INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Ma - Me

MAGLIC BOGDAN, akademik, naucnik-fizicar, profesor univerziteta. R: 05. 08. 1928, Sombor, Srbija, Jugoslavija. OM: Cvetko; Ivana. FA: s. Sila, dev. Sanders; d. Marko, Ivanka, Roberta. OB: diplomirao 1950. fiziku na Beogradskom univerzitetu; magistrirao 1955. na Univerzitetu u Liverpulu; doktorirao 1959. na Massachusetts Institute of Technology. ZA: Institut za nuklearna istrazivanja - Vinca, Beograd; stariji clan CERN (Evropska organizacija za nuklearna istrazivanja), zeneva; profesor fizike na Univerzitetu Pensilvanija, 1967-68; direktor Nacionalnog udruzenja kompjuterskih analiticara 1972-83; direktor projekta Univerzitetskog istrazivackog centra, Yeda, Saudijska Arabija, 1981-82. DOS: svojim naucno-istrazivackim radom afirmisao se kao svetski ekspert za nuklearnu fuziju; pored svog nastavnog i profesionalnog istrazivackog rada, angazovan u mnogim nacionalnim i medjunarodnim strucnim i dr. udruzenjima i organizacijama, odnosno njihovim delegacijama - clan Zapadnoevropske delegacije na medjunarodnim konferencijama o fizici visokih energija u Dubnu, 1964. i Berkliju, 1966, a delegat SAD na konferenciji u Becu, 1968. i Kijevu, 1970; predsednik Korporacije za visu fiziku u Prinstonu; rukovodilac u Centru za vasionsku tehnologiju u NJu Meksiku; saradnik Americkog udruzenja fizicara; kopredsednik Teslinog memorijalnog komiteta; predsedavajuci Alumni kluba NJu Yerzi pri Institutu za tehnologiju Masacusets; clan nacionalnog upravnog odbora Ripon udruzenja i dr; radi na projektu eliminisanja nagaznih mina; osnivac Srbneta; bio specijalni predstavnik predsednika SAD u Jugoslaviji 1976; autor mnogobrojnih studija i odrzao brojna javna i strucna predavanja i dr. NA: dobitnik priznanja Predsednika SAD Yona Kenedija za otkrice Omega Meson, 1961; odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem za produbljivanje americko-jugoslovenske tehnicke saradnje, 1976; clan SANU; pocasni gradjanin Svajcarske. IM: 1955. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Jovan. PE: Ej, kad sam sinoc isla iz ducana... H: lov, skijanje na vodi, motorni jahting. DO: da. A: zivi u SAD.

MAJTLEND Ledi OLGA, novinar. R: 23. 05. 1944, NJujork, SAD. OM: Rt. Hon. Earl of Landendale; Stanka, dev. Lozanic. FA: s. Robin Haj, advokat; d. Alaster (1972), Kamila (1975), Fergus (1981). OB: zavrsila 1960. skolu Svete Marije i Svete Ane, Abbots Bromley i 1962. Francuski Licej u Londonu. ZA: posle skole 18 meseci radila je u SAD, Kanadi, Meksiku, Gvatemali, Belizeu i El Salvadoru; od 1964. pocinje novinarsku karijeru, kao reporter u vise listova; od 1965. pristupa, kao reporter, Sunday Express-u; 1975-91. kolumnista, a od 1991. slobodni novinar; stalni je saradnik TV i radio programa - Today Programme, Nenjs Night, Any LJuestions, LJuestions Time i dr. i na svim regionalnim kanalima; od 1992. je clan Parlamenta za Sutton and Cheam, Konzervativne Partije. DOS: objavila je publikacije Prvih deset godina Margaret Tacer, 1989. i Vera u porodicu, 1997; vodila je kampanju 1983. za osnivanje organizacije Odbrana porodica i izabrana za predsednicu; predsednica Foruma za odbranu i bezbednost; u svojoj politickoj aktivnosti bila je konzervativni kandidat na izborima 1986. za izborni okrug Holborn and St. Pancras, ILEA elections; parlamentarni kandidat za opste izbore 1987. za Bethnal Green and Stepney; izabrana 1992. za clana Parlamenta za Sutton and Cheam; sve vreme u Parlamentu bila je sekretar Parlamentarne grupe za Jugoslaviju, clan izabranih odbora za pitanja obrazovanja, zdravstva i postupaka, predlagac privatnih zakonskih nacrta: zakona o starateljstvu nad zatvorskim povratnicima i zakona o ofanzivnom oruzju, nacrta zakona o kriminalu mladih 1993. i o zloupotrebama solventnosti 1994; sekretar Ministarstva za Severnu Irsku, odbranu i spoljne poslove; postavljena za sekretara Komiteta za Severnu Irsku, 1996. D: britansko. PR: v. CYE, p. konzervativna. J: engleski i francuski. H: putovanja. A: zivi u Velikoj Britaniji.

MAJCEN FRIC, direktor inostranih programa pomoci u Narodnoj pomoci Stajerske, Austrija. Austrijanac koji saradjuje sa udruzenjima i klubovima Srba u Austriji u vezi sa humanitarnom pomoci ugrozenima u SRJ i dr. podrucjima bivse Jugoslavije. Dolazio je radi donosenja pomoci razlicitih vrsta i utvrdjivanja potreba za odgovarajucom pomoci; posebno saradjuje sa Savezom jugoslovenskih i srpskih zajednica u Austriji i njenim predsednikom, R. zivaljevicem. A: Volkshife 8010 Graz, Sackstrasse 20/1, Austria; tel: 0316/82-91-52; 83-56-22.

MAKARA (MAKAROV) PETAR, ing. elektrotehnike, magistar kompjuterskih nauka, osnivac Srpske mreze. R: 25. 06. 1952, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar; Nevenka, dev. Dimitrijev. FA: s. Lori Feldman, profesor univerziteta; d. Misa (1987), Ivan (1993). OB: diplomirao 1979. na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd; magistrirao kompjuterske nauke na Delaver univerzitetu, SAD. ZA: od septembra 1987. radi na istrazivackom radu u odeljenju za program IBM T. J. NJotson kompanije za istrazivanje u Jorktaunu, SAD. DOS: programiranje orijentisanih predmeta, vesto skriveni programi i sistemi; prvi multimedijalni objekti skriveni u sredini u kojoj se caska; prvi stvarni strucni sistem (Projekat Delaver univerziteta za Dipon kompaniju). Politicka aktivnost: aktivni clan Srpske informativne elektronske mreze (SIEM), osnivac-clan Srpske mreze. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. DO: da. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. SSSS (samo sloga Srbina spasava). J: srpski, engleski, deset kompjuterskih jezika. SL: Sv. Jovan. K: Gorski vijenac, NJegosa. PE: Tamo daleko... H: astronomija. A: Petar NJatson, IBM copmuters, Yorktonjn, NY, USA.

MAKSIMOVIC PETAR, lekar i humanitarni aktivist. Radi na Univerzitetskoj klinici Erasmus u Roterdamu, Holandija, kao lekar-urolog. Veoma se angazovao na prikupljanju humanitarne pomoci za srpski narod, narocito lekova, sanitetskog materijala i tehnickih sredstava za bolnice i dr. zdravstvene i humanitarne institucije. A: Gorslaan 9, 3221 ID Hellevoetsluis, Holand.

MAKSIMOVIC STOJAN, arhitekta. R: 09. 01. 1934, Subotica, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao 1959. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd. ZA: po diplomiranju radio u Urbanistickom zavodu Beograd, u Direkciji za izgradnju Beograda i Agenciji Tak do 1985; vlasnik Arhitektonskog studija u Bostonu. DOS: autor vise primenjenih urbanistickih resenja beogradskih ulica Bulevar revolucije i Vojvode Stepe, dela opstine Vracar, zgrada opstine Novi Beograd (sa B. Jovinom) i u ulici Save Kovacevica; restoran Usce; stambeni objekat na uglu M. Gorkog i Juznog Bulevara; stambeni niz u Sumicama; Kongresni centar Sava; konkursi u Kuvajtu i rad u Kuvajtu. NA: Savezna nagrada Borbe 1977. IM: 1985. A: zivi u Bostonu, SAD.

MALDEN KARL (SEKULOVIC MLADEN), glumac. R: 22. 03. 1914, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Petar Sekulovic, prvi predsednik Americko-srpskog pevackog saveza i Srpskog pevackog drustva Karadjordje u Gariju, SAD; Mini, dev. Sebera. FA: s. Mona, dev. Grejem; d. Mila, Karla. OB: zavrsio gimnaziju, a 1935-38. pozorisnu skolu Gudmen teatra, Cikago. ZA: pozorisni i filmski glumac - radio u mnogim pozoristima i najpoznatijim filmskim kucama. DOS: ostvario mnoge pozorisne i filmske uloge, za koje je dobio najvisa priznanja, ukljucujuci Oskara, najprestiznije filmsko priznanje; prvi film, Bumerang, snimio je 1947, i do sada je igrao u vise od 60 filmova i TV serija - Pakao Montezume i Tramvaj zvani zelja 1950, Na vodenom frontu 1954, Drvo za vesanje 1959, Jednooki Yek 1961, Paton 1970, Iza kulisa 1978; izmedju ostalih, i glavnu ulogu u koprodukcionom filmu Suton, rezija G. Paskaljevica, snimljenom u Jugoslaviji, 1980; igrao glavne uloge u TV serijama Ulice San Franciska i Skag, o Srbima u Americi; aktivan u drustvenom, sportskom i kulturnom zivotu sredine - od rane mladosti pevao u crkvenom horu, igrao kosarku i bavio se lakom atletikom u srednjoj skoli i Gariju; prva pozorisna uloga u Zlatnom decku 1938, NJujork; za vreme Drugog svetskog rata sluzio u Ratnom vazduhoplovstvu SAD; bio predsednik Udruzenja americkih glumaca, Holivud; ucesnik u dr. aktivnostima kulturnog i drustvenog zivota. NA: 1950. dobio Nagradu Donaldson i Nagradu kritike, a 1951. Oskara za sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani zelja. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: engleski. SL: Sv. Georgije. DO: da. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.

