INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

K

KAVAJA NIKOLA, politicki emigrant. R: 1933, Pec, Srbija, Jugoslavija. Emigrirao 1957, po sopstvenim izjavama, zbog nesaglasnosti sa Titovim komunistickim rezimom u tadasnjoj Jugoslaviji, prvo u Austriju i Nemacku, a 1961. u SAD. Zbog pokusaja atentata na predsednika SFRJ Tita, prilikom njegove posete SAD-u i otmice americkog aviona, kojim je nameravao da se obrusi na zgradu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu i tako je unisti, osudjen je u SAD 1978. na 65 godina robije. Kaznu je izdrzavao u federalnom zatvoru Marijana u Floridi, do 1995. kada je uslovno oslobodjen. Tada je predsednik SAD Bil Klinton stavio veto na ovu odluku, navodeci kao razlog poznatu situaciju (rat) na prostorima bivse Jugoslavije. Posle dve godine (1997), pusten je pod uslovom da odmah napusti SAD. Sada, posle vise od 40 godina, ponovo zivi u Srbiji.

KAzIC MIHAILO, gradjevinski inzenjer, pisac. R: 1960, Pristina, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao gradjevinarstvo; bio Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Kalifornija, Los Andjeles; doktorirao gradjevinarstvo u Americi. ZA: radio u Jugoslaviji, SAD, Brazilu, Francuskoj i sada u Nemackoj - rukovodilac odseka za racionalizaciju u gradjevinskom koncernu u Kelnu. DOS: uz karijeru u struci, poceo iz hobija da se bavi pisanjem; autor je vise romana - prvi roman Car Galacana (Der Kaiser der Galater) izasao je 1993. u Nemackoj, izdavac Gustav Kiepenhojer, Lajpcig; drugi roman Prekinuto putovanje izasao je u Nemackoj, u izdanju Curkampa i u izdanju Prosvete, 1996, Beograd, treci Vrata neba u Nemackoj 1997. i dr; jos njegov prvi roman izazvao je paznju citalacke publike i kritike (36 objavljenih kritika, tiraz odmah rasprodat). A: zivi u Kelnu, Nemacka.

KAPOR RAJKO, lekar. zivi i radi u Cirihu, Svajcarska. Poreklom iz Vojvodine, Srbija, Jugoslavija. DOS: ugledna licnost medju pripadnicima srpske dijaspore u Svajcarskoj; veoma angazovan u humanitarnom radu - organizovao mnoge akcije sakupljanja pomoci; predsednik Srpskog humanitarnog fonda. A: zivi u Svajcarskoj.

KAPSAREV OLGA - videti pod GERSTNER.

KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ - Prestolonaslednik. R: 17. 07. 1945, London, V. Britanija - za koju priliku je hotelski apartman u hotelu Kleriyis u kojem je rodjen, odlukom britanske vlade toga dana proglasen jugoslovenskom teritorijom. OM: kralj Jugoslavije Petar Drugi; kraljica Aleksandra, grcka princeza (kumovi prestolonaslednika bili su britanski kralj Yory Sesti i princeza Elizabeta, sadasnja britanska kraljica Elizabeta Druga). FA: prva supruga - princeza Marija da Glorija od Orleana - Braganse, iz carske kuce Brazila, brak okoncan 1985; s. Katarina Klara Batis; d. princ naslednik Petar (1980); princ Filip (1982); princ Aleksandar (1982). OB: skolovao se u koleyu u La Rozeu, Svajcarska i u Kalverovoj vojnoj akademiji u Gordonstaunu, SAD i u Milfildu, V. Britanija, kao i u Kraljevskoj vojnoj akademiji Sandherst, V. Britanija. ZA: po zavrsenoj vojnoj akademiji, postao je 1967. oficir u britanskoj armiji, sluzio u 16/15. puku Kraljicinih kopljanika, na Bliskom istoku, u Italiji i Nemackoj; cin kapetana stekao 1971; po smrti svog oca, kralja Petra Drugog, 1970. godine, nije uzeo titulu kralja, vec je zadrzao sva prava, koja mu po rodjenju pripadaju, kao staresini kraljevskog doma Karadjordjevica i jedinom sinu kraljevom; izasavsi iz armije, posvetio se poslovnoj karijeri, koristeci, izmedju ostalog, svoje poznavanje vise jezika; podrzava i pomaze kulturne, humanitarne i dr. aktivnosti u korist srpskog naroda - pokrovitelj je Fonda, za zastitu srpske kulture, Blago (Treasure), organizovanog od strane Kongresa srpskog ujedinjenja, kao i dr. slicnih aktivnosti i institucija. J: engleski, nemacki, francuski, portugalski, srpski. SL: Sv. Andrija Prvozvani. H: skijanje - bio je 1972. vojni sampion Britanije, skijanje na vodi i ronjenje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.

KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 01. 1982, Ferfaks, Viryinija, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Glorija, princeza; mladji je brat princa-naslednika Petra i brat blizanac Filipa i treci po liniji nasledja Prestola posle svog oca; kumovi su mu Konstantin, kralj Helena (Grcke), Huan Karlos Prvi, kralj Spanije, vojvotkinja od Kalabrije i Sofija, kraljica Spanije. OB: do 1984. ziveo sa porodicom u Viryiniji, a onda se sa porodicom preselio u London, gde je od 1985, zajedno sa bratom blizancem, pohadjao jednu predskolsku ustanovu; 1990. upisao se u jednu osnovnu skolu u Londonu, gde je vec bio njegov stariji brat princ-naslednik Petar, a zatim u skolu internatskog tipa u Kenterberiju; interesuje se za savremena zbivanja, kompjutere i prirodne nauke; putovao je po Evropi, pa je posetio i Srbiju; putovao je i po SAD, Centralnoj i Juznoj Americi. J: govori engleski, spanski i portugalski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: gimnastika, plivanje i skijanje. A: 36, Park Lane, London, NJ1Y 3LE, England.

KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 13. 08. 1924, Vajt Loy, V. Britanija. OM: knez Pavle, kraljevski namesnik; kneginja Olga, rodj. princeza od Grcke i Danske. FA: supruga iz prvog braka (1955-67.) princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje; supruga iz drugog braka (sklopljen 1973. u Parizu, crkveno 1995. na Oplencu, Srbija) princeza Barbara Eleonora Marija od Lihtenstajna; deca - iz prvog braka: knez Dimitrije Nikola Pavle DJordje Marija (1958), strucni konsultant kod Sotbija; knez Mihailo Umberto Antonije Petar Marija (1958), bavi se nekretninama; knez Sergije Vladimir Emanuel Marija (1963), profesionalni fotograf; kneginja Jelena Olga Lidija Tamara Marija (1963), modni kreator; iz drugog braka - knez Dusan Pavle (1977), student. OB: zavrsio je skolu letenja u Britanskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu - RAF; ima cin kapetana. ZA: posle 27. 03. 1941. u egzilu - Grcka, Egipat, Kenija; bio pilot RAF-a - dobrovoljac (sa 17 godina); posle Drugog svetskog rata leteo u Juznoj Africi i Cejlonu, a potom se nastanjuje u Parizu; u svojoj firmi u Parizu bavi se trgovackim i marketinskim poslovima. H: lov i ribolov, automobilizam i mehanika. SL: Sv. Andrija Prvozvani. A: 53 Avenue Montaigne, 75008 Paris, France + Alviernjeg 4, 9490 Vaduz, Liechtenstein.

KARADJORDJEVIC VLADIMIR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 21. 03. 1964, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej (drugi brak); princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. ZA: samostalni poslovni covek; bavi se biznisom. A: 196, The Vale, London NNJ11 8SR, England.

KARADJORDJEVIC DIMITRIJE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 12. 04. 1965, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej; princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. A: 196, The Vale, London NNJ11 8SR, England.

KARADJORDJEVIC DIMITRIJE NIKOLA PAVLE DJORDJE MARIJA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 18. 06. 1958, Bulonj na Seni, Francuska. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. ZA: strucni konsultant u Sotbiju, jednoj od najcuvenijih aukcijskih kuca na svetu. A: 120 1/2 East 65th Street, Nenj York, N.Y. 10021, USA.

KARADJORDJEVIC DUSAN PAVLE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 25. 09. 1977, San Galen, Francuska. OM: Aleksandar; princeza Barbara Eleonora Marija od Lihtenstajna. OB: studira u Parizu. A: 53 Avenue Montaigne, 75008 Paris, France + Alviernjeg 4, 9490 Vaduz, Liechtenstein.

KARADJORDJEVIC DJORDJE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 25. 05. 1984, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav; princeza Linda Meri. OB: ucenik. A: Redlands Farms, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England; i u SR Jugoslaviji - Oplenac, Topola, Srbija.

KARADJORDJEVIC JELENA OLGA LIDIJA TAMARA MARIJA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Kneginja. R: 11. 03. 1963, Bulonj na Seni. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. FA: s. Tjeri Gober, industrijalac; d. dve kceri - Milena Gober (1988), Pariz. ZA: bavi se modnim kreacijama (modni kreator). A: zivi u Parizu, Francuska.

KARADJORDJEVIC JELISAVETA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Kneginja. R: 07. 04. 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Pavle Karadjordjevic, knez namesnik; Olga, kneginja, rodjena Princeza od Grcke i Danske. FA: prvi brak (1961-69.) sa Oksenberg Hauradom, poslovnim covekom iz NJujorka; d. Oksenberg Katarina i Kristina; drugi brak (1969-78.) sa Nil Roksbro Balfurom, bankarom iz Engleske, d. Nikola Balfur; treci brak - sa Manuel Elijas Uljoa, peruanskim premijerom, predsednikom Senata i ministrom spoljnih poslova, umro 1992. OB: zavrsila Skolu lepih umetnosti u Parizu. ZA: bavi se humanitarnim i kulturnim aktivnostima. A: 180 NJest 58th Street, Penthous D, Nenj York, N.Y. 10019, USA.

KARADJORDJEVIC KATARINA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 28. 11. 1959, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav (prvi brak); princeza Margarita od Badena. FA: s. Yory Dezmond de Silva, clan Kraljicinog saveta (brak sklopljen 1987, London); dece - dvoje. A: zivi u Londonu, V. Britanija.

KARADJORDJEVIC KATARINA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza - Prestolonaslednica. R: 13. 11. 1943, Atina, Grcka. OM: Robert Batis; Ana Dosti. FA: s. princ-prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, s kojim je brak sklopljen 1985. (ranije bila udata za Yeka Endrjusa, iz kojeg braka ima sina Dejvida i kci Elison, udatu Karfinkel, koja zive u SAD). OB: studirala trgovinu na univerzitetima u Denveru, Koloradu i Dalasu. ZA: po zavrsenim studijama je nekoliko godina radila u SAD; mnogo je putovala i zivela u Australiji, Africi i Americi; aktivno se bavi dobrotvornim delatnostima i veoma je angazovana na prikupljanju sredstava za razne humanitarne svrhe u Jugoslaviji. J: grcki, engleski, francuski, spanski, intenzivno uci srpski. H: voli muziku, pozoriste i kros-kontri skijanje, kao i kulinarske vestine. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.

