INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

D

DAVIDOVIC JEFTO, poslovni covek, aktivista u drustvenom zivotu srpske dijaspore. FA: s. Vera, poslovna zena; sinovi Stevan (1955) i Veljko. DOS: inzenjer po struci, radio u Pan Ameriken-u; dugo je aktivan u drustvenom i kulturnom zivotu pripadnika dijaspore u San Francisku i Kaliforniji; clan Kongresa srpskog ujedinjenja; predsednik Srpsko-crnogorskog literarnog i dobrotvornog drustva NJegos, San Francisko, SAD. A: zivi u SAD.

DAVIDOVIC LOLITA, glumica. R: 15. 07. 1961, Ontario, Kanada. OM: Branko Davidovic. ZA: filmska glumica; spiker Srpskog radio-casa, Los Andjeles, Kalifornija, SAD. DOS: sa glavnom ulogom u rimejku filma Ana Frank, ima u svom dosadasnjem glumackom bilansu 40 vecih filmskih rola; svoj prvi film, Razred snimila je 1983, zatim Predmet lepote, u JFK je igrala sa Kevinom Kostnerom, a u Jakes NJoman sa Polom NJumenom; potom igrala u filmovima Dodir, Santa Fe, Yungla, yungla i dr; TV seriju Mrtva tisina snimila je za kanadsku TV; samo u toku 1996. snimila je pet, a 1997. tri filma; za svoju ulogu u filmu zena u zatvoru nominovana je 1991. za glumacku nagradu ACE, a za ulogu u filmu Harcest of Fire nominovana je 1996. J: srpski, engleski. A: zivi i radi u Los Andjelesu, Kalifornija, SAD.

DALIPAGIC DRAzEN, sportski radnik - kosarkaski trener. R: 1951, Mostar, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). FA: s. Sonja, dev. Pozeg, teniserka, ekonomista; d. Sanja, Davorin. ZA: igrao u kosarkaskim klubovima Lokomotiva, Mostar, Partizan i Crvena zvezda, Beograd, u italijanskom klubu Karera, Venecija i dr; kosarkaski trener u zemlji i inostranstvu (Italija). DOS: bio je clan Drzavne kosarkaske reprezentacije Jugoslavije; osvojio je srebrnu medalju 1976. na Olimpijskim igrama u Montrealu i zlatnu medalju 1980. na Olimpijskim igrama u Moskvi; na svetskim kosarkaskim prvenstvima osvojio je srebrnu medalju 1974. u Portoriku, zlatnu 1978. u Manili i bronzanu 1982. u Kolumbiji; na evropskim prvenstvima osvojio je tri zlatne medalje - 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Lijezu, bronzanu 1979. u Italiji i srebrnu 1981; postigao u svojoj sportskoj karijeri i druge znacajne uspehe. NA: proglasen je 1977. najboljim igracem Evrope; 1978. najbolji sportista Jugoslavije; najbolji igrac Svetskog prvenstva u Manili, 1978; Zasluzni sportista Jugoslavije i dr. priznanja. A: zivi u Italiji i u SR Jugoslaviji - 11000 Beograd, Gramsijeva br. 2.

DAMEVSKI NADEzDA - videti pod zIVKOVIC.

DAMJANIC GOJKO, kompozitor i dirigent. OB: Studirao je matematiku na Beogradskom univerzitetu; diplomirao dirigovanje i kompoziciju u klasi profesora Kalahana na Berkli koleyu, Boston, Masacusets. ZA: dirigent gudackog orkestra Berkli koleya; asistent sefa Bruklejn simfonijskog orkestra, Boston. DOS: svoj muzicki talenat je usavrsavao u ostroj konkurenciji talenata iz celog sveta i uspeo da se upise i zavrsi kompoziciju i dirigovanje na Berkli muzickom koleyu; objavio je kompakt disk sa kompozicijom Predeli nestajanja Vuka Kulenovica; kao izvodjac, dirigent i kompozitor ulazi u svet profesionalne americke muzike. A: zivi i radi u Bostonu, Masacusets, SAD.

DAMJANOVIC SLAVKO, poslovan covek, aktivista Srpske narodne odbrane u Australiji. R: 04. 11. 1935, Kadina Luka kod LJiga, Srbija, Jugoslavija. FA: ozenjen, troje dece. OB: osnovno obrazovanje stekao u rodnom selu, a zanatsku skolu u Beogradu. ZA: 1960. se uselio u Australiju - radio na izgradnji infrastrukturnih objekata; 1972. otvorio sopstvenu firmu. DOS: afirmisan u radnoj i drustvenoj sredini; od 1961. je u Srpskoj narodnoj odbrani - clan Mesnog odbora za Sidnej i na svim drugim duznostima do predsednika Centralne uprave za Australiju od 1990; aktivan i u dr. oblastima zivota srpske dijaspore. A: zivi i radi u Australiji.

DAMNJANOVIC RADOMIR DAMNJAN, akademski slikar. R: 10. 12. 1936, Mostar, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti, Beograd. ZA: slobodni umetnik. DOS: izlagao samostalno u galerijama Grafickog kolektiva, Beograd, 1958; Studentskog centra, Beograd, 1976; u galeriji Multhipla, Milano, 1975; Studio Carla Ortelli, Milano, 1974; Civica, Modena, 1977; Galeria Studio 16/e, Torino, 1979; Kunsthale, Tibingen, 1979; Ingrid Dacic, Tibingen, 1991; Galeriji suvremene umjetnosti, Zagreb, 1981. i u Muzeju savremene umetnosti, Beograd, 1986 (retrospektiva); ucestvovao na izlozbi Dokumenta III, Kasel, 1964, Venecijanskom bijenalu, 1976. i na Bijenalu u Sao Paolu, 1979; publikacija Niceg suvisnog u ljudskom duhu 1978; zastupljen je u stalnim postavkama Bobura, Pariz, Stadtische Kunstgalerie, Bohum, Nacionalnog muzeja, Prag, Instituta za modernu umetnost Nirnberg, Muzeja u Sao Paolu, u kolekciji Peter Stuveysent, Amsterdam. NA: memorijalna nagrada Vanda Svevo, Sao Paolo, 1963; nagrada Nadezda Petrovic, Cacak, 1964. i 1986, Oktobarska nagrada Beograda, 1964, Nagrada I anala mladih, 1965, Nagrada na III trijenalu likovnih umetnosti, Beograd, Nagrada na II festivalu Arte video in Europa, Lokarno, 1981. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, italijanski. A: zivi u Milanu, Italija i Beogradu, Jugoslavija.

DANILOV VIKTOR, novinar, urednik i direktor muzeja. R: 30. 12. 1924, Farel, Pensilvanija, SAD. OM: Jozef; Ela, dev. Tominovic. FA: s. Toni, dev. Devi; d. Tomas, Djuan, Denis. OB: diplomirao novinarstvo 1945. na Drzavnom univerzitetu Pensilvanija, magistrirao novinarstvo 1946. na Northnjestern university, doktorirao 1964. na Kolorado univerzitetu. ZA: generalni direktor Muzeja nauke i industrije, Cikago; bio reporter i redaktor Chicago Daily Nenjs-a; reporter i urednik nocnog izdanja Pittsburgh Sun-Telegraph-a; 1962-69. direktor i urednik Industrial Research Oceanology International, a 1969-71. izdavac i urednik Industrial Ressearch Magazine; direktor za odnose sa javnoscu Instituta za tehnologiju Ilinoisa; nastavnik za novinarstvo Kolorado univerziteta; zauzimao vise savetnicko-nadzornih mesta u vladinoj sluzbi 1978-79, Nacionalne humanitrane zaduzbine, Nacionalne naucne fondacije i dr. DOS: afirmisan zurnalist i urednik vise listova i casopisa; autor vise publikacija, medju kojima Buducnost nauke i tehnologije, Nuklearna moc i Jug, Novi proizvodi i profiti, Korporacijska istrazivanja i profitabilnost, Presudan predmet rasprave u odnosima sa javnoscu, Putujuce izilozbe, Pocetak naucnog centra i dr; direktor programa za dodeljivanje subvencija mnogobrojnim muzejima, ukljucujuci i za 200-godisnjicu Americke revolucije, Izlozbu americkih pronalazackih genija; clan je Americkog udruzenja za unapredjenje nauke, Americkog udruzenja muzeja, Udruzenja naucno-tehnoloskih centara, ciji je predsednik bio 1975-76, Medjunarodnog muzejskog saveta i dr; uvrscen u vise americkih bibliografskih leksikona - Ko je ko u Americi, u trgovini i industriji, u obrazovanju, leksikonu Uspesnih ljudi, Imeniku americkih i britanskih pisaca. D: americko. J: engleski. A (poslovna): Museum of Science and Industry, 57th St. and Lake Shore Dr., Chicago, IL 60637, USA.