MALENIC STEVAN, slikar. R: 15. 01. 1938, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: zavrsio 1964. elektrotehniku u Beogradu. DOS: svoja slikarska dela izlagao na samostalnim izlozbama, odrzavanim od 1977. u Minhenu, Parizu, Sarajevu, Kelnu; ucestvovao na grupnim izlozbama u Parizu, Antibu, Brislu, kao i na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Beogradu. IM: 1967. A: 75019 Paris, 101. Bl, Rochechaure, France.

MALRUNI MILA, rodjena PIVNICKI, 1953, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: dr Dimitrije Pivnicki, dugogodisnji predsednik Srpske narodne odbrane u Montrealu i Crkveno-skolske opstine Svete Trojice; Bogdanka. FA: s. Brian Mulroney, politicar, bivsi premijeri Kanade; d. Benedikt, Marko, Nikola, Karolina. DOS: prema recima g. Malrunija, u njegovoj kuci se govori na vise jezika, pa i srpski; ima aktivan odnos prema srpskoj zajednici u Kanadi; sa suprugom, premijerom, ucestvovala i na odgovarajucim manifestacijama srpske zajednice, kao sto je masovno okupljanje na Srpski dan i sl; clan uprave Fondacije mira, koja se angazovala humanitarnim akcijama, narocito za prikupljanje pomoci deci sa prostora koji su bili zahvaceni ratnim sukobom u bivsoj Jugoslaviji. A: zivi u Kanadi.

MALJKOVIC VIDA - videti pod SIMIC.

MALJKOVIC PETKOVIC DJURO, pesnik, aktivista srpske dijaspore. R: 1949, Backi Brestovac, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija; Boja. FA: bivsa s. Katica; d: Suzana, student, Milica, ucenica i Danica, ucenica; sad. s. Suzan, poreklom Francuskinja iz Kvebeka. DOS: vrlo aktivan u drustvenom i kulturnom zivotu srpske zajednice - dugotrajno je, sa jos jednim Srbinom, strajkovao gladju, u znak protesta protiv sankcija nametnutih srpskom narodu, pred zgradom predstavnika Ujedinjenih nacija u Montrealu; jedan od osnivaca Udruzenja Desanka Maksimovic i dugogodisnji sekretar tog Udruzenja; pesme pise od rane mladosti; ucestvovao na konkursima poezije i objavljivao pesme u somborskim listovima; po dolasku u Kanadu, pesme su mu izlazile u vise etnickih listova na srpskom jeziku, u casopisima matica iseljenika, u Knjizevnoj reci i dr. casopisima u Jugoslaviji; pesme su mu zastupljene u nekoliko zajednickih zbirki poezije objavljenih u Kanadi i SAD, kao i u knjizi Od srca do zavicaja, u izdanju krusevacke Bagdale i Matice iseljenika, posvecene 90-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 10-godisnjice postojanja Udruzenja koje nosi njeno ime; zastupljen i u antologiji Reci stihom okovane, posvecenoj 100-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 20-godisnjici postojanja istoimenog udruzenja; objavio samostalnu zbirku poezije u izdanju Interpresa, 1998. A: zivi u Kanadi.

MAMULA MILANKA, poslovna zena i pisac. R: pocetkom 50-ih u Portorozu, Jugoslavija (sada Slovenija). FA: s. Nikola Mamula, poslovni covek. OB: osnovnu i srednju skolu zavrsila u Beogradu; diplomirala na Visoj spoljnotrgovinskoj skoli, Beograd. DOS: partner je i saradnik svog supruga; bavi se pisanjem - njen roman Crveni biznismen, o srpskom poslovnom svetu u Italiji i inostranstvu, objavljen je 1997. u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.

MAMULA NIKOLA, poslovni covek. Svoju poslovnu karijeru poceo je u Beogradu, a nastavio u Svajcarskoj i Italiji; u poslovnim je kontaktima, pored ovih zemalja, i sa poslovnim krugovima Pariza, Londona, Moskve i drugih gradova, ne samo Evrope, vec i Amerike i drugih kontinenata. Rukovodi predstavnistvom svajcarske spoljnotrgovinske firme Ziton trade a.g. u Milanu; radi na projektu otvaranja prve ekspoziture Snjiss Bank Corporation u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.

MANDARIC MILAN, poslovni covek i sportski funkcioner. R: u Novom Sadu, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Gordana, d. Jasmina i Aleksandra. DOS: rukovodio industrijskom firmom; osnivac i vlasnik vise firmi - Lika Corp., Sanmina Corp., San Jose Earthljuakes; veoma aktivan u Americkoj fudbalskoj reprezentaciji (N. American Soccer League) i clan vrhovnih rukovodecih tela Federacije; bio jedan od organizatora Svetskog prvenstva '94; bio clan Komiteta za profesionalni fudbal u Americkoj fudbalskoj federaciji; zalagao se za povratak jugoslovenske fudbalske reprezentacije u medjunarodna takmicenja i ukidanje zabrana zbog sankcija. A: zivi i radi u SAD.

MANDIC ALEKSANDAR, reditelj i profesor. R: 23. 10. 1945, Beograd, Jugoslavija. OM: Danilo, Danka, dev. Gulan. FA: d. Danilo (1985). OB: diplomirao 1971. i magistrirao 1985. na Akademiji za pozoriste, film i radioteleviziju, Beograd; prakticno se usavrsavao u velikim TV mrezama u NJujorku 1982. ZA: od 1969. je slobodni umetnik reditelj televizije, filma i pozorista; od 1971. profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd; gostujuci profesor na UCLA 1983/84; od 1992. profesor Nenj York University. DOS: rezirao vise od 700 poznatih TV programa i serija i snimao dokumentarne i igrane filmove, izmedju ostalih, dugometrazni Licne stvari 1979; dokumentarni program 100 minuta o Kosovu 1981; dokumentarna serija Goli zivot, 1990; zatim TV adaptacije Nusicevog Pokojnika, pozorisnih predstava Krivica, Tako je govorio Broz i dr; rezirao u pozoristu. NA: nagrada na Festivalu dokumentarnog i kratkometraznog filma, Beograd, 1970; Specijalna nagrada zirija na Festivalu u Oberhauzenu, 1972; Nagrada Kokana Rakonjca, Pula, 1979; Specijalni gran pri na Konkursu evropskih reditelja muzickih programa, 1976; Plaketa TV Beograd za doprinos razvoju televizije. IM: 1991, r. politicki. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, sluzi se francuskim i nemackim. SL: Sv. Nikola. K: Seobe, Crnjanskog. H: plivanje, trcanje, literatura. DO: da. A: 221 NJ 14 Str. #1C, Nenj York, N.Y. 10011, USA.

MANDIC LJUBINKO, nastavnik u penziji. R: 21. 12. 1932, Santovo Madjarska. OM: Marko; Mileva, dev. Pataric. FA: s. Smilja, dev. Putnik, penzioner; d. Predrag, novinar, doktor nauka. OB: uciteljska skola, Budimpesta, 1952; Visoka nastavnicka skola, Pecuj, 1970. ZA: ucitelj osnovne skole u mestu Katolj, 1952-63; nastavnik osnovne skole u mestu Kacmar, Madjarska, 1963-94. DOS: poznat po predanom radu kao kulturni i javni radnik, cije je stvaralastvo umnogome doprinelo ocuvanju i afirmaciji kulturnih dobara srpskog naroda; pored intenzivnog bavljenja izvornim folklorom, uspesno se bavi i literarnim stvaralastvom u oblasti drame - pise jednocinke za decu, koje se jos uvek uspesno izvode; najpoznatije su Gorke jabuke, Nas mili maternji jezik, Zemlja Tandarija. NA: Nagrada za istaknuti pedagoski rad, 1983, kao i Nivo nagrada, 1994. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: dela o srpskoj istoriji. PE: Sto se bore misli moje...H: povrtarstvo. A: 6455 KATYMÁR, Jókai u. 17., Hungary.

MANDIC MILAN, poslovni covek, predsednik Australijsko-srpske federalne privredne komore. Australijski biznismen srpskog porekla; vlasnik lanca oko 60 restorana brze hrane (picerija); direktor prve srpske televizije u Australiji; osnivac i predsednik australijsko-srpske privredne asocijacije - Australijsko-Srpske federalne komore - koja je registrovana u sastavu Privredne komore Australije i koja je 1997. otvorila svoje predstavnistvo u Beogradu; zalaze se za razvoj saradnje privrede dveju zemalja i posebnu ulogu u tome pridaje australijskim privrednicima srpskog porekla. A: zivi u Australiji.

MANDIC MILORAD, lekar, humanitarni aktivist. R: 19. 01. 1933, Trnava kod Cacka, Srbija, Jugoslavija. OM: Milan; Milka, dev. Protic. FA: s. Lenka, dev. Simitovic, nastavnica muzike; d. Olivera (1964), sekretarica, Robert (1966), dr med. lekar i Jasmina (1977), student. OB: Studije medicine - aproracija, 1959, Zagreb; specijalizacija ginekologije, Tubingen, Nemacka. ZA: 1969-70. referent za klinicko ispitivanje lekova, u firmi Merck Darmstadt; od 1971. samostalan ginekolog u privatnoj praksi; 1990-98. predsednik Jugoslovensko-nemackog medicinskog drustva. DOS: za vreme njegovog predsednickog mandata u Jugoslovensko-nemackom medicinskom drustvu, prikupljeno je i poslato u domovinu humanitarne pomoci u vrednosti od 10 mil. DEM. IM: 1964, r. specijalizacija. D: jugoslovensko i nemacko. PR: n. srpska. J: srpski, nemacki i sluzi se engleskim. SL: Sv. Luka. K: Jugoslaviju niko nije branio, dr M. Sekulic. PE: Sumadijo, rodni kraju... H: turizam, skijanje. DO: da. A: Havelstr. 7, 35260 Stadtallendorf, Deutschland.