KARADJORDJEVIC LAVINIJA MARIJA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 18. 10. 1961, London, V. Britanija. OM: usvojena od kraljevica Andreja; princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. A: zivi u Londonu, V. Britanija.

KARADJORDJEVIC MARIJA TATJANA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 04. 02. 1960, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej (prvi brak); princeza Kristina Margareta od Hesena. FA: s. Tun-Larsen (brak sklopljen 1990.). ZA: umetnicki je fotograf.

KARADJORDJEVIC MIHAILO, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 12. 1985, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav; princeza Linda Meri. OB: ucenik. A: Redlands Farm, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England.

KARADJOREVIC NIKOLA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 03. 1958, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav (prvi brak); princeza Margareta od Badena. FA: s. princeza LJiljana, dev. Licanin (brak sklopljen 30. 08. 1992, Farburg; crkveno 22. 11. 1992, Diseldorf); cerka - princeza Marija (1993), Beograd. ZA: profesionalni vozac. A: Leibnitz 12, Offenbach 63071, Deutschland.

KARADJORDJEVIC PETAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ-naslednik. R: 05. 02. 1980, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Gloria, princeza; mladja braca su princevi Filip i Aleksandar (blizanci); kum mu je bio princ Aleksandar (Pavlov) Karadjordjevic. OB: pohadjao predskolske ustanove u Tajson Korneru, Viryinija, gde se 1981. sa roditeljima doselio iz Cikaga, a od 1984. u Londonu; od 1988. pohadjao jednu privatnu osnovnu skolu u Londonu i jednu srednju skolu internatskog tipa u Kenterberiju koja je visokog renomea, polozio zavrsne ispite; predstoji upis na fakultet; veoma ga interesuju istorija, savremena zbivanja i kompjuteri; putovao je po Evropi, SAD, Centralnoj i Juznoj Americi, posetio je i Srbiju. J: engleski, portugalski i spanski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: plivanje, skijanje, fudbal, gimnastika, tenis i crtanje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.

KARADJORDJEVIC SERGIJE VLADIMIR EMANUEL MARIJA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 11. 03. 1963, Bulonj na Seni, Francuska. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. FA: bio ozenjen Sofijom de Toledo (brak sklopljen 1985, okoncan 1986.). ZA: zivi i radi u Italiji; profesionalni je fotograf. A: Via Gaudenzio Ferraris, 10184 Torino, Italia.

KARADJORDJEVIC TOMISLAV, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Kraljevic. R: 19. 01. 1928, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: kralj Jugoslavije Aleksandar; kraljica Marija. FA: supruga (prvi brak 1957-81.) - princeza Margarita od Badena, bolnicarka; supruga (drugi brak) - princeza Linda Meri, cerka Holbruka van Dajk Bonija i Yoane Evans; deca iz prvog braka - princ Nikola (1958), princeza Katarina (1959); deca iz drugog braka - princ DJordje (1984), princ Mihailo (1985). OB: skolovao se u V. Britaniji - tokom 1937-41. u osnovnoj skoli internatskog tipa i 1941-46. u gimnaziji internatskog tipa; studirao 1946-47. ekonomiju na Univerzitetu Kembriy. ZA: pored skolovanja, za vreme Drugog svetskog rata, angazovao se na organizovanju prikupljanja i dostavljanja humanitarne pomoci i sa svojom majkom, kraljicom Marijom, osnivac je fonda Sveti Andreja, cijim sredstvima je, pored ostalog, finansirano i slanje paketa jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u logorima u Nemackoj; sa humanitarnim aktivnostima je nastavio da se bavi, narocito po izbijanju ratnog sukoba na prostorima bivse Jugoslavije 90-ih godina; neposredno je prikupljao i pratio dostavljanje i podelu humanitarne pomoci, obilazio podrucja zahvacena ratom i pruzao svaku pomoc ugrozenima; bavi se uzgajanjem voca, narocito jabuka, na svojoj Redlands farmi, Saseks, V. Britanija, jos od 50-ih godina; od pocetka 90-ih godina zivi u Topoli, Srbija. J: srpski, engleski. SL: Sv. Andrej Prvozvani. A: Redlands Farm, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England; u Jugoslaviji - Oplenac, Topola, Srbija.

KARADJORDJEVIC FILIP, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 01. 1982, Ferfaks, Viryinija, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Glorija, princeza; mladji je brat princu-nasledniku Petru i brat blizanac princu Aleksandru i drugi po liniji nasledja Prestola posle svog oca; kumovi su mu Konstantin, kralj Helena (Grcke), Huan Karlos Prvi, kralj Spanije, vojvotkinja od Kalabrije i Sofija, kraljica Spanije. OB: do 1984. ziveo u Viryiniji, a onda se sa porodicom preselio u London, gde je od 1985, zajedno sa bratom blizancem, pohadjao jednu predskolsku ustanovu; 1990. upisao se u osnovnu skolu u Londonu, gde je vec bio njegov brat princ-naslednik Petar, a zatim u skolu internatskog tipa u Kenterberiju; zivo se interesuje za crtanje, kompjutere i prirodne nauke; putovao je po Evropi (posetio je i Srbiju), SAD, Centralnoj i Juznoj Americi. J: govori engleski, spanski i portugalski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: hokej na travi, plivanje i skijanje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.

KARAJLOVIC MILAN - videti pod KARLO.

KARAKASEVIC MILORAD, enolog, direktor vinarske korporacije. R: 27. 04. 1941, Mol, Srbija, Jugoslavija. OM: Ivan; Evisa. FA: s. Suzana; d. Lara, Marko. OB: diplomirao vinarstvo i vinogradarstvo na Beogradskom univerzitetu. ZA: proizvodjac vina; direktor korporacije za proizvodnju vina. DOS: istaknuti proizvodjac vina i vinarski strucnjak, njegova porodica se vec 300 godina neprekidno bavi vinarstvom; ucestvuje u ostvarivanju drustvenih, kulturnih i humanitarnih aktivnosti dijaspore. IM: 1962. K: Kolekcija Karayic Jovanovic; Jugoslavija, od Lovet F. Edvards. PE: Hladan vetar poljem piri. H: lov, ribolov, istorija i srpska tradicija. A: 4001 Spring Mounthim Rd. St. Helena NAPA Valley, CA 945574, USA.

KARAKLAJIC DEJAN, reditelj i poslovni covek. R: 01. 05. 1946, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: DJordje, kompozitor, dirigent i muzikolog; Vera, domacica. FA: d. Lana, DJordje. OB: zavrsio gimnaziju u Beogradu; diplomirao filmsku reziju, klasa prof. V. Africa i R. Novakovica, Akademija za pozoriste, film, radio i TV, Beograd. ZA: volonter, pa asistent rezije i pomocnik reditelja u TV Beograd; umetnicki direktor Avala filma 1978-80; osnivac kompanije Pabli Nenjs, Svajcarska, 1980-82; producent i reziser reklama i video spotova u produkcijskoj kuci Magno, NJujork, 1982-87; osnivac pablik rilejsn agencije u NJujorku, Los Andjelesu i Oslu 1987-93. DOS: studentski film Projekcija Sizifa 1969; TV serije Maksimetar - zivi program za mlade, Neobavezno, dokumentarna, Reflektor, Film danas, Studio 3, Kino oko i dr; TV sou programa, novogodisnjih programa, spica za TV dnevnik 1978-92; dok. TV filma Dani bola i ponosa, povodom smrti J. B. Tita; igrani filmovi LJubavni zivot Budimira Trajkovica (najgledaniji film u Jugoslaviji 1977.), Erogena zona, kasnije i TV serija zivotinjska farma; dok. film o mecu Karpov-Korcnoj, Merano, Italija, 1981. NA: Prva nagrada na Kanskom festivalu mladih 1969; Pocasna diploma na Cikaskom festivalu; Diploma na Festivalu u Marienbadu; Zlatna Arena u Puli 1977. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.

KARAKLAJIC RADMILA, estradna umetnica i poslovna zena. FA: sin Ognjen (1976), marketing-menayer. OB: zavrsila Filoloski fakultet, Beograd. ZA: estradna umetnica; od 1992. rukovodilac sluzbe za odrzavanje medjunarodnih veza u jednoj firmi, Kipar. DOS: popularna estradna umetnica, koja je imala veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu i turneje u mnogim zemljama; snimila vise desetina ploca, medju kojima i vise zlatnih, od kojih je prva, 1964, sa pesmom Andjelina..., za koju je sama napisla tekst na osnovu italijanske narodne pesme; Prva nagrada festivala kancone u Italiji, sredinom 60-ih godina, za pesmu Proslavicu taj dan; gostovala u Evropi, Americi, Australiji, Izraelu; najvise u Sovjetskom Savezu, narocito u Rusiji i Jermeniji, gde je pevala ne samo jugoslovenski repertoar, vec i ruske i druge pesme - Oci cornije, Balalajka, Baladu o zadimljenom vagonu, Pismo majci i dr; povodom 850-godisnjice Moskve 1997. bila je pozvana na proslavu; nastupala 1987. i pred diplomatskim korom Ujedinjenih nacija i ostvarila druge uspehe. A: zivi i radi na Kipru.

KARANOVIC MILENKO, profesor univerziteta. R: 24. 01. 1941, Podravska Slatina, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Dako; Melanija. FA: s. Snezana, dev. Zlatanovic, asistent-laborant; d. Melani, ucenik. OB: diplomirao istoriju 1964. na Univerzitetu u Zagrebu; magistrirao 1970. evropsku istoriju i doktorirao rusku i istocnoevropsku istoriju na Viskonsinskom univerzitetu 1974. Medison, SAD. ZA: redovni saradnik Cepmen univerziteta u San Dijegu, Kalifornija, od 1989. do danas; docent na Drzavnom univerzitetu San Markos, Kalifornija, 1991-94; profesor na Neson univerzitetu i Americkom univerzitetu u gradu Mobile, Alabama, od 1995. do danas. DOS: objavio vise od 30 naucnih radova u Americi, Grckoj i Jugoslaviji, na engleskom i srpskom jeziku; poslednja knjiga Razvoj obrazovanja u Srbiji i pojava njene inteligencije, 1838-1858, objavljena maja 1995. u SAD; istrazivanja - istorija moderne Srbije, Rusija, srpska/jugoslovenska emigracija i istorija Cigana, narocito za vreme Otomanske imperije. IM: 1967. D: jugoslovensko i americko. J: srpski, hrvatski, engleski, francuski i ruski. SL: Sv. Georgije.K: Necista krv, Bore Stankovica. PE: Sto se bore misli moje... H: klasicna muzika i streljastvo. DO: da. A: 838 South Rancho Santa Fe, Apt. H, San Markos, California 92069 USA.

