Ma - MeMAGLIC BOGDAN, akademik, naucnik-fizicar, profesor univerziteta. R: 05. 08. 1928, Sombor, Srbija, Jugoslavija. OM: Cvetko; Ivana. FA: s. Sila, dev. Sanders; d. Marko, Ivanka, Roberta. OB: diplomirao 1950. fiziku na Beogradskom univerzitetu; magistrirao 1955. na Univerzitetu u Liverpulu; doktorirao 1959. na Massachusetts Institute of Technology. ZA: Institut za nuklearna istrazivanja - Vinca, Beograd; stariji clan CERN (Evropska organizacija za nuklearna istrazivanja), zeneva; profesor fizike na Univerzitetu Pensilvanija, 1967-68; direktor Nacionalnog udruzenja kompjuterskih analiticara 1972-83; direktor projekta Univerzitetskog istrazivackog centra, Yeda, Saudijska Arabija, 1981-82. DOS: svojim naucno-istrazivackim radom afirmisao se kao svetski ekspert za nuklearnu fuziju; pored svog nastavnog i profesionalnog istrazivackog rada, angazovan u mnogim nacionalnim i medjunarodnim strucnim i dr. udruzenjima i organizacijama, odnosno njihovim delegacijama - clan Zapadnoevropske delegacije na medjunarodnim konferencijama o fizici visokih energija u Dubnu, 1964. i Berkliju, 1966, a delegat SAD na konferenciji u Becu, 1968. i Kijevu, 1970; predsednik Korporacije za visu fiziku u Prinstonu; rukovodilac u Centru za vasionsku tehnologiju u NJu Meksiku; saradnik Americkog udruzenja fizicara; kopredsednik Teslinog memorijalnog komiteta; predsedavajuci Alumni kluba NJu Yerzi pri Institutu za tehnologiju Masacusets; clan nacionalnog upravnog odbora Ripon udruzenja i dr; radi na projektu eliminisanja nagaznih mina; osnivac Srbneta; bio specijalni predstavnik predsednika SAD u Jugoslaviji 1976; autor mnogobrojnih studija i odrzao brojna javna i strucna predavanja i dr. NA: dobitnik priznanja Predsednika SAD Yona Kenedija za otkrice Omega Meson, 1961; odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem za produbljivanje americko-jugoslovenske tehnicke saradnje, 1976; clan SANU; pocasni gradjanin Svajcarske. IM: 1955. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Jovan. PE: Ej, kad sam sinoc isla iz ducana... H: lov, skijanje na vodi, motorni jahting. DO: da. A: zivi u SAD.
MAJTLEND Ledi OLGA, novinar. R: 23. 05. 1944, NJujork, SAD. OM: Rt. Hon. Earl of Landendale; Stanka, dev. Lozanic. FA: s. Robin Haj, advokat; d. Alaster (1972), Kamila (1975), Fergus (1981). OB: zavrsila 1960. skolu Svete Marije i Svete Ane, Abbots Bromley i 1962. Francuski Licej u Londonu. ZA: posle skole 18 meseci radila je u SAD, Kanadi, Meksiku, Gvatemali, Belizeu i El Salvadoru; od 1964. pocinje novinarsku karijeru, kao reporter u vise listova; od 1965. pristupa, kao reporter, Sunday Express-u; 1975-91. kolumnista, a od 1991. slobodni novinar; stalni je saradnik TV i radio programa - Today Programme, Nenjs Night, Any LJuestions, LJuestions Time i dr. i na svim regionalnim kanalima; od 1992. je clan Parlamenta za Sutton and Cheam, Konzervativne Partije. DOS: objavila je publikacije Prvih deset godina Margaret Tacer, 1989. i Vera u porodicu, 1997; vodila je kampanju 1983. za osnivanje organizacije Odbrana porodica i izabrana za predsednicu; predsednica Foruma za odbranu i bezbednost; u svojoj politickoj aktivnosti bila je konzervativni kandidat na izborima 1986. za izborni okrug Holborn and St. Pancras, ILEA elections; parlamentarni kandidat za opste izbore 1987. za Bethnal Green and Stepney; izabrana 1992. za clana Parlamenta za Sutton and Cheam; sve vreme u Parlamentu bila je sekretar Parlamentarne grupe za Jugoslaviju, clan izabranih odbora za pitanja obrazovanja, zdravstva i postupaka, predlagac privatnih zakonskih nacrta: zakona o starateljstvu nad zatvorskim povratnicima i zakona o ofanzivnom oruzju, nacrta zakona o kriminalu mladih 1993. i o zloupotrebama solventnosti 1994; sekretar Ministarstva za Severnu Irsku, odbranu i spoljne poslove; postavljena za sekretara Komiteta za Severnu Irsku, 1996. D: britansko. PR: v. CYE, p. konzervativna. J: engleski i francuski. H: putovanja. A: zivi u Velikoj Britaniji.
MAJCEN FRIC, direktor inostranih programa pomoci u Narodnoj pomoci Stajerske, Austrija. Austrijanac koji saradjuje sa udruzenjima i klubovima Srba u Austriji u vezi sa humanitarnom pomoci ugrozenima u SRJ i dr. podrucjima bivse Jugoslavije. Dolazio je radi donosenja pomoci razlicitih vrsta i utvrdjivanja potreba za odgovarajucom pomoci; posebno saradjuje sa Savezom jugoslovenskih i srpskih zajednica u Austriji i njenim predsednikom, R. zivaljevicem. A: Volkshife 8010 Graz, Sackstrasse 20/1, Austria; tel: 0316/82-91-52; 83-56-22.
MAKARA (MAKAROV) PETAR, ing. elektrotehnike, magistar kompjuterskih nauka, osnivac Srpske mreze. R: 25. 06. 1952, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar; Nevenka, dev. Dimitrijev. FA: s. Lori Feldman, profesor univerziteta; d. Misa (1987), Ivan (1993). OB: diplomirao 1979. na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd; magistrirao kompjuterske nauke na Delaver univerzitetu, SAD. ZA: od septembra 1987. radi na istrazivackom radu u odeljenju za program IBM T. J. NJotson kompanije za istrazivanje u Jorktaunu, SAD. DOS: programiranje orijentisanih predmeta, vesto skriveni programi i sistemi; prvi multimedijalni objekti skriveni u sredini u kojoj se caska; prvi stvarni strucni sistem (Projekat Delaver univerziteta za Dipon kompaniju). Politicka aktivnost: aktivni clan Srpske informativne elektronske mreze (SIEM), osnivac-clan Srpske mreze. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. DO: da. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. SSSS (samo sloga Srbina spasava). J: srpski, engleski, deset kompjuterskih jezika. SL: Sv. Jovan. K: Gorski vijenac, NJegosa. PE: Tamo daleko... H: astronomija. A: Petar NJatson, IBM copmuters, Yorktonjn, NY, USA.
MAKSIMOVIC PETAR, lekar i humanitarni aktivist. Radi na Univerzitetskoj klinici Erasmus u Roterdamu, Holandija, kao lekar-urolog. Veoma se angazovao na prikupljanju humanitarne pomoci za srpski narod, narocito lekova, sanitetskog materijala i tehnickih sredstava za bolnice i dr. zdravstvene i humanitarne institucije. A: Gorslaan 9, 3221 ID Hellevoetsluis, Holand.
MAKSIMOVIC STOJAN, arhitekta. R: 09. 01. 1934, Subotica, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao 1959. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd. ZA: po diplomiranju radio u Urbanistickom zavodu Beograd, u Direkciji za izgradnju Beograda i Agenciji Tak do 1985; vlasnik Arhitektonskog studija u Bostonu. DOS: autor vise primenjenih urbanistickih resenja beogradskih ulica Bulevar revolucije i Vojvode Stepe, dela opstine Vracar, zgrada opstine Novi Beograd (sa B. Jovinom) i u ulici Save Kovacevica; restoran Usce; stambeni objekat na uglu M. Gorkog i Juznog Bulevara; stambeni niz u Sumicama; Kongresni centar Sava; konkursi u Kuvajtu i rad u Kuvajtu. NA: Savezna nagrada Borbe 1977. IM: 1985. A: zivi u Bostonu, SAD.