MANDIC NENAD, naucni istrazivac i pronalazac. R: u Jugoslaviji - blizak rodjak Nikole Tesle, po majcinoj liniji. OB: diplomirao hemiju na Beogradskom univerzitetu; magistrirao u Cikagu, a doktorirao na Aston univerzitetu u Birmingemu, V. Britanija. ZA: predsednik industrijske firme HBM Electro Chemical and Engineering Co., Cikago, SAD. DOS: svojim prakticnim i teorijskim radom afirmisao se kao vodeci svetski strucnjak za dekorativnu i funkcionalnu galvanizaciju; svoja istrazivanja, posebno specijalne metode galvanizacije, obavlja i prakticno prvo ispituje u svojoj firmi koja se bavi poslovima galvanizacije; doktorska disertacija je odbranjena na tom polju - Mehanizam deponovanja hroma pod nestacionarnim rezimima; autor je vise od 50 naucnih radova i 13 patenata; clan je i predsednik jednog komiteta Americkog drustva za galvanizaciju i clan Medjunarodnog drustva za elektrohemiju, Nacionalnog udruzenja za unapredjenje nauke, Americkog elektrohemijskog drustva; izborni je clan britanskog Instituta za obradu metala. NA: dobitnik je nagrade Americkog elektrohemijskog drustva (AESF) 1991. i '95. i nagrade za naucna dostignuca 1998. koju dodeljuje Americko drustvo za galvanizaciju, cija je dodela podrzana od vise americkih i stranih univerziteta i naucnih institucija. IM: 1971. A: zivi u Cikagu, SAD.

MANDIC PREDRAG, novinar. R: 29. 12. 1964, Segedin, Madjarska. OM: LJubinko; Smilja, dev. Putnik. FA: s. Janja, dev. zivkovic, profesor gimnazije. OB: diplomirao 1989. na Filozofskom fakultetu Lorand Etves, Budimpesta; doktorirao 1994. na istom fakultetu. ZA: od 1989-90. asistent na Visoj uciteljskoj skoli u Baji; 1990-93. asistent na Univerzitetu Atila Jozef u Segedinu; od 1993. novinar Madjarskog radija Pecuj. DOS: u doktorskoj disertaciji na temu Nadimci obradio je turcizme, hungarizme i germanizme kod Bunjevaca u Kacmaru; radio je na ostvarivanju programa Fondacije Milos Crnjanski; kao novinar, uredjuje i emituje programe na srpskom jeziku u Radio Pecuju, istovremeno u Srpskim narodnim novinama (Budimpesta) objavljuje mesecno po 20 tekstova, obuhvatajuci, pri tome, najaktuelnije dogadjaje iz oblasti kulturne i drustvene svakodnevice Srba juzne Madjarske; intervjuisao veci broj madjarskih i drugih uglednih licnosti. NA: dobitnik je Pohvalne povelje, 1982; Svetosavska povelja za rezultate na sirenju kulture i na polju informisanja. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: Na Drini cuprija i Ilustrovana istorija Srba. PE: Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce moje ostade. H: citanje, srpska muzika i dokumenti o Sv. Savi. A: 7621. Pécs, Szt. Mor u. 1, tel: 36-72-210-666.

MANOJLOVIC PREDRAG MIKI, glumac. R: 05. 04. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ivan, glumac; Zorka, glumica. FA: kci Carna (1980). OB: maturirao 1968. u 11. gimnaziji, Beograd; diplomirao 1972. u klasi profesora M. Maricica na Akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju, Beograd. ZA: bio glumac u pozoristu B. Buha, Beograd; tokom 1973-93. clan Drame Narodnog pozorista, Beograd; glumac u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. DOS: igrao zapazene uloge u pozorisnim predstavama i filmovima u zemlji i inostranstvu; igrao je u pozoristima Pariza, Nansija, Londona, Varsave, Budimpeste, Ulma, Trsta, Bukuresta, Bratislave i tokom 1986-87. u Rojal Sekspir Teatru u predstavi Mahabharata; na domacoj sceni istakao se ulogama u Galebu, Kaliguli, Kad su cvetale tikve, Sirano de Berzerak, Hrvatski Faust, Baal, Cekajuci Godoa, Zlocin i kazna, Ricard treci i dr; posebno se istakao u domacim filmovima - igrao je glavne uloge u Samo jednom se ljubi, Otac na sluzbenom putu (Zlatna palma u Kanu), znacajne uloge u Nesto izmedju, Vreme cuda, Tango Argentino, Jagode u grlu, Za srecu je potrebno troje, Podzemlje, Crna macka, beli macor, Rane; tokom 1993-97. snimio je u inostranstvu (Francuska, Italija, Makedonija) sest filmova - Artemizija, Yipsi meyik, Kineski portret, Mesar i dr. NA: dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za 1979; gran prija Mediterana, Valensija, i gran prija Cele kula 1981; Zlatnolovorovog vijenca na MES-u, Sarajevo, 1983; dve Zlatne arene, Pula, 1983. i 1985; dve Zlatne klape, 1981. i 1986; Sterijine nagrade, 1985; dve nagrade Car Konstantin Nis, 1985. i 1995; nagrade Teatra iz Rura, 1989; Zlatni golem, Prag, 1995; Zlatnog delfina, Peskara, 1995; Nagrade za najbolju musku ulogu 1995. na Festivalu u Bastiji. IM: 1993. J: srpski, francuski, engleski. DO: da. A: zivi u Parizu, Francuska.

MANCIC VLADA, pesnik. R: Izvor kod Nisa, Srbija, Jugoslavija. OM: otac svestenik. OB: zavrsio Ekonomsko-komercijalnu skolu u Valjevu; studirao knjizevnost na Beogradskom univerzitetu; zapoceo teoloske studije u Italiji. ZA: otisao posle Drugog svetskog rata u Nemacku, pa u Australiju, gde i sada zivi. DOS: poceo da pise pesme posle duzeg prebivanja u inostranstvu, u relativno poodmaklom zivotnom dobu; neke od njegovih pesama objavljivane su u vise knjizevnih casopisa u Beogradu i Sarajevu; objavljena mu je 1983. samostalna pesnicka zbirka u Australiji; dobitnik je prve Vukove nagrade, 1980. i prve NJegoseve nagrade, 1982. u Australiji. A: zivi u Adelaidi, Australija.

MAODUS MIRJANA, akademska slikarka. R: 1942, Medak kod Gospica, Jugoslavija(sada Hrvatska). OB: studirala slikarstvo u Frankfurtu, Nemacka i Veneciji, Italija, a diplomirala 1972. u Parizu, Francuska. DOS: slika i izlaze svoja ostvarenja na grupnim i samostalnim izlozbama; prvi put je izlagala kao student 1972. na grupnoj izlozbi, da bi vec 1973. imala prvu samostalnu izlozbu; izlagala u Veroni, Milanu, Bresi, Italija, zatim u Parizu, pa u Tokiju; u pocetku je pripadala grupi italijanskih slikara Makijoli, koji su poceli da svoje radove salju i u Japan; tako su se i njene slike pojavile u toj zemlji, gde je prvu izlozbu imala 1975, a 1978. sklopila prvi ugovor sa japanskim galeristima o izlaganju svojih slika; vec duze vreme zivi u Japanu, gde slika i izlaze; clan je poznate grupe slikara Sadjicu, u Tokiju; aktivna je u drustvenom zivotu srpske zajednice u toj zemlji, ciji se pripadnici okupljaju oko Kluba Jugoslovena; prikupljala je, zajedno sa drugim pripadnicima srpske dijaspore u toj dalekoistocnoj zemlji, materijalnu i novcanu pomoc, pretezno za decu u otaybini. A: zivi u Tokiju, Japan.

MARGULIS ALEKSANDAR, profesor univerziteta i akademik. R: 31. 03. 1921, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: dr Rafailo Margulis. FA: s. Hedviga Hricak-Margulis, univerzitetski profesor radiologije na University of California, San Francisko, SAD. OB: doktorirao 1950. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, SAD. ZA: tokom 1963-89. sef Radioloskog odeljenja Medicinskog fakulteta Kalifornijskog univeziteta u San Francisku; 1989-93. zamenik rektora-prorektor istog univerziteta; od 1993. do sada profesor radiologije na istom Univerzitetu. DOS: autor vise knjiga i velikog broja clanaka o gastrointestinalnoj radiologiji i magnetnoj rezonanci; dobitnik sedam pocasnih doktorata - univerziteta u Marselju, Tuluzu, Monpeljeu, Luvenu, Minhenu i Karolinskog i Medicinskog fakulteta Viskonsin; pocasni je clan mnogih evropskih i azijskih radioloskih udruzenja; clan Medicinskog instituta Nacionalne akademije nauka SAD, Srpske akademije nauka i umetnosti (izabran 1988.) i Ruske akademije medicinskih nauka. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, francuski, nemacki, italijanski, srpskohrvatski. SL: Sv. Nikola. A: zivi i radi u SAD.

MARIANOV BATA MIODRAG, likovni umetnik. R: 23. 04. 1943. Temisvar, Rumunija. OM: Lazar; Jelena, dev. Bogunovic. FA: s. Fulga, rodj. Georgiu, dizajner; d. Branko (1976), student i Vladimir (1978), ucenik. OB: Gimnazija u Temisvaru, 1961, Likovna akademija N. Grigoresku, odsek vajarstvo, Bukurest, 1970. ZA: profesor likovnog vaspitanja u Temisvaru i Bukurestu, clan Udruzenja likovnih umetnika Rumunije (1971-84.); kao slobodni umetnik pocinje da radi u Francuskoj i Nemackoj, od 1984. do danas. DOS: 14 samostalnih, 20 grupnih i eksperimentalnih izlozbi, ucesnik 15 simpozijuma i drugih umetnickih manifestacija u Rumuniji, Jugoslaviji, Italiji, Nemackoj, Bugarskoj, Kanadi, Francuskoj, Luksemburgu, Spaniji, Andori, Poljskoj i SAD; DO: da. D: nemacko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, madjarski, nemacki, francuski i italijanski. SL: Sv. Jovan. PE: starogradske. H: astronomija. A: Bata Marianov, Budhauer-Sculptor, Günthersburgelle 3, 60316 Frankfurt M. 1 Deutschland, tel: 069-44-97-62 , 069-4950-782, fax: 069-550959.

MARINKOVIC DJORDJE, poslovni covek i izdavac. R: Srbija, Jugoslavija. ZA: poslovni covek u oblasti gradjevinarstva; vlasnik lista Srpski glas. DOS: aktivan u drustvenom zivotu srpske dijaspore u drzavi Viktorija, Australija; predsednik Srpskog nacionalnog saveza za tu drzavu; pokrenuo 1990. godine politicko-informativno i komercijalno glasilo Srpski glas, ciji je vlasnik i izdavac; list se stampa na srpskom jeziku, cirilicom i izlazi dva puta nedeljno (utorak i petak) u Melburnu u tirazu vise od 10.000 primeraka, ali objavljuje i tekstove na engleskom jeziku. A: zivi i radi u Melburnu, Viktorija, Australija.