KARANOVIC SRDJAN, filmski reziser, profesor univerziteta. R: 17. 11. 1945, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Milenko, direktor Jugoslovenske kinoteke; Visnja. OB: maturirao u V beogradskoj gimnaziji; diplomirao i magistrirao filmsku i TV reziju 1970. na FAMU, Prag. ZA: 1981-90. urednik dokumentarnih serija na TV Beograd; docent, vanredni profesor i profesor filmske rezije od 1986. na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd, na Nenj York University, Brooklyn College, NJesleyan University i na Boston University, SAD. DOS: rezirao vise od 70 dokumentarnih, kratkih igranih, namenskih i reklamnih filmova i propagandnih spotova; rezirao igrane filmove - Drustvena igra 1972, najbolji debi na Festivalu u Puli; Pogledaj me, nevernice 1974, po misljenju kriticara jedan od 10 najboljih TV filmova snimljenih u Srbiji; Miris poljskog cveca 1978; Petrijin venac 1980, po misljenju kriticara film godine; Nesto izmedju 1983; Jagode u grlu 1985; Za sada bez dobrog naslova 1988; Viryina 1991, poslednji film godine u bivsoj Jugoslaviji; autor je TV serije Grlom u jagode, jedne od najpopularnijih; njegovi fimovi su prikazivani na svim znacajnijim filmskim festivalima u svetu, otkupljivani su za prikazivanje u vise od 30 zemalja; autor je ili koautor scenarija za sve svoje kratkometrazne, dokumentarne, igrane filmove i TV serije. NA: dobitnik je Fipresci nagrade medjunarodne kritike, Kan, i Zlatne arene za najbolji film, Pula - za Miris poljskog cveca; Zlatna arena za najbolji film i Oktobarska nagrada za film Petrijin venac; Zlatna arena za reziju, Druga nagrada, Valensija i Grand Prix Special, Bastilja - za film Nesto izmedju; gran pri Zlatna lala, Istanbul za film Za sada bez dobrog naslova; gran pri, Valensija, Prix special, La Bola i nominacija medju 10 najboljih filmova Evrope za nagradu Feliks - za film Viryina; nagrada Sidalc za scenario i Najbolja rezija na festivalu JRT u Portorozu za TV seriju Grlom u jagode i dr. J: srpski, engleski, ceski. A: zivi i radi u Bostonu, SAD i Jugoslaviji, Beograd.

KARAPANYIC ADAM, oficir u penziji. R: 20. 01. 1909, Valjevo, Srbija. OM: Milovan, vojno-drzavni majstor; Angelina, dev. Bogdanovic. OB: osnovnu skolu i sest razreda gimnazije zavrsio u Valjevu, a maturirao u Bijeljini; Nizu skolu Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije, Beograd, zavrsio u 57. klasi. ZA: proizveden u cin potporucnika 1932. i sluzio u Mariboru, Sentilju i opet u Mariboru, gde ga je zatekao (aprilski) rat 1941; zarobljen i u zarobljenickom logoru do marta 1942, kada je otpusten zbog bolesti; po ozdravljenju, u sluzbi vlade generala M. Nedica kao pomocnik; komandant VII dobrovoljackog odreda, nastavnik centra za obuku Srpskog dobrovoljackog korpusa, a ujesen 1944. povukao se u Sloveniju, zatim u Italiju u saveznicke logore (Cezena, Eboli), pa u Nemacku, odakle je otisao 1948. u Australiju. DOS: u Australiji se bavi pisanjem uglavnom istorijskih clanaka koje je objavljivao u Iskri, Minhen, u Americkom Srbobranu, Pitsburg, Glasu kanadskih Srba, Vindzor, i u Knjizevnom vesniku, Klivlend; bio saradnik i clan Uprave naucno-izdavacke biblioteke Srpska misao (Urednik dr Uros Stankovic), koja mu je 1985. objavila studiju Verska razmimoilazenja i priblizavanja kroz istoriju; brojni clanci iz istorije Srpskog dobrovoljackog korpusa stampani su u Trilogiji srpskih dobrovoljaca 1941-71-81-91. IM: 1945. A: zivi u Melburnu, Australija.

KARAPANYIC BORIVOJE, ovlasceni geometar drzave Ohajo, pisac i istoricar. R: 17. 06 1921, Valjevo. OM: Milovan; Angelina, dev. Bogdanovic. FA: s. LJiljana, dev. Nesic, domacica; d. Dusan, Aleksandar, Angelina, Adam, Milovan i Zorica. OB: Gimnazija sa velikom maturom, Bijeljina, 1940; podrinjska uciteljska skola, Sabac, 1940-41; Zemljisna inzenjerska skola, Klivlend, Ohajo, SAD, 1961-65. ZA: geometar grada Klivlenda, 1960-88; geometar drzave Ohajo 1988. DOS: pisac-hronicar-istoricar; 1958-96. objavio 22 knjige, iz oblasti literature i istorije; najznacajnije knjige: Gradjanski rat u Srbiji 1941-45; Duhovno stvaralastvo srpske emigracije - prilozi za istoriju savremene srpske knjizevnosti (zagranice), knj. I i II; Kocevje - Titov najkrvaviji zlocin; Jugoslovensko krvavo prolece 1945. - Titovi Katini i Gulazi; Trilogija Srpski dobrovoljci: 1941-71; 1941-81; 1941-91; Na stazama izbeglickim - srpsko pesnistvo u slobodnom svetu 1945-68 (koautor dr Mateja Matejic); Prikazi iz emigracije - ogledni radovi; Srpsko Kosovo i Metohija - zlocini Arnauta nad srpskim narodom i dr; osnivac i urednik Knjizevnog vesnika - nezavisnog povremenika za knjizevnost, umetnost i kulturu - Klivlend; NA: Covek godine Srpskog narodnog saveza u Americi 1985; Rezolucija grada Klivlenda 1988; Gramata Episkopa Istocno-americkog 1988; pocasni clan Udruzenja knjizevnika Srbije 1989. i dr. IM: 1945-47. Italija; 1947-50. Nemacka; 1950. dosao u Ameriku, r. politicki. DO: ne. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Vaskrsenje Lazarevo (Lazareva subota - Vrbica). K: istorijski romani Dusana Baranina. PE: Boze pravde. H: putovanja - Sveta Gora, Grcka, Kanada, Amerika i dr. A: OH. Surnjeyor #5759 4057 NJest 50th St. Cleveland OH. 44144 USA.

KARIC POL - videti pod POPOVIC.

KARLAND LILIJAN, slikar. R: 1948, Jugoslavija. OB: pohadjala od 1968. privatnu slikarsku skolu u Melburnu, Australija; studirala od 1970. na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirala 1975. na istom fakultetu; od 1986. studira slikarstvo u Melburnu. DOS: slika i samostalno izlaze u Jugoslaviji i Australiji, izmedju ostalih, u Sremskoj Mitrovici 1979, 1980, 1984, 1989. u Melburnu i dr. mestima; ucestvovala od 1969. na vecem broju grupnih izlozbi, kao sto su izlozbe u Melburnu, Sidneju, Torontu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Sapcu i dr. gradovima. A: c/o Inner NJestern School Support Centre May Street, Footscray 3011, Australia.

KARLO (KARAJLOVIC) MILAN, novinar i izdavac u penziji. R: 07. 03. 1913, Pitsburg, Pensilvanija, SAD. OM: Samoilo Karajlovic; Stana, dev. Batalo (imigrirali iz Like 1901, odnosno 1909.). FA: s. Helen, dev. Vuckovic; d. Milana Bizic, pedagog, Aleksandra Nolan, Roz Gantner, psiholog. DOS: bio izdavac Srbobrana; kolumnist U fokusu u Sportlandu; pionir atraktivnog kreiranja sloga, izlozbi i grafike; blisko saradjivao sa Nik Radlikom u osnivanju Srpskog nacionalnog kosarkaskog turnira; urednik i izdavac American-Serb Life, 1948; bio sekretar u Srpskom nacionalnom savezu (SNF) i osnivac sportske komisije SNF; statisticar i istoricar; sportski kolumnist Yugoslav Reflector-a 1929-40; aktivan saradnik Srpske pravoslavne crkve vise od 40 godina; uredjivao izdavao 1965-78. Diocesan Observer (Eparhijski posmatrac); radio na istoriji Srba pionira u Americi. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski i srpski. SL: Sv. Nikola. K: Nikola Pasic, Alekse Dragnica. PE: I dodji, lolo... H: sport, putovanja, fotografija. A: zivi u Arizoni, SAD.

KVINLAN JELENA, novinar i muzicar. Kao mlada devojka pijanista, svirala je na koncertima u Beogradu i pobedjivala na takmicenjima; radila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i dosla kao pijanistkinja u Vankuver, Kanada, 1985; zavrsila i zurnalistiku; bavi se mahom televizijskom delatnoscu i pise za novine; aktivna u srpskoj dijaspori u Vankuveru. A: 1325 - 53A Street Tsanjnjassen, B. C., Canada V4M 3E8.

KENEDI YON (GVOZDENOVIC JOVAN), politicar. R: 18. 06. 1965, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Nikola Gvozdenovic, poslovni covek; majka Engleskinja, dev. Kenedi, profesor engleskog jezika. OB: skolovao se u privatnoj skoli Rojal Rasel, Edington, V. Britanija. ZA: sekretar ministra zdravlja i socijalne politike; blagajnik Konzervativnog saveta za Istocnu Evropu; privatni sekretar princa Majkla od Kenta. DOS: mlad se ukljucio u politicki zivot V. Britanije kao konzervativac, prvo u klubu mladih konervativaca Mandej klub, zatim se pridruzio klubu Luk, gde su se okupljali ljudi iz vrhova Konzervativne partije; postao je saradnik ministara i drugih politicara te stranke; bio je i kandidat Konzervativne partije za izborni okrug Eseks; u vreme raspada bivse federativne Jugoslavije i izbijanja oruzanih sukoba, angazovao se na rasvetljavanju uzroka i stvarnog stanja; dolazio je desetinama puta u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a vise puta sa britanskim politicarima - parlamentarcima Pedijem Esdaunom, Dejvidom Fejbrom, Robertom Verigom, Raselom Yonsonom i dr; kao clan Konzervativnog saveta za Istocnu Evropu, bio je u ratom opustosenim podrucjima, a sa princezom Lindom Karadjordjevic i u Borovom Selu; bio je svedok-ocevidac dolazaka kolona srpskih izbeglica iz Srpske Krajine, o cemu je davao izjave engleskim medijima; zastupljen je u Ko je ko u Britaniji. A: zivi u Velikoj Britaniji.

KENT RADOMIR - videti pod PETROVIC.

KESERIC BORIS, kvalifikovani radnik, humanitarni aktivist, predsednik Saveza jugoslovenskih klubova. Rodom iz Timocke krajine, Srbija, Jugoslavija. Aktivan u radu Saveza i drugih udruzenja, a posebno na prikupljanju humanitarne pomoci. A: DK - 3400 Hillerod, Stubbevang 48, Denmark; tel: 39-40-40-55.

