILAN, knjizevnik. R: 13. 03. 1952, Berane, Srbija, Jugoslavija. OM: Veljko; Zorka, dev. Jelic. FA: s. Dobrila; d. zeljko. OB: Filoloski fakultet, knjizevnost, Beograd. DOS: izdao veci broj knjiga poezije i proze na srpskom jeziku; Posmrtni zavet Marsalu, Sa osmatracnice zivota, Umoren od zivota, Mojoj majci vise svanut nece, Srbija medju vukovima, Carica mog srca (prevedeno na nemacki i engleski jezik); roman Oprosti mi, Gospode i Autobiografija srpskih dobrotvora Slobodana i Mire Pavlovic; clan je Udruzenja knjizevnika Crne Gore. IM: 1985. DO: da. D: americko i jugoslovensko. J: srpski, ruski, engleski. SL: Sv. Jovan. A: 7340 Pershing Rd. Lyons Il. 60534, USA; tel: 708-442-1310.
POPOVIC MILO, poslovni covek i aktivist u srpskoj dijaspori. Diplomirao na Masinskom fakultetu, Beograd; po dolasku u SAD, 1961, radio kao inzenjer u Fordu, zatim u rukovodstvima drugih firmi (Velika jezera) i predsednik-vlasnik Arpac Corporation. Veoma aktivan u drustvenom, crkvenom i politickom zivotu Srba u Americi i njihovim udruzenjima i dr. organizacijama, kao sto je Kongres srpskog ujedinjenja; posebno se angazovao u suprotstavljanju medijskom negativnom prikazivanju Srba u ratnim sukobima u bivsoj Jugoslaviji; aktivan u organizovanju prikupljanja humanitarne pomoci. A: president Arpac Corporation, 9511 NJ. River St., Schiller Park, IL. 60176, USA.
POPOVIC MILOJE, knjizevnik i publicista. R: 28. 07. 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Gojko; Veliborka, dev. Obradovic. FA: s. Jovanka, dev. Orlovic, preminula 1992; d. Ana (1977), student, Vuk (1973), preminuo 1993. OB: diplomirao 1961. na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: urednik 1962-67. Studenta i Mladosti; novinar Politike 1967-74; zamenik direktora Kulturno-informativnog centra Jugoslavije 1974-78, NJujork; generalni direktor Sava centra, Beograd, 1978-86; pomocnik Saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i turizam 1986-95; od 1995. samostalni novinar i knjizevnik. DOS: autor 20 knjiga - prva Studenti i politika, 1965, osam knjiga o Titu (sest knjiga prica i dve anegdote), 1972, Kina u kulturnoj revoluciji, 1973, zbirke poezije; satiricne price, televizijske price; poema Mars na Drinu, 1964, zvanicni tekst za kompoziciju Stanislava Binickog istog naziva, Poema o Tesli, 1976, usla u Antology Americana, Volume I; Poema o NJujorku, 1976, od NJujorskog Poetskog foruma proglasen za pesnika godine grada NJujorka; ucestvovao u podizanju spomenika Tesli na Nijagari; predavao na Hamilton univerzitetu (NYC), Trenton univerzitetu (NYC), Kolumbija univerzitetu (NYC); od 1973. stalni saradnik Srpske stvarnosti, Los Andjeles; napisao veci broj reportaza o nasim ljudima u Americi 1976-96. i nastupao u americkim medijima sa temama o Srbima i njihovoj kulturi u oko 60 zemalja u svetu; clan Predsednistva Kulturno-prosvetne zajednice Srbije od 1989. NA: dobitnik Vukove nagrade za 1997. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski, spanski. SL: Sv. Jovan. K: Homo Balcanicus - homo heroicus, Petra Yayica. PE: Mars na Drinu. H: sport - plivanje, muzika. A: zivi u SAD i Jugoslaviji - 11000 Beograd, Pozarevacka 12.