MARINKOVIC ILIJA, violinista. R: 01. 07. 1980, Zemun, Srbija, Jugoslavija. OM: Radoslav, sofer; Nada, dev. Mitrovic, domacica. OB: zavrsio tri razreda osnovne skole u Beogradu, a od cetvrtog do osmog u Becu; student Muzicke akademije, Bec, kod prof. Mihaela Fisenslagera. DOS: svira od najmladjih dana, nastupio kao solista sa sedam godina, svirajuci Vivaldija sa Beogradskim filharmonijskim orkestrom, a sa devet godina bio je pobednik na republickom i saveznom takmicenju mladih muzicara; upisao se sa devet godina - kao najmladji student na becku Muzicku akademiju; svirao sa vise orkestara u Italiji, Francuskoj, Nemackoj, SAD i Jugoslaviji; uzeo ucesca u mnogim koncertima organizovanim od UNESKO-a i proglasen 1997. UNESKO-vim umetnikom za mir, sa statusom diplomate; igrao u filmu Emira Kusturice Underground koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu, 1995. NA: dobitnik prve republicke i savezne nagrade za mlade muzicare 1989; druge nagrade na Medjunarodnom Mocartovom takmicenju 1992, zeneva; priznanje godine - Mladi talenat koji najvise obecava; nagrade Bravo, bravissimo, Milano; prva nagrada na takmicenju u Gracu i dr. priznanja. IM: 1989, r. stipendija i skolovanje. D: jugoslovensko i austrijsko (pocasno). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, engleski, ruski. SL: Sveta Petka. H: tenis, borilacke vestine, bilijar. DO: da. A: Hugogasse 2B/12/4 A-1110 - NJien, Austria.

MARINKOVIC MARKO, lekar i aktivista u srpskoj dijaspori. R: 16. 04. 1935, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: srednju skolu zavrsio 1953, a Medicinski fakultet 1960. u Sarajevu; doktorirao na Medicinskom fakultetu, Sidnej, Australija. ZA: radio od 1961-65. kao lekar u Sarajevu i Srebreniku; 1965. se iselio u Australiju; od 1969. ima sopstvenu lekarsku praksu u Sidneju. DOS: aktivan u drustvenim, kulturno-sportskim i crkvenim poslovima srpske zajednice u Australiji - osnivac i koordinator srpskog etnickog radio programa 2E A; jedan od osnivaca australijsko-jugoslovenskih socijalnih centara u NJutonu i Kabramati; clan je uprava FK Jugal i FK Avala; predsednik Crkveno-skolske opstine Sv. Arhidjakon Stevan; dugogodisnji clan i potpredsednik Eparhijskog odbora Australijsko-Novozelandske eparhije Srpske pravoslavne crkve; jedan od osnivaca Udruzenja Sv. Sava; kao covek koji uziva i ugled u australijskoj sredini, biran za clana i predsednika Saveta Etnickih zajednica Novog Juznog Velsa; aktivan i u dr. oblastima. NA: odlikovan je Ordenom britanske krune i Ordenom Sveti Sava. IM: 1964. A: zivi u Sidneju, Australija.

MARINKOVIC MATEJA, violinista i profesor Kraljevske muzicke akademije, London. R: 1961, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao i magistrirao violinu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dejana Mihailovica; usavrsavao se na Gildhol skoli za muziku u Londonu, kao stipendista Fondacije Majre Hes i Britanskog saveta, gde je stekao diplomu koncertanta. ZA: bio profesor violine na Visokoj skoli za muziku i dramu Gildhol, London; profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji, London. DOS: njegova koncertna aktivnost obuhvata turneje po bivsem Sovjetskom Savezu i Cehoslovackoj, kao i po Austriji, Spaniji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Jugoslaviji; kao solista nastupao u svetski poznatim koncertnim dvoranama, kao sto su Royal Albert Hall, Barbican Hall, South Bank Centre i dr; njegova medjunarodna violinisticka karijera afirmisana je na vise medjunarodnih takmicenja, medju kojima su Mikelandjelo Abado i Rodolfo Lipicer u Italiji, Karl Fles u Londonu; snimio za Cirrus, Collins Classics i ASV vise kompakt diskova, pored ostalog, resital virtuoznih komada, sve Isaijeve i Bahove solo sonate, kompletnog Snitkea za violinu i klavir, Metnera za violinu i klavir i prvi snimak svih preludijuma i fuga Maksa Regera; snimao i nastupao za BiBiSi, RAI i radio-televizijske kuce Jugoslavije, Spanije i Rusije; pored intenzivne koncertne aktivnosti radi i kao profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji u Londonu, gde vodi sopstvenu klasu studenata, a neki od njegovih ucenika vec sticu visoka priznanja u svetu, sto ga cini jednim od vodecim svetskih pedagoga u ovoj umetnosti; NA: osvojio Prvu nagradu na takmicenju Nikanor Sabaleta u Spaniji; pocasni je clan Kraljevske muzicke akademije. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.

MARINKOVIC RADOVAN, vazduhoplovni mehanicar, osnivac udruznja Srba vazduhoplovaca u svetu. R: 28. 07. 1946, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladan; Olga, dev. Susic. FA: s. Zornica, dev. Mitrovic, medicinska sestra; d. Danilo (1978), student; Ivan (1981), ucenik gimnazije; Olga (1984), ucenica gimnazije. OB: zavrsio 1963/64. Skolu ucenika u privredi, Kraljevo, a 1991. Tehnicki koley, Sidnej. ZA: radio sest godina kao dizel mehanicar u Kablaru, Kraljevo; 17 godina radio kod vise firmi u Melburnu, Sidneju, na Novoj Gvineji, Indoneziji; 11 godina avio-mehanicar u LJuantas Airnjays, Sidnej. DOS: aktivno radi na prikupljanju i povezivanju Srba u Australiji, medjusobno i sa ljudima u otaybini; posebno nastoji da organizuje Srbe na profesionalnoj osnovi - inicirajuci osnivanje udruzenja Srba vazduhoplovaca u svetu i udruzenja Srba aviomehanicara vazduhoplovnih kompanija LJuantas i Ansett; ucestvovao na Medjunarodnom kongresu aviomehanicara 1997, Beograd, u svojstvu specijalnog gosta, kao i na proslavi 70 godina Srpskog vazduhoplovstva odrzanog u Beogradu; aktivan u borbi za objektivno prikazivanje Srbije i Srba u zbivanjima na prostorima bivse Jugoslavije; aktivan u humanitarnim aktivnostima, davalac pomoci, organizator prikupljanja i sam cest donosilac pomoci u zemlju; clan humanitarnog udruzenja Pravoslavna sloga, Beograd; predan clan srpske pravoslavne crkvene zajednice, obilazi srpske manastire. IM: 1970. D: srpsko/jugoslovensko i australijansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i engleski. SL: Sv. Luka (oceva), Sv. Jovan (majcina) i Sv. Ilija Gromovnik (slava srpskih vazduhoplovaca). K: Pokrstenje Srba. PE: Pokajanje Srba. H: civilna avijacija. DO: da. (35 puta). A: 46 High St. Mascot 2020 Sydney, Australia.

MARJANOVIC JAKOV, zeleznicar u penziji, aktivista srpske zajednice u Adelaidi. R: 1916, s. Lukocrevo kod Novog Pazara, Srbija, Jugoslavija. FA: sin Kosta, snaha Rada, unuk Stefan. ZA: tokom Drugog svetskog rata zarobljen 1941. - logoras br. 92.118; posle rata nije se vratio u zemlju, vec emigrirao u Australiju; u pocetku ziveli od socijalne pomoci i radili najteze fizicke poslove na seci secerne trske, sume, izgradnji pruga i puteva i sl; radio na zeleznici 31. godinu. DOS: ugledan clan srpske zajednice u Adelaidi; aktivan u drustvenom, kulturnom i crkvenom zivotu dijaspore; posebno se angazovao u izgradnji crkve, u pomaganju rada srpskih udruzenja i klubova. A: zivi u Adelaidi, Australija.

MARJANOVIC-SLAVENSKI IVAN, filolog, pesnik, slobodni novinar. R: 02. 06. 1945, Hrgovi Donji kod Brckog, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: osnovnu skolu ucio u Ilaci i Privlaci, gde je proveo detinjstvo; srednju skolu zavrsio u Vinkovcima i Osijeku; diplomirao hrvatski/srpski jezik i knjizevnost u Osijeku; po odlasku u Cikago, SAD, studirao engleski jezik na Univerzitetu Roosvelt, a magistrirao jugoslovensku knjizevnost na Cikaskom univerzitetu. ZA: radio kao pedagog, socijalni radnik, bibliotekar, bankarski sluzbenik, televizijski spiker i slobodni novinar. DOS: pise poeziju i prozu, kao i novinarske priloge; kao slobodni novinar saradjivao sa mnogim listovima u bivsoj Jugoslaviji i u etnickoj stampi u SAD i Kanadi; pesme pise na hrvatskom ili srpskom i na engleskom jeziku, objavljivao ih je u mnogim listovima i casopisima u bivsoj Jugoslaviji i u Americi; zastupljen u nekoliko zajednickih zbirki poezije, ukljucujuci knjigu Od srca do zavicaja, izd. krusevacke Bagdale, povodom 90. rodjendana Desanke Maksimovic i 10 godina postojanja Udruzenja koje nosi njeno ime, i u antologiji Reci stihom okovane, izd. Srpske nacionalne akademije, Toronto i Matice iseljenika Srbije, Beograd, 1998, godini (u znaku Desanke Maksimovic); osnovao 1978. literarnu sekciju Desanka Maksimovic pri nekadasnjem Jugoslovensko-americkom klubu u Cikagu i vodio je dok se nije odselio; objavio samostalne zbirke pesama - Casa vedrog stola, Osijek, 1968; Odisej sa Atlantika, Mjesecina nad vodenicom, Matica iseljenika BiH, Sarajevo, 1986; knjigu proze Preko dvije medje; KIC Privlacnica, Privlaka, 1989; zbirku pesama na engleskom Angels, don't Cry..., posvecenu zrtvama gradjanskog rata na prostorima bivse Jugoslavije, izdao je sam, 1995; u stampi su mu zbirke Sijaci sunca i preljubnici i Broncani topoti. IM: 1968. PR: n. hrvatska. A: zivi u Juznoj Kaliforniji, SAD.