MALDEN KARL (SEKULOVIC MLADEN), glumac. R: 22. 03. 1914, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Petar Sekulovic, prvi predsednik Americko-srpskog pevackog saveza i Srpskog pevackog drustva Karadjordje u Gariju, SAD; Mini, dev. Sebera. FA: s. Mona, dev. Grejem; d. Mila, Karla. OB: zavrsio gimnaziju, a 1935-38. pozorisnu skolu Gudmen teatra, Cikago. ZA: pozorisni i filmski glumac - radio u mnogim pozoristima i najpoznatijim filmskim kucama. DOS: ostvario mnoge pozorisne i filmske uloge, za koje je dobio najvisa priznanja, ukljucujuci Oskara, najprestiznije filmsko priznanje; prvi film, Bumerang, snimio je 1947, i do sada je igrao u vise od 60 filmova i TV serija - Pakao Montezume i Tramvaj zvani zelja 1950, Na vodenom frontu 1954, Drvo za vesanje 1959, Jednooki Yek 1961, Paton 1970, Iza kulisa 1978; izmedju ostalih, i glavnu ulogu u koprodukcionom filmu Suton, rezija G. Paskaljevica, snimljenom u Jugoslaviji, 1980; igrao glavne uloge u TV serijama Ulice San Franciska i Skag, o Srbima u Americi; aktivan u drustvenom, sportskom i kulturnom zivotu sredine - od rane mladosti pevao u crkvenom horu, igrao kosarku i bavio se lakom atletikom u srednjoj skoli i Gariju; prva pozorisna uloga u Zlatnom decku 1938, NJujork; za vreme Drugog svetskog rata sluzio u Ratnom vazduhoplovstvu SAD; bio predsednik Udruzenja americkih glumaca, Holivud; ucesnik u dr. aktivnostima kulturnog i drustvenog zivota. NA: 1950. dobio Nagradu Donaldson i Nagradu kritike, a 1951. Oskara za sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani zelja. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: engleski. SL: Sv. Georgije. DO: da. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.
MALENIC STEVAN, slikar. R: 15. 01. 1938, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: zavrsio 1964. elektrotehniku u Beogradu. DOS: svoja slikarska dela izlagao na samostalnim izlozbama, odrzavanim od 1977. u Minhenu, Parizu, Sarajevu, Kelnu; ucestvovao na grupnim izlozbama u Parizu, Antibu, Brislu, kao i na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Beogradu. IM: 1967. A: 75019 Paris, 101. Bl, Rochechaure, France.
MALRUNI MILA, rodjena PIVNICKI, 1953, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: dr Dimitrije Pivnicki, dugogodisnji predsednik Srpske narodne odbrane u Montrealu i Crkveno-skolske opstine Svete Trojice; Bogdanka. FA: s. Brian Mulroney, politicar, bivsi premijeri Kanade; d. Benedikt, Marko, Nikola, Karolina. DOS: prema recima g. Malrunija, u njegovoj kuci se govori na vise jezika, pa i srpski; ima aktivan odnos prema srpskoj zajednici u Kanadi; sa suprugom, premijerom, ucestvovala i na odgovarajucim manifestacijama srpske zajednice, kao sto je masovno okupljanje na Srpski dan i sl; clan uprave Fondacije mira, koja se angazovala humanitarnim akcijama, narocito za prikupljanje pomoci deci sa prostora koji su bili zahvaceni ratnim sukobom u bivsoj Jugoslaviji. A: zivi u Kanadi.
MALJKOVIC VIDA - videti pod SIMIC.
MALJKOVIC PETKOVIC DJURO, pesnik, aktivista srpske dijaspore. R: 1949, Backi Brestovac, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija; Boja. FA: bivsa s. Katica; d: Suzana, student, Milica, ucenica i Danica, ucenica; sad. s. Suzan, poreklom Francuskinja iz Kvebeka. DOS: vrlo aktivan u drustvenom i kulturnom zivotu srpske zajednice - dugotrajno je, sa jos jednim Srbinom, strajkovao gladju, u znak protesta protiv sankcija nametnutih srpskom narodu, pred zgradom predstavnika Ujedinjenih nacija u Montrealu; jedan od osnivaca Udruzenja Desanka Maksimovic i dugogodisnji sekretar tog Udruzenja; pesme pise od rane mladosti; ucestvovao na konkursima poezije i objavljivao pesme u somborskim listovima; po dolasku u Kanadu, pesme su mu izlazile u vise etnickih listova na srpskom jeziku, u casopisima matica iseljenika, u Knjizevnoj reci i dr. casopisima u Jugoslaviji; pesme su mu zastupljene u nekoliko zajednickih zbirki poezije objavljenih u Kanadi i SAD, kao i u knjizi Od srca do zavicaja, u izdanju krusevacke Bagdale i Matice iseljenika, posvecene 90-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 10-godisnjice postojanja Udruzenja koje nosi njeno ime; zastupljen i u antologiji Reci stihom okovane, posvecenoj 100-godisnjici rodjenja Desanke Maksimovic i 20-godisnjici postojanja istoimenog udruzenja; objavio samostalnu zbirku poezije u izdanju Interpresa, 1998. A: zivi u Kanadi.
MAMULA MILANKA, poslovna zena i pisac. R: pocetkom 50-ih u Portorozu, Jugoslavija (sada Slovenija). FA: s. Nikola Mamula, poslovni covek. OB: osnovnu i srednju skolu zavrsila u Beogradu; diplomirala na Visoj spoljnotrgovinskoj skoli, Beograd. DOS: partner je i saradnik svog supruga; bavi se pisanjem - njen roman Crveni biznismen, o srpskom poslovnom svetu u Italiji i inostranstvu, objavljen je 1997. u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.
MAMULA NIKOLA, poslovni covek. Svoju poslovnu karijeru poceo je u Beogradu, a nastavio u Svajcarskoj i Italiji; u poslovnim je kontaktima, pored ovih zemalja, i sa poslovnim krugovima Pariza, Londona, Moskve i drugih gradova, ne samo Evrope, vec i Amerike i drugih kontinenata. Rukovodi predstavnistvom svajcarske spoljnotrgovinske firme Ziton trade a.g. u Milanu; radi na projektu otvaranja prve ekspoziture Snjiss Bank Corporation u Beogradu. A: zivi u Milanu, Italija.
MANDARIC MILAN, poslovni covek i sportski funkcioner. R: u Novom Sadu, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Gordana, d. Jasmina i Aleksandra. DOS: rukovodio industrijskom firmom; osnivac i vlasnik vise firmi - Lika Corp., Sanmina Corp., San Jose Earthljuakes; veoma aktivan u Americkoj fudbalskoj reprezentaciji (N. American Soccer League) i clan vrhovnih rukovodecih tela Federacije; bio jedan od organizatora Svetskog prvenstva '94; bio clan Komiteta za profesionalni fudbal u Americkoj fudbalskoj federaciji; zalagao se za povratak jugoslovenske fudbalske reprezentacije u medjunarodna takmicenja i ukidanje zabrana zbog sankcija. A: zivi i radi u SAD.
MANDIC ALEKSANDAR, reditelj i profesor. R: 23. 10. 1945, Beograd, Jugoslavija. OM: Danilo, Danka, dev. Gulan. FA: d. Danilo (1985). OB: diplomirao 1971. i magistrirao 1985. na Akademiji za pozoriste, film i radioteleviziju, Beograd; prakticno se usavrsavao u velikim TV mrezama u NJujorku 1982. ZA: od 1969. je slobodni umetnik reditelj televizije, filma i pozorista; od 1971. profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd; gostujuci profesor na UCLA 1983/84; od 1992. profesor Nenj York University. DOS: rezirao vise od 700 poznatih TV programa i serija i snimao dokumentarne i igrane filmove, izmedju ostalih, dugometrazni Licne stvari 1979; dokumentarni program 100 minuta o Kosovu 1981; dokumentarna serija Goli zivot, 1990; zatim TV adaptacije Nusicevog Pokojnika, pozorisnih predstava Krivica, Tako je govorio Broz i dr; rezirao u pozoristu. NA: nagrada na Festivalu dokumentarnog i kratkometraznog filma, Beograd, 1970; Specijalna nagrada zirija na Festivalu u Oberhauzenu, 1972; Nagrada Kokana Rakonjca, Pula, 1979; Specijalni gran pri na Konkursu evropskih reditelja muzickih programa, 1976; Plaketa TV Beograd za doprinos razvoju televizije. IM: 1991, r. politicki. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, sluzi se francuskim i nemackim. SL: Sv. Nikola. K: Seobe, Crnjanskog. H: plivanje, trcanje, literatura. DO: da. A: 221 NJ 14 Str. #1C, Nenj York, N.Y. 10011, USA.
MANDIC LJUBINKO, nastavnik u penziji. R: 21. 12. 1932, Santovo Madjarska. OM: Marko; Mileva, dev. Pataric. FA: s. Smilja, dev. Putnik, penzioner; d. Predrag, novinar, doktor nauka. OB: uciteljska skola, Budimpesta, 1952; Visoka nastavnicka skola, Pecuj, 1970. ZA: ucitelj osnovne skole u mestu Katolj, 1952-63; nastavnik osnovne skole u mestu Kacmar, Madjarska, 1963-94. DOS: poznat po predanom radu kao kulturni i javni radnik, cije je stvaralastvo umnogome doprinelo ocuvanju i afirmaciji kulturnih dobara srpskog naroda; pored intenzivnog bavljenja izvornim folklorom, uspesno se bavi i literarnim stvaralastvom u oblasti drame - pise jednocinke za decu, koje se jos uvek uspesno izvode; najpoznatije su Gorke jabuke, Nas mili maternji jezik, Zemlja Tandarija. NA: Nagrada za istaknuti pedagoski rad, 1983, kao i Nivo nagrada, 1994. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: dela o srpskoj istoriji. PE: Sto se bore misli moje...H: povrtarstvo. A: 6455 KATYMÁR, Jókai u. 17., Hungary.