DANILOVIC PREDRAG, profesionalni sportist - kosarkas. R: 26. 02. 1970, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Milan; Vuka. OB: srednja turisticka skola, Beograd. ZA: igrac Kosarkaskog kluba Bosna, Sarajevo, pa beogradskog Partizana tokom 1987-92; potom odlazi u inostranstvo, gde je kao profesionalac igrao u Bakleru, i Kinderu u Italiji, a u NBA za Majami hit i Dalas u SAD, pa ponovo za italijanski Kinder; reprezentativac Jugoslavije. DOS: kao clan drzavne reprezentacije Jugoslavije odigrao 81. utakmicu i osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti i pet zlatnih medalja na evropskim prvenstvima odrzanim 1988. (u juniorskoj) i 1989, 1991, 1995. i 1997. (u seniorskoj reprezentaciji); osvajac Kupa Radivoja Koraca 1989, bio prvak Evrope u Partizanu 1992. i Kinderu 1998, prvak Jugoslavije i osvajac Kupa 1992. u Partizanu; bio je prvak Italije 1993/94/95. i 1998. (u italijanskim klubovima). NA: nosilac zvanja Zasluznog sportiste Jugoslavije 1992; proglasen Najboljim kosarkasem Evrope 1994. (po anketi mesecnika FIBA); imenovan avg. '98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, italijanski. A: zivi u Italiji i u SR Jugoslaviji - 11000 Beograd, ul Dusana Vukasovica 67.

DANOJLIC MILOVAN, knjizevnik i knjizevni prevodilac. R: 03. 07. 1937, Ivanovci, Srbija, Jugoslavija. OM: Veselin, poljoprivrednik; Visnja, domacica. FA: s. Sanja, dev. Boskovic, profesor; d. Stefan (1992) i Borislav (1993). OB: maturirao 1957. gimnaziju, Beograd, diplomirao 1973. na Odseku za francuski jezik i knjizevnost na Filoloskom fakultetu, Beograd. ZA: 1964-66. knjizevni hronicar; 1967-68. urednik Kulturne rubrike Borbe; lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, Francuska; spoljni saradnik Radio Pariza. DOS: autor zbirke pesama za decu Kako spavaju tramvaji, izdate 1959, Furunica-jogunica, 1969, Rodna godina, 1972, Basne i ludorije, 1991. i Pesme za vrlo pametnu decu, 1994; zbirke pesama Urodjenicki psalmi, 1957, Nedelja, 1959, Nocno prolece, 1960, Balade, 1966, Glasovi, 1970, Cistine, 1973, Grk u zatvoru, 1975, Put i sjaj, 1976, Rane i nove pesme, 1979, Misja rupa, 1982, Veciti nailazak, 1986, Cekajuci da stane pljusak, 1986, Tacke otpora (izbor pesama), 1990. i Zlo i naopako, 1991; knjige esejisticke proze O ranom ustajanju, 1972, Kako je Dobrisav protrcao kroz Jugoslaviju, 1977, Zmijin svlak, 1979, To, 1980, Brisani prostor, 1984, Dragi moj Petrovicu, 1986; ogledi Naivne pesme, 1976, Muke s recima, 1977, Ciscenje alata, 1982, Pisati pod nadzorom, 1987, Godina prolazi kroz avliju, 1992; roman Oslobodioci i izdajnici, 1997; prepevi i prevodi Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Himenesa, Klodela, Joneska. NA: Oktobarska nagrada Beograda; Zmajeva nagrada; nagrade Milos DJuric, Isidora Sekulic, Neven, Nasa Mina; Nagrada SANU iz Fonda B. Copica; orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom; Nagrada NIN za najbolji roman Oslobodioci i izdajnici, 1997. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski. DO: da. A: Poatje, 31 Avenue R. Schuman, France; 11000 Beograd, Tomasa Jeza 16, Jugoslavija.

DEAR LJILJANA - videti pod PAVLOVIC.

DEVIC LJUBOMIR, omladinski aktivista srpske dijaspore. R: 04. 08. 1970, Arlev, Svedska. OM: Tomislav; Dana, dev. Scepanovic. OB: Gimnaziju St. Petri, Malme, humanisticka linija, klasicna varijanta, tri godine, zavrsio 1989; studira engleski i francuski jezik na Univerzitetu u Lundu. ZA: privremeni predavac u Osnovnoj skoli Vorbo Arlev, 1989-97; predsednik Omladinskog odbora pri Srpskom savezu u Svedskoj 1993-95; predsednik Odbora za informacije pri Srpskom savezu u Svedskoj 1993-96. DOS: kao predsednik Omladinskog odbora pri Srpskom savezu u Svedskoj, sa svojim saradnicima, osnovao Savez srpske omladine u toj zemlji; osnivac internog lista Pravo na rec Srpskog drustva Srbija - 92 iz Arleva, 1993; autor prvog srpsko-svedskog recnika, stampanog 1995. (planira se novo, dopunjeno i redigovano izdanje); stampao malu zbirku pesama 1996, a planira izdavanje nove zbirke; bio urednik Glasa Srba, novina Srpskog saveza; aktivan u svom drustvu Srbija - 92. D: dvojno - svedsko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, svedski, engleski i francuski. SL: Sv. DJordje. H: Internet, poezija, kolekcionarstvo. DO: da. A: Jacob Pers v. 1. 232 31 Arloev, Sverige; na Internetu: http: / / hem. passagen.se / cived.

DEVRNJA ZORA - videti pod CIMERMAN.

DEDIC DRAGO, slikar. R: 1937, Orahovo, Crna Gora, Jugoslavija. OB: skolovao se u Podgorici, Nisu, Prizrenu i Beogradu. DOS: slika i izlaze na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama; sezdesetih godina odlazi u Pariz, gde prvi put samostalno izlaze 1973. u Galerie Lambert, zatim, takodje, u Parizu, samostalno izlaze 1974/75/77/78/88, u Londonu 1984/86, potom u Podgorici, Herceg Novom i dr; ucestvovao na grupnim izlozbama u Francuskoj, Americi, V. Britaniji, Belgiji, Italiji, Kanadi, Spaniji; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. NA: dobio vise nagrada za slikarstvo u Londonu, Parizu, NJujorku. IM: 1967. A: 96, rue d'Alleray 75015 Paris, France; tel: 48-28-88-35.

DEJANOVIC DANA KRISTIN, direktor marketinga. R: 08. 01. 1958, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Danijel Dejanovic; Doroti. OB: diplomirala reklamnu delatnost (ekonomsku propagandu) 1980. na Ilinois univerzitetu. ZA: direktor marketinga u Americkoj korporaciji za TV i komunikacije. DOS: uspesna poslovna zena u svojoj bransi i drustvenom zivotu; birana 1982. za Istaknutu americku mladu zenu. D: americko. H: poezija, muzika, putovanja. A: 157 NJoodnjay Dr., Jackson, Mississipi, MS 39206, USA.