POPOVIC OGNJEN, klarinetista. R: 02. 11. 1977, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Jonel, slikar; Jelena, lekar. OB: maturirao 1994. u Srednjoj muzickoj skoli Jovan Bandur, Pancevo; studira cetvrtu godinu Visoke muzicke skole, Minhen, Nemacka. DOS: nastupao sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTV Beograd i drugim sastavima, svirao i kao kamerni muzicar i solista u Beogradu, Pancevu, Skoplju i dr; predstavljao 1992. Jugoslaviju na Medjunarodnom koncertu mladih solista klasicne muzike Evrope u Valensiji; svirao na Evropskom festivalu kamerne muzike u Budimpesti, na Mokranjcevim danima u Negotinu, na BEMUS-u u Beogradu; imao koncerte kao solista ili prvi klarinetista sa kamernim i simfonijskim orkestrima u Stutgartu; nastupao kao solista 1995. sa Minhenskom filharmonijom i drugim orkestrima u Nemackoj; 1998. polozio audiciju za najprestizniji kamerni ansambl Evrope - Bila muzika. NA: dobitnik nagrada na drzavnim takmicenjima 1988, '89, '90. i '91, druge nagrade zirija i prve nagrade publike na svetskom takmicenju Muzicke omladine, Beograd, 1997. IM: 1994. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, rumunski. K: Bezdno, S. Velmar-Jankovic. H: sport. DO: da. A: zivi u Nemackoj i Jugoslaviji - Pancevo, Vojvodjanski bulevar 12.
POPOVIC RASTISLAV, gradjevinski inzenjer i filolog. R: 08. 09. 1968, Zvolen, Cehoslovacka (sad Slovacka). OM: Borislav; Darina, dev. Korenova. OB: diplomirao 1992. na Gradjevinskom fakultetu Slovackog tehnickog univerziteta, Bratislava; diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenskog, Bratislava; od 1998. na poslediplomskim studijama slavistike na Beogradskom univerzitetu. DOS: autor vise tekstova na temu balkanskih i juznoslovenskih zbivanja za slovacke listove; prevodilac beletristike i strucne literature sa srpskog, slovenackog i makedonskog jezika na slovacki. D: slovacko. J: srpski, slovacki, ceski, ruski, engleski. SL: Sv. Arhangel Mihailo. H: planinarenje. A: zivi u Bratislavi, Slovacka.
POPOVIC STEVAN, novinar. R: 1952, Mohac, Madjarska. OM: Lazar; Natalija, dev. Malus. FA: s. Marija, dev. Jaksic, nastavnik; d. Dejan (1980) i Radmila (1985). OB: diplomirao 1977. na Visokoj nastavnickoj skoli, Pecuj, a 1988. na Filozofskom fakultetu Lorand Etves, Budimpesta. ZA: urednik je Madjarske televizije Pecuj, 1978-87; asistent na Nastavnickom fakultetu, Pecuj, 1987-92. i novinar Srpskih narodnih novina, Budimpesta, od 1992. DOS: novinar, sa prekidom 1987-92; prvi urednik TV emisije za Juznoslovensku manjinu 1978; na fakultetu istrazivao zivotno delo Nikanora Grujica i probleme bilingvizma kod dece; clan Zemaljske samouprave Srba u Madjarskoj; predsednik Crkvene opstine u Pecuju; pored rada u Srpskim narodnim novinama, odgovorni je urednik TV emisije Srpski ekran. NA: za novinarsku aktivnost primio nekoliko profesionalnih i drzavnih priznanja. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski i ruski. SL: Sv. Nikola. H: fotografija. A: zivi u Pecuju, Madjarska.
POPOVIC TATJANA, akademski slikar. Bavi se fresko i uljnim slikarstvom; radila na restauraciji slika-ikona i fresaka u manastirima Jugoslavije. Imala je vise od 20 izlozbi fresaka i ikona iz starih, srednjevekovnih srpskih pravoslavnih manastira, odrzanih u Meksiku; u toj zemlji zivi od 1982. A: 22 de Febrero No. 17, Barrio de San Sebastian, Tepoztlan, Morelos CP 52520, Mexico.