‘
MANDIC MILAN, poslovni covek, predsednik Australijsko-srpske federalne privredne komore. Australijski biznismen srpskog porekla; vlasnik lanca oko 60 restorana brze hrane (picerija); direktor prve srpske televizije u Australiji; osnivac i predsednik australijsko-srpske privredne asocijacije - Australijsko-Srpske federalne komore - koja je registrovana u sastavu Privredne komore Australije i koja je 1997. otvorila svoje predstavnistvo u Beogradu; zalaze se za razvoj saradnje privrede dveju zemalja i posebnu ulogu u tome pridaje australijskim privrednicima srpskog porekla. A: zivi u Australiji.
MANDIC MILORAD, lekar, humanitarni aktivist. R: 19. 01. 1933, Trnava kod Cacka, Srbija, Jugoslavija. OM: Milan; Milka, dev. Protic. FA: s. Lenka, dev. Simitovic, nastavnica muzike; d. Olivera (1964), sekretarica, Robert (1966), dr med. lekar i Jasmina (1977), student. OB: Studije medicine - aproracija, 1959, Zagreb; specijalizacija ginekologije, Tubingen, Nemacka. ZA: 1969-70. referent za klinicko ispitivanje lekova, u firmi Merck Darmstadt; od 1971. samostalan ginekolog u privatnoj praksi; 1990-98. predsednik Jugoslovensko-nemackog medicinskog drustva. DOS: za vreme njegovog predsednickog mandata u Jugoslovensko-nemackom medicinskom drustvu, prikupljeno je i poslato u domovinu humanitarne pomoci u vrednosti od 10 mil. DEM. IM: 1964, r. specijalizacija. D: jugoslovensko i nemacko. PR: n. srpska. J: srpski, nemacki i sluzi se engleskim. SL: Sv. Luka. K: Jugoslaviju niko nije branio, dr M. Sekulic. PE: Sumadijo, rodni kraju... H: turizam, skijanje. DO: da. A: Havelstr. 7, 35260 Stadtallendorf, Deutschland.
MANDIC NENAD, naucni istrazivac i pronalazac. R: u Jugoslaviji - blizak rodjak Nikole Tesle, po majcinoj liniji. OB: diplomirao hemiju na Beogradskom univerzitetu; magistrirao u Cikagu, a doktorirao na Aston univerzitetu u Birmingemu, V. Britanija. ZA: predsednik industrijske firme HBM Electro Chemical and Engineering Co., Cikago, SAD. DOS: svojim prakticnim i teorijskim radom afirmisao se kao vodeci svetski strucnjak za dekorativnu i funkcionalnu galvanizaciju; svoja istrazivanja, posebno specijalne metode galvanizacije, obavlja i prakticno prvo ispituje u svojoj firmi koja se bavi poslovima galvanizacije; doktorska disertacija je odbranjena na tom polju - Mehanizam deponovanja hroma pod nestacionarnim rezimima; autor je vise od 50 naucnih radova i 13 patenata; clan je i predsednik jednog komiteta Americkog drustva za galvanizaciju i clan Medjunarodnog drustva za elektrohemiju, Nacionalnog udruzenja za unapredjenje nauke, Americkog elektrohemijskog drustva; izborni je clan britanskog Instituta za obradu metala. NA: dobitnik je nagrade Americkog elektrohemijskog drustva (AESF) 1991. i '95. i nagrade za naucna dostignuca 1998. koju dodeljuje Americko drustvo za galvanizaciju, cija je dodela podrzana od vise americkih i stranih univerziteta i naucnih institucija. IM: 1971. A: zivi u Cikagu, SAD.
MANDIC PREDRAG, novinar. R: 29. 12. 1964, Segedin, Madjarska. OM: LJubinko; Smilja, dev. Putnik. FA: s. Janja, dev. zivkovic, profesor gimnazije. OB: diplomirao 1989. na Filozofskom fakultetu Lorand Etves, Budimpesta; doktorirao 1994. na istom fakultetu. ZA: od 1989-90. asistent na Visoj uciteljskoj skoli u Baji; 1990-93. asistent na Univerzitetu Atila Jozef u Segedinu; od 1993. novinar Madjarskog radija Pecuj. DOS: u doktorskoj disertaciji na temu Nadimci obradio je turcizme, hungarizme i germanizme kod Bunjevaca u Kacmaru; radio je na ostvarivanju programa Fondacije Milos Crnjanski; kao novinar, uredjuje i emituje programe na srpskom jeziku u Radio Pecuju, istovremeno u Srpskim narodnim novinama (Budimpesta) objavljuje mesecno po 20 tekstova, obuhvatajuci, pri tome, najaktuelnije dogadjaje iz oblasti kulturne i drustvene svakodnevice Srba juzne Madjarske; intervjuisao veci broj madjarskih i drugih uglednih licnosti. NA: dobitnik je Pohvalne povelje, 1982; Svetosavska povelja za rezultate na sirenju kulture i na polju informisanja. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. SL: Sv. Sava. K: Na Drini cuprija i Ilustrovana istorija Srba. PE: Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce moje ostade. H: citanje, srpska muzika i dokumenti o Sv. Savi. A: 7621. Pécs, Szt. Mor u. 1, tel: 36-72-210-666.
MANOJLOVIC PREDRAG MIKI, glumac. R: 05. 04. 1950, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ivan, glumac; Zorka, glumica. FA: kci Carna (1980). OB: maturirao 1968. u 11. gimnaziji, Beograd; diplomirao 1972. u klasi profesora M. Maricica na Akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju, Beograd. ZA: bio glumac u pozoristu B. Buha, Beograd; tokom 1973-93. clan Drame Narodnog pozorista, Beograd; glumac u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. DOS: igrao zapazene uloge u pozorisnim predstavama i filmovima u zemlji i inostranstvu; igrao je u pozoristima Pariza, Nansija, Londona, Varsave, Budimpeste, Ulma, Trsta, Bukuresta, Bratislave i tokom 1986-87. u Rojal Sekspir Teatru u predstavi Mahabharata; na domacoj sceni istakao se ulogama u Galebu, Kaliguli, Kad su cvetale tikve, Sirano de Berzerak, Hrvatski Faust, Baal, Cekajuci Godoa, Zlocin i kazna, Ricard treci i dr; posebno se istakao u domacim filmovima - igrao je glavne uloge u Samo jednom se ljubi, Otac na sluzbenom putu (Zlatna palma u Kanu), znacajne uloge u Nesto izmedju, Vreme cuda, Tango Argentino, Jagode u grlu, Za srecu je potrebno troje, Podzemlje, Crna macka, beli macor, Rane; tokom 1993-97. snimio je u inostranstvu (Francuska, Italija, Makedonija) sest filmova - Artemizija, Yipsi meyik, Kineski portret, Mesar i dr. NA: dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za 1979; gran prija Mediterana, Valensija, i gran prija Cele kula 1981; Zlatnolovorovog vijenca na MES-u, Sarajevo, 1983; dve Zlatne arene, Pula, 1983. i 1985; dve Zlatne klape, 1981. i 1986; Sterijine nagrade, 1985; dve nagrade Car Konstantin Nis, 1985. i 1995; nagrade Teatra iz Rura, 1989; Zlatni golem, Prag, 1995; Zlatnog delfina, Peskara, 1995; Nagrade za najbolju musku ulogu 1995. na Festivalu u Bastiji. IM: 1993. J: srpski, francuski, engleski. DO: da. A: zivi u Parizu, Francuska.
MANCIC VLADA, pesnik. R: Izvor kod Nisa, Srbija, Jugoslavija. OM: otac svestenik. OB: zavrsio Ekonomsko-komercijalnu skolu u Valjevu; studirao knjizevnost na Beogradskom univerzitetu; zapoceo teoloske studije u Italiji. ZA: otisao posle Drugog svetskog rata u Nemacku, pa u Australiju, gde i sada zivi. DOS: poceo da pise pesme posle duzeg prebivanja u inostranstvu, u relativno poodmaklom zivotnom dobu; neke od njegovih pesama objavljivane su u vise knjizevnih casopisa u Beogradu i Sarajevu; objavljena mu je 1983. samostalna pesnicka zbirka u Australiji; dobitnik je prve Vukove nagrade, 1980. i prve NJegoseve nagrade, 1982. u Australiji. A: zivi u Adelaidi, Australija.