MARJANOVIC HUAN, rodjen u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. U Argentini pokrenuo i sam finansirao radio-cas za nase iseljenike na severu Argentine i na druge nacine ucestvuje u drustvenom zivotu dijaspore. A: zivi u Argentini.

MARKOV SVETOZAR, profesor i knjizevnik. R: 20. 06. 1943, Dinjas, Rumunija. OM: zivanko; Vukosava, dev. Lukic. FA: s. Radojka, dev. Rajic, visa medicinska sestra. OB: zavrsio Osnovnu skolu 1957. u Srpskom Semartonu, Srednju skolu 1961. u Temisvaru, diplomirao 1966. na Filoloskom fakultetu, Bukurest. ZA: tokom 1966-74. profesor, Osnovna skola, Dinjas; 1974-90. profesor, Banatski koley, Temisvar; od 1990. profesor, Srpska gimnazija Dositej Obradovic, Temisvar. DOS: objavljene knjige: Becarac, 1982. i Svatovac, 1983, koautor, Bukurest, izbor iz srpskog folklora; Mala scena, antologija dramskih tekstova, 1983; Iz sela u selo, grupa autora, napisao monografiju sela Dinjas, 1984, a u izdanju iz 1985. monografiju sela Parac; Visebojni mostovi, kolektivna zbirka pesama, 1986; Neocekivani kraj, kolektivna zbirka proze za decu, 1986; koautor uybenika - Citanka i gramatika (V, VI, VII, VIII razred), Srpska knjizevnost (XI razred) i Srpska knjizevnost (XII razred). D: rumunsko. PR: n. srpska, v pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: Ivanjdan. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Santa Maria della Salute, Laze Kostica. H: fotografija, filmiranje video kamerom. A: 1900 Timisoara, Aleea Muzicii Nr. 2, Et. II, Sc. B, Ap. 5, Zup. Timis, Romania.

MARKOVIC BRAMER ALEHANDRO, generalni direktor nacionalna aviokompanije Argentine. Rodjen u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. Govori srpski, spanski. Zalagao se za uspostavljanje saradnje sa JAT-om. A: zivi i radi u Buenos Airesu, Argentina.

MARKOVIC VOJIN, pisac - izdavac. R: 21. 06. 1930, Svileuva, Srbija, Jugoslavija. OM: Milorad; Julijana. FA: s. Ivona, dev. Para, medicinska sestra. OB: diplomirao 1956. na Filozofskom fakultetu, Beograd; 1974. na Institute of Broncast Art, Cikago; 1979. Columbia College, Cikago. ZA: 1956-62. je profesor srpskohrvatskog jezika i knjizevnosti, Medicinska i Poljoprivredna skola i gimnazija, Valjevo; 1962-64. izdavac, Dom stampe, Beograd; 1964-68, profesor knjizevnosti, Deseta beogradska gimnazija. DOS: autor je vise romana, drama i resitala; San na Konvej Roudu, stampan je 1989, Saputanja andjela 1990. i Kobjeta 1991, svi u izdanju Decjih novina, Gornji Milanovac; Tri srpske glave, hronika iz poslednjeg rata na tlu bivse Jugoslavije, u izd. Drustva Srpska Krajina; kanadska izdavacka kuca Komonnjelt Publishing prevela je i izdala 1996. roman Saputanje andjela; roman Rat bez kraja objavljen je 1996. u NJujorku, po kome se snima igrani film o potresnoj drami koja se odigrala u Bosni; njegove drame i resitali su igrani u Valjevu, Beogradu, Parizu i dr. gradovima. D: jugoslovensko-srpsko i americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski. DO: da. A: 85 Virginia St., Crystal Lake, Il. 60014, USA.

MARKOVIC DANILO, profesor univerziteta, clan vise stranih akademija nauka, ambasador. R: 30. 06. 1933, Dol kod Bele Palanke, Srbija, Jugoslavija. OM: zivojin; Hristina dev. Kostic. FA: s. LJiljana Slovic, profesor univerziteta; d. Nebojsa (1956), lekar-stomatolog, Vesna Milojevic (1960), sociolog-asistent, Dusan (1986), ucenik. OB: diplomirao 1958. na Pravnom fakultetu, Beograd; doktorirao 1965. iz oblasti sociologije na Ekonomskom fakultetu, Beograd. ZA: 1960-70. asistent i docent na Pravno-ekonomskom fakultetu, Nis; 1970-74. vanredni profesor i dekan Ekonomskog fakulteta, Nis; od 1974. redovni profesor Fakulteta politickih nauka, Beograd, sef katedre i smerova za politicku sociologiju, prodekan i dekan istog fakulteta; profesor i dekan Defektoloskog fakulteta, Beograd; 1989-94. ministar prosvete i potpredsednik Vlade Republike Srbije; 1990-92. poslanik u Narodnoj skupstini Srbije i u Saveznoj skupstini; od 1992. ambasador SR Jugoslavije u Moskvi, Rusija. DOS: univerzitetski profesor sociologije rada i socijalne ekologije; autor je uybenika Opsta sociologija 1970, Sociologija rada 1970, Sociologija zastite na radu 1977, Socijalna ekologija 1986. i Sociologija bezbednog rada 1998, 10 monografija i sedam prirucnika, koautor pet uybenika, autor 300 naucnih i strucnih radova, oko 150 odrednica i eseja u enciklopedijama i leksikonima i 50 eseja u stampi; univerzitetski uybenici su prevedeni i na druge jezike; clan je Medjunarodne akademije nauka (Minhen), Akademije socijalnih nauka (Moskva), Medjunarodne Evroazijske akademije nauka (Minsk), Medjunarodne akademije informatizacije (Moskva-Vasington), inostrani clan Ruske akademije obrazovanja i Ruske akademije prirodnih nauka; pocasni doktor Moskovskog drzavnog univerziteta Lomonosov; Rostovskog drzavnog univerziteta, Rostov na Donu, Penzinskog drzavnog tehnickog univerziteta, Penza i Drzavnog agroinzenjerskog univerziteta u Moskvi. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. socijalista. J: srpski, ruski, bugarski, engleski. SL: Arandjelovdan. K: srpske junacke pesme. PE: Svilen gajtan. H: jahanje. DO: da. A: Ambasada SR Jugoslavije, Moskva, Rusija.

MARKOVIC zIVKO, profesor. R: 15. 06. 1947, Crnca, Srbija, Jugoslavija. OM: Vlastimir; Radmila. FA: s. Svetlana, dev. Novakovic, pedagog; d. Maja, ucenik gimnazije, Andrej, ucenik osnovne skole. OB: Filozofski fakultet, Novi Sad, 1977; poslediplomske studije Novi Sad, 1984. ZA: 1972-91. bibliotekar u Narodnoj biblioteci, Sabac; 1991-96. profesor dopunske skole SRJ u Cirihu; od 1996. do danas profesor Srpske skole Sveti Sava, Cirih. DOS: magistar knjizevno istorijskih nauka, u naucnom zvanju istrazivaca; bavi se problematikom stare srpske stampane reci XVIII veka i starijih vremena; prvi od istrazivaca 1984. skrenuo paznju na bakrorezni srpski, ilustrovani kalendar iz 1719. godine, cime je pocetak novije srpske stampe pomerio za vise od dve decenije u odnosu na dotadasnja saznanja (Stematografija, H. zefarovic, 1741.); po pozivu radio na opisu stare slovenske stampane knjige u Glavnoj biblioteci Drzavnog univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, SAD, 1985. i 1987, gde je (u koautorstvu), opisao i pripremio za stampu katalog mikro filmova starih stampanih knjiga, cuvene tzv. Kijevske kolekcije; idejni i prakticni organizator naucnog skupa u spomen na Stojana Novakovica, gde je ucestvovalo 38 istrazivaca stare pisane reci iz svih republika bivse Jugoslavije; osnivac i glavni urednik informativnog glasnika Nikola Tesla, 1992; jedan od osnivaca Srpskog kulturnog saveza u Svajcarskoj, 1991. IM: 1991. DO: da. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i nemacki. SL: Sv. Nikola. K: srpske narodne pesme. PE: Slovo ljubve, Stefana Lazarevica. H: antikvarnice starih knjiga. A: zivi u Svajcarskoj.

MARKOVIC MIODRAG, samouki slikar. R: 1947, Srbija, Jugoslavija. ZA: zivi i radi u Parizu. DOS: poceo da slika od 1968, samouk; izlaze od 1976. i ucesnik je mnogih kolektivnih izlozbi na salonima naivne umetnosti; samostalno je izlagao u Parizu, Hajdelbergu, Tokiju i drugim mestima; izlagao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990, Narodni muzej, Beograd. A: 75020 Paris, 121, Bld Davout; tel: 43-72-20-78.

MARKOVIC OLIVERA VERA, modni kreator i aktivista u dijaspori. Pored karijere kreatora mode, cime je postala poznata u Johanesburgu, aktivna u crkveno-skolskim i dr. poslovima dijaspore; dugo godina je bila predsednik Upravnog odbora Crkveno-skolske opstine Sveti Sava u Johanesburgu. A: zivi u Johanesburgu, Juznoafricka Republika.

MARKOVIC TAMARA, operska pevacica - mecosopran. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: zavrsila odsek muzicke teorije i solo pevanja; studirala solo pevanje na Muzickoj akademiji, Beograd, diplomirala u Novom Sadu, u klasi prof. Oktava Enigereskua; zavrsila specijalizaciju kod operske primadone Marije Slatinaru, Bukurest. ZA: u bukurestanskoj Operi od 1992. ima stalni angazman. DOS: peva u operama Aida, Don Karlos, Karmen i dr; u operi Karmen pevala naslovnu ulogu; ucestvovala na koncertu Mlade zvezde operske scene, Beograd, 1996; osnovala 1995. Kulturnu fondaciju u Bukurestu, koja se bavi kulturnom razmenom izmedju Jugoslavije i Rumunije, u kojoj su se okupili ugledni kulturni radnici ove zemlje. A: zivi i radi u Bukurestu, Rumunija.

MARKOVLJEV JELENA - videti pod ZARIC.