KESIC OBRAD, istrazivac i analiticar. R: 1966, Smederevo, Srbija, Jugoslavija. ZA: direktor Programa za demokratske tranzicije IREX (Medjunarodna organizacija za naucnu razmenu) i istrazivac u vise americkih institucija za problematiku Istocne Evrope i Balkana. DOS: pored duznosti direktora Programa za demokratske tranzicije IREX-a, nevladine i neprofitne organizacije, angazovan je u CSIS (Centar za medjunarodne strateske studije) u Vasingtonu, u radnim grupama - za Istocnu Evropu, Slovenija i NATO; clan radne grupe Atlantski savet i Vudro Vilson centra u Vasingtonu u oblasti Balkanska bezbednost; clan Upravnog odbora za odnose sa etnickim zajednicama Demokratske stranke SAD; potpredsednik Severnoamerickog udruzenja za srpske nauke. A: zivi u SAD.

KECMANOVIC DUBRAVKA, univerzitetski profesor. FA: s. Dusan, akademik, univerzitetski profesor, psihijatar; d. Jelena (1973), student, Milica (1982), ucenica. ZA: bila profesor u Sarajevu, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina); profesor Vestern univerziteta u Sidneju. DOS: posle prinudnog izbeglistva avgusta 1992. iz Sarajeva, otisla sa porodicom u Australiju; profesor je na Vestern univerzitetu u Sidneju; na osnovu iskazane afirmacije na tom univerzitetu, ubrzo je izabrana za prorektora. A: zivi u Sidneju, Australija.

KECMANOVIC DUSAN, profesor Sarajevskog univerziteta i clan Akademije nauka Bosne i Hercegovine u izbeglistvu, privatni psihijatar u Sidneju. FA: s. Dubravka, profesor univerziteta; d. Jelena (1973), student; Milica (1982), ucenica. OB: diplomirao i doktorirao psihologiju i psihijatriju; bio Fulbrajtov stipendista. ZA: bio lekar bolnice Kosevo, Sarajevo; bio profesor psihologije na sarajevskom univerzitetu i clan (najmladji) Akademija nauka Bosne i Hercegovine - avgusta 1992. izbegao iz Sarajeva; bavi se privatnom psihijatrijskom praksom u Australiji. DOS: eminentan prakticar, naucnik i univerzitetski profesor Sarajevskog univerziteta, cija je karijera prekinuta prinudnim izbeglistvom; autor je veceg broja naucnih i strucnih radova i vise knjiga, medju kojima je i knjiga Masovna psihologija nacionalizma, objavljena 1995. u izdanju Vreme knjige, Beograd, cije se pojavljivanje na engleskom jeziku ocekuje u NJujorku. A: zivi u Sidneju, Australija.

KIKIC SLOBODAN, pesnik. R: Novo Milosevo, kod Kikinde, Srbija, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu ucio u svom rodnom selu, nastavio u LJubljani i Jesenicama. ZA: sa 18 godina napustio zemlju i otisao u emigraciju; sada zivi i radi u Australiji. DOS: privrzenik poezije i literature od skolskih dana se bavi poezijom; posebno nostalgicno pise stihove u Australiji; zastupljen u zbirci poezije koju je 1996. izdalo Literarno udruzenje Zora iz Melburna. A: zivi u Australiji.

KITIC MILENA, operska umetnica - mecosopran. ZA: angazman u beogradskoj Operi; od 1997, u stalnom je dvogodisnjem angazmanu Opere u Esenu, Nemacka, i produzice ugovor kao gost i u 1999; potpisala je i ugovor za pet predstava Karmen u Nici, Francuska. DOS: ostvarila veci broj mecosopranskih uloga na sceni beogradske Opere; za ostvarenja u operama Anabel i Figarova zenidba u esenskoj Operi 1997/98, prema anketi, proglasena je najboljom mladom operskom pevacicom u Rajnsko-rurskoj oblasti, sto je objavio muzicki casopis Muzik und teater; od proslogodisnje nagrade u Veneciji, poklonila je milion $ za izgradnju venecijanskog teatra La Fenice, koji je stradao u pozaru; pored Anabel i Figarove zenidbe, pevala je u Esenu Karmen u istoimenoj operi, a pevace Sekstusa u operi Julije Cezar, kojom ce se otvoriti sezona u esenskoj Operi. NA: pobednik na takmicenju Neka najbolji pobedi, 1997, Venecija, Italija i dr. priznanja. A: zivi u Esenu, Nemacka.

KLJAKOVIC MILJAN KREKA, scenograf. R: 22. 11. 1950, Osijek, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Vojmir; Zora, dev. Ciki. FA: s. Nada, organizator za propagandu i reklamu u Ateljeu 212. OB: maturirao 1969. u VII beogradskoj gimnaziji; diplomirao grafiku, klasa prof. Pejovica, 1977, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd. ZA: slobodni umetnik. DOS: autor scenografije za 25 filmova - Specijalno vaspitanje, Miris poljskog cveca, Dom za vesanje, Jagode u grlu, Podzemlje, i dr, za koprodukcije Mama Lucija, Blad ras, Bul deks, Arizona drim, i za najnoviji svetski hit horor film Stvar dva Pitera Medaka; autor scenografije za 200 TV emisija i za pozorisnu predstavu Mala. NA: Nagrada RTV za najbolje scenografsko ostvarenje na TV 1980; Nagrada za najbolju scenografiju na Festivalu scenografije, muzike i kostima, Mladenovac, 1985; Nagrada Feliks za najbolju scenografiju, Berlin, 1991; Nagrada za najbolju francusku scenografiju Cezar, 1992. PR: n. jugoslovenska. J: srpski, engleski. H: ronjenje. A: zivi u Beogradu i Parizu, Francuska i SAD.

KNEzEVIC ALEKSANDAR, profesionalni sportista-rukometas. R: 26. 12. 1968, Banjaluka, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina-Republika Srpska). DOS: drzavni reprezentativac, desno krilo, odigrao oko 100 utakmica; bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 1996. u Spaniji; poceo da igra u Borcu iz Banjaluke, zatim u Crvenoj zvezdi i Partizanu; igrao u svajcarskoj Borbi i slovenackoj Pivovarni. A: zivi u Svajcarskoj i Jugoslaviji.

KNEzEVIC MARIJA, pisac. R: 29. 12. 1963, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Nikola; Matilda, dev. Kozmic. OB: diplomirala 1989. Opstu knjizevnost sa teorijom knjizevnosti na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA: tokom 1989-93. spoljni saradnik Redakcije za kulturu Radio Beograda; jedan od urednika knjizevnog casopisa Shakespire & Co (na engleskom jeziku). DOS: pise poeziju i prozu; objavila knjigu proze i tri knjige poezije, kao i veci broj pesama i tekstova u prozi u vise knjizevnih casopisa - knjigu proze Hrana za pse, izd. Matice Srpske, 1989. i knjige poezije Elegijski saveti Juliji, BIGZ, 1994, Stvari za licnu upotrebu, Prosveta, 1994. i Doba Salome, Prosveta, 1996; pesme i price objavljivala u Knjizevnoj reci, Knjizevnim novinama, Letopisu Matice srpske, Mostovima i dr. NA: dobitnik 1992. nagrade Zaduzbine Ive Andrica i Knjizevne omladine Srbije; nagrada casopisa Pro femina za knjigu godine 1996. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, spanski, grcki. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: srpska poezija. A: Diane Cheklich c/o Marija Knezevic, 2833 Vinsetta Boulevard Royal Oak, MI 48073, USA.

KOVACEVIC DARKO, profesionalni sportist-fudbaler. R: 18. 11. 1973, Kovin, Srbija, Jugoslavija. DOS: drzavni reprezentativac na Svetskom fudbalskom prvenstvu 1998. u Francuskoj; oko 20 puta igrao u reprezentaciji; najuspesniji u ulozi centarfora; poceo da igra u zavicajnom Radnickom iz Kovina, a zatim presao u zrenjaninski Proleter, pa u beogradsku Crvenu zvezdu; iz Zvezde je otisao da igra u engleski klub Sefild Venzdej, pa onda u spanski Real Sosijedad. A: zivi u Spaniji.

KOVACEVIC DUBRAVKA, koncertni pijanista. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Miodrag; Milica, dev. Jankovic. OB: diplomirala 1979. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd, klasa Andreja Pregera; 1981-83. specijalizacija na Pariskom nacionalnom konzervatorijumu, prof. Sankan; 1985. magistrirala na FMU Beograd; 1991-92. specijalizacija u Moskvi, prof. Dmitri Baskirov. ZA: 1980-82. asistent na FMU u Beogradu; 1982-85. asistent na Pariskom nacionalnom konzervatorijumu; od 1985. profesor Muzicke akademije Princ Renije III u Monaku. DOS: veliki broj resitala, koncerata sa orkestrom i kamernim sastavima, kao i radio i TV snimaka u Jugoslaviji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Nemackoj, Norveskoj, Spaniji, Rusiji i Ukrajini. NA: dobitnik je mnogobrojnih domacih i inostranih nagrada, ukljucujuci i Zlatnu medalju na Medjunarodnom takmicenju u Bordou, 1982. IM: 1982. D: jugoslovensko. PR: n. srpska. DO: da. J: srpski, engleski, francuski, italijanski, ruski. A: 7, Av. de Grande Bretagne MC 98000 Monte Karlo, Monako.

KOVAC SLOBODAN, profesionalni sportist - odbojkas. R: 13. 09. 1967, Veliko Gradiste, Srbija, Jugoslavija. ZA: clan-igrac Odbojkaskog kluba VGSK, Veliko Gradiste i Vojvodine iz Novog Sada, a nastavio da igra kao profesionalac u inostranstvu u AS Giola Del Colle, Italija, AS Ariss Thesaloniki, Grcka, pa se opet vratio u AS Giola Del Colle i sada u Lube Banka Macerata, Italija. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; u nacionalnom timu je odigrao osam utakmica na Olimpijskim igrama i 238 drugih medjunarodnih meceva; osvojio je kao reprezentativac bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1995. u Grckoj i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. i srebrnu medalju na Evropskom sampionatu 1997. u Holandiji; tezina mu je 85 kg, visina 197 cm, smec 345 cm, blok 320 cm. A: zivi u Italiji.