POROBIC BRANKO, akademski slikar. R: 02. 07. 1909, Majdez kod Herceg Novog, Crna Gora, Jugoslavija. OM: Petar; Joka, dev. Vukotic. FA: s. Yozefin, dev. Rosin, slikar. OB: Visa pedagoska skola, Umet. odsek, Beograd 1937; Muzicka skola Mokranjac, Beograd, 1939; Accademia Di Belle Arti, Rim, Italija. ZA: 1947-52. profesor muzike, uciteljska skola, Beograd; 1961. profesor muzike, skola Mokranjac, Beograd; profesor slikanja Marymonunt College, Palo Verde, SAD. DOS: 1939-40. Jesenja i Prolecna izlozba Udruzenja likovnih umetnika Srbije (ULUS); Samostalna izlozba, Beograd, 1952; pozvan na izlozbu francuskih slikara (Salon des Artistes Francais), Pariz, 1952; Salon des Artistes Francais, 1953-55; Salon Populiste, 1953; Salon de la Jeune Peinture, 1954; Groupe de Peintres du Sallona de la J. Peinture, 1956; Salon d'Automne - svi u Parizu; Mostra Internazionale, Rim, 1956; samostalne izlozbe - Pariz, London, Rim, NJujork, Cikago, San Beach, Le Jolla... 1952. ulazi u istoriju francuskih slikara; 1956. Prva nagrada Pcstum, Mostra Internazionale; imenovan Pocasnim clanom Akademije nauka i umetnosti, Pcstrum 1956; postaje clan grupe Artisti d'Oggi, koja mu izdaje monografiju, sa kritikama i reprodukcijama (na italijanskom, francuskom i engleskom. IM: 1952. DO: od 1969. svake godine. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski, italijanski, engleski, spanski, nemacki i ruski. SL: Sv. Joakim i Ana - Acindan (22. septembar). K: Mome Kapora. PE: Sumadijo, rodni kraju... H: klasicna muzika (svira na gitari) i istorija. A: 820 S. NJallker Ave #4 San Pedro, Callifornia, 90731 USA.
PRAVICA MAJKL, fizicar, potpredsednik Srpsko-americkog saveza Nove Engleske, SAD. R: 1967, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Veljko, profesor hemije. OB: diplomirao fiziku u Pasadeni, Kalifornija; zavrsava poslediplomske studije i izradu doktorata iz eksperimentalne fizike na Harvardskom univerzitetu. DOS: od pocetka jugoslovenske krize i medijskog jednostranog i neistinitog prikazivanja sukoba u bivsoj Jugoslaviji uputio je, zajedno sa prof. Marijom Jerinic, prvo protestno pismo jednom americkom listu, koje je i objavljeno, kao odgovor Bogdanu Denicu, americkom profesoru hrvatskog porekla; nastavio sa slanjem protestnih odgovora, od kojih je oko 70 objavljeno u americkoj stampi, ukljucujuci i NJujork Tajms; aktivan u Srpsko-americkom savezu Nove Engleske, koji okuplja srpske intelektualce u severoistocnim drzavama SAD; ucestvovao i u prikupljanju humanitarne pomoci u vrednosti vise stotina hiljada dolara; nastavlja sa tim angazovanjem u Savezu i dalje. A: zivi u SAD.
PREDIC LJILJANA - videti pod JOKSIC.
PRELIC MLADENA, kulturni antropolog. R: 07. 10. 1961, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Milosav; Radojka. OB: diplomirala 1988. na Grupi za etnologiju Filozofskog fakulteta, Beograd; magistrirala 1993. na istom fakultetu. ZA: radi tokom 1988-91. kao spoljni saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti; od 1991. istrazivac-saradnik istog Instituta. DOS: u svom studijsko-istrazivackom radu posebno se bavi proucavanjem kulture i etnickog identiteta Srba u Madjarskoj od 1989; vrsi neposredna istrazivanja u odgovarajucim zajednicama u kojima zivi srpska populacija; autor monografije Srbi u selu Lovri u Madjarskoj tokom XX veka, izdanje Izdana, Budimpesta 1995. A: zivi u Madjarskoj i Jugoslaviji - Etnografski institut SANU, 11000 Beograd, Knez Mihailova 35/III.