DEKLIC DRAGUTIN (pseudonimi: KARLO, JAKOV, SAVIC VLADIMIR-SKIT), knjizevnik. R: 25. 07. 1915, Nerezine, na ostrvu Losinj, Austro-Ugarska (sada Hrvatska). OM: Blaz-Vlaho Deklic; Darinka, dev. Skutari Dabovic; oboje sluzbenici tadasnje austro-ugarske administracije. OB: osnovnu skolu, gimnaziju, Pravni fakultet i Muzicku akademiju zavrsio u Jugoslaviji, u koju se njegova porodica doseljava posle I svetskog rata; studirao u Italiji politicke nauke na Univerzitetu u Padovi i filmsku umetnost u Rimu; ima doktorat pravnih i politickih nauka. ZA: saradnik, novinar dnevnih listava Stampa, Pravda u Beogradu, njihov dopisnik iz Praga, Sofije i Barselone (za vreme spanskog gradjanskog rata); u Beogradu, urednik i izdavac casopisa Nasa zemlja i edicije biblioteke Novi horizonti; posle II svetskog rata radi kao sluzbenik UNRRA-e u Rimu; kod Saveznicke vojne uprave u Trstu, kao novinar i urednik; radi kod trscanske Finansijske direkcije; sad je penzioner i knjizevnik. DOS: njegov angazman se siroko rasprostirao - od zurnalizma, publicistike i knjizevnosti, poezije, pa sve do naucnog i politickog rada; kao student Beogradskog univerziteta, bio je u vodjstvima kulturnih studentskih udruzenja; kao delegat Udruzenja studenata izbeglica iz Istre bio na Svetskom omladinskom kongresu u zenevi, 1937; za vreme II svetskog rata odlazi u Crnu Goru, a zatim u Italiju; objavio zbirke pesama Intima, Beograd, 1939; Zemlja ne zna granice, Beograd, 1940; Razgovori s onu stranu dobra i zla, Gorica, 1963, a u Trstu - Novo jevandjelje po Isusu, 1968; Veliko bdenje u Badnjoj noci, 1970; Pesme Srbiji, 1970; Slovo rodu, 1978. i 1981; Il ljuinto vangelo (ital.), 1981. i Pozni uranak, 1988, Svedok - Il testimone (dvojez.) Napulj, 1987. i Elegije, Rijeka, 1990; iz oblasti nauke i istrazivacke delatnosti stampani su u Beogradu - Federalna drzava 1940. i Kuda ide Evropa? 1941, Budua e Pastrovichi nel periodo della dominazione veneta (ital.), Venecija, 1981, a u Trstu - Filozofija kao baza sociologije, 1983, L'autoljestione jugoslava (ital.), 1984, L'unitarismo jugoslavo (ital.), 1984, Nepoznati krlezijanci, 1986. i Unitarizam, ili za jedno novo jugoslovensko zajednistvo, 1989. D: italijansko. PR: n. srpska. J: srpski, italijanski, nemacki. A: zivi u Trstu, Italija.

DELIC VLADIMIR, poslovni covek. R: 10. 02. 1946, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Jovan; Marija Tomanovic. FA: s. Tanja, dev. Radosavljevic, poslovna zena; d. Dubravka, poslovna zena, Marija, student, Dina-Ivana, ucenik. ZA: od 1971. radio kao referent u Jugoimportu i SDPR, Beograd; od 1984-88. predstavnik GENEX-a u Kairu; od 1988. predsednik Unibros. DOS: veoma uspesan poslovni covek, koji vodi Unibros - medjunarodnu grupu kompanija na Kipru, Grckoj, SAD, V. Britaniji, Rusiji, Hong Kongu, Austriji, Kanadi. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, nemacki. SL: Sv. Georgije. H: TV. A: P.O.Box 4713 Limassol, Cyprus.

DELIC DUBRAVKA, poslovna zena. R: 01. 07. 1971, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladimir; Tanja, dev. Radosavljevic. FA: s. Aleksandar Barac, arhitekt i muzicar. ZA: referent u Unibros Steel Co Ltd, Limassol; marketing menayer Unibros Fareast, Hong Kong; direktor Albagreka Ltd, Limassol. DOS: u izdanju Albagreka, u protekle tri godine izdato 20 knjiga za decu. IM: 1984. D: jugoslovensko. PR: n. jugoslovenska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: dela Mese Selimovica. PE: Svilen konac. H: astrologija. DO: da. A: zivi na Kipru i u Beogradu - Jugoslavija; E-mail: dubiezalbagreka.com

DELIC M. YON, ekspert za finansije u penziji. R: 28. 09. 1930, Kinney, Minesota, SAD. OM: Toma; Marija. FA: s. Yuli Delic, umetnik; d. Majkl Yon, Ketlin M. Yonson, Tereza S. Gil. OB: diplomirao na Univerzitetu u Minesoti, BA stepen (filozofiju). ZA: penzionisani sluzbenik u Upravi zajednickih sluzbi (finansije). DOS: 1960-67. predsednik finansijske sluzbe Pioneer, Mineapolis, Minesota; 1967-93. u Udruzenju za ekonomski razvoj, zajednicke sluzbe Omaha, Nebraska; clan Medicinskog centra na Univerzitetu u Nebraski; clan Odbora direktora, Omaha; clan Odbora Midland bolnice i predsednik univerziteta (Omaha); prvi potpredsednik pravoslavne crkve Sv. Nikola, Omaha; clan americkog Crvenog krsta; clan Kongresa srpskog ujedinjenja (SAD), 1991-96, ranije blagajnik, cuvar trezora, kasnije predsednik; predsednik Odbora Fontonella Forest centra za prirodu; clan Odbora za investicije Investment Co. Institute. D: americko. DO: posetio Jugoslaviju 1972, 1981, 1985. i 1988. PR: n. americko, v. pravoslavna. J: engeski i malo srpski. A: 7 NJild Iris Lane, Fairvienj, N. C. 28730, USA.

DELIC TANJA, predsednik Fondacije The Pease. R: 24. 04. 1948, Seca Reka, Srbija, Jugoslavija. OM: Milos Radosavljevic; LJubica. FA: s. Vladimir Delic, poslovan covek; d. Dubravka (1971), poslovna zena, Marija (1976), student engleske knjizevnosti, Dina-Ivana (1989), ucenik. ZA: od 1968-72. radila u Saveznoj upravi carina, kao visi carinik u Dubrovniku, a od 1972-84. kao saradnik za informacije o carinskim, spoljnotrgovinskim i deviznim propisima u Saveznoj upravi carina u Beogradu. DOS: aktivno radi na organizovanju humanitarne pomoci i njenom prikupljanju i upucivanju najugrozenijima na prostorima negdasnje Jugoslavije; potpredsednik Kiparsko-srpskog drustva prijateljstva, Limasol, koje salje kontejnere sa humanitarnom pomoci; osnivac i predsednik Fondacije The Pease fund, koja finansira i obezbedjuje humanitarnu pomoc. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. PE: v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, arapski. SL: Sv. Georgije. K: dela D. Cosica. PE: Ko pokida sa grla djerdane. H: fotografija. DO: da. A: P.O.Box 4713, Limassol, Cyprus.

DELIC HELEN, videti pod BENTLI DELIC HELEN.

DEL MONAKO DRAGANA - videti pod JUGOVIC DRAGANA.

DEN TANA - videti pod TANASIJEVIC DOBRIVOJE.

DEPARIS VERA, bibliotekar specijalista. R: 27. 06. 1939, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Æivota Jakovljevic; Antonija. FA: s. Deparis Bernard, administrativac; d. Filip (1966), lekar, Benyamin (1969), sudija i Sesil (1974), student. OB: diplomirala 1962. na Filozofskom fakultetu, Beograd; 1968. Bibliotekarska skola, Pariz. ZA: od 1966-98. bibliotekar-specijalista u Bibliotheljue Nacionale de France, Pariz. DOS: prevela Jovana Ducica na francuski; prevela D. Didroa: Pisma Sofiji Volau na srpski; autor vise clanaka u listovima i drugih napisa/publikacija; osnivac i sekretar udruzenja Beseda koje okuplja bibliotekare slaviste. IM: 1961, r. porodicni. D: francusko i jugoslovensko. PR: v. katolicka. J: srpski, francuski, ruski. A: priv: 45 Rue du Val d'Or, 92210 St. Cloud, France; posl: Bibliotheljue Nacionale de France, LJuai F. Mauria, Service Slave 4/01, Paris, France.