KODEVILA VIKTOR LUIS, advokat, radi u Vrhovnom sudu Argentine. R: 12. 10. 1946, Buenos Aires, Argentina. OM: Luis Kodevila; Else Ajeli, profesor muzike. OB: zavrsio 1964. srednju skolu, Buenos Aires; studirao muziku na Narodnom konzervatorijumu; diplomirao Pravni fakultet (sest godina studija). ZA: radio tokom 1971-77. u Ministarstvu prosvete Republike Argentine; 1977. u osiguravajucem drustvu; od 1978. u Drzavnom tuzilastvu i Vrhovnom sudu Argentine, kao glavni sluzbenik. DOS: kao intelektualac i odgovoran sluzbenik najvisih pravosudnih institucija Argentine, nasao put za upoznavanje naseg naroda i razvio najprijateljskiji odnos prema Srbima, naucio srpski jezik, uclanio se u jugoslovenski klub Nas dom, presao u pravoslavnu veru, slavi Svetog Nikolu i clan je Crkveno-skolskog odbora pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Buenos Airesu; prati kulturni i drustveni zivot srpskog naroda, kao i aktuelna zbivanja, pa se angazovao u svojoj zemlji na upoznavanju sa istinom o srpskom narodu i njegovoj borbi u ratnom sukobu poslednjih godina na prostorima na kojima zivi u negdasnjoj Jugoslaviji; aktivan u svakodnevnim oblicima crkvenog, kulturnog i drustvenog zivota srpske dijaspore u Buenos Airesu; zeli da se jos intenzivnije inkorporira u tu sredinu, ali i da ostvari neposredan kontakt sa nasom zemljom i ljudima u Srbiji. D: argentinsko. PR: n. rodjeni Argentinac, v. pravoslavna, p. justicializam/peronisticka partija. J: srpski, francuski, engleski, italijanski, spanski. SL: Sv. Nikola. K: Ravna Gora - pobediti mora, Luke Stepanovica. PE: Tamo daleko...(svira na klaviru). H: filatelija. A: Cespedes 3624 - Pta. Baja - Dto. D 1427 Buenos Aires, Argentina.

KOZMIC LUKA - videti pod KOSMIK LUJ.

KOJIC BEKER ZORICA, hemicar i univerzitetski profesor. R: 01. 12. 1949, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Aleksandar; Natalija, dev. Joksimovic. FA: s. Piter Beker, dipl. pedagog; d. Aleksandar (1981). OB: diplomirala hemiju na Prirodno-matematickom fakultetu, Beograd, doktorirala prirodne nauke na Univezitetu u Hajdelbergu. ZA: radila od 1986-92. kao naucni saradnik Nemackog centra za rak, Hajdelberg; 1992-95. visi naucni saradnik Univerziteta u Hajdelbergu; 1995-96. docent na Univerzitetu u NJujorku; DOS: u svom naucno-istrazivackom radu, otkrila nov protein ALEK, vazan za imuni sistem, kao i njegovu ulogu u malignoj signalnoj transdukciji; pored naucnog i pedagoskog rada, aktivna u zivotu Srba u Nemackoj; predsednik organizacije Srpske zene za mir i demokratiju. IM: 1981, r. porodicni. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, francuski, engleski, sluzi se italijanskim. SL: DJurdjic. PE: Ostajte ovdje... H: cvece. A: Bothestr. 33, D-69126 Heidelberg, Deutschland.

KOJIC DUSAN, rok muzicar, kompozitor i aranzer. R: 14. 06. 1961, Beograd, Srbija, Jugoslavija. ZA: bas gitarista rok grupe Sarlo akrobata, osnivac i vodja grupe Disciplina kicme; voditelj emisije Zeleni zub, NTV Studio B; gostovao u Austriji (Bec) i Italiji; vise od sedam LP ploca; muzika za film Kako je propao rokenrol; aranzmani za grupe Boje i Obojeni program. IM: 1992. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.

KOJCIC MILICA, slikar. R: 25. 12. 1957, Svilajnac, Srbija, Jugoslavija. OB: studirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd. ZA: slobodni umetnik. DOS: izlozbe crteza iz ciklusa Rugalice u Galeriji Kulturnog centra Beograda, 1984, Galeriji Tribine mladih, Novi Sad, 1985. i Galeriji moderne umetnosti, Pariz, 1986; izlozbe slika u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 1987. i Galeriji Narodnog muzeja, Kragujevac, 1989; osim gostovanja, boravila i radi umetnickog usavrsavanja u Parizu, Londonu, Amsterdamu i Minhenu. NA: studentska nagrada, prva, 1982. iz Fonda N. Graovac; Zlatna plaketa ULUS-a za slikarstvo, 1988; Pocasna nagrada Slikarske kolonije u Topoli, 1985. PR: n. srpska. J: srpski, ruski, francuski, engleski. A: zivi u Parizu, Francuska i Jugoslaviji - 11000 Beograd, Ul. Porucnika Spasica i Masere 114.

KOKOT NADINE (NADA) TUMBAS, pedagog. R: 25. 12. 1938, Istocni Cikago, Ilinois, SAD. OM: Stiven Tumbas; Mici, dev. Savula. FA: s. Nik Kokot; d. Melisa, Nikolas. OB: diplomirala patologiju govora; magistrirala specijalno obrazovanje (nastava). ZA: radila kao pomocnik direktora Gradske specijalne skole za Istocni Cikago za specijalno obrazovanje; svedocanstvo o klinickoj osposobljenosti u govornoj patologiji; ovlascena za rad u oblasti govorne patologije i emocionalnih poremecaja. DOS: specijalist za govornu patologiju i druge emocionalno uslovljene poremecaje; korisnik stipendije Drustva srca drzave Indijana za studije rehabilitacije govora zrtava srcanog udara; stipendija drzave Indijana za studije o emocionalno ostecenoj deci. NA: dobitnik je Prve nagrade aktivista za ljudska prava Grada Cikaga. D: americko. SL: Sv. Jovan. K: zivot Svetog Save, od Episkopa Nikolaja. PE: Tamo daleko... H: kuglanje, politika, sportski turniri Srpskog nacionalnog saveza, citanje bestselera i profesionalne literature. A: zivi u SAD.

KOLAROVIC JELENA, direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja u SAD. Aktivna u drustvenom i politickom zivotu srpske dijaspore u Americi i posebno u Kongresu srpskog ujedinjenja, u kojem joj je poverena duznost direktora centralne Kancelarije - sluzbe ove velike i razgranate srpske organizacije u svetu. A: Kongres srpskog ujedinjenja - direkcija P.O.Box 2146 Napa, CA 94558, USA.

KOLAROVIC YORY (DJORDJE), enolog i vrhunski vinarski specijalist. R: 21. 09. 1922, Sremski Karlovci, Jugoslavija. OM: Pavle; Emilija. FA: s. Jelena; d. Pavle, Mirjana. OB: studirao na Poljoprivrednom fakultetu, Beograd, na Fakultetu za poljoprivredu i vinarstvo, Bec i na Fakultetu za poljoprivredu i pivarstvo, Minhen. ZA: radio 1960-77. u Barossa Cooperative NJinery, Australija; rukovodi sopstvenim vinarijama u Napa Vali, Kalifornija i Varosa Vali, Juzna Australija. DOS: vrhunski strucnjak za proizvodnju vina (200-godisnja tradicija u porodici); dobitnik velikog broja najvisih priznanja u svojoj bransi - Jubilarne medalje NJ. V. Kraljice Elizabete za doprinos vinarskoj proizvodnji; prvi Veliki majstor, baron od Barossa, Pocasni Komander du Bontems de Medoc et des Graves; vitez vinogradarstva Bratstva vinogradarskih vitezova; dobitnik vise od 300 nagrada za vina i rakije na medjunarodnim sajmovima i izlozbama vina i 1.500 na australijskim smotrama vina; licno je uveo Barossa Cooperative NJines u SAD, Kanadu, Japan i dr. azijske zemlje, Englesku, Juznu Afriku i dr; aktivan u ostvarivanju programa ocuvanja i razvijanja nacionalnog identiteta srpskog naroda; clan Kongresa srpskog ujedinjenja. J: srpski, engleski, nemacki, ruski, francuski, italijanski. SL: Sv. Dimitrije. PE: Kad sam sinoc ovde bila... A: zivi u Kaliforniji, SAD.

KOMLJENOVIC SLOBODAN, profesionalni sportist-fudbaler. R: 02. 01. 1971, Frankfurt, Nemacka. DOS: drzavni reprezentativac; igrao u dresu jugoslovenske reprezentacije oko 10 puta; nastupao za jugoslovensku reprezentaciju na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj; igra beka (desnog); igrao u klubu Ajntraht iz Frankfurta, a sada u Duizburgu. A: zivi u Nemackoj.

KONECNI VLADIMIR, J.J.K.S; profesor univerziteta i knjizevnik. R: 27. 10. 1944, Beograd, Jugoslavija. OM: prof. dr Josip Konecni; ing. Dora, dev. Vasic. FA: s. Mirjana Kristina, dev. Dolman, ekonomista; d. Dusan (1995) A.V.S.B. OB: Druga beogradska gimnazija, 1963; University of London, spec. dipl. med. psihol. 1968; Univerzitet u Beogradu, psihologija, dipl. 1969; University of Toronto, Department of Psyhology, magistar 1971; doktorat 1973. ZA: Assistant Professor University of California, San Diego u La Jolla, 1973-78; Associate Professor na istom univerzitetu od 1978-82. i Professor od 1982. do danas; paralelno, redovni profesor metodologije psiholoskih istrazivanja na Univerzitetu u Beogradu, od 1994. DOS: Akademik, aktivni clan International Informatization Academy (Moskva-NJujork), sekcija informatike u kulturi, izabran 1994; tri knjige i preko 220 naucnih clanaka iz kvantitativne psihologije prava, psiho-fiziologije emocija, medicinske psihologije i psihologije umetnosti (muzika, slikarstvo, arhitektura, pozoriste); predavanja na vise od 110 univerziteta u svetu; Guggenheim Fellonjship, 1979-80, u svrhu naucnih istrazivanja u Brazilu (gornji tok Amazona), na Papui - Novoj Gvineji i u Australiji (North-NJest Teritory); osam pozorisnih jednocinki izvodjenih u vise zemalja Evrope i Severne Amerike; pesme pisane i objavljivane na srpskom tokom mladih godina u Beogradu, a u periodu od 1986-97. vise zbirki pesama pisanih i objavljenih na engleskom u SAD, a potom prevodjenih i objavljenih u Francuskoj, Spaniji, Holandiji i Finskoj; sest samostalnih izlozbi umetnickih fotografija u mnogim gradovima SAD u periodu od 1982-96. IM: nije nikad otisao iz zavicaja, zivi u Americi, Holandiji i Jugoslaviji; r. strucno-profesionalni. D: jugoslovensko i americko. PR: n. srpska (po majci), v. pravoslavna (presao iz rimokatolicanstva 27. 11. 1992.), p. monarhista (ima austrijsku grofovsku titulu). J: osam savremenih i dva klasicna. SL: Sv. Georgije (po majci). K: Srpska trilogija, St. Jakovljevica. PE: Mokranjceve Rukoveti. H: vaterpolo i konjicki sport. A: u Jugoslaviji - 11000 Beograd, Dositejeva 32.