MARTIC DJORDJE, bankar, predsednik Srpskog narodnog saveza. R: 16. 12. 1930, Midlend, Pensilvanija, SAD. OM: Jovan; Sava, dev. Ralic. FA: s. Miki, dev. Vujnovic; d. Yon, Deni. OB: skolovao se na College of Steubenville i Americkom bankarskom institutu. ZA: radio kao direktor i potpredsednik NJeirton i drugih banaka, Zapadna Viryinija. DOS: istaknut bankarski poslovni covek; aktivan u poslovnom, drustvenom i crkvenom zivotu svoje sredine; bio predsednik Kongresa studentskog bratstva Zapadne Viryinije; clan i predsednik Vrhovnog upravnog veca Srpskog narodnog saveza (SNF), koji postoji od 1901; clan Odbora za maloprodaju NJeirton-a; clan Crkvenog upravnog odbora, predsednik u pet mandata Crkvene zajednice; clan Eparhijskog saveta za Istok SAD i Kanadu; blagajnik SNF; predsednik Srpskog muskog kluba, urednik Amerikanskog Srbobrana, lista koji izlazi nedeljno u Pitsburgu od 1905; Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je 1990. Srbobranu, za njegovu kulturnu i drustvenu ulogu medju pripadnicima srpske zajednice u Americi Orden Svetog Save prvog reda. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, srpski. SL: Sv. Nikola. PE: Milkina kuca... A (poslovna): Serb National Federation, One fifth avenue, seventh floor, Pittsburgh, PA 15222, USA.

MARCETIC MIROSLAV BATA, koreograf i folklorni instruktor. R: 13. 08. 1954, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Spira; Emilija, dev. Milosavljevic. FA: s. Rodina, dev. Boljanac, dipl. pravnik; d. Ivana (1984), ucenik; Marijana (1987), ucenik. OB: zavrsio Pedagosku akademiju. ZA: tokom 1977-92. bio je profesionalni igrac i pevac ansambla narodnih igara i pesama Kolo, Beograd; od 1993. do sada koreograf i umetnicki direktor Srpskog kulturnog drustva Oplenac, Toronto, Kanada. DOS: kao profesionalni igrac i pevac, bio je prvak ansambla narodnih igara i pesama Kolo iz Beograda; koreograf i umetnicki rukovodilac Folklornog ansambla Srpskog kulturnog drustva Oplenac iz Toronta; sa tim ansamblom, ucestvovao je na mnogim kulturnim priredbama i festivalima u Kanadi i SAD, kao i u Jugoslaviji, i na mnogobrojnim manifestacijama u srpskoj zajednici; na brojnim festivalima osvajao nagrade za postignute rezultate u amaterskom stvaralastvu. IM: 1992. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, rumunski. SL: Sv. Nikola. K: dela Bore Stankovica. PE: izvorne narodne. H: negovanje narodne umetnosti. DO: da. A: 18-15 Nicklaus Drive, Hamilton, ON, Canada L8K 5J5.

MARCETIC NEMANJA, novinar, urednik casopisa The South Slav Journal. R: 16. 01. 1926, Bjelovar, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Mladen; Angelina, dev. Sever. FA: s. Patricija Marcetic, dev. Tejlor, novinarka; d. Marko (1955), diplomirao istoriju, Andrija (1957), novinar. OB: maturirao 1944. u gimnaziji, Beograd; diplomirao 1975. na London School of Slavonic and East European Studies, London; magistrirao 1976. na istom univerzitetu. ZA: tokom 1948-49. radio kao rudar, bolnicar, tekstilni radnik u Skotskoj-Engleskoj; 1950-55. radio novinar u Brit. Broad. Corp. (BiBiSi), Reading, Berkshier; 1959-62. novinar u US Information Service, Minhen. DOS: posle zavrsenih studija 1978. ucestvovao u osnivanju casopisa South Slav Journal-a i postao njegov glavni urednik 1980; ucestvovao 1959. u osnivanju Juznoslovenskog demokratskog saveza, emigrantske politicke organizacije, a kasnije, po prestanku rada ove organizacije, presao u Demokratske susrete; 1988, po osnivanju South Slav Research and Study Centre-a, izabran za direktora Centra, koju funkciju i sada vrsi; po osnivanju Centra, preuzeo izdavanje South Slav Journal-a; Centar se bavi istrazivanjem istorije juznih Slovena, a South Slav Journal objavljuje te i druge priloge na ovu temu. IM: 1945, r. politicki. D: britansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. Demokratski susreti. J: srpski, engleski, francuski, nemacki, ruski. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: Gorski vijenac, NJegosa i Narodne pesme (Vukove). PE: Tamo daleko... H: yudo. DO: ne. A: zivi i radi u Velikoj Britaniji.

MARCETIC RASTKO, izdavac. R: 21. 12. 1923, Bjelovar, Jugoslavija (sada Hrvatska). DOS: ziveo u Beogradu i 1944. emigrirao, preko Italije, u Veliku Britaniju; aktivan u drustvenom, crkvenom i politickom zivotu srpske iseljenicke sredine u toj zemlji, gde je bio i osnivac 1960. Jugoslovenskog demokratskog saveza; bio aktivan i u drugim organizacijama; bio v.d. predsednika Srpskog informativnog centra (1993.); veoma se angazovao u prezentovanju istine o srpskom narodu u vremenu rata na prostorima bivse Jugoslavije. A: 4 Church Road, London, NG 4GT, Great Britain.

MARCOK ANDREJ GUSTAV, pisac, pesnik. R: 23. 03. 1948, Lug, Srbija, Jugoslavija. DOS: pisanjem se bavi od rane mladosti; svoje radove objavljuje u Australiji u Novostima, Nasim novinama, Novom dobu i Srpskom glasu; ucestvuje na vise knjizevnih konkursa; osnivac je Literarnog udruzenja Zora u Melburnu, 1994, na cijem celu se angazovao u okupljanju clanova, organizovanju knjizevnih konkursa i stampanju zbirke pesama svojih clanova - Zora 1. NA: zlatna, dve srebrne i bronzana NJegoseve medalje; nagrada na konkursu za Vukovu nagradu Udruzenja srpskih pisaca za Australiju, nagrada Ivo Andric jugoslovenskog udruzenja u Sidneju i dr. priznanja. A: zivi u Melburnu, Australija.

MATEI MARICA, lekar istrazivac u penziji. R: 18. 03. 1932, Francuska. OM: Stevan Dragovic; Lustida. FA: s. Sarl Klemen Matei, istrazivac SNRS; d. Mara Matei (1957), vlasnik Sato hotela, Vivian de Bofor (1960), profesor ESSEK, Stevan Matei (1962), glumac. OB: diplomirala 1957. na Medicinskom fakultetu, Pariz i Lozana; 1960. komparativna psihopatologija, Sorbona. ZA: tokom 1960-62. radila na odnosima sa javnoscu (publik relation) u firmi B.O.N., Pariz; u razdoblju 1962-90. radila na III fazi istrazivanja lekova u firmi Beaufom - Ipsen, Pariz, DOS: nekoliko lekova - Intetriks, Aktapilzit, Bedeliks, Zinkor; osnivac asocijacije Pomoc ugrozenoj deci Istocne Evrope; osnivac asocijacije Teleobjektif; clan redakcije novina Balkan-Info; clan asocijacije Borci sa Solunskog fronta i potomci; clan Eparhijskog crkvenog odbora u Parizu; zadatak - prikupljanje podataka o golgoti srpskog naroda; blagajnik asocijacije Traditicus et culture Franco-Serbs. D: francusko. PR: n. srpska, po ocu, v. pravoslavna, p. degolista. J: srpski, francuski, ruski, nemacki i grckim se sluzi. SL: Sv. Nikola. K: Crnjanski, Nusic, Cosic. PE: Mokranjac, Tamo daleko... H: klavir, klasicno pevanje. DO: da. A: 44bis Bd Anatole France 92, 190 Mendon, France.

MATEJIC MATEJA, svestenik i profesor univerziteta. R: 19. 02. 1924, Smederevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragoljub; Milica, dev. Jelenkovic. FA: s. LJubica, dev. Nebrigic; d. Predrag, Milica, Vida, Nenad, Dragana. OB: osnovno i srednje obrazovanje stekao u Smederevu i Beogradu, a Bogosloviju u Bitolju i Eboliju (Italija); diplomirao na NJayne State University, Detroit, 1963; doktorirao slavistiku 1967. na Micigenskom Univerzitetu Ann Arber. ZA: sluzbovao od 1951-1967. kao djakon, paroh i misionarski svestenik u Nemackoj i raznim parohijama u SAD; bio vanredni i redovni profesor na univerzitetima u Klivlendu i Kolumbusu, 1967-89; od 1970. direktor i stariji istrazivac (Senior Research Associate) Centra za srednjevekovne slavisticke studije Univerziteta drzave Ohajo; od 1967. osnivac i urednik Staza pravoslavlja; od 1976. direktor izdavacke kuce Kosovo, Kolumbus; 1980-81. clan izdavackog saveta The Slavic and East European Journal i dr. DOS: kao svestenik podizao sa parohijanima crkve u Monrou i Kolumbusu; autor vise dela i vise od 250 studija i clanaka u mnogim crkvenim, naucnim, strucnim i politickim glasilima; publikovao je Pesme, Srpsko pesnistvo u izbeglistvu, Prirucnik srpsko-engleskog jezika, Slovenski manuskripti manastira Hilandara, zivot Svetog Save, Svetosavska proslava i dr; osnovao 1981. Hilandarski pravoslavni centar, sa znacajnom zbirkom srednjevekovnih rukopisa. NA: dobitnik sledecih priznanja i nagrada - unapredjen 1963. u protojereja; 1964. stipendija NJoodronj NJilson; 1965. stipendija Nacionalne odbrane za strane jezike; 1966. stipendija Horace Rekham; 1970. priznanje Americkog Saveta obrazovnih drustava; 1973. nagradjen grudnim krstom (Pectoral cross); priznanje nacionalne humanitarne Zaduzbine; odlikovanje Sv. Klimenta drugog ranga dodeljen od Patrijarha Bugarske pravoslavne crkve; clan Udruzenja pisaca Bugarske; prvi dobitnik povelje Rastko Petrovic za zivotno delo, ustanovljene na Saboru srpske poezije pisaca iz dijaspore u Beogradu, 1996. IM: 1944, r. politicki. D: americko. J: srpski, engleski, italijanski, nemacki, ruski, crkveno-slovenski i bugarski. SL: Sv. Nikola. K: Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji. PE: Tamo daleko... H: pecanje. DO: da. A: 1404 Norma Rd. Columbus, OH 43 229 - 5118, USA.