MAODUS MIRJANA, akademska slikarka. R: 1942, Medak kod Gospica, Jugoslavija(sada Hrvatska). OB: studirala slikarstvo u Frankfurtu, Nemacka i Veneciji, Italija, a diplomirala 1972. u Parizu, Francuska. DOS: slika i izlaze svoja ostvarenja na grupnim i samostalnim izlozbama; prvi put je izlagala kao student 1972. na grupnoj izlozbi, da bi vec 1973. imala prvu samostalnu izlozbu; izlagala u Veroni, Milanu, Bresi, Italija, zatim u Parizu, pa u Tokiju; u pocetku je pripadala grupi italijanskih slikara Makijoli, koji su poceli da svoje radove salju i u Japan; tako su se i njene slike pojavile u toj zemlji, gde je prvu izlozbu imala 1975, a 1978. sklopila prvi ugovor sa japanskim galeristima o izlaganju svojih slika; vec duze vreme zivi u Japanu, gde slika i izlaze; clan je poznate grupe slikara Sadjicu, u Tokiju; aktivna je u drustvenom zivotu srpske zajednice u toj zemlji, ciji se pripadnici okupljaju oko Kluba Jugoslovena; prikupljala je, zajedno sa drugim pripadnicima srpske dijaspore u toj dalekoistocnoj zemlji, materijalnu i novcanu pomoc, pretezno za decu u otaybini. A: zivi u Tokiju, Japan.
MARGULIS ALEKSANDAR, profesor univerziteta i akademik. R: 31. 03. 1921, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: dr Rafailo Margulis. FA: s. Hedviga Hricak-Margulis, univerzitetski profesor radiologije na University of California, San Francisko, SAD. OB: doktorirao 1950. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, SAD. ZA: tokom 1963-89. sef Radioloskog odeljenja Medicinskog fakulteta Kalifornijskog univeziteta u San Francisku; 1989-93. zamenik rektora-prorektor istog univerziteta; od 1993. do sada profesor radiologije na istom Univerzitetu. DOS: autor vise knjiga i velikog broja clanaka o gastrointestinalnoj radiologiji i magnetnoj rezonanci; dobitnik sedam pocasnih doktorata - univerziteta u Marselju, Tuluzu, Monpeljeu, Luvenu, Minhenu i Karolinskog i Medicinskog fakulteta Viskonsin; pocasni je clan mnogih evropskih i azijskih radioloskih udruzenja; clan Medicinskog instituta Nacionalne akademije nauka SAD, Srpske akademije nauka i umetnosti (izabran 1988.) i Ruske akademije medicinskih nauka. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, francuski, nemacki, italijanski, srpskohrvatski. SL: Sv. Nikola. A: zivi i radi u SAD.
MARIANOV BATA MIODRAG, likovni umetnik. R: 23. 04. 1943. Temisvar, Rumunija. OM: Lazar; Jelena, dev. Bogunovic. FA: s. Fulga, rodj. Georgiu, dizajner; d. Branko (1976), student i Vladimir (1978), ucenik. OB: Gimnazija u Temisvaru, 1961, Likovna akademija N. Grigoresku, odsek vajarstvo, Bukurest, 1970. ZA: profesor likovnog vaspitanja u Temisvaru i Bukurestu, clan Udruzenja likovnih umetnika Rumunije (1971-84.); kao slobodni umetnik pocinje da radi u Francuskoj i Nemackoj, od 1984. do danas. DOS: 14 samostalnih, 20 grupnih i eksperimentalnih izlozbi, ucesnik 15 simpozijuma i drugih umetnickih manifestacija u Rumuniji, Jugoslaviji, Italiji, Nemackoj, Bugarskoj, Kanadi, Francuskoj, Luksemburgu, Spaniji, Andori, Poljskoj i SAD; DO: da. D: nemacko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, madjarski, nemacki, francuski i italijanski. SL: Sv. Jovan. PE: starogradske. H: astronomija. A: Bata Marianov, Budhauer-Sculptor, Günthersburgelle 3, 60316 Frankfurt M. 1 Deutschland, tel: 069-44-97-62 , 069-4950-782, fax: 069-550959.
MARINKOVIC DJORDJE, poslovni covek i izdavac. R: Srbija, Jugoslavija. ZA: poslovni covek u oblasti gradjevinarstva; vlasnik lista Srpski glas. DOS: aktivan u drustvenom zivotu srpske dijaspore u drzavi Viktorija, Australija; predsednik Srpskog nacionalnog saveza za tu drzavu; pokrenuo 1990. godine politicko-informativno i komercijalno glasilo Srpski glas, ciji je vlasnik i izdavac; list se stampa na srpskom jeziku, cirilicom i izlazi dva puta nedeljno (utorak i petak) u Melburnu u tirazu vise od 10.000 primeraka, ali objavljuje i tekstove na engleskom jeziku. A: zivi i radi u Melburnu, Viktorija, Australija.
MARINKOVIC ILIJA, violinista. R: 01. 07. 1980, Zemun, Srbija, Jugoslavija. OM: Radoslav, sofer; Nada, dev. Mitrovic, domacica. OB: zavrsio tri razreda osnovne skole u Beogradu, a od cetvrtog do osmog u Becu; student Muzicke akademije, Bec, kod prof. Mihaela Fisenslagera. DOS: svira od najmladjih dana, nastupio kao solista sa sedam godina, svirajuci Vivaldija sa Beogradskim filharmonijskim orkestrom, a sa devet godina bio je pobednik na republickom i saveznom takmicenju mladih muzicara; upisao se sa devet godina - kao najmladji student na becku Muzicku akademiju; svirao sa vise orkestara u Italiji, Francuskoj, Nemackoj, SAD i Jugoslaviji; uzeo ucesca u mnogim koncertima organizovanim od UNESKO-a i proglasen 1997. UNESKO-vim umetnikom za mir, sa statusom diplomate; igrao u filmu Emira Kusturice Underground koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu, 1995. NA: dobitnik prve republicke i savezne nagrade za mlade muzicare 1989; druge nagrade na Medjunarodnom Mocartovom takmicenju 1992, zeneva; priznanje godine - Mladi talenat koji najvise obecava; nagrade Bravo, bravissimo, Milano; prva nagrada na takmicenju u Gracu i dr. priznanja. IM: 1989, r. stipendija i skolovanje. D: jugoslovensko i austrijsko (pocasno). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, engleski, ruski. SL: Sveta Petka. H: tenis, borilacke vestine, bilijar. DO: da. A: Hugogasse 2B/12/4 A-1110 - NJien, Austria.
MARINKOVIC MARKO, lekar i aktivista u srpskoj dijaspori. R: 16. 04. 1935, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: srednju skolu zavrsio 1953, a Medicinski fakultet 1960. u Sarajevu; doktorirao na Medicinskom fakultetu, Sidnej, Australija. ZA: radio od 1961-65. kao lekar u Sarajevu i Srebreniku; 1965. se iselio u Australiju; od 1969. ima sopstvenu lekarsku praksu u Sidneju. DOS: aktivan u drustvenim, kulturno-sportskim i crkvenim poslovima srpske zajednice u Australiji - osnivac i koordinator srpskog etnickog radio programa 2E A; jedan od osnivaca australijsko-jugoslovenskih socijalnih centara u NJutonu i Kabramati; clan je uprava FK Jugal i FK Avala; predsednik Crkveno-skolske opstine Sv. Arhidjakon Stevan; dugogodisnji clan i potpredsednik Eparhijskog odbora Australijsko-Novozelandske eparhije Srpske pravoslavne crkve; jedan od osnivaca Udruzenja Sv. Sava; kao covek koji uziva i ugled u australijskoj sredini, biran za clana i predsednika Saveta Etnickih zajednica Novog Juznog Velsa; aktivan i u dr. oblastima. NA: odlikovan je Ordenom britanske krune i Ordenom Sveti Sava. IM: 1964. A: zivi u Sidneju, Australija.
MARINKOVIC MATEJA, violinista i profesor Kraljevske muzicke akademije, London. R: 1961, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao i magistrirao violinu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dejana Mihailovica; usavrsavao se na Gildhol skoli za muziku u Londonu, kao stipendista Fondacije Majre Hes i Britanskog saveta, gde je stekao diplomu koncertanta. ZA: bio profesor violine na Visokoj skoli za muziku i dramu Gildhol, London; profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji, London. DOS: njegova koncertna aktivnost obuhvata turneje po bivsem Sovjetskom Savezu i Cehoslovackoj, kao i po Austriji, Spaniji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Jugoslaviji; kao solista nastupao u svetski poznatim koncertnim dvoranama, kao sto su Royal Albert Hall, Barbican Hall, South Bank Centre i dr; njegova medjunarodna violinisticka karijera afirmisana je na vise medjunarodnih takmicenja, medju kojima su Mikelandjelo Abado i Rodolfo Lipicer u Italiji, Karl Fles u Londonu; snimio za Cirrus, Collins Classics i ASV vise kompakt diskova, pored ostalog, resital virtuoznih komada, sve Isaijeve i Bahove solo sonate, kompletnog Snitkea za violinu i klavir, Metnera za violinu i klavir i prvi snimak svih preludijuma i fuga Maksa Regera; snimao i nastupao za BiBiSi, RAI i radio-televizijske kuce Jugoslavije, Spanije i Rusije; pored intenzivne koncertne aktivnosti radi i kao profesor na Kraljevskoj muzickoj akademiji u Londonu, gde vodi sopstvenu klasu studenata, a neki od njegovih ucenika vec sticu visoka priznanja u svetu, sto ga cini jednim od vodecim svetskih pedagoga u ovoj umetnosti; NA: osvojio Prvu nagradu na takmicenju Nikanor Sabaleta u Spaniji; pocasni je clan Kraljevske muzicke akademije. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.