DERETIC JOVAN, publicista. R: 08. 01. 1939, Orahovac, Jugoslavija
(sada Republika Bosna i Hercegovina - Republika Srpska). OM: Ilija;
Gospava, dev. Grubac. FA: s. Meris Deretic, dev. Blandin, profesor knjizevnosti. OB: studirao 1961-62. na Prirodno-matematickom fakultetu, Beograd; studirao 1964-66. na Texnickom koleyu, Pariz; studirao istoriju 1967-70, Lion; stekao doktorat prava (LLD) u Americi. ZA: radio 1966-97 u tehnickoj struci- inzenjering u raznim firmama u Francuskoj i Americi; poslednjih sest godina u Cikagu; bio vise od godinu dana urednik Amerikanskog Srbobrana. DOS: autor je Istorije Srba, prvi tom izasao 1975, a drugi 1977, Nica, na srpskom jeziku, knjige Zapadna Srbija, 1995, Cikago, na srpskom jeziku, i Serbi-narod i rasa-Nova Vulgata, 1996, Cikago; od 1975. objavio u svetu i Jugoslaviji veliki broj istorijskih clanaka; glavni predmet njegovog istrazivanja - otkrice srpske anticke istorije, koja ranije nije bila priznata - njegovi tekstovi govore o postojanju srpske anticke istorije od 2000 godina pre Hrista do 7. veka N. E. IM: 1963, r. politicki. D: Jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, ruski, francuski, sluzi se nemackim, italijanskim, latinskim, i starogrckim. SL: Sv. Jovan Krstitelj. K: Gorski vijenac, P. P. NJegos. PE: Ave Serbia, Ducic. H: sah. A: ziveo u Cikagu, SAD; preselio se u Jugoslaviju, 1997, Beograd, ul. Riste Stefanovica 19, Jajinci.

DESPOT SLOBODAN, publicista, sekretar Srpskog instituta u Lozani, prevodilac i publicista. DOS: preveo, pored ostalih, knjige Dobrice Cosica na francuski jezik; autor veceg broja polemickih napisa na francuskom jeziku kojima se suprotstavljao propagandi protiv srpskog naroda i odbrani sopstvenog identiteta. A: 10, Rue de Geneve C. P. 67, 1000 Lausanne 9, Suisse.

DIVAC VLADE, profesionalni sportist - kosarkas. R: 03. 02. 1968, Prijepolje, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Snezana, glumica. ZA: igrao u Kosarkaskom klubu Elan iz Prijepolja, zatim u kraljevackoj Slogi i onda u beogradskom Partizanu; u Americi igrao u klubu Los Andjeles Lejkers, a sada igra u Sarlot Hornetsu. DOS: bio vise od 130 puta drzavni reprezentativac Jugoslavije i osvojio zlatne medalje na juniorskom prvenstvu sveta 1987. u Bormiju, na Evropskom prvenstvu 1989. u Zagrebu i 1995. u Atini, na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini, srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu i 1996. u Atlanti, bronzane medalje na Svetskom prvenstvu 1986. u Spaniji i na Evropskom prvenstvu 1987. u Grckoj; u KK Partizan osvojio je sampionat Jugoslavije 1987/88, , Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraca 1988/89; prvi je Srbin koji je igrao u finalu NBA lige; smatran je jednim od najboljih centara, kao i najboljim belim visokim igracem u NBA ligi u sezoni 1994/95; aktivan je u humanitarnim aktivnostima i donator je Decje klinike u Beogradu. NA: Svetska Srpska Zajednica mu je dodelila priznanje i titulu Viteza Srba Severne Amerike 1995; imenovan avg. '98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. PR: n. srpska. A: zivi u SAD.

DIVIC JOSIF, univerzitetski nastavnik. R: 04. 06. 1930, Slavonska Pozega, Jugoslavija (sada Hrvatska). FA: s. Anica, dev. Pavlovic. OB: diplomirao 1958, i zatim doktorirao na Medicinskom fakultetu, Beograd; stekao 1964. diplomu iz psihijatrije McGill univerziteta, Montreal. ZA: profesor psihijatrije na Univerzitetu Otava. DOS: obavljao brojne poslove (demonstrator, predavac, psihijatrijski konsultant, docent i vanredni profesor i dr.) na Odeljenju za psihijatriju McGill univerziteta, Univerziteta Otava i u bolnicama; clan Asocijacije za vanbolnicke centre Amerike, Kanadskog psihijatrijskog drustva; clan saradnik Americke asocijacije za socijalnu psihijatriju; clan Izdavackog saveta psihijatrijskog casopisa Univerziteta Otava; autor mnogih publikacija, ukljucujuci i sestogodisnje vanredno proucavanje onih koji su preziveli manje strahove, aspekte socijalne psihijatrije i dr. A: kucna: 2 Beckenham Ln., Otanja, Ont, Canada; posl: Suite 604, 880 NJellington St., Otanja, Ont, Canada.

DIVIC SVETOZAR (BRACA), univerzitetski profesor. R: 31. 05. 1933, Nova Gradiska, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Milos; Marija. FA: s. Ana Anita, dev. Popovic, arheolog/profesor likovne umetnosti; d. Milos, Zora. OB: diplomirani inzenjer geodezije, diplomirao na Beogradskom univerzitetu; magistrirao fotogrametriju na Gvelf univerzitetu, Kanada. ZA: profesor na Ryerson politehnickom univerzitetu, Kanada. DOS: autor publikacija koje se odnose na upotrebu fotogrametrije u kriminologiji i proizvodnji stereoortofoto mapa; bavio se sportom i bio plivacki sampion Srbije 1951-54; jedan od prvih clanova udruzenja yez muzicara Beograda, a kao profesionalni klavirista svirao sa svojim orkestrom u Beogradu i na Hvaru tokom 1950-65; sada svira u Torontskom orkestru kao amater. SL: Sv. Nikola. K: Red & Hot, S. Frederick Starr. H: yez muzika, politika, istorija. A: 400 NJalmer Road, apt. 2124, Toronto, Ontario, M4P 2X7, Canada.

DIVLJAK-AROK GORDANA, novinar i pisac. R: 1934, Stara Pazova, Srbija, Jugoslavija. OM: ucitelji (generacijama). FA: s. Ferenc Arok, sportski radnik. OB: diplomirala 1958. na Grupi za jugoslovensku knjizevnost i jezik na Beogradskom univerzitetu. ZA: odmah posle zavrsenih studija zaposlila se u dnevnom listu Dnevnik, Novi Sad, u kojem je radila tokom 1958-82, kao novinar, uglavnom u kulturnoj rubrici; bila urednik Kulturnog dodatka; od 1982. je u Australiji. DOS: autor velikog broja clanaka, reportaza i dr. napisa; objavila 1990. knjigu Mozda Australija, u izd. Knjizevne zajednice Novi Sad. IM: 1982 (privremeno), r. porodicni. PR: n. srpska. J: srpski, engleski. H: nema ekstravagantnih hobija. DO: da. A: zivi u Australiji.