KONJEVIC MILORAD, vladin sluzbenik. R: 01. 03. 1927, Medak, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Milos; Marta, dev. Vracar. F: s. Yoan; d. Kristin, Erik, Aleksandra, Loris. OB: diplomirao na Kolumbija koleyu, Cikago, i Brevard koleyu, Kokoa, Florida. SAD. ZA: vladino sluzbeno lice, radio u Vasionskom centru Yon F. Kenedi. DOS: ekspert za vasionsku plovidbu i letilice; clan Pionira vasionskog letenja, Americkog drustva za odbrambenu pripravnost, Tesla Memorial Society (Drustva za podizanje Teslinog spomenika), Nacionalnog vasionskog instituta; mason; bio saradnik Srbobrana; odrzavao veliki broj govora i dao intervjue o Nikoli Tesli; obezbedio izlozbu o Nikoli Tesli u izlozbenom holu Kongresa o vasionskoj nauci 1977; niz drugih aktivnosti. NA: dobitnik brojnih diploma i nagrada u vezi sa vasionskim programia - Apollo, Skylab, Apollo-Sojuz, Shuttle i dr. D: americko. SL: Sv. Stevan. K: balade o Kraljevicu Marku i Milosu Obilicu. PE: melodije narodnog kola i gusala. H: biciklizam, plivanje, streljastvo (iz vatrenog oruzja), marke. A: 410 Blakey Blvd., Cocoa Beach, Florida 32931, USA.

KONJEVIC MIHAILO, diplomirani pravnik, strucnjak za medjunarodno pravo; sa suprugom Milevom, koja je farmaceut, odselio se 1967. u SAD. Radio u San Francisku i NJujorku. Prvi na sudu dobio proces protiv nepriznavanja evropskih diploma iz farmacije i time omogucio svojoj supruzi i drugima da se zaposle u profesiji. A: zivi u Majami Bicu, Florida, SAD.

KORNJA RAJKO, novinar. R: 25. 07. 1969, Moldova-Hoja, Rumunija. OM: ziva; Gorica. FA: s. LJiljana, dev. Galkoci, sluzbenica u nastavi; d. Aleksandra (1993). OB: diplomirao 1996. na smeru Novinarstvo i informisanje Fakulteta politickih nauka, Beograd. ZA: 1992-96. bio dopisnik iz Beograda listova Evenimentul zilej, Ekspres, Bukurest; od 1996. urednik Nase reci, Temisvar, od 1997. urednik TV emisije Srpski vidici, Drzavna rumunska televizija, Temisvar. DOS: clan je Saveza novinara Rumunije; specijalni dopisnik Nacionalne rumunske televizije iz Jugoslavije, reditelj dokumentarnog filma Pejzaz posle embarga. NA: dobitnik Prve nagrade na Mediafest-u 1997. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: Blokada 011, Mome Kapora. PE: Mars na Drini. DO: da. A: 1900 Timisoara, Str. Mircea Cel Batrin br. 48, ap. 16, Romania.

KOSANOVIC JOVO, masinski inzenjer i humanitarni aktivist. R: 19. 01. 1942, Zbeg kod Slunja, Kordun, Jugoslavija (sada Hrvatska). OB: diplomirao na Masinskom fakultetu, Beograd. ZA: od 1970. zivi u Norveskoj - radi na mestu glavnog inzenjera u Norveskoj kooperativi u fabrici hrane, Oslo. DOS: vrlo aktivan u drustvenim, humanitarnim i dr. poslovima nase dijaspore; 1993. rukovodi organizacijom Norvesko-jugoslovenska pomoc, koja se angazovala na prikupljanju humanitarne pomoci za srpske izbeglice i narod u vreme sankcija, odnosno ratnog sukoba. IM: 1970. A: zivi u Oslu, Norveska.

KOSIC DJORDJE, poslovni covek. R: 03. 08. 1934, Vankuver, Britanska Kolumbija, Kanada. OM: Yon (Jovan); Meri (Marija), dev. Tomasevic. FA: s. Yoan, dev. Vilijam i Barbara Grej; d. Vilijam, Georgina, Ana, Yon, Barbara Ana, Robert. OB: studirao poslovnu komercijalu na Univerzitetu Britanske Kolumbije. ZA: predsednik i direktor Hadson's Bay Co., 1990; zastupljen u NJho is njho in Canada (Ko je ko u Kanadi). A: zivi u Kanadi.

KOSIC NIKOLA, oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije u penziji, pisac i publicista. R: 22. 02. 1907, Kraljevo, Kraljevina Srbija. OM: Acim; Hristina, dev. Lukovic. FA: s. Milka, dev. Popovic, uciteljica; d. Jelena (1932), udt. Kovacevic, profesor-prevodilac, Milan (1934), profesor, Dusan (1937), inzenjer. OB: osnovnu skolu zavrsio u Kraljevu, gimnaziju u Cacku, 1925. Vojnu akademiju u Beogradu. ZA: poceo oficirsku sluzbu kao potporucnik, komandir voda, zatim cete, komandant bataljona i pomocnik odeljenskog staresine u Vojnoj akademiji - u Uzicu, Zagrebu i Beogradu; u Drugom svetskom ratu, zarobljen je u cinu majora-komandanta bataljona u Kraljevoj gardi; 1941-45. u ratnom zarobljenistvu; po zavrsetku rata emigrirao u SAD, gde je radio u industriji, vodio Srpski radio program, pisao i publikovao svoje tekstove. DOS: bio je jedan od organizatora puca 27. marta 1941; u zarobljenistvu u Nemackoj, jedan od organizatora ilegalnih grupa u zarobljenickim logorima koje su delovale u sastavu pokreta D. Mihailovica; organizator Jugoslovenskog informativnog centra za zarobljenike u Nemackoj posle rata; u SAD je 1951. osnovao Srpski radio klub u Milvokiju i vise od 30 godina vodio informativno-kulturno-prosvetni radio program; bavio se publicistikom i objavljivao u srpskoj emigrantskoj i americkoj stampi; od pocetka jugoslovenske krize 90-ih godina veoma aktivno delovao na polju informisanja o srpskom narodu i Srbiji, pisao otvorena pisma americkim drzavnim sekretarima g. Bejkeru i g. Iglbergeru; autor je vise knjiga, od kojih su objavljene u Americi The Ljoticites and the tragedy of Kragujevac (LJoticevci i kragujevacka tragedija) 1968, Vojvoda zivojin Misic 1978, Dnevnik 17. mart - 28. mart 1984, Kralj Aleksandar I Ujedinitelj - kroz dogadjaje 1984. i Srpski radio-program 1952-82. - sadrzaj emisija, SRP kroz stampu i priredbe 1986, a u zemlji je objavljen Dnevnik 17. mart-28. mart u Cacku 1996; od 1990. je clan Udruzenja srpskih pisaca, London; 1991. se prvi put vratio u otaybinu posle Drugog svetskog rata i tom prilikom predao Srpskoj akademiji nauka i umetnosti svoju ratnu i poslaratnu arhivu/zaostavstinu; od 1994. se nastanjuje i u SR Jugoslaviji. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: dela Bore Stankovica, Istorija - anatomija vremena od Bozidara Kovacevica i mnoge druge. PE: Boze pravde i Mokranjceve Rukoveti. H: citanje, muzika. A: zivi u SAD i Jugoslaviji - ul. Kralja Petra I br. 22, 32000 Cacak, SR Jugoslavija.

KOSMIK LUJ (KOZMIC LUKA), veleposednik i poslovni covek. R: u okolini Sarajeva, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). ZA-DOS: po dolasku u Australiju, vise od dve decenije ziveo u yunglama Kvinslenda; prokrstario i veoma dobro upoznao ta podrucja; lovio je krokodile, pa ga popularno zovu i Krokodil Dandi; od krokodilskih koza i drugih poslova ostvario dobit, kojom je kupio velike komplekse zemljista; na nepreglednim pasnjacima uzgaja stoku; popularna serija nacionalne TV Countrynjide posvetila mu je celu emisiju. A: zivi u Australiji.

KOSOVIC DUSAN, akademik, profesor psihijatrije. ZA: bio profesor psihijatrije na Univerzitetu Albert Ajnstajn, NJujork; bio direktor psihijatrijske sluzbe u Linkolnovoj bolnici. DOS: jedan od medjunarodnih autoriteta u proucavanju stresa; veliki deo svog naucnog rada posvetio izucavanju adaptacionih problema imigranata; clan Crnogorske i Americke akademije nauka; autor dela Dodje mi da poludim i Smehom protiv stresa. A: zivi u NJujorku, SAD.

KOSTA MILOS - videti pod ACIN.

KOSTIC KATARINA, slobodni novinar i pisac. R: 15. 12. 1936, Sabac, Srbija, Jugoslavija. OM: Stamenko; Radmila, dev. Ignjatovic. FA: s. zarko Petrovic, slikar. OB: maturirala u sabackoj gimnaziji; diplomirala na Grupi za francuski jezik i knjizevnost, Beograd. ZA: 1969-73. saradnik enciklopedijskog casopisa Alfa, Pariz, gde je i zivela; od 1973, po preseljenju u Toronto, Kanada, radila je kao novinar u etnickim listovima (Nase novine, na srpskohrvatskom i Vestnik na ruskom jeziku), sve do penzije; pise i za Knjizevne novine; jedan od osnivaca i predsednik Udruzenja knjizevnih stvaralaca Desanka Maksimovic; clan Udruzenja knjizevnika Srbije i kanadskog PEN-a; sekretar Srpske nacionalne akademije u Torontu u dva poslednja mandata. DOS: pesme su joj objavljivane u etnickim listovima u Kanadi i u mnogim listovima i knjizevnim casopisima u Jugoslaviji (Politika, Borba, Dani, Knjizevna rec, Relation i dr.); njena poezija je zastupljena u nekoliko zajednickih zbirki i u antologiji Pesme sa granice, Prosveta, 1995; takodje su joj pesme zastupljene u dve jubilarne antologije clanova Udruzenja Desanka Maksimovic - Od srca do zavicaja, Bagdala, Krusevac, 1990. i Zaguseni pesnicki prostor, Interpres, Beograd, 1997. NA: dobitnik dve nagrade za iseljenicku poeziju na konkursima u Sarajevu, 1988. i 1989. i dve nagrade - Rastko Petrovic za najbolju pesmu na prvom Saboru poezije srpskih pesnika u dijaspori, odrzanom u Beogradu, 1996. i specijalne nagrade za knjigu na Trecem Saboru knjizevnih stvaralaca iz dijaspore, u Beogradu, 1998. IM: 1969, r. studije. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. levo od centra. J: srpski, ruski, francuski, engleski. K: Seobe, M. Crnjanskog; Na Drini cuprija, I. Andrica i Deobe, D. Cosica. H: pozoriste, posete muzejima i galerijama, putovanje. DO: da. A: 93 Lavinia Ave. #209, Toronto, Ont. M6S 3H9, Canada.