MARINKOVIC RADOVAN, vazduhoplovni mehanicar, osnivac udruznja Srba vazduhoplovaca u svetu. R: 28. 07. 1946, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladan; Olga, dev. Susic. FA: s. Zornica, dev. Mitrovic, medicinska sestra; d. Danilo (1978), student; Ivan (1981), ucenik gimnazije; Olga (1984), ucenica gimnazije. OB: zavrsio 1963/64. Skolu ucenika u privredi, Kraljevo, a 1991. Tehnicki koley, Sidnej. ZA: radio sest godina kao dizel mehanicar u Kablaru, Kraljevo; 17 godina radio kod vise firmi u Melburnu, Sidneju, na Novoj Gvineji, Indoneziji; 11 godina avio-mehanicar u LJuantas Airnjays, Sidnej. DOS: aktivno radi na prikupljanju i povezivanju Srba u Australiji, medjusobno i sa ljudima u otaybini; posebno nastoji da organizuje Srbe na profesionalnoj osnovi - inicirajuci osnivanje udruzenja Srba vazduhoplovaca u svetu i udruzenja Srba aviomehanicara vazduhoplovnih kompanija LJuantas i Ansett; ucestvovao na Medjunarodnom kongresu aviomehanicara 1997, Beograd, u svojstvu specijalnog gosta, kao i na proslavi 70 godina Srpskog vazduhoplovstva odrzanog u Beogradu; aktivan u borbi za objektivno prikazivanje Srbije i Srba u zbivanjima na prostorima bivse Jugoslavije; aktivan u humanitarnim aktivnostima, davalac pomoci, organizator prikupljanja i sam cest donosilac pomoci u zemlju; clan humanitarnog udruzenja Pravoslavna sloga, Beograd; predan clan srpske pravoslavne crkvene zajednice, obilazi srpske manastire. IM: 1970. D: srpsko/jugoslovensko i australijansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i engleski. SL: Sv. Luka (oceva), Sv. Jovan (majcina) i Sv. Ilija Gromovnik (slava srpskih vazduhoplovaca). K: Pokrstenje Srba. PE: Pokajanje Srba. H: civilna avijacija. DO: da. (35 puta). A: 46 High St. Mascot 2020 Sydney, Australia.
MARJANOVIC JAKOV, zeleznicar u penziji, aktivista srpske zajednice u Adelaidi. R: 1916, s. Lukocrevo kod Novog Pazara, Srbija, Jugoslavija. FA: sin Kosta, snaha Rada, unuk Stefan. ZA: tokom Drugog svetskog rata zarobljen 1941. - logoras br. 92.118; posle rata nije se vratio u zemlju, vec emigrirao u Australiju; u pocetku ziveli od socijalne pomoci i radili najteze fizicke poslove na seci secerne trske, sume, izgradnji pruga i puteva i sl; radio na zeleznici 31. godinu. DOS: ugledan clan srpske zajednice u Adelaidi; aktivan u drustvenom, kulturnom i crkvenom zivotu dijaspore; posebno se angazovao u izgradnji crkve, u pomaganju rada srpskih udruzenja i klubova. A: zivi u Adelaidi, Australija.
MARJANOVIC-SLAVENSKI IVAN, filolog, pesnik, slobodni novinar. R: 02. 06. 1945, Hrgovi Donji kod Brckog, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: osnovnu skolu ucio u Ilaci i Privlaci, gde je proveo detinjstvo; srednju skolu zavrsio u Vinkovcima i Osijeku; diplomirao hrvatski/srpski jezik i knjizevnost u Osijeku; po odlasku u Cikago, SAD, studirao engleski jezik na Univerzitetu Roosvelt, a magistrirao jugoslovensku knjizevnost na Cikaskom univerzitetu. ZA: radio kao pedagog, socijalni radnik, bibliotekar, bankarski sluzbenik, televizijski spiker i slobodni novinar. DOS: pise poeziju i prozu, kao i novinarske priloge; kao slobodni novinar saradjivao sa mnogim listovima u bivsoj Jugoslaviji i u etnickoj stampi u SAD i Kanadi; pesme pise na hrvatskom ili srpskom i na engleskom jeziku, objavljivao ih je u mnogim listovima i casopisima u bivsoj Jugoslaviji i u Americi; zastupljen u nekoliko zajednickih zbirki poezije, ukljucujuci knjigu Od srca do zavicaja, izd. krusevacke Bagdale, povodom 90. rodjendana Desanke Maksimovic i 10 godina postojanja Udruzenja koje nosi njeno ime, i u antologiji Reci stihom okovane, izd. Srpske nacionalne akademije, Toronto i Matice iseljenika Srbije, Beograd, 1998, godini (u znaku Desanke Maksimovic); osnovao 1978. literarnu sekciju Desanka Maksimovic pri nekadasnjem Jugoslovensko-americkom klubu u Cikagu i vodio je dok se nije odselio; objavio samostalne zbirke pesama - Casa vedrog stola, Osijek, 1968; Odisej sa Atlantika, Mjesecina nad vodenicom, Matica iseljenika BiH, Sarajevo, 1986; knjigu proze Preko dvije medje; KIC Privlacnica, Privlaka, 1989; zbirku pesama na engleskom Angels, don't Cry..., posvecenu zrtvama gradjanskog rata na prostorima bivse Jugoslavije, izdao je sam, 1995; u stampi su mu zbirke Sijaci sunca i preljubnici i Broncani topoti. IM: 1968. PR: n. hrvatska. A: zivi u Juznoj Kaliforniji, SAD.
MARJANOVIC HUAN, rodjen u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. U Argentini pokrenuo i sam finansirao radio-cas za nase iseljenike na severu Argentine i na druge nacine ucestvuje u drustvenom zivotu dijaspore. A: zivi u Argentini.
MARKOV SVETOZAR, profesor i knjizevnik. R: 20. 06. 1943, Dinjas, Rumunija. OM: zivanko; Vukosava, dev. Lukic. FA: s. Radojka, dev. Rajic, visa medicinska sestra. OB: zavrsio Osnovnu skolu 1957. u Srpskom Semartonu, Srednju skolu 1961. u Temisvaru, diplomirao 1966. na Filoloskom fakultetu, Bukurest. ZA: tokom 1966-74. profesor, Osnovna skola, Dinjas; 1974-90. profesor, Banatski koley, Temisvar; od 1990. profesor, Srpska gimnazija Dositej Obradovic, Temisvar. DOS: objavljene knjige: Becarac, 1982. i Svatovac, 1983, koautor, Bukurest, izbor iz srpskog folklora; Mala scena, antologija dramskih tekstova, 1983; Iz sela u selo, grupa autora, napisao monografiju sela Dinjas, 1984, a u izdanju iz 1985. monografiju sela Parac; Visebojni mostovi, kolektivna zbirka pesama, 1986; Neocekivani kraj, kolektivna zbirka proze za decu, 1986; koautor uybenika - Citanka i gramatika (V, VI, VII, VIII razred), Srpska knjizevnost (XI razred) i Srpska knjizevnost (XII razred). D: rumunsko. PR: n. srpska, v pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: Ivanjdan. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Santa Maria della Salute, Laze Kostica. H: fotografija, filmiranje video kamerom. A: 1900 Timisoara, Aleea Muzicii Nr. 2, Et. II, Sc. B, Ap. 5, Zup. Timis, Romania.
MARKOVIC BRAMER ALEHANDRO, generalni direktor nacionalna aviokompanije Argentine. Rodjen u Beogradu, Srbija, Jugoslavija. Govori srpski, spanski. Zalagao se za uspostavljanje saradnje sa JAT-om. A: zivi i radi u Buenos Airesu, Argentina.