MATERIC MLADEN, pozorisni umetnik. U Tuluzu je stvorio Teatar Garon, tzv. mutavo pozoriste, ciji je on umetnicki direktor; u tom pozoristu igraju jugoslovenski umetnici Jelena Cavic, Haris Ristic, Tihomir Vujovic i Vesna Bajcetic. A: zivi i radi u Tuluzu, Francuska.

MATIC VLADAN, pisac i direktor. R: 08. 02. 1959, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija; Milica, dev. Vasic. OB: diplomirao 1983. na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: od 1993. direktor logistike, naftno odeljenje, Euromin, Stokholm, Moskva. DOS: autor knjiga Nebitna secanja, objavljena 1991, Istorija putopisa 1993, Casovnik za Mars 1995. i Filmovi koje sam gledao 1996. IM: 1992, r. ekonomski. D: srpsko/jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski. SL: Sv. Aksentije Prepodobni. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Kokonjeste, Bojarka. H: biciklizam, pesacenje. DO: da. A: zivi u Ceskoj Republici i Rusiji.

MATIC TODA - videti pod MEDIC.

MAYAR ALEKSANDAR, pijanista. R: 31. 05. 1968, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: LJubomir, univerzitetski profesor; Marta, dev. Bazler. OB: diplomirao klavir 1988. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd, klasa prof. A. Valdme; magistrirao 1990. na konzervatorijumu Cajkovski, Moskva, klasa prof. E. Virsaladzea; na usavrsavanju 1990-91. na Konzervatorijumu u Strazburu, klasa prof. E. Mirzojana. ZA: slobodni umetnik. DOS: odrzao niz solistickih, kamernih i koncerata sa orkestrom; gostovao u Svajcarskoj, Spaniji, bivsem SSSR, Bugarskoj, Kanadi, Italiji, Nemackoj, Francuskoj, V. Britaniji, Kolumbiji, Singapuru, Japanu; nastupao sa Berlinskom filharmonijom 1990, Orkestrom Kelnskog radija, Royal Philharmonic Orchestra, Bec, English Chamber Orchestra, London i sa Liverpulskim kraljevskim orkestrom; odrzao solisticki koncert u Elizabeth Hall-u, London; ucestvovao na festivalima Kisingensko leto, Larok d'Anteron, Pogorelicevom festivalu u Verishofenu, Berlinskom festivalu i letnjem festivalu u Slezving-Holstajnu; snimio kompakt disk Nuova Era (takmicenje Busoni 1989.). NA: Oktobarske nagrade Beograda za ucenike, 1982, za studente, 1985. i za umetnicka dostignuca, 1990; nagrada izdavaca Barenrajter na konkursu V. A. Mocart, Salcburg, 1985, II nagrada na konkursu Busoni, 1989, Specijalna nagrada za interpretaciju Mocartovih dela i Nagrada publike, Bolcano, 1989. IM: 1990. J: srpski, engleski, francuski, madjarski, ruski. A: zivi u Belgiji.

MASIREVIC ZORAN, filmski i TV reziser. R: 1960, Sombor. OM: Dragomir; Danilka. OB: maturirao u somborskoj gimnaziji Veljko Petrovic, 1978; studirao na Medicinskom fakultetu; diplomirao na Akademiji za film i televiziju (FAMU), Prag, klasa prof. V. Vorliceka. ZA: direktor producentske kuce Terra, Novi Sad; radi u Paramount Pictures, Holivud, od 1992. DOS: rezirao vise od 150 emisija i priloga razlicitih zanrova na TV Novi Sad; autor vise kratkometraznih filmova - Pancevo 1984, Slucajni slucaj 1985, Usamljena Ruza; dugometrazni filmovi Granica 1990. i Boerov veliki san; producent vise kratkih i igranog filma Tito i ja; koproducent filma Testament Lordana Zafranovica; autor rada Melodrama kao nacin za gradjenje globalne filmske metafore; ucesnik festivala u Monpeljeu, Istanbulu, Tuluzu, San Francisku, Montrealu, Kairu, Madridu, Hong Kongu, Los Andjelesu, Filadelfiji, Cikagu i dr. NA: Velika zlatna medalja Beograda za kratki igrani film 1989; Nagrada na TV festivalu u Nemu, 1991; Velika bronzana arena Pula, 1990; Bronzana mimoza i nagrada publike Herceg Novi, 1990; nagrada Zaharije Orfelin 1990; Posebno priznanje zirija BESEF-a, 1990; gran pri za najbolji film, Filadelfija, 1992; Nagrada za reziju, Luisvil, 1993. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ceski. A: zivi u Somboru, Svetozara Miletica 24; i u Holivudu, SAD.

MEDIC-MATIC TODA, pisac, invalidski penzioner. R: 24. 03. 1945, Bajina Basta, Srbija, Jugoslavija. OM: Milorad Matic; Ivana, dev. Kuzmanovic. FA: d. Bojana Medic (1972), advokat, Dusan (1975), student. OB: diplomirala 1968. na Visoj ugostiteljskoj skoli, Banja Koviljaca. ZA: 1969-70. u preduzecu Beko, Beograd; od 1970. u Australiji radila u vise raznih firmi; od 1993. u invalidskoj penziji. DOS: od rane mladosti ima izrazen afinitet za poeziju - pise pesme koje objavljuje u listovima i knjizevnim casopisima u Australiji i Srbiji, izmedju ostalih u beogradskim Knjizevnim novinama, australijskim listovima na srpskom jeziku Novosti, Srpski glas, Suvobor; objavila dve zbirke svoje poezije, Neko me iz drugog veka dariva, izd. Prosvete, Beograd, 1997. i Nagovest, izd. Book Marso, Beograd, 1998; zastupljena u Antologiji australijskih pisaca na engleskom jeziku, 1996/97. u Australiji i Antologiji srpskih pisaca u Australiji, 1996, Novi Sad, kao i u antologiji Magija i poezija Tesla, 1998, Beograd; clan je Literarnog udruzenja Zora, Melburn i predstavnik tog Udruzenja u Sidneju; ucestvovala na 31. i 34. Beogradskom medjunarodnom susretu pisaca, na saborima knjizevnih stvaralaca iz rasejanja, na festivalima poezije u Smederevu, Valjevu i Gornjem Milanovcu. NA: dobitnik nagrada na knjizevnim konkursima Literarnog udruzenja Zora iz Australije i Sabora knjizevnih stvaralaca iz rasejanja, kao i dr. priznanja za svoje knjizevno stvaranje. IM: 1970, r. porodicni. D: australijansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ceski, slovacki, ruski, ukrajinski i poljski. SL: Sv. Georgije i Srdjevdan (20. oktobar). K: dela o srpskoj istoriji. PE: Tamo daleko... H: moda. DO: da. A: P.O.Box 1066 Cabramatta 2166 NSNJ Sudney, Australia.

MEKARTI MARIJA - videti pod PAVLOVIC.

MENARD MAJKL (UGRINOVIC MARKO), pravnik, aktivista u srpskoj dijaspori. R: 1923. u Juznoj Srbiji, Jugoslavija (sada Makedonija). OB: skolovao se u Sarajevu i Beogradu; diplomirao prava u SAD. ZA: bio je u americkoj vojsci; potom radio u americkoj administraciji; dugo se bavio i poslovima informisanja; kao penzioner, bio je 1994. direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja u Vasingtonu; bavio se medijskom aktivnoscu i suprotstavljanjem albanskom, hrvatskom, muslimanskom i dr. lobijima koji su antisrpski delovali u Vasingtonu. A: zivi u Vasingtonu, SAD.

MESTER DJULA, profesionalni sportist - odbojkas. R: 03. 04. 1972, Subotica, Srbija, Jugoslavija. ZA: clan - igrac Odbojkaskog kluba Spartak, Subotica i OK Vojvodina, Novi Sad i GABECA Montichiari, Italija. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; odigrao u reprezentaciji osam utakmica na Olimpijskim igrama i 92 druga medjunarodna susreta; osvojio je u drzavnom timu bronzane medalje na Evropskom prvenstvu 1995. u Grckoj i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. u Atlanti i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 1997. u Holandiji; tezina 90 kg, visina 203 cm, smec 346 cm, blok 325 cm. A: zivi u Italiji.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