KOSTIC NIKOLA, advokat. R: 1943, Split, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Mladen; Olga. OB: osnovnu i srednju skolu ucio u Novom Sadu; zavrsio gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u SAD, gde se doselio pocetkom 60-ih godina; medjunarodno pravo je studirao i magistrirao u Holandiji. ZA: do kraja 70-ih godina radio kao drzavni tuzilac, a potom sudija u Milvokiju; od 1977. godine otpoceo privatnu advokatsku praksu u Milvokiju. DOS: razvio i specijalizovao svoju advokatsku kancelariju, u kojoj zaposljava tim advokata specijalista za odredjene grane prava, uglavnom za teska krivicna dela; branio je oko 1.000 tezih krivicnih slucajeva, pred sudovima u skoro svim americkim drzavama; poznat je kao branilac Srba, clanova organizacije SOPO; clan Srpske advokatske komore iz Cikaga; aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja i Srb Neta; jedan od osnivaca crkve Sveti Nikola u Milvokiju; jedno vreme je vodio Srpski radio cas na drzavnom programu radija u Milvokiju. A: zivi u Milvokiju, Viskonsin, SAD.

KOCOVIC BOGOLJUB, istoricar, pisac i publicist. R: u Sarajevu, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: maturirao u sarajevskoj gimnaziji; studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a nastavio studije prava u Parizu, Francuska; ekonomiju studirao u Cikagu, SAD; doktorirao u Francuskoj sa disertacijom o Trstu. DOS: emigrirao tokom Drugog svetskog rata i boravio u Nemackoj, Americi i Francuskoj, u kojoj zivi; bavio se politickom delatnoscu - 1949. bio je osnivac saveza Oslobodjenje, a zatim organizacije Demokratska alternativa; autor velikog broja clanaka i knjige zrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, kao i drugih publikacija; direktor casopisa Dialoljue, koji izlazi u Parizu; oko sebe i casopisa okuplja veci broj mladih intelektualaca. A: Redakcija Dialoljue, 17, Chemin du pont d'Herville 78520 Guernes, France.

KRAGULJ RADOVAN, akademski slikar i graficar. R: 10. 09. 1935, Palanciste kod Prijedora, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: diplomirao 1962. Akademiju za likovne umetnosti, Beograd i Central School of Arts and Crafts, London. ZA: predavao grafiku od 1964-73. u Kembriyu, Mancesteru i Londonu; sada zivi i radi u Parizu. DOS: samostalno izlagao svoje slikarske radove u Beogradu, Cikagu, Parizu, Londonu, Briselu, Banjaluci, Lozani, LJubljani, Antverpenu, Dubrovniku; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. A: 22. rue LJuin Campoix 74004 Paris, France; tel: 42-74-70-47.

KRAJCINOVIC DUSAN, univerzitetski profesor. R: 28. 03. 1935, Zagreb, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Petar; Bosiljka, dev. Orlic. FA: s. Tanja, dev. Pavlic, finansijski strucnjak; d. Ivana, doktor ekonomije, Maja, doktor prava. OB: diplomirao na Gradjevinskom fakultetu, Beograd i 1966. magistrirao na istom fakultetu; doktorirao 1968. na Northnjestern University, Evanston, Ilinois, SAD. ZA: 1969-72. sef grupe u Argon National Laboratory, Argon, Ilinois; 1972-89. profesor na University of Illinois, Cikago; 1989. do danas profesor Arizona State University, Tempe, Arizona. DOS: autor pet knjiga i preko 200 clanaka; clan Izvrsnog odbora i saradnik Americkog drustva za masinstvo; clan i izborni predsednik Americke akademije za masinstvo. NA: dobitnik Oktobarske nagrade 1991. za nauku. IM: 1966. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. demokratska. J: srpski, engleski. SL: Casne verige apostola Petra. K: Koreni, D. Cosica. PE: Dolap, M. Rakica. H: citanje, sport. DO: da. A: Department of Mechanical and Aerospace Engineering, Arizona State University, Box 876106, Tempe, AZ 85287-6106, USA.

KREKIC RUzICA - videti pod POPOVIC.

KRESOVIC DRAGOMIR DRAGAN, aktivist u dijaspori. R: 1937, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Milan, oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije; LJubica, nastavnica. FA: s. Rej; d. Mira. OB: zavrsio srednju skolu i studirao u SAD. ZA: vodi sa bratom staracki dom, koji je sopstvena porodicna ustanova; urednik i voditelj Srpskog radio-casa. DOS: aktivan u skoro svim oblastima kulturnog, crkvenog, humanitarnog i sportskog zivota dijaspore; dugo godina vodi radio program koji emituje crkva Sveti Nikola, svake nedelje; bio clan uprave Srpske pravoslavne crkve Sveti Nikola u Milvokiju; sa svojom sirom porodicom, bio je jedan od donatora podizanja tog hrama, kao i hrama Svetog Save na Vracaru u Beogradu i sa svojom majkom i bratom ima zvanje ktitora ovog hrama; bio fudbaler, a 1972. i predsednik Srpskog sportskog kluba. IM: 1953. D: americko. PR: v. pravoslavna. A: zivi u Milvokiju, SAD.

KRIVOKAPIC SPASOJE, humanitarni aktivist, Srpski vitez. R: 06. 06. 1945, Cetinje, Crna Gora, Jugoslavija. DOS: od osnivanja Srpskog kulturnog drustva Gornja Savoja i Humanitarnog drustva Humanitas, 1981. u Anemasu, Francuska, predsednik i glavni pokretac vise humanitarnih akcija za srpski narod; veoma je angazovan u organizovanju svih manifestacija i sakupljanja potpisa za ukidanje sankcija SR Jugoslaviji, u zenevi i Parizu; aktivno je radio posle raspada bivse Jugoslavije na zblizavanju Srba u Francuskoj. NA: dobitnik priznanja Srpski vitez koje mu je dodelila Svetska srpska zajednica 1995. godine. IM: 1967. A: zivi u Anemasu, Francuska.

KRISTEA MILOS, arhitekta i univerzitetski nastavnik. R: 02. 05. 1931, Arad, Rumunija. OM: Konstantin; Olga, dev. Kourul. FA: s. Marijana, dev. Sucu, gradjevinski tehnicar; d. Miruna (1968), pevacica, Klaudije (1966), inzenjer. OB: diplomirao 1957. na Institutu arhitekture, Bukurest. ZA: radio kao arhitekta 1957-59. u Institutu Projekt, Temisvar; od 1959-70. arhitekta-direktor u Institutu Projekt, Arad, od 1970-84. univerzitetski predavac na Politehnici, Temisvar, a od 1990. u penziji. DOS: ostvario niz uspesnih projekata hotela, pozorista, bioskopa, spomenika i dr. arhitektonskih objekata u Aradu, Temisvaru i dr. gradovima; rukovodio projektantskom institucijom; prenosio svoje bogato znanje i iskustvo studentima na Univerzitetu. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, nemacki, francuski, madjarski. SL: Sv. Sava. K: Istorija srpskog naroda. PE: Tamo daleko... H: slikarstvo. A: 2900 Arad, Bul. revolutiei br. 49-53, ap. 37, Romania.

KRSMANOVIC VELIBOR, akademik, profesor univerziteta. R: 08. 11. 1932, Presevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Milan; Zora, dev. Popovic. OB: zavrsio 1961. Inzenjersku skolu, Brisel, a 1968. poslediplomske studije biohemije na Universite de Lille; odbrana dva doktorata, 1966. i 1974. na istom univerzitetu. ZA: 1962-67. naucni saradnik Universite libre de Bruxelles, Brisel; 1967-98. direktor/profesor naucnog istrazivanja, Centre National de la Recherche Scientifiljue (CNRS) Universite de Lille, a zatim Universite de Lyon 1, Francuska; 1969-71. u medjuvremenu Research Associate na Yale University, NJu Heven, SAD; 1988-91. spoljni saradnik Instituta Vinca, Beograd. DOS: autor preko 100 objavljenih naucnih radova iz molekularne biologije na univerzitetima u Lilu i Lionu; predavac genetike i virusologije na Univerzitetu u Lionu; inostrani clan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) od 1994; clan, spoljni ili inostrani saradnik i nekoliko naucnih drustava i institucija. D: francusko i jugoslovensko. J: srpski, francuski, engleski. SL: Sv. Jovan Krstitelj. A: zivi u Francuskoj.

KRSTIC BORISLAV, profesor univerziteta u penziji. R: 26. 03. 1924, Belobreska, Rumunija. OM: Dusan; Desanka, dev. Stanojev. FA: s. Jelka, dev. Mijatov, profesor fizike, d. Dusan (1952), lekar, Desanka (1954), informaticar. OB: pohadjao 1935/36. gimnaziju K. DJ. Loga, Temisvar; od 1936-43. Drzavnu realnu gimnaziju u Petrovgradu (sada Zrenjanin), Jugoslavija, a maturirao u zenskoj gimnaziji, Osijek; studirao 1946-50. i diplomirao na Matematicko-fizickom fakultetu, Kluz; doktorirao 1969. na istom univerzitetu. ZA: 1950. pomocni asistent na Matematicko-fizickom fakultetu, Kluz; tokom 1950-54 profesor matematike u Srpskoj mesovitoj gimnaziji, Temisvar; od 1951-86. bio asistent, predavac, vanredni i redovni profesor Politehnike, Temisvar. DOS: u svojoj nastavno-pedagoskoj karijeri prosao je sve akademske stepene, od srednjoskolskog do redovnog profesora univerziteta i sefa Katedre za matematiku na Politehnici, od 1971-72. i 1973-79; autor je Hand book of number theory, Klunjer Acad. Publish. 1995, Holandija (u saradnji sa D. S. Mitrinovicem i J. Sandorom). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, sluzi se ruskim, francuskim i nemackim. SL: Sv. Luka. H: knjizevnost. A: 1900 Timisoara, Bul 3. august 1919, Nr. 6, ap. 2 parter, Romania.

KRSTIC MARICA VERA, humanitarni aktivista, predsednik Drustva za pomoc deci - zrtvama rata, Firenhajm, Nemacka. R: 18. 09. 1945, Stara Pazova, Srbija, Jugoslavija. OM: Slavko; Ana, dev. Marjanov. FA: s. Vojislav, elektrotehnicar; d. Vojkan (1972), dipl. fizicar. OB: zavrsila 1963. Tekstilnu skolu, Beograd; 1968. TNU Beograd. ZA: 1973-77. rukovodilac odeljenja u Eng. Instal. Agency-Europa, Vorms, Nemacka; od 1978. privatni Tehnicki biro, Firenhajm, Nemacka. DOS: kao predsednica Drustva za pomoc deci - zrtvama rata iz Firenhajma, dva dana posle uvodjenja sankcija licno dopremila dva transporta humanitarne pomoci za decu u Banjaluci i Beogradu; od tada je 34 puta licno donosila pomoc najugrozenijim kategorijama stanovnistva u SR Jugoslaviji, Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini (obezbedila vakcinu protiv besnila za sve zdravstvene ustanove na tim prostorima za godinu dana; krajem avgusta 1995. iz fabrike Nestle, kontigent Pomoc Evropi, dopremila 12.000 l vitaminskih napitaka za decu - zrtve operacije Oluja); inicijator podrske u sredstvima i opremi organizacijama i institucijama u zdravstvu, socijalnom zbrinjavanju, kulturi; ucesnik u mnogim projektima, narocito onima koji pruzaju impulse za pocetak samostalnog rada u novim okolnostima i programima psiho-socijalne podrske za izbeglice i druge ugrozene kategorije stanovnistva; angazovana i u kulturno-informativnoj misiji u probijanju izolacije i jednostrane slike o Srbima u ratu; autor-organizator izlozbi crteza dece Jugoslavije Rat, strah, nada u 17 gradova u Nemackoj, sa pratecim programima (predavanja, priredbe, sakupljanje priloga, medijska promocija); ucesnik u izdavanju i distribuciji knjige Izbeglo detinjstvo (autenticni iskazi dece-stradalnika) na srpskom i nemackom jeziku; organizator ucesca nase dece i omladine na Festivalu Dani Evrope u Firenhajmu u vreme blokade. NA: dobitnik mnogih priznanja gradova iz SR Jugoslavije, Republike Srpske, Komesarijata za izbeglice, Crvenog Krsta i dr. IM: 1968, r. ekonomski. D: nemacko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki. SL: Sv. Alimpije. K: Seobe, Milosa Crnjanskog. PE: Krvava bajka, D. Maksimovic. H: putovanja, citanje, basta (rekreacija radom u vikendici). DO: da. A: Franconvillestr. Nr. 9/II 68519 Viernheim, Deutschland.