DIVLJAN VLADIMIR, kompozitor, gitarista i vokalni solista. R: 10. 05. 1958, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Stevan, geolog; Mirjana. FA: s. Rut, dev. Deleon. OB: maturirao 1976. u VIII beogradskoj gimnaziji; diplomirao patrologiju i geohemiju 1981. na Rudarsko-geoloskom fakultetu Beogradskog univerziteta. ZA: bio je clan vokalno-instrumentalnog sastava Idoli 1980-84, zatim solista; reziser i kompozitor na SBS; urednik muzickog programa srpskog radija u Australiji; komponuje muziku za film, TV i dr. DOS: imao vise od 100 koncerata sa Idolima, 50 solistickih koncerata i vise jugoslovenskih turneja; snimio vise singlova, oko 18 LP ploca, kaseta i CD-a i nekoliko TV spotova; najpopularniji su albumi Odbrana i poslednji dani, sa Idolima 1982, Vlada i Gile, Roken rol za decu i Lutka koja kaze ne, sa S. Gojkovicem 1991; autor je muzike za film Crni bombarder 1992. NA: odlukom rok kriticara - najbolji kompozitor i instrumentalista, a Odbrana i poslednji dani najznacajnija JU-ploca; po izboru sedam evropskih magazina, VIS Idoli su 1983. cetvrta rok grupa Evrope. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruskim se sluzi. A: zivi u Australiji.

DIMITRIJEVIC VLADIMIR, publicista i izdavac. R: 1926. ZA: vlasnik izdavacke kuce L'Age d'Homme, Lozana, Svajcarska. DOS: preko 30 godina L'Age d'Homme postoji i uspesno radi; za to vreme, skoro 3000 naslova, u vise od 20 zanrova, izaslo je u izdanjima ove kuce, od filozofije, beletristike do filma i sporta; osim sto je medju vodecim izdavacima na francuskom jeziku, njena biblioteka Slovenski klasici, sa oko 500 knjiga, predstavlja najbomniji fond slovenskih prevoda na svetu; u njemu znacajno mesto pripada srpskim piscima - Ivi Andricu, D. Cosicu, M. Crnjanskom, A. Tismi, B. Pekicu, A. Popovicu, M. Kaporu, M. Danojlicu i mnogim drugim (vise od 200); od 1996. L'Age d'Homme pokrenula je izdavacku delatnost i u Beogradu, kao Nas dom, pod kojim imenom radi i podruznica u Moskvi; pored ove delatnosti, autor je velikog broja napisa o Srbima i njihovom polozaju u spletu zbivanja na prostoru bivse Jugoslavije i u Evropi, koji su objavljivani u Svajcarskojo i Francuskoj. NA: dobitnik je Vukove nagrade za 1991. godinu; na beogradskom Sajmu knjiga 1997. proglasen je za Izdavaca godine. IM: 1958. J: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski... DO: da. A: zivi u Svajcarskoj.

DIMITRIJEVIC GORDANA, tehnolog zubarstva. R: 20. 03. 1952, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar Maksimovic; Vera, dev. Avramovic. FA: s. Slobodan Dimitrijevic, masinski inzenjer; d. Marina i Maja. OB: zavrsila Zubotehnicku skolu, Pozarevac; diplomirala na College of Dental Technollogy, Toronto. ZA: tokom 1977-80. radila kao zubni tehnolog u Singer Dental Lab., Toronto; od 1985. sopstvenik Singer Gordana Dental Lab., Toronto. DOS: angazovana u kulturnim, humanitarnim i drustvenim aktivnostima srpske zajednice u Torontu; predsednik je Srpskog kulturno-umetnickog drustva Oplenac iz Toronta, koje vec vise od 10 godina deluje s ciljem da igrom i pesmom ocuva i nastavi srpsku tradiciju na americkom kontinentu, ucestvujuci - pored ostalih - na mnogim priredbama i manifestacijama srpske zajednice u Kanadi i SAD; clanica je Udruzenja srpskih zena, Toronto; aktivno ucestvovala u organizovanju i prikupljanju humanitarne pomoci za ugrozene u otaybini preko crkve Sveti Sava u Torontu. IM: 1976, r. ekonomski. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. PE: Srpkinja. H: citanje, folklor, sport. DO: da. A: 50 Knollvienj Cr., Toronto, ONT. M2K - 2E2 Canada.

DIMITRIJEVIC LAZAR, akademski slikar, knjizevnik, muzicar. R: 16. 11. 1935, Prilep, Jugoslavija (sada Makedonija). OM: Marko; Milica. FA: s. Eva, dev. Savulska, stomatolog; d. Marko, ucenik, Adam, ucenik, Sasa, muzicar. OB: Akademija likovnih umetnosti, sa postdiplomskim 1965; postdiplomske studije - Kraljevska akademija likovnih umetnosti 1968. Stokholm, Svedska. ZA: 1978-81. profesor M. F. Akademije za likovnu umetnost i muziku, Stokholm. DOS: najznacajnije samostalne izilozbe imao u galeriji Brinken, Stokholm, 1967; galeriji ULUS, Beograd, 1969; galeriji NJoodstock, London, 1969; galeriji Scandinavia, Stokholm i galerijama Doma omladine i ULUS, Beograd, 1981; jugoslovenskom KIC-u, NJujork, 1982; galeriji Salon-De Unga, Stokholm, 1990; grupna izlozba u Narodnom muzeju, Beograd, 1990; Gradskom muzeju, Stokholm, 1995; objavio dve zbirke poezije u Stokholmu, 1982. i roman Stokholmski praznik leta, 1994; na klasicnoj gitari je muzicki ilustrovao dva dokumentarna filma: u Sarajevu Na kamenu u Pocitelju, 1953. i u Stokholmu, Intermeco, dokumentarni film o zivotu Franciska Goje (Filmski institut), 1974. NA: Pocasno clanstvo Akademije Italije, Rim; Nagrada Saveta za kulturu grada Stokholma; Nagrada Drzavna i Svedske likovne akademije. IM: 1968, r. politicki. D: jugoslovensko i svedsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neutralna. J: srpski, svedski, engleski, ruski, makedonski. A: u Stokholmu - Luntmakargatan 92, 11351 Stockholm; u Engleskoj - 43 St Georges Crescent, DA 12, 4 ar, Gravesend, Kent, England, U.K; tel: +1474/561-486.

DITRIH A. KAROL, Srpkinja rodjena u Americi. Veoma je angazovana u pobijanju negativne medijske slike o Srbima i u sirenju istine o srpskim interesima i borbi za njihovo ostvarivanje, narocito u intelektualnim i univerzitetskim sredinama. A: Mrs. Carol A. Ditrich, 1041 E. Circle Drive, NJhitefish Bay, NJI 53217, USA.

DOBRA ANICA, glumica. R: 03. 06. 1963, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: maturirala u Elisabethen Gymnasium, Frankfurt na Majni; diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd. ZA: pozorisna i filmska glumica; clan Ateljea 212; slobodni umetnik. DOS: snimila vise od 20 filmova, oko 15 pozorisnih predstava, vise TV drama i nekoliko TV serija; zapazene su njene uloge u filmovima Gorana Markovica Vec vidjeno, Sabirni centar i Tito i ja; Bajicevom Crnom bombarderu; Slavicinom Kako je propao rokenrol, u filmovima E. Gintera Rozamunde, J. Bauera NJildfeur, Odermatovom NJachtmeister zumbur i dr, a pozorisne u predstavama Klasni neprijatelj, Mala (naslovna), Oluja, Urnebesna tragedija i dr; poslednjih desetak godina snimala u Nemackoj, gde joj je jedno od najnovijih ostvarenja uloga u filmu Jesam li lepa. NA: dobitnica Zlatne arene, 1987. u Puli; Carice Teodore, Nis, 1987. i 1993; Nagrade za zensku ulogu, 1988. na festivalu u Visiju, Francuska, Bayerischer Filmpreis, 1989. za najbolju mladu glumicu u nemackom filmu, Sterijine nagrade, 1991, nagrade Zoran Radmilovic 1991, Kristalne prizme 1993. i dr. priznanja. J: srpski, nemacki, ruski i engleski. A: zivi u Nemackoj i Jugoslaviji.