MARKOVIC VOJIN, pisac - izdavac. R: 21. 06. 1930, Svileuva, Srbija, Jugoslavija. OM: Milorad; Julijana. FA: s. Ivona, dev. Para, medicinska sestra. OB: diplomirao 1956. na Filozofskom fakultetu, Beograd; 1974. na Institute of Broncast Art, Cikago; 1979. Columbia College, Cikago. ZA: 1956-62. je profesor srpskohrvatskog jezika i knjizevnosti, Medicinska i Poljoprivredna skola i gimnazija, Valjevo; 1962-64. izdavac, Dom stampe, Beograd; 1964-68, profesor knjizevnosti, Deseta beogradska gimnazija. DOS: autor je vise romana, drama i resitala; San na Konvej Roudu, stampan je 1989, Saputanja andjela 1990. i Kobjeta 1991, svi u izdanju Decjih novina, Gornji Milanovac; Tri srpske glave, hronika iz poslednjeg rata na tlu bivse Jugoslavije, u izd. Drustva Srpska Krajina; kanadska izdavacka kuca Komonnjelt Publishing prevela je i izdala 1996. roman Saputanje andjela; roman Rat bez kraja objavljen je 1996. u NJujorku, po kome se snima igrani film o potresnoj drami koja se odigrala u Bosni; njegove drame i resitali su igrani u Valjevu, Beogradu, Parizu i dr. gradovima. D: jugoslovensko-srpsko i americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski. DO: da. A: 85 Virginia St., Crystal Lake, Il. 60014, USA.
MARKOVIC DANILO, profesor univerziteta, clan vise stranih akademija nauka, ambasador. R: 30. 06. 1933, Dol kod Bele Palanke, Srbija, Jugoslavija. OM: zivojin; Hristina dev. Kostic. FA: s. LJiljana Slovic, profesor univerziteta; d. Nebojsa (1956), lekar-stomatolog, Vesna Milojevic (1960), sociolog-asistent, Dusan (1986), ucenik. OB: diplomirao 1958. na Pravnom fakultetu, Beograd; doktorirao 1965. iz oblasti sociologije na Ekonomskom fakultetu, Beograd. ZA: 1960-70. asistent i docent na Pravno-ekonomskom fakultetu, Nis; 1970-74. vanredni profesor i dekan Ekonomskog fakulteta, Nis; od 1974. redovni profesor Fakulteta politickih nauka, Beograd, sef katedre i smerova za politicku sociologiju, prodekan i dekan istog fakulteta; profesor i dekan Defektoloskog fakulteta, Beograd; 1989-94. ministar prosvete i potpredsednik Vlade Republike Srbije; 1990-92. poslanik u Narodnoj skupstini Srbije i u Saveznoj skupstini; od 1992. ambasador SR Jugoslavije u Moskvi, Rusija. DOS: univerzitetski profesor sociologije rada i socijalne ekologije; autor je uybenika Opsta sociologija 1970, Sociologija rada 1970, Sociologija zastite na radu 1977, Socijalna ekologija 1986. i Sociologija bezbednog rada 1998, 10 monografija i sedam prirucnika, koautor pet uybenika, autor 300 naucnih i strucnih radova, oko 150 odrednica i eseja u enciklopedijama i leksikonima i 50 eseja u stampi; univerzitetski uybenici su prevedeni i na druge jezike; clan je Medjunarodne akademije nauka (Minhen), Akademije socijalnih nauka (Moskva), Medjunarodne Evroazijske akademije nauka (Minsk), Medjunarodne akademije informatizacije (Moskva-Vasington), inostrani clan Ruske akademije obrazovanja i Ruske akademije prirodnih nauka; pocasni doktor Moskovskog drzavnog univerziteta Lomonosov; Rostovskog drzavnog univerziteta, Rostov na Donu, Penzinskog drzavnog tehnickog univerziteta, Penza i Drzavnog agroinzenjerskog univerziteta u Moskvi. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. socijalista. J: srpski, ruski, bugarski, engleski. SL: Arandjelovdan. K: srpske junacke pesme. PE: Svilen gajtan. H: jahanje. DO: da. A: Ambasada SR Jugoslavije, Moskva, Rusija.
MARKOVIC zIVKO, profesor. R: 15. 06. 1947, Crnca, Srbija, Jugoslavija. OM: Vlastimir; Radmila. FA: s. Svetlana, dev. Novakovic, pedagog; d. Maja, ucenik gimnazije, Andrej, ucenik osnovne skole. OB: Filozofski fakultet, Novi Sad, 1977; poslediplomske studije Novi Sad, 1984. ZA: 1972-91. bibliotekar u Narodnoj biblioteci, Sabac; 1991-96. profesor dopunske skole SRJ u Cirihu; od 1996. do danas profesor Srpske skole Sveti Sava, Cirih. DOS: magistar knjizevno istorijskih nauka, u naucnom zvanju istrazivaca; bavi se problematikom stare srpske stampane reci XVIII veka i starijih vremena; prvi od istrazivaca 1984. skrenuo paznju na bakrorezni srpski, ilustrovani kalendar iz 1719. godine, cime je pocetak novije srpske stampe pomerio za vise od dve decenije u odnosu na dotadasnja saznanja (Stematografija, H. zefarovic, 1741.); po pozivu radio na opisu stare slovenske stampane knjige u Glavnoj biblioteci Drzavnog univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, SAD, 1985. i 1987, gde je (u koautorstvu), opisao i pripremio za stampu katalog mikro filmova starih stampanih knjiga, cuvene tzv. Kijevske kolekcije; idejni i prakticni organizator naucnog skupa u spomen na Stojana Novakovica, gde je ucestvovalo 38 istrazivaca stare pisane reci iz svih republika bivse Jugoslavije; osnivac i glavni urednik informativnog glasnika Nikola Tesla, 1992; jedan od osnivaca Srpskog kulturnog saveza u Svajcarskoj, 1991. IM: 1991. DO: da. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i nemacki. SL: Sv. Nikola. K: srpske narodne pesme. PE: Slovo ljubve, Stefana Lazarevica. H: antikvarnice starih knjiga. A: zivi u Svajcarskoj.
MARKOVIC MIODRAG, samouki slikar. R: 1947, Srbija, Jugoslavija. ZA: zivi i radi u Parizu. DOS: poceo da slika od 1968, samouk; izlaze od 1976. i ucesnik je mnogih kolektivnih izlozbi na salonima naivne umetnosti; samostalno je izlagao u Parizu, Hajdelbergu, Tokiju i drugim mestima; izlagao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990, Narodni muzej, Beograd. A: 75020 Paris, 121, Bld Davout; tel: 43-72-20-78.
MARKOVIC OLIVERA VERA, modni kreator i aktivista u dijaspori. Pored karijere kreatora mode, cime je postala poznata u Johanesburgu, aktivna u crkveno-skolskim i dr. poslovima dijaspore; dugo godina je bila predsednik Upravnog odbora Crkveno-skolske opstine Sveti Sava u Johanesburgu. A: zivi u Johanesburgu, Juznoafricka Republika.
MARKOVIC TAMARA, operska pevacica - mecosopran. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: zavrsila odsek muzicke teorije i solo pevanja; studirala solo pevanje na Muzickoj akademiji, Beograd, diplomirala u Novom Sadu, u klasi prof. Oktava Enigereskua; zavrsila specijalizaciju kod operske primadone Marije Slatinaru, Bukurest. ZA: u bukurestanskoj Operi od 1992. ima stalni angazman. DOS: peva u operama Aida, Don Karlos, Karmen i dr; u operi Karmen pevala naslovnu ulogu; ucestvovala na koncertu Mlade zvezde operske scene, Beograd, 1996; osnovala 1995. Kulturnu fondaciju u Bukurestu, koja se bavi kulturnom razmenom izmedju Jugoslavije i Rumunije, u kojoj su se okupili ugledni kulturni radnici ove zemlje. A: zivi i radi u Bukurestu, Rumunija.
MARKOVLJEV JELENA - videti pod ZARIC.
MARTIC DJORDJE, bankar, predsednik Srpskog narodnog saveza. R: 16. 12. 1930, Midlend, Pensilvanija, SAD. OM: Jovan; Sava, dev. Ralic. FA: s. Miki, dev. Vujnovic; d. Yon, Deni. OB: skolovao se na College of Steubenville i Americkom bankarskom institutu. ZA: radio kao direktor i potpredsednik NJeirton i drugih banaka, Zapadna Viryinija. DOS: istaknut bankarski poslovni covek; aktivan u poslovnom, drustvenom i crkvenom zivotu svoje sredine; bio predsednik Kongresa studentskog bratstva Zapadne Viryinije; clan i predsednik Vrhovnog upravnog veca Srpskog narodnog saveza (SNF), koji postoji od 1901; clan Odbora za maloprodaju NJeirton-a; clan Crkvenog upravnog odbora, predsednik u pet mandata Crkvene zajednice; clan Eparhijskog saveta za Istok SAD i Kanadu; blagajnik SNF; predsednik Srpskog muskog kluba, urednik Amerikanskog Srbobrana, lista koji izlazi nedeljno u Pitsburgu od 1905; Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je 1990. Srbobranu, za njegovu kulturnu i drustvenu ulogu medju pripadnicima srpske zajednice u Americi Orden Svetog Save prvog reda. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, srpski. SL: Sv. Nikola. PE: Milkina kuca... A (poslovna): Serb National Federation, One fifth avenue, seventh floor, Pittsburgh, PA 15222, USA.