PRERAD MILE, skulptor. R: 1946, Nisevici, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina - Republika Srpska). OB: pohadjao baletsku i vajarsku skolu u Zagrebu; boravio u Letnjoj umetnickoj akademiji, Trir, Nemacka. ZA: umetnik; zivi i radi u Mendenu, Nemacka. DOS: bavi se skulpturom, a dolaskom u Nemacku pocinje da se predanije bavi skulpturom u drvetu; znacajnije izlozbe imao 1973. u Mendenu, 1974/75. u Zagrebu, 1983. u Minhenu, 1984. skulptura u slobodnom prostoru Drvo zivota u Parku u Mendenu i izlozba, 1986. izlozbe u Mendenu i Majncu, 1987. skulptura u slobodnom prostoru u Vesfalparku u Dortmundu, 1988. izlozba u Liverpulu, 1989. u Novom Sadu, 1990. u Hanoveru; izlagao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. A: Eisbormer NJeg 2, 5750 Menden 2, Deutschland.
PRIBICEVIC-ZORIC KRISTINA, prevodilac. R: 1946, Denbari, SAD. OM: otac Jugosloven; majka Irkinja. FA: udata; dvoje dece. OB: studirala romanske jezike i filozofiju na Sorboni; diplomirala na Bostonskom univerzitetu, SAD; poslediplomske studije istorije pohadjala u Beogradu. ZA: po dolasku u Beograd, '70-ih godina - radi oko 20 godina u Engleskoj redakciji Radio Beograda i u casopisu Relations; od pocetka 90-ih godina slobodni prevodilac u V. Britaniji. DOS: prevela na engleski jezik romane Milorada Pavica Hazarski recnik, Predeo slikan cajem, Unutrasnja strana vetra i Poslednja ljubav u Carigradu, kao i knjigu Pavicevih prica Zauvek i jedan dan vise, Knjigu o bambusu Vladimira Beljca, Price Danila Kisa, Borislava Pekica, Dragana Velikica, Mirka Kovaca i dr; jos krajem '80-ih stekla renome najboljeg prevodioca sa srpskog jezika u SAD, o cemu je pisao i Robert Kuver povodom Pavicevih romana u NJujork Tajmsu. NA: dobitnik nagrade DJura Danicic, Beograd 1996. i nagrade Srpskog PEN-a za 1997. A: zivi u Velikoj Britaniji.
PROKIN DJORDJE, profesor germanistike; ekspert u ovoj oblasti. Direktor je jezickog instituta Transeuropeo de Mexico. A: Calle Antonio del Castillo No. 22 Desp. A, Colonia San Rafcl 06470 Mexico, D. F.