DOJCINOVIC PREDRAG, knjizevnik, knjizevni kriticar i prevodilac. R: 27. 06. 1964, Beograd. OM: Dejan, ekonomista i novinar;
Gordana, zdravstveni radnik. OB: maturirao Srednju medicinsku skolu 1982; studirao na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA : urednik u casopisima Vidici do 1987, Novi vidici, i Knjizevna rec 1986-91; strucni saradnik u IK Knjizevne novine 1989-90; gl. urednik casopisa Pismo, 1989-90; saradnik u institutu za kulturu i politiku De Bali, Amsterdam; saosnivac EX-YU PEN-a u Amsterdamu. DOS: autor zbirke poezije Mrvice, 1993; autor vise eseja, kritika i prevoda. J: srpski, engleski, holandski. A:; od 1990. zivi u Amsterdamu, Holandija i SR Jugoslaviji - 11000 Beograd, Heroja Milana Tepica 15.

DOR MILO (DOROSLOVAC MILUTIN), knjizevnik i prevodilac. R: 07. 03. 1923, Budimpesta, Madjarska. OB: maturirao u Beogradu, Srbija, Jugoslavija; studirao teatrologiju i romanistiku na Beckom univerzitetu. ZA: zivi i radi u Becu (od 1943.), bavi se knjizevnim radom. DOS: pise romane, od kojih su najznacajniji - trilogija Saga o Rajkovima, izasla 1979, u kojoj su objedinjeni romani Mrtvaci na odsustvu, 1952, Nista drugo nego samo secanja, 1959. i Beli grad, 1969, romani Sva moja braca, 1978. i 1995, Novi Sad, Matica srpska, prevod sa nemackog, i Poslednja nedelja, 1982; autor je i autobiografske proze Na pogresnom koloseku, 1988; koautor sa Rajnahrdom Federmanom knjige Politicki vic, Novi Sad, 1995, izd. Matice srpske; autor je velikog broja prevoda iz nase knjizevnosti na nemacki jezik; pise, uglavnom, na nemackom jeziku; smatra se jednim od najuglednijih austrijskih knjizevnika. A: zivi u Becu, Austrija.

DORIC VILIJAM (VASILIJE), poslovni covek. R: 16. 07. 1946, Zapadna Viryinija, SAD. OM: Simo Todorovic (Doric), doselio se u SAD 1917 iz Vojnica (poreklom sa Kosova). FA: ozenjen. OB: studirao novinarstvo, kao stipendista na Univerzitetu NJest Virginia; studirao sezdesetix godina biznis na UCLA, Los Andjeles, Kalifornija. ZA: radio u marketingu i stampi preko 20 godina; 1984. osnovao sopstvenu kompaniju Grafit menayment, Los Andjeles; bio je potpredsednik odbora SPC katedrale Sv. Stefan u Los Andjelesu i predsednik hora katedrale. DOS: pored uspesne karijere poslovnog coveka, snazno se angazovao publicistickim i politickim delovanjem u korist Srba, razvio humanitarnu aktivnost za srpski narod ugrozen ratom i sankcijama i na druge pogodne nacine pomaze svoj narod; predsednik je SAVA (Srpsko-Americki glasacki savez), autor je vise knjiga-zbornika Genocid nad Srbima 1941-45. objavljene 1991, Kosovo 1992, Potisnuti srpski glas i slobodna stampa u Americi, iz 1994. (dva izdanja), Kratka istorija srpske muzike; vrlo cesto pise za Americki Srbobran i Slobodu, Cikago, a svoje poglede na rat na tlu bivse Jugoslavije objavljivao je u Chicago tribune,NJallstreet journal Nenj York Times, Los Angeles Times, NJashington post, Heritage southnjest juice press, i dr.; jedan je od osnivaca Kosovo charity fond-a (Dobrotvorni fond za Kosovo); drzao je sirom SAD predavanja o Srbima, i u njihovu korist, a istupao je i na radiju i televiziji. A: zivi u SAD.

DRAGASEVIC DRAGICA-DRAGA, bibliotekar na Nort Vort univerzitetu, aktivista srpske dijaspore. R: 13. 02. 1950, Vindzor, Kanada. OM: DJuro Vrga, profesor univerziteta u SAD; Mileva. FA: s. Bora Dragasevic, ing. tehnologije. OB: magistrirala bibliotekarstvo na Nort Vort univerzitetu. DOS: predsednik Drustva zena srpsko-jevrejskog prijateljstva; clan Udruzenja srpskih zena Kanade; clan Srpske nacionalne akademije u Kanadi; jedan od potpredsednika Srpske narodne odbrane u Kanadi; bavila se prikupljanjem humanitarne pomoci za ugrozene Srbe na ratom zahvacenim podrucjima bivse Jugoslavije; predstavnik Srpske etnicke zajednice u multietnickom Komitetu federalnog parlamenta u Otavi (zastupljeno 149 nacija). D: kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. p. monarhista. J: srpski, engleski i francuski. SL: Mitrovdan (8. novembar). DO: ne. A: 1900 Sheppard Ave. East. Suite 303 NJillonjdale, Ont, M2J 4T4, Canada.

DRAGASEVIC BORA, inzenjer tehnologije, novinar, predsednik Srpske narodne odbrane u Kanadi. R: 04. 12. 1924, Kragujevac, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragor, sudski oficir Jugoslovenske ratne mornarice; Katarina, dev. Stefanovic. FA: prva supruga  Mirjana, uciteljica; d. Vera (1955), poslovna zena, Jovan (1956), dipl. okeanograf, poslovni covek, Dragor (1957), menayer i suvlasnik firme, DJordje (1958), lekar - specijalista kiropratske medicine, sportski lekar australijske vaterpolo reprezentacije; s. Dragica-Draga, dev. Vrga, magistar bibliotekarstva. OB: diplomirao tehnologiju u Torontu. ZA: radio u Ontario Hidro Corporation do 1980, kada se penzionisao; urednik Glasa kanadskih Srba; direktor Srpskog radija Sumadija, Toronto; predsednik Srpske narodne odbrane u Kanadi proteklih 21. godinu. DOS: imigrirao u Kanadu, posto se kao pripadnik JVO, pod komandom vojvode Pavla DJurisica, povukao se iz Slovenije u Italiju, dalje prebacen u logor u Nemackoj, odakle je 1947. otisao u Kanadu; u Kanadi se skolovao i bavio svojom profesionalnom delatnoscu; pored toga, sledeci tradiciju svojih predaka - dede Borivoja, komandanta Drinske divizije u Kraljevini Srbiji, pradede Jovana ucesnika Berlinskog kongresa i prvog vojnog atasea Kraljevine Srbije u Berlinu - aktivno se angazovao u organizovanju politickog i javnog zivota dela srpske emigracije koja se bori za vracanje monarhije i dinastije Karadjordjevica u Srbiju; bavi se objavljivanjem tekstova o politickim, drustvenim, kulturnim i crkvenim pitanjima srpske emigracije; predsednik Kanadsko-Srpskog saveta; clan Kanadskog kulturnog saveta; predstavnik srpske etnicke zajednice u kanadskim vladinim institucijama za etnicka pitanja. NA: dobitnik Zlatne medalje drzave Kanade za 25-godisnji volonterski rad na srpskom etnickom planu. IM: 1945. D: kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. monarhista. J: srpski, engleski, francuski. SL: Mitrovdan. DO: ne. A: 1900 Sheppard Ave. East. Suite 303 NJillonjdale, Ont, M2J 4T4, Canada.