MARCETIC MIROSLAV BATA, koreograf i folklorni instruktor. R: 13. 08. 1954, Pancevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Spira; Emilija, dev. Milosavljevic. FA: s. Rodina, dev. Boljanac, dipl. pravnik; d. Ivana (1984), ucenik; Marijana (1987), ucenik. OB: zavrsio Pedagosku akademiju. ZA: tokom 1977-92. bio je profesionalni igrac i pevac ansambla narodnih igara i pesama Kolo, Beograd; od 1993. do sada koreograf i umetnicki direktor Srpskog kulturnog drustva Oplenac, Toronto, Kanada. DOS: kao profesionalni igrac i pevac, bio je prvak ansambla narodnih igara i pesama Kolo iz Beograda; koreograf i umetnicki rukovodilac Folklornog ansambla Srpskog kulturnog drustva Oplenac iz Toronta; sa tim ansamblom, ucestvovao je na mnogim kulturnim priredbama i festivalima u Kanadi i SAD, kao i u Jugoslaviji, i na mnogobrojnim manifestacijama u srpskoj zajednici; na brojnim festivalima osvajao nagrade za postignute rezultate u amaterskom stvaralastvu. IM: 1992. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, rumunski. SL: Sv. Nikola. K: dela Bore Stankovica. PE: izvorne narodne. H: negovanje narodne umetnosti. DO: da. A: 18-15 Nicklaus Drive, Hamilton, ON, Canada L8K 5J5.
MARCETIC NEMANJA, novinar, urednik casopisa The South Slav Journal. R: 16. 01. 1926, Bjelovar, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Mladen; Angelina, dev. Sever. FA: s. Patricija Marcetic, dev. Tejlor, novinarka; d. Marko (1955), diplomirao istoriju, Andrija (1957), novinar. OB: maturirao 1944. u gimnaziji, Beograd; diplomirao 1975. na London School of Slavonic and East European Studies, London; magistrirao 1976. na istom univerzitetu. ZA: tokom 1948-49. radio kao rudar, bolnicar, tekstilni radnik u Skotskoj-Engleskoj; 1950-55. radio novinar u Brit. Broad. Corp. (BiBiSi), Reading, Berkshier; 1959-62. novinar u US Information Service, Minhen. DOS: posle zavrsenih studija 1978. ucestvovao u osnivanju casopisa South Slav Journal-a i postao njegov glavni urednik 1980; ucestvovao 1959. u osnivanju Juznoslovenskog demokratskog saveza, emigrantske politicke organizacije, a kasnije, po prestanku rada ove organizacije, presao u Demokratske susrete; 1988, po osnivanju South Slav Research and Study Centre-a, izabran za direktora Centra, koju funkciju i sada vrsi; po osnivanju Centra, preuzeo izdavanje South Slav Journal-a; Centar se bavi istrazivanjem istorije juznih Slovena, a South Slav Journal objavljuje te i druge priloge na ovu temu. IM: 1945, r. politicki. D: britansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. Demokratski susreti. J: srpski, engleski, francuski, nemacki, ruski. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: Gorski vijenac, NJegosa i Narodne pesme (Vukove). PE: Tamo daleko... H: yudo. DO: ne. A: zivi i radi u Velikoj Britaniji.
MARCETIC RASTKO, izdavac. R: 21. 12. 1923, Bjelovar, Jugoslavija (sada Hrvatska). DOS: ziveo u Beogradu i 1944. emigrirao, preko Italije, u Veliku Britaniju; aktivan u drustvenom, crkvenom i politickom zivotu srpske iseljenicke sredine u toj zemlji, gde je bio i osnivac 1960. Jugoslovenskog demokratskog saveza; bio aktivan i u drugim organizacijama; bio v.d. predsednika Srpskog informativnog centra (1993.); veoma se angazovao u prezentovanju istine o srpskom narodu u vremenu rata na prostorima bivse Jugoslavije. A: 4 Church Road, London, NG 4GT, Great Britain.
MARCOK ANDREJ GUSTAV, pisac, pesnik. R: 23. 03. 1948, Lug, Srbija, Jugoslavija. DOS: pisanjem se bavi od rane mladosti; svoje radove objavljuje u Australiji u Novostima, Nasim novinama, Novom dobu i Srpskom glasu; ucestvuje na vise knjizevnih konkursa; osnivac je Literarnog udruzenja Zora u Melburnu, 1994, na cijem celu se angazovao u okupljanju clanova, organizovanju knjizevnih konkursa i stampanju zbirke pesama svojih clanova - Zora 1. NA: zlatna, dve srebrne i bronzana NJegoseve medalje; nagrada na konkursu za Vukovu nagradu Udruzenja srpskih pisaca za Australiju, nagrada Ivo Andric jugoslovenskog udruzenja u Sidneju i dr. priznanja. A: zivi u Melburnu, Australija.
MATEI MARICA, lekar istrazivac u penziji. R: 18. 03. 1932, Francuska. OM: Stevan Dragovic; Lustida. FA: s. Sarl Klemen Matei, istrazivac SNRS; d. Mara Matei (1957), vlasnik Sato hotela, Vivian de Bofor (1960), profesor ESSEK, Stevan Matei (1962), glumac. OB: diplomirala 1957. na Medicinskom fakultetu, Pariz i Lozana; 1960. komparativna psihopatologija, Sorbona. ZA: tokom 1960-62. radila na odnosima sa javnoscu (publik relation) u firmi B.O.N., Pariz; u razdoblju 1962-90. radila na III fazi istrazivanja lekova u firmi Beaufom - Ipsen, Pariz, DOS: nekoliko lekova - Intetriks, Aktapilzit, Bedeliks, Zinkor; osnivac asocijacije Pomoc ugrozenoj deci Istocne Evrope; osnivac asocijacije Teleobjektif; clan redakcije novina Balkan-Info; clan asocijacije Borci sa Solunskog fronta i potomci; clan Eparhijskog crkvenog odbora u Parizu; zadatak - prikupljanje podataka o golgoti srpskog naroda; blagajnik asocijacije Traditicus et culture Franco-Serbs. D: francusko. PR: n. srpska, po ocu, v. pravoslavna, p. degolista. J: srpski, francuski, ruski, nemacki i grckim se sluzi. SL: Sv. Nikola. K: Crnjanski, Nusic, Cosic. PE: Mokranjac, Tamo daleko... H: klavir, klasicno pevanje. DO: da. A: 44bis Bd Anatole France 92, 190 Mendon, France.
MATEJIC MATEJA, svestenik i profesor univerziteta. R: 19. 02. 1924, Smederevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragoljub; Milica, dev. Jelenkovic. FA: s. LJubica, dev. Nebrigic; d. Predrag, Milica, Vida, Nenad, Dragana. OB: osnovno i srednje obrazovanje stekao u Smederevu i Beogradu, a Bogosloviju u Bitolju i Eboliju (Italija); diplomirao na NJayne State University, Detroit, 1963; doktorirao slavistiku 1967. na Micigenskom Univerzitetu Ann Arber. ZA: sluzbovao od 1951-1967. kao djakon, paroh i misionarski svestenik u Nemackoj i raznim parohijama u SAD; bio vanredni i redovni profesor na univerzitetima u Klivlendu i Kolumbusu, 1967-89; od 1970. direktor i stariji istrazivac (Senior Research Associate) Centra za srednjevekovne slavisticke studije Univerziteta drzave Ohajo; od 1967. osnivac i urednik Staza pravoslavlja; od 1976. direktor izdavacke kuce Kosovo, Kolumbus; 1980-81. clan izdavackog saveta The Slavic and East European Journal i dr. DOS: kao svestenik podizao sa parohijanima crkve u Monrou i Kolumbusu; autor vise dela i vise od 250 studija i clanaka u mnogim crkvenim, naucnim, strucnim i politickim glasilima; publikovao je Pesme, Srpsko pesnistvo u izbeglistvu, Prirucnik srpsko-engleskog jezika, Slovenski manuskripti manastira Hilandara, zivot Svetog Save, Svetosavska proslava i dr; osnovao 1981. Hilandarski pravoslavni centar, sa znacajnom zbirkom srednjevekovnih rukopisa. NA: dobitnik sledecih priznanja i nagrada - unapredjen 1963. u protojereja; 1964. stipendija NJoodronj NJilson; 1965. stipendija Nacionalne odbrane za strane jezike; 1966. stipendija Horace Rekham; 1970. priznanje Americkog Saveta obrazovnih drustava; 1973. nagradjen grudnim krstom (Pectoral cross); priznanje nacionalne humanitarne Zaduzbine; odlikovanje Sv. Klimenta drugog ranga dodeljen od Patrijarha Bugarske pravoslavne crkve; clan Udruzenja pisaca Bugarske; prvi dobitnik povelje Rastko Petrovic za zivotno delo, ustanovljene na Saboru srpske poezije pisaca iz dijaspore u Beogradu, 1996. IM: 1944, r. politicki. D: americko. J: srpski, engleski, italijanski, nemacki, ruski, crkveno-slovenski i bugarski. SL: Sv. Nikola. K: Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji. PE: Tamo daleko... H: pecanje. DO: da. A: 1404 Norma Rd. Columbus, OH 43 229 - 5118, USA.