dusan marko backo - bogunovic   (95.88.129.***) 11467
   11/9/2010 15:39:30
TKO SMO MI HRVATI, VAZNI ILI MALOVAZNI: brNA VREMEPLOVU,SA ZUMBERACKIH CRTICA,PO GLAVI STANOVNIKA, NA DUHOVNOM STUPU, NA RUBU EVROPE, U IME OCA, S OVE STRANE GRANE, PSEUDOCIVILIZACIJA, OSTACEMO PONOVO BEZ GACA ? brbrTko ste Vi? brPoznajete Vi mene? brNije vazno ljudi smo! brPruzimo nam ruke, pisimo, diskutirajmo i oprostimo njima Srbimabrkao sto ce i oni da oproste nama Hrvatima!!!! brOprastamo ne zaboravljamo; Logor Jasenovac, Bleiburg, Kocevski Rog!brSvaki pocetak je tezak!!! brVec "Tri puta"(1914., 1941.,1991.),...... je nama svima bilo dosta ? brHrvatska buducnost pripada izumima a ne ratu!! brPrincip ova dva poznata hrvata – “Trbuhom za Kruhom”: brpravoslavca Licanina Nikole Tesle- katolika zagrebcanina Marina Soljarica! brSpremni za Europu – Balkan – Svijet u miru ?brbrkomentar od: "NikolaTesla-MarinSoljaric"brkomentirano: 11. 09. 2010.br
11467
dusan marko backo - bogunovic   (95.88.137.***) 11358
   28/8/2010 17:50:28
Stovani krscani Republike Hrvatske!brŠto bih se mirio s onima, njima jos oprostio koji drugo misljenje ne mogu trpit, moje objave brisu – nemam sto trazit na takvom cenziranom br“Pavelicevom Portalu”!!! brbrNase Staro Pleme Bogunovic je Vama dalo, naseg i Vaseg Hrvatskog: Sinjskog-Lickog katolickog Biskupa Dr. Mile Bogunovica! ! ! brbrKad budete jednom citali ili slusali Vaseg Biskupa Dr. Mile Bogunovica, mislit cete na mog pradjedu pravoslavnog popa Mile Bogunovica, brdjedu Mile Bogunovica, ujaka Dusana Bogunovica i stim na mene “Hrvatskog pravoslavnog Grgu Goldfedera(Zlatopera)” i na moje samo Vama namjenjene zadnje rijeci: brbrNo, Republika Hrvatska po pitanju krscanske vjeroispovjesti, trebalo bi se toga vise kod nas promjeniti br…..Crkva nije najveci moralni stupanj pucanstva, sa Solunskim ratnikom i Svetcom Alojzom Stepincom se moralna proslost, odgovornost za onu NDH-a (Hrvatske 1941.-1945.) stim nije mogla zbrisati? Taj ponovni pokusaj od 1991. svih tih jucerasnjih “Hrvatskih i stranih Bosna – Herceg” Nacionalista, to ne krscansko razdoblje Hrvatske prikazati kao “Spas Hrvatskogpucanstva”+“Srpskogugnjetavanja”? Svijetu to tako objasniti, samo je pokusaj zamagliti oci - isprika nista vise ni manje. Stim se cijelokupno pucanstvo Hrvatske iz te zalosne ´ krvave povijesti fasisticke a ne slobodne(NDH-a, Logora Jasenovca - Hrvatski Auschwitz itd.) nije nista vise Demokratizirano? Pitamo se sto takvim “jucerasnjim” Europska Unija jos treba? No, nas hrvata ima takvih i nazalost vise nikakvih! Samo pravim vijernicima: brUgodasn Vam dan i noc u Kristu!!! brdusan marko backo - bogunovic br
11358
Dusan Marko Backo-Bogunovic   (77.132.242.***) 2779
   22/10/2007 00:27:00
Hrvati, Bugari i Srbi jedan narod (Sarmati)? br“U Euroazijskom magazinu, njemačkom političko-kulturnom mjesečniku, prof. dr. Wolf Oschlies, stručni suradnik Njemačkog instituta za međunarodnu politiku i sigurnost te njihove prestižne Zaklade za znanost i politiku, objavio je tekst pod naslovom:“Balkanski jezici u EU” brProf. dr. Wolf Oschlies ima pravo, ne samo jezik i porijeklo nam je zajednicko iz danasnjeg Irana: „Skupa smo putovali, isti jezik govorili, izmedju nas se zenili, iste bogove imali, protiv zajednickih neprijatelja ratovali a danas nas dijele granice, ratni savezi bri krscanska vijera: Katolicka i Pravoslavna !!!brbrNasi hrvatski Autori koji ostro napadaju Prof. dr. Wolf Oschlies, brne odgovara im nikako ta usporedba koja je svakako povjesno istinita!brTi isti hrvatski Dr. prof. gaze i preko Ljudskog dostojanstva nasih hrvatskih mucko ubijenih pravoslavaca!brHvale Pavelica i NDH-a za koju se zna da nije mogla biti jedna br “Nezavisna pravna Drzava Hrvatska” brvec dio Hitlerovog i Musollinijevog fasistickog plana!br brRepublika Hrvatska zeli biti dio Europe ? Slijepi smo nazalost jos uvijek na “desno Pavelicevo oko” ! brMjesamo istinu, sanjamo i pricamo bajke – kome?brbrZasto je Tudjman i Co odlucili uzeti 1991 danasnji svijetski naziv nove Republike Hrvatske a ne Paveliceve NDH-a? brPuno toga nije do danas u Hrvatskoj mnogima jasno?brbrMoji u www.hrvatskauljudba.hr objavljeni clanci & Osvrti skupio sam teme iz knjiga, Internetnog portala, novina o povjesti Hrvatske, brBalkana i Europe koje redovno koristim.brPripreman prepis knjige sa ruskog a orginal poklanjam nasombr Bishop Nikanor (Bogunovic) za Australiju i Novi Zeland !brIz porodicnog arhiva Starog Plemena Bogunovica spasio sam od takozvane “Oluje 03. kolovoza 1995” nekoliko vrijednih knjiga,brkoje bi kao kod Hitlera,“nasi hrvatski junaci” predali sigurno vatri.brU Muzeju Vuka Karadjica i Obradovica u Beogradu vidio sam izlozenu istu knjigu (kojom se dokazuje tvrdnja prof. dr. Wolf Oschlies),brstanpanu 100 god. kasnije:brQuelle: Knjiga Stefana Novakovica „Istoria Hrvata, Bulgara i Srba“, Manastiru Kovilj 1794 (samo 5. god. poslje Pariske Revolucije)!brPovijest Hrvatske morat ce se ponovo pisati, na bilo kojem jeziku !br Vas hrvatski pravoslavac Dusan Marko Backo - Bogunovicbr
2779
Hrvatski Uljudbni Pokret   (77.132.170.***) 2635
   5/10/2007 19:58:49
Malo je tih Hrvatskih pravoslavaca koji se ne osjecaju kao "Srbi" - Srbi zive u Srbiji a nasi pravoslavci kod nas u Republici Hrvatskoj. Doslo je vrijeme da i mi oprostimo kao sto ce i drugi da oproste nama. Vrijeme Pavelica je proslo i to je dobro. Netrebaju nam novi ratovi, grobovi, "spremni za Dom" - Bolje je spremni za Evropu! Da nebi bili jednog dana: "Zadnja rupa na svirali" Vas i nas Ambroz Matija Gubec
2635
Dusan Marko Backo-Bogunovic   (77.132.181.***) 2454
   15/9/2007 22:59:12
Von: "Dusan Marko Backo" brGesendet: 10.09.07 12:15:02brAn: sales@iinet.net.aubrBetreff: Za naseg: Bishop Nikanor (Bogunovic) of Australia and New Zealandbrbr brbrStaro Pleme BogunovicibrPorijeklo plemena Bogunovica (malo ljudi zna da je ovo i plemensko ime, a ne samo prezime) je najverovatnije iz danasnjeg podrucja sjeverne Crne Gore, postoji selo Bogunovici (Stara Hercegovina - osvojena od Turaka od strane crnogorske vojske i njihovog poglavara knjaza Nikole u ratovima 1876). brbrBogunovici su dali najveci broj hajduka i vojvoda u ustancima. brbrBranko J. Bokan "OPSTNA SANSKI MOST" (deo I do jula 1941.) u djelu knjige u kojem govori o porodicama koje nastanjuju podrucje Sanskog Mosta, on na sredini stranice kaze: brbr…. Skundrici su se u Lici zvali Bogunovici i rod su sa Kovacevicima, Bundalama, Cveticanima, a svi su se ranije, bru Lici zvali Bogunovici.brbrPrema pricanjima Laze Skundrica, posljednjeg lickog harambase, koji je hajdukovao 16 godina, Skundrici su iz stare Hercegovine. Tamo su ubili bega, pobjegli i naselili se u Bjelajsko polje. Turci saznaju za njih, pa su morali ponovo da bjeze, ovaj put preko Grmec-planine u kraj oko Palanke. ... brUpravo kada je Mletacka istisla Turke iz Dalmacije, brtad je Stojan Jankovic isterao Turke iz Like, brpreseli jedan ogranak u Liku u Vrelo Zrmanje. brTu ih se brzo narodi toliko da su se morali raseljavati i djelom ka Sjevernoj Dalmaciji, te kasnije Bosanskoj Krajini, ...itd. brSvega je bratstva Bogunovica u ovoj oblasti 396 kuca sa 22 prezimena i svi slave Sv. Jovana. brbr U Lici je samih Bogunovica 79 kuca u 8 naselja. Od poznatih su istaknutih ljudi iz ovih grupa rodova: vojvoda iz ustanka 1875-78. Trivun Bundalo iz Hasana i pop Vajan Kovacevic, zadnji licki hajducki harambasa Laza Skundric, i organizator austrijske zandarmerije u Bosni brgeneral Cvjeticanin. brbrKod njih ima najvise sjelosti, borbenosti, ekspanzivnosti i epskog zanosa. brbrNa njima se dadu pratiti nastupi plahovitosti i ubojitosti. brbrPada u oci njihova sposobnost da se prilagode svakoj sredini, brdobri su trgovci, oportuni su u politici i vole vlast po svaku cjenu…….brbrIzrazite su njihove plemenskih osobina, borbenost i rijetke smelosti. brbrPop Mile Bogunovic iz Vrela Zrmanje, Like koji je umro 1915, interniran u Aradu tada Austro-Ugarska od god. 1920 Rumunska!brbr„Nikola Tesla“brUdruzenje pravoslavaca Hrvatske - Vereinigung der Aussiedler orthodoxen Christen Kroatien ausbrNürnberg Deutschland´brc/o D.M. BackobrPostfach 21 04 03brD - 90122 NürnbergbrD.M.Backo@web.debrbrbr br
2454
snezana   (87.228.199***) 1376
   23/4/2007 00:27:06
da li neko zna nesto da mi kaze za lek pbt2,kada i gde ce se prvo pojaviti, unapred zahvalnabrdijasporo javi se
1376
Tanja   (212.200.202***) 1183
   29/3/2007 12:43:13
I mene zanima kada ce se PBT2 naci u prodaji!Mama mi je obolela
1183
zoran vujicic    (87.116.145***) 449
   11/12/2006 06:25:22
proverite kad izlazi lek pbt2 za alchajmerovu bolest u prodaju unapred zahvalni
449
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    10/5/2004
autor Autor
    Milena Milanović
izvor Izvor
    Za internet novine serbske

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbi u svetu rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA
  • Ma - Me... 27308
  • Lj... 7194
  • L... 11044
  • K... 28073
  • J... 24487

  • POSLEDNJIH 10 NASLOVA

    Malesevici
    Opanci.com
    Sminker.rs
    NadjiRestoran.com
    Imovina.net
    Kosovo-Metohija
    Srpska analitika
    Srpska politika
    Novine Toronto
    Centar za samostalni zivot invalida
    Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
    Restoran za venčanja Atos
    Izmedju
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Powered by: < Linkmedia >
    RSS

    Web Stats
    ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
    Srpska Dijaspora