DRAGNIC ALEKS, akademik, univerzitetski profesor u penziji. R: 22. 02. 1912, Republic, NJashington, SAD. OM: Novica; Stana, dev. Knezevic. FA: s. Adela, dev. Jonas, medicinska sestra; d. Aliks Sandra Lombardo (1941); pok. Pol (1944); Yory (1946). OB: diplomirao na Univerzitetu drzave Vasinton 1938; magistrirao 1939. i doktorirao 1945. na Kalifornijskom univerzitetu Berkli. ZA: visi analiticar u federalnom ministarstvu pravde 1942-44; istrazivac analiticar u Office of Strategic Services 1944-45; docent za politicke nauke na Vestern Rezerve Univerzitetu 1945-57; atase za kulturu SAD u Beogradu, 1947-50; vanredni profesor politickih nauka na Vanderbilt univerzitetu, 1950-52, profesor 1952-78. i predsednik Odeljenja za politicke nauke, 1965-69; nekoliko puta biran u Savet fakulteta i Senat univerziteta; penzionisan kao profesor 1978, nastavio da radi kao naucni saradnik Huverovog instituta 1978-81. u Stanfordu, Kalifornija; zasluzni - istaknuti predavac politike na Vasington i Li univerzitetu 1982; predavao i na U.S. Naval NJar College u NJuportu 1959-60; konsultant za poslove nacionalne bezbednosti u Ministarstvu odbrane. DOS: kao istaknuti naucnik-politikolog ucestvovao u istrazivackim i dr. aktivnostima na Harvardu i dr. naucno-istrazivackim institucijama; potpredsednik Americkog udruzenja za politicke nauke; predsednik Severnoamerickog udruzenja za srpske studije; clan Srpske akademije nauka i umetnosti; najvaznije knjige - Titova obecana zemlja, 1954; Srbija, Nikola Pasic i Jugoslavija, 1974; Razvoj parlamentarizma u Srbiji, 1978, Prva Jugoslavija: traganje za zivotnim politickim sistemom, 1983; Kosovo u fokusu srpsko-albanskih odnosa, 1984; Srbi i Hrvati: borbe u Jugoslaviji, 1992; Istorijsko nasledje Srbije, 1994; Dezintegracija Jugoslavije i borba za istinu, 1995; Srbija i Jugoslavija: istorijske studije i savremeni komentari (izlazi 1998.) i dr; objavio brojne studije i clanke; organizator Srpskih dana u Vasingtonu, 1989; zastupljen u NJho is NJho in America. NA: nagrada Tomas Yeferson za izvanredan doprinos univerzitetskoj nastavi 1970; Literarna nagrada Serb NJorld Magazine 1980. i dr. priznanja. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, srpski, ruski, francuski, nemacki. SL: Arhangel Mihailo. K: dela Slobodana Jovanovica. A: 10450 Lottsford Rd Apt. 231 - Bonjie, MD 20721 USA.

DRAGOVIC RADOMIR, poslovni covek. R: 20. 11. 1930, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragutin; zivka. FA: d. Sonja (1966), cinovnica, Tatjana (1968), cinovnica, Aleksandra (1973), cinovnica, Aleksandar (1975), student, Natasa (1980), student. OB: zavrsio 1960. komercijalu, DJenova, Italija. ZA: radio kao menayer u sledecim firmama u Italiji - FIAT, Torino; Pelliconi, Bolonja; Oxold, Milano; sada u penziji. DOS: angazovan u crkvenom, kulturnom i drustvenom zivotu srpske zajednice u Italiji; dugogodisnji clan odbora Srpske pravoslavne crkveno-skolske opstine u Trstu; tehnicki direktor Sah kluba u Trstu, ciji su igraci tri puta bili prvaci Italije; za vreme rata na prostorima bivse Jugoslavije zalagao se za realno prikazivanje uzroka i toka zbivanja, dolazio u posetu Vukovaru za vreme rata sa TV novinarima Italije i Spanije; za svoje aktivnosti dobio vise priznanja-pohvalnica, dve medalje i dr. IM: 1958. D: italijansko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, italijanski. SL: Sv. Dimitrije. K: Necista krv, B. Stankovica. PE: Ostajte ovdje, A. Santica. H: sah, briy. DO: da. A: Via Levier 2, Trieste, Italia.

DRAGOJEVIC BRANISLAV, knjizevnik. R: 07. 07. 1933, Beograd, Jugoslavija. OM: DJura; Milica, dev. Antonijevic. FA: s. Milica, dev. Tomasevic, direktor Sygma France; d. Romano (1964), ekonomista i Tea (1971), student. OB: diplomirao 1958. na Pedagoskoj akademiji, Petrinja. ZA: radio 1958-60. u Osnovnoj oglednoj skoli, G. Æirovac - Petrinja, kao nastavnik; 1961-75 radio kao recenzent u Les livre etrangers, Pariz; 1975-85. direktor Portrex- Pariz, Fort de France - Martinik. DOS: pise prozu i poeziju; objavio 10 knjiga - cetiri romana i sest knjiga lirskih zapisa; romani Basta na Islandu, Voz za Istok, Poslednje putovanje DJurdje Rajs i Zovini brezuljci, od kojih je roman Basta na Islandu 1991. preveden na francuski jezik u izdanju Academie Europeene du livre; knjige poezije - Dokrao sam se moru, Smrt na Martiniku, Venac za izbeglicu Sanca Emanuela de Guarija, Pasjina samoca, Koliba u Vranicu i Kora hleba; pesme su mu uvrscene u Antologiju srpske ljubavne lirike. NA: dobitnik nagrade Festivala poezije srpskih pisaca iz dijaspore 1996. IM: 1961. D: francusko i jugoslovensko. J: srpski, ruski, francuski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: dela Crnjanskog. DO: da. A: 17, rue Gabrielle Josserand 93500 Pantin, France.

DRAGOJLOVIC DRAGAN, knjizevnik, diplomata. R: 11. 10. 1941, Pilica kod Bajine Baste, Srbija, Jugoslavija. OM: Raso, poljoprivrednik; Milja, domacica. FA: s. Grozdana, dev. Nedic, elektrotehnicar; d. Ana (1972), etnolog, Radovan (1976), student. OB: maturirao 1960, Ekonomska skola, T. Uzice; diplomirao 1965. i magistrirao 1972. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. ZA: od 1966-68. radio u Skupstini opstine Bajina Basta; od 1968-71. u industrijskom preduzecu Prvi partizan, T. Uzice; od 1971-76. direktor Zavoda za privredni i drustveni razvoj, T. Uzice; 1976-79. pomocnik direktora Zavoda za plan Srbije; 1979-86. sekretar Republicke zajednice kulture Srbije; 1986-90. predsednik komisije za odnose sa verskim zajednicama Izvrsnog veca Srbije; 1990-97. ministar vera u Vladi Srbije; od 1997. ambasador SR Jugoslavije u Australiji, a od jula 1998. ambasador Jugoslavije i u Novom Zelandu, sa sedistem u Kanberi. DOS: objavljivao radove iz oblasti ekonomskog razvoja, kao i radove iz sfere religije i religijskih fenomena; pise poeziju i prozu; objavio 14 knjiga poezije i knjigu izabranih pesama 1997; neke od knjiga - Kuca na satu nebeskom, 1974, Mimohodi, 1976, Trece lice rata, 1978, Stanista, 1983, Druga strana neba, 1986, Stablo nevidljive godine, 1986, Nebeska Srbija, 1990, Knjiga ljubavi, 1992, Zavicaj smrti, 1994, Dozivanje Boga, 1995, Na astralnim kapijama, 1998; objavio roman za mlade Velika, mala skola i knjigu prica za decu Veveranova zenidba; pesme su mu prevodjene na vise od 20 jezika; osam knjiga mu je objavljeno na stranim jezicima: dve na nemackom, dve na italijanskom i po jedna na rumunskom, makedonskom, albanskom i engleskom. NA: dobitnik nagrada 1985. Milan Rakic - nagrada Udruzenja knjizevnika Srbije i 1993. Drainac. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i engleski. A: Ambasada SRJ, Canberra, Australia.