MATERIC MLADEN, pozorisni umetnik. U Tuluzu je stvorio Teatar Garon, tzv. mutavo pozoriste, ciji je on umetnicki direktor; u tom pozoristu igraju jugoslovenski umetnici Jelena Cavic, Haris Ristic, Tihomir Vujovic i Vesna Bajcetic. A: zivi i radi u Tuluzu, Francuska.
MATIC VLADAN, pisac i direktor. R: 08. 02. 1959, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija; Milica, dev. Vasic. OB: diplomirao 1983. na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: od 1993. direktor logistike, naftno odeljenje, Euromin, Stokholm, Moskva. DOS: autor knjiga Nebitna secanja, objavljena 1991, Istorija putopisa 1993, Casovnik za Mars 1995. i Filmovi koje sam gledao 1996. IM: 1992, r. ekonomski. D: srpsko/jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski. SL: Sv. Aksentije Prepodobni. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Kokonjeste, Bojarka. H: biciklizam, pesacenje. DO: da. A: zivi u Ceskoj Republici i Rusiji.
MATIC TODA - videti pod MEDIC.
MAYAR ALEKSANDAR, pijanista. R: 31. 05. 1968, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: LJubomir, univerzitetski profesor; Marta, dev. Bazler. OB: diplomirao klavir 1988. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd, klasa prof. A. Valdme; magistrirao 1990. na konzervatorijumu Cajkovski, Moskva, klasa prof. E. Virsaladzea; na usavrsavanju 1990-91. na Konzervatorijumu u Strazburu, klasa prof. E. Mirzojana. ZA: slobodni umetnik. DOS: odrzao niz solistickih, kamernih i koncerata sa orkestrom; gostovao u Svajcarskoj, Spaniji, bivsem SSSR, Bugarskoj, Kanadi, Italiji, Nemackoj, Francuskoj, V. Britaniji, Kolumbiji, Singapuru, Japanu; nastupao sa Berlinskom filharmonijom 1990, Orkestrom Kelnskog radija, Royal Philharmonic Orchestra, Bec, English Chamber Orchestra, London i sa Liverpulskim kraljevskim orkestrom; odrzao solisticki koncert u Elizabeth Hall-u, London; ucestvovao na festivalima Kisingensko leto, Larok d'Anteron, Pogorelicevom festivalu u Verishofenu, Berlinskom festivalu i letnjem festivalu u Slezving-Holstajnu; snimio kompakt disk Nuova Era (takmicenje Busoni 1989.). NA: Oktobarske nagrade Beograda za ucenike, 1982, za studente, 1985. i za umetnicka dostignuca, 1990; nagrada izdavaca Barenrajter na konkursu V. A. Mocart, Salcburg, 1985, II nagrada na konkursu Busoni, 1989, Specijalna nagrada za interpretaciju Mocartovih dela i Nagrada publike, Bolcano, 1989. IM: 1990. J: srpski, engleski, francuski, madjarski, ruski. A: zivi u Belgiji.
MASIREVIC ZORAN, filmski i TV reziser. R: 1960, Sombor. OM: Dragomir; Danilka. OB: maturirao u somborskoj gimnaziji Veljko Petrovic, 1978; studirao na Medicinskom fakultetu; diplomirao na Akademiji za film i televiziju (FAMU), Prag, klasa prof. V. Vorliceka. ZA: direktor producentske kuce Terra, Novi Sad; radi u Paramount Pictures, Holivud, od 1992. DOS: rezirao vise od 150 emisija i priloga razlicitih zanrova na TV Novi Sad; autor vise kratkometraznih filmova - Pancevo 1984, Slucajni slucaj 1985, Usamljena Ruza; dugometrazni filmovi Granica 1990. i Boerov veliki san; producent vise kratkih i igranog filma Tito i ja; koproducent filma Testament Lordana Zafranovica; autor rada Melodrama kao nacin za gradjenje globalne filmske metafore; ucesnik festivala u Monpeljeu, Istanbulu, Tuluzu, San Francisku, Montrealu, Kairu, Madridu, Hong Kongu, Los Andjelesu, Filadelfiji, Cikagu i dr. NA: Velika zlatna medalja Beograda za kratki igrani film 1989; Nagrada na TV festivalu u Nemu, 1991; Velika bronzana arena Pula, 1990; Bronzana mimoza i nagrada publike Herceg Novi, 1990; nagrada Zaharije Orfelin 1990; Posebno priznanje zirija BESEF-a, 1990; gran pri za najbolji film, Filadelfija, 1992; Nagrada za reziju, Luisvil, 1993. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ceski. A: zivi u Somboru, Svetozara Miletica 24; i u Holivudu, SAD.
MEDIC-MATIC TODA, pisac, invalidski penzioner. R: 24. 03. 1945, Bajina Basta, Srbija, Jugoslavija. OM: Milorad Matic; Ivana, dev. Kuzmanovic. FA: d. Bojana Medic (1972), advokat, Dusan (1975), student. OB: diplomirala 1968. na Visoj ugostiteljskoj skoli, Banja Koviljaca. ZA: 1969-70. u preduzecu Beko, Beograd; od 1970. u Australiji radila u vise raznih firmi; od 1993. u invalidskoj penziji. DOS: od rane mladosti ima izrazen afinitet za poeziju - pise pesme koje objavljuje u listovima i knjizevnim casopisima u Australiji i Srbiji, izmedju ostalih u beogradskim Knjizevnim novinama, australijskim listovima na srpskom jeziku Novosti, Srpski glas, Suvobor; objavila dve zbirke svoje poezije, Neko me iz drugog veka dariva, izd. Prosvete, Beograd, 1997. i Nagovest, izd. Book Marso, Beograd, 1998; zastupljena u Antologiji australijskih pisaca na engleskom jeziku, 1996/97. u Australiji i Antologiji srpskih pisaca u Australiji, 1996, Novi Sad, kao i u antologiji Magija i poezija Tesla, 1998, Beograd; clan je Literarnog udruzenja Zora, Melburn i predstavnik tog Udruzenja u Sidneju; ucestvovala na 31. i 34. Beogradskom medjunarodnom susretu pisaca, na saborima knjizevnih stvaralaca iz rasejanja, na festivalima poezije u Smederevu, Valjevu i Gornjem Milanovcu. NA: dobitnik nagrada na knjizevnim konkursima Literarnog udruzenja Zora iz Australije i Sabora knjizevnih stvaralaca iz rasejanja, kao i dr. priznanja za svoje knjizevno stvaranje. IM: 1970, r. porodicni. D: australijansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ceski, slovacki, ruski, ukrajinski i poljski. SL: Sv. Georgije i Srdjevdan (20. oktobar). K: dela o srpskoj istoriji. PE: Tamo daleko... H: moda. DO: da. A: P.O.Box 1066 Cabramatta 2166 NSNJ Sudney, Australia.
MEKARTI MARIJA - videti pod PAVLOVIC.
MENARD MAJKL (UGRINOVIC MARKO), pravnik, aktivista u srpskoj dijaspori. R: 1923. u Juznoj Srbiji, Jugoslavija (sada Makedonija). OB: skolovao se u Sarajevu i Beogradu; diplomirao prava u SAD. ZA: bio je u americkoj vojsci; potom radio u americkoj administraciji; dugo se bavio i poslovima informisanja; kao penzioner, bio je 1994. direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja u Vasingtonu; bavio se medijskom aktivnoscu i suprotstavljanjem albanskom, hrvatskom, muslimanskom i dr. lobijima koji su antisrpski delovali u Vasingtonu. A: zivi u Vasingtonu, SAD.
MESTER DJULA, profesionalni sportist - odbojkas. R: 03. 04. 1972, Subotica, Srbija, Jugoslavija. ZA: clan - igrac Odbojkaskog kluba Spartak, Subotica i OK Vojvodina, Novi Sad i GABECA Montichiari, Italija. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; odigrao u reprezentaciji osam utakmica na Olimpijskim igrama i 92 druga medjunarodna susreta; osvojio je u drzavnom timu bronzane medalje na Evropskom prvenstvu 1995. u Grckoj i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. u Atlanti i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 1997. u Holandiji; tezina 90 kg, visina 203 cm, smec 346 cm, blok 325 cm. A: zivi u Italiji.
|
dusan marko backo - bogunovic (95.88.129.***) 11467
Objavljeno
Autor
Izvor
Arhiva