PROKIC ALEKSA LALA, profesor u penziji, pisac. R: 01. 02. 1918, Temisvar, Rumunija. OB: osnovnu skolu zavrsio u Temisvaru, gimnaziju u Velikom Beckereku i Kikindi, Jugoslavija; diplomirao 1940. veterinu na Univerzitetu u Kluzu, Rumunija, i matematiku na Univerzitetu u Torontu, Kanada. ZA: dobrovoljno je stupio 1940. u vojsku Kraljevine Jugoslavije, a posle aprilskog rata 1941. vratio se u Rumuniju, gde je iste godine bio mobilisan i upucen na Istocni front; 1944. presao je na sovjetsku stranu; u Crvenoj Armiji je ubrzo stekao cin majora i dobio komandne polozaje; posle rata bio je 1945-47. lektor na Politehnickoj skoli u Kijevu; onda je emigrirao iz Sovjetskog Saveza i 1951. se uselio u Kanadu; radio kao profesor matematike, a jedno vreme i direktor srednje skole; sada u penziji. DOS: pored profesionalnih obaveza, pise prozu - autor je veceg broja pripovedaka i vise romana; knjizevna dela su mu: knjiga pripovedaka Do zadnjeg coveka, 1978, DJadja Volodja 1981. i Pelagija 1983, pripovetke sa Istocnog fronta; zbirka ratne proze Kurir za Sibir, U vrtlogu i Il disertore Don (Dezerter Don) na italijanskom, izasle su 1984; 1985. objavio roman-epopeju Vasilije Stepanovic Petrov - dobrodosao u SSSR; roman Tunel, na engleskom, 1992; najnovije delo je zbirka pripovedaka Bozic kod Staljingrada. NA: dobio je 1978. Prvu nagradu Jovan Ducic, koju dodeljuje Srbobran iz Pitsburga, SAD, za zbirku pripovedaka Do zadnjeg coveka. J: srpski, ruski, rumunski, engleski i italijanski. H: vinogradarstvo. A: zivi na svom imanju na Poluostrvu Nijagara u Kanadi.
PROKOPIC MIHAJLO, VKV masinbravar, aktivista nacionalnih udruzenja. R: 21. 11. 1947, Koprivna kod Osijeka, Jugoslavija (sada Hrvatska). OB: zavrsio Srednju tehnicku skolu, Sremska Mitrovica. ZA: od 1969. zivi i radi u Nemackoj, kao VKV masinbravar. DOS: vise puta bio biran za predsednika Jugoslovenskog kluba i u rukovodstvo Zajednice klubova; 1993. predsednik Jugoslovenskog saveza za pokrajinu Baden-Virtenberg, Stutgart; veoma aktivan u prikupljanju humanitarne pomoci za srpski narod u zemljama bivse Jugoslavije. A: Alleenstr. 25, 7330 Esslingen-Sell, Deutschland.
PRSTOJEVIC MARION - videti pod BOGDANOVIC MILOJKA.
PUTNIKOVIC RADOMIR, knjizevnik, potpredsednik Sabora srpskog ujedinjenja za Evropu. R: 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Penelopa. OB: studirao na Beogradskom univerzitetu; kao student otisao u London, gde i sada zivi i radi. ZA: u V. Britaniji postao izdavac-direktor Porthill Publishers; clan je Udruzenja britanskih pisaca. DOS: afirmisao se u V. Britaniji kao decji pisac i primljen je u britansku asocijaciju knjizevnika; primljen i u Udruzenje knjizevnika Srbije; o njemu je u Srbiji 1994. objavljena knjiga Dve obale Radomira Putnikovica (M. Jevtica); svojom aktivnoscu na dobrobit srpskog naroda stekao ugled, pa je biran i za potpredsednika Sabora srpskog ujedinjenja za Evropu; poznat je po svojim kontaktima u prepisci sa drzavnicima, politicarima, novinarima, institucijama, medju kojima su ser Edvard Hit, bivsi britanski premijer, Yon Mejyor, tadasnji premijer, lord Karington, Margaret Tacer i dr. istaknute licnosti; slao proteste BiBiSi-u, Gardijanu i dr. medijima zbog izvestavanja o Srbima i zbivanjima na prostoru bivse Jugoslavije; posebno se angazovao u obelodanjivanju istine o tzv. srpskim koncentracionim logorima u Bosni (povodom izvestavanja TV mreze ITN o logoru Trnopolje), u vezi s cim vodi intenzivnu prepisku (jos nije okoncano); u svojoj aktivnosti za istinu o Srbima ispoljava veliku energiju, upornost i odmerenost u nastupanju. D: britansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, sluzi se i francuskim. SL: Sv. Vartolomej. K: A cujte, Srbi, A. Rajs, izdata u Gornjem Milanovcu. PE: starogradske. H: cvece i domace zivotinje. DO: da. A: zivi u Londonu, V. Britanija.
|
Objavljeno
Autor
Izvor
Arhiva