KRSTIC SRETEN, muzicar - violinista. R: 22. 07. 1953, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladimir; Zorica, dev. Paunovic. OB: diplomirao na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd, i na istom magistrirao 1979; usavrsavanje 1987. kod K. Fera, Nica. ZA: asistent za violinu 1976-79, na Fakultetu muzickih umetnosti, Beograd; od 1980. prvi koncertmajstor Minhenske filharmonije. DOS: ima vise od 300 solistickih koncerata u zemlji i inostranstvu i veliki broj nastupa sa orkestrima u Beogradu, Minhenu, Atini, Dablinu i drugim gradovima u svetu; 1975. koncertmajstor Svetskog orkestra Jeunesses musicales, sa solistom H. Seringom i dirigentom Jean Martinonom; turneje po skoro svim zemljama Evrope, Juzne i Severne Amerike; snimci za Torofon, PGP, BBC, BR i skoro sve radio i TV stanice bivse Jugoslavije. NA: 1975. dobitnik Studentske oktobarske nagrade grada Beograda; 1976. prvoplasirani takmicar na Jugoslovenskom takmicenju mladih umetnika u Zagrebu, dobitnik druge nagrade na Medjunarodnom takmicenju Jeunesses musicales u Beogradu i Specijalne nagrade za najbolje izvodjenje Adagio i Fuga J. S. Baha; 1993. dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda. IM: 1979-80. D: jugoslovensko. PR: n. srpska. J: srpski, nemacki, engleski. H: planinarenje, putovanje. A: Konzertmeister Muenchner Philpharmoniker, Kellerstr. 4/III, d-81667, Muenchen, Deutschland.

KRSTIC CVETKO, profesor i pisac. R: 1937, Belobreska, Rumunija. OM: ziva; Stana. FA: s. Alisa, dev. Krstic; d. Olivera (1961), nastavnik, Miodrag (1965), apsolvent Srpske gimnazije. OB: diplomirao srpski jezik i knjizevnost na Fakultetu filologije, Bukurest. ZA: do 1993. profesor srpskog jezika u skolama, Belobreska i Pozezena; tokom 1994-98. direktor Srpske osmogodisnje skole, Belobreska. DOS: bavi se prikupljanjem kulturnog blaga srpskog naroda na tlu Banata i pisanjem; objavio vise napisa i drugih tekstova, kao i knjige: Oj, Javore, javore, izbor iz srpskog folklora Dunavskih Srba, Bukurest, 1973. i Neobican osmeh, Bukurest, 1987. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, francuski. SL: Sv. Luka. K: knjige srpske poezije. PE: Ja sam rodjen u senci livada... H: fudbal, pozoriste. A: Opsta skola 1783, Belobreska Jud. Caras-Severin, Romania.

KRUNIC MIHAILO, pravoslavni svestenik - protojerej stavrofor, paroh u Novom Sentivanu. R: 27. 08. 1920, Bec, Austrija. OM: Petar; Poleksija, dev. Antonovic. FA: s. Anica, dev. Babuskov; d. Petar, elektroinzenjer; Dimitrije, masinski tehnicar; Teodora, ekonomista. OB: Srpska pravoslavna bogoslovija, Sremski Karlovci, 1942. ZA: srpski pravoslavni paroh Budimske eparhije u Novom Sentivanu, 1946-1996; eparhijski cinovnik budimske eparhije Sentandreja, 1942-1946; clan poljoprivredne zadruge u Novom Sentivanu, 1964-1981. DOS: dugogodisnji organizator crkvenih, kulturnih i prosvetnih aktivnosti kojima doprinosi ocuvanju srpskog identiteta na ovim prostorima. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski. A: 6754 Ujszentivan, Felszabadulas u. 1, Hungary.

KUJUNYIC zELJKO, likovni umetnik i profesor univerziteta. R: 1920, Subotica, Srbija, Jugoslavija. OB: umetnicko obrazovanje stekao na Kraljevskoj umetnickoj akademiji u Budimpesti; emigrirao u V. Britaniju, a 1958. u Kanadu. DOS: stvara skulpture, slike, grafike, tapiserije i slika na staklu, kao i na svakom drugom pogodnom mediju; predaje studentima na Edinburskom univerzitetu, Univerzitetu Britanske Kolumbije, Kanada, Drzavnom univerzitetu Pensilvanije, SAD i kao gostujuci profesor na vise dr. umetnickih skola; dobitnik je mnogih nagrada i priznanja. A: zivi u Britanskoj Kolumbiji, Kanada, i Pensilvaniji, SAD.

KULENOVIC VUK, kompozitor, profesor univerziteta. R: 21. 07. 1946, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Skender, knjizevnik; Vera, dev. Crvencanin, reditelj. FA: s. Mirjana, ekonomista; d. Vladimir (1980) i Aleksandar (1982), ucenici. OB: maturirao gimnaziju; diplomirao kompoziciju na Akademiji za glazbo, LJubljana. ZA: profesor u Muzickoj skoli Dr Vojislav Vuckovic, Beograd; vanredni profesor Fakulteta muzicke umetnosti, Beograd; od 1993. gostujuci profesor na Univerzitetu Harvard, Boston; vodi studio za savremenu muziku u Bostonu. DOS: komponuje i stvara dela razlicitih zanrova; Voces nocturno, I i II za klavirski trio i III za kamerni orkestar; Kvazar OH 471, Minijature za violinu i klavir i Strofe za klavir, Illuminations za orgulje i Himnos za orgulje, Bukoliko za cembalo, Gudacki kvartet, Canti notturni, Ikar, Slovo o svetlosti, Glasovi tuge i dr; koncerti u Bostonu, Torontu, Montrealu; studio za savremenu muziku koji vodi u Bostonu predstavlja, pored njegovih, i dela drugih jugoslovenskih kompozitora (Dejana Despica, Zlatana Vaude, Ante Grgina i dr.). NA: dobitnik Presernove nagrade za kompoziciju, LJubljana. IM: 1993. J: srpski, engleski, francuski. H: sport. A: zivi u Belmontu, Masacusets, SAD.

KULENOVIC DEJAN, muzicar oboist. R: 02. 06. 1965, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Tahir, muzicar-flautist, redovni profesor Fakulteta muzicke umetnosti; Andjelka, dev. Popovic. FA: s. Jasmina, dev. Gavrilovic, pijanist, profesor. OB: zavrsio Muzicku skolu Josip Slavenski, Beograd; diplomirao 1986. u klasi prof. LJubise Petrusevskog na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd. ZA: 1985. solist orkestra Pro muzika; 1986. solist Orkestra RTB; 1987. solist Orkestra Beogradske Filharmonije; 1988. solist orkestra Dusan Skovran; od 1992. prvi oboista-solista Nacionalnog simfonijskog orkestra Dominikanske Republike. DOS: svira obou vec od svoje desete godine; osvojio prvo mesto na sedam saveznih i republickih takmicenja za ucenike i studente i skolovanje zavrsio sa izvanrednim uspehom; bio je ucesnik poznatih muzickih festivala i gost mnogih jugoslovenskih i evropskih gradova, kao sto su BEMUS (Beogradske muzicke svecanosti), Dubrovacke letnje igre, Muzicki dani u Herceg Novom, Medjunarodni letnji festival u Ohridu, Medjunarodni muzicki festival, Aran (Lugano, Svajcarska), u Trstu (Italija), Londonu, Liverpulu i Mancesteru (V. Britanija) i dr; nastupao sa skoro svim simfonijskim i kamernim orkestrima u zemlji, a narocito sa filharmonijama iz Beograda, Zagreba i Makedonije i kamernim orkestrima Pro muzika i Dusan Skovran; sa Nacionalnim filharmonijskim orkestrom Dominikanske republike redovno svira kao solista, izvodeci dela Baha, Marcela, Menotija, Kramaza, Albinonija, Belinija, Donicetija, Cimaroze i nasih kompozitora Vuka Kulenovica, Ante Grgina i Dejana Despica; ucestvovao je dva puta, 1997. i 1998. na Festivalu za modernu muziku u Bostonu; snimao za satelitsku TV Amerike; snimio dva kompakt diska, jedan u Beogradu i drugi u Santo Domingu (Gogin-Doniceti) 1998. NA: dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, 1985. za studente, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, 1986. za izvodjenje resitala na BEMUS-u, prve nagrade za obou na takmicenju muzickih umetnika Jugoslavije u Zagrebu, 1986, nagrade mladih Hrvatske, 1985. za najboljeg mladog umetnika Jugoslavije, prve nagrade za kamernu muziku sa ansamblom Bahanal u Zagrebu, 1987, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, 1987. za najbolje godisnje ostvarenje, koncert na Kolarcu sa Filharmonijom (dir. Dudarova), vise nagrada i priznanja za ucestvovanje na izvodjenjima nasih stvaralaca. IM: 1992, r. ekonomski. PR: n. jugoslovenska. J: srpski, engleski, spanski. K: Na Drini cuprija, I. Andrica. H: citanje. A: zivi u Santo Domingu, Dominikanska Republika.

KULJACA SASA - videti pod JAKOVLJEVIC.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    3/5/2004
autor Autor
    Milena Milanović
izvor Izvor
    Za internet novine serbske

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbi u svetu rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA
  • Ma - Me... 27269
  • Lj... 7175
  • L... 11028
  • K... 28041
  • J... 24445

  • POSLEDNJIH 10 NASLOVA

    Malesevici
    Opanci.com
    Sminker.rs
    NadjiRestoran.com
    Imovina.net
    Kosovo-Metohija
    Srpska analitika
    Srpska politika
    Novine Toronto
    Centar za samostalni zivot invalida
    Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
    Restoran za venčanja Atos
    Izmedju
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Powered by: < Linkmedia >
    RSS

    Web Stats
    ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
    Srpska Dijaspora