DRAKULIC NIKOLA, nadzornik (film/TV control, US Intl. Communications Agency). R: 25. 05. 1929, Backa Palanka, Vojvodina, Srbija, Jugoslavija. OM: Mita; Radojka, dev. Rakic. FA: s. Meri En. OB: studirao tehniku i engleski jezik na Beogradskom univerzitetu. ZA: vladin sluzbenik SAD. DOS: za sluzbu nagradjivan od Vlade SAD; clan Eparhijskog saveta 1971-77. za Istok SAD i Kanadu; odrzava kolekciju vise od 1.000 knjiga i napisa o srpskoj istoriji i Crkvi, pravoslavnih ikona koje poticu i iz XIV veka, slika, vojne istorije iz I i II svetskog rata. IM: 1966. SL: Sv. Stefan Decanski. PE: Mars na Drinu. A: 10700 Lockbridge Dr., Silver Spring, MD 20901, USA.

DRASKOVIC JOVANOVIC SLAVKA, direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja iz Amerike u Beogradu. R: 21. 11. 1955, Nis, Jugoslavija. OM: Luka Draskovic; Radmila, dev. Marinkovic. FA: s. LJuba Jovanovic, tonski snimatelj; d. Vjera Marinkovic (1981)
Aleksa Jovanovic (1992). OB: diplomirala 1979. na Ekonomskom fakultetu, Beograd. ZA: od 1984-86. radila kao Senior Export Executive u Minel-Cesa, Beograd; 1986-88. Manager - Business u MCS-ABB Interexport Corporation, Beograd, a u razdoblju 1988-90. direktor Financial Engeneering u istoj firmi; 1990-93. President, Onjner, Saba Business, Beograd; od 1993. direktor Beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja (SUC, Belgrade Office). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Petka. K: knjige D. Cosica i Beckovica. A: SUC Belgrade Office, 11000 Beograd, Dositejeva 12, Jugoslavija.

DRASKOVIC RASA, TV producent. R: 30. 08. 1958, Evanston, Ilinois, SAD. OM: Milorad; Jelena, dev. Kolarovic. OB: diplomirao 1980. na Stanford univerzitetu. ZA: zamenik producenta TV programa Velike sportske legende; drugi TV programi. SL: Sv. Nikola. H: pravljenje filmova i sport. A: zivi u SAD.

DRASKOVIC TOMAS ALBER, slikar. R: 23. 11. 1928, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: (otac Srbin; majka Francuskinja). DOS: poceo da slika 1954; slika pejzaze; redovno izlaze u Parizu; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. A: Garchy 58150 Pouilly sur Loire, France; tel: 86-69-13-78.

DRASKOVIC TOMISLAV, aviotehnicar u penziji. R: 02. 09. 1930, Staro Gracko, Srbija, Jugoslavija. OM: Mile; Jovanka, dev. Radulovic. FA: razveden. d. Jovanka (1969), sekretarica i Slobodan (1971), vazduhoplovni tehnicar i pilot. OB: zavrsio osnovno obrazovanje 1937-41. u Lipljanu, Kosovo; Vazduhoplovnu tehnicku skolu Rajlovac 1948-50. i Vecernju skolu u Nisu 1951-52. ZA: avio-mehanicar Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva 1953; avio-mehanicar u nemackoj civilnoj avio kompaniji Lufthansa u Hamburgu 1963-69; tehnicar za pronalaske u Lukas, London. DOS: na profesionalnom radu stekao priznanja i pohvale, a posebno za angazovanje u spasavanju ljudskih zivota i velikih materijalnih vrednosti; kao omladinac, ucestvovao na radnoj akciji izgradnje Samac-Sarajevo i probijanju tunela Vranduk, za sto je proglasen dvostrukim udarnikom; nemacka avio kompanija Lufthansa posebno ga je pohvalila sto je spasao avione od pozara; u Londonu je lisio slobode kriminalca-pljackasa, za sta je nagradjen, uz pohvalu suda; pokrenuo inicijativu za stampanje internacionalnog registra porodica sa prezimenom Draskovic, vec obradio podatke za 137 porodica iz 15 zemalja. IM: 1953, r. politicki. D: apatrid - politicki emigrant. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. nacionalista republikanac. J: srpski, ceski, nemacki i engleski. SL: Sv. Jovan. K: srpski narod i srpska politika. PE: Tamo daleko... H: citanje, plivanje. DO: ne. A: 99B Coningham Road London NJ12 8BU - Great Britain.

DRULOVIC LJUBINKO, profesionalni sportist-fudbaler. R: 11. 09. 1968, Uzicka Pozega, Srbija, Jugoslavija. DOS: drzavni reprezentativac na Svetskom fudbalskom prvenstvu 1998. u Francuskoj; igrao u drzavnom timu oko 15 puta; najbolje igra na poziciji veznog (levo) igraca; poceo da igra u Slogi iz Uzicke Pozege, a zatim u uzickoj Slobodi, pa u Radu; onda je otisao u Portugaliju, gde je prvo igrao u fudbalskom klubu Salgeiros, a potom je igrao u klubu Porto. A: zivi u Portugaliji.

DUJMOV DRAGOMIR, profesor u Srpskoj gimnaziji u Budimpesti i pisac. R: 17. 03. 1963, Sentes, Madjarska. OM: Mato; Spomenka, dev. Kostalic. FA: s. Neli, dev. Stanic, dipl. geograf. OB: diplomirao 1989. jugoslovensku knjizevnost i srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Jugoslavija. ZA: 1989-98. profesor knjizevnosti u Srpskoj gimnaziji u Budimpesti. DOS: pored profesionalnog obrazovno-pedagoskog rada, pise poeziju i prozu; prvi tekstovi su mu objavljivani u Narodnim novinama, a potom u drugim glasilima; zastupljen je u antologijama Gde nestaje glas, Na drugoj obali, Nasa poezija u dijaspori i Srpska severnjaca; autor je pesnickih zbirki Sunce se nebom bori 1993. i Nemir boja 1998. u izdanju Izdana, Budimpesta; u pozoristu Joakim Vujic, Budimpesta, izvodjena su mu dela: Pastir vukova, 1994, rok opera, za koju je autor libreta i prevod Direnmantovog Kralja Jovana, 1995; osnivac je i redovni clan Srpskog pozorista Joakim Vujic, u kojem je ucestvovao kao glumac u projekcijama: Sentandrejsko jevandjelje, Pastir vukova, Kralj Jovan, Somborska ruza (opereta), Joneskove Celave pevacice i dr; jedan je od osnivaca i urednik rubrike za decu Neven Srpskih narodnih novina, nedeljnika koji izlazi u Budimpesti. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, engleski. SL: Sv. Jovan Krstitelj. K: dela Andrica, Crnjanskog, Pope i mnoge druge. PE: Stani, stani Ibar vodo... H: bavljenje glumom i pisanje. A: Srpska gimnazija, 1074 Budapest Rozsak Tere 6-7, Hungary.

DUCMELIC ZDRAVKO, slikar, naseg porekla, veoma poznat umetnik u Argentini; saradjivao preko 15 godina sa slavnim piscem Horheom Luisom Borhesom, kome je ilustrovao njegova dela; likovno je opremio Antologiju jugoslovenske poezije, koja je izasla 1988. u Argentini i na druge nacina aktivan. A: zivi i radi u Argentini.






Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Adilson   (200.158.216.***) 2465
   17/9/2007 00:50:40
Ja bih voleo da mi posaljite e- mail Dragomir Dujmov srpski knjizevnosti u srednjoj skoli u Budimpestu
2465
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    23/4/2004
autor Autor
    Milena Milanovic
izvor Izvor
    Za internet novine serbske

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbi u svetu rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA
  • I... 6939
  • Z... 8381
  • Ž... 12733
  • E... 4674
  • Dj... 11291

  • POSLEDNJIH 10 NASLOVA

    Malesevici
    Opanci.com
    Sminker.rs
    NadjiRestoran.com
    Imovina.net
    Kosovo-Metohija
    Srpska analitika
    Srpska politika
    Novine Toronto
    Centar za samostalni zivot invalida
    Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
    Restoran za venčanja Atos
    Izmedju
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Powered by: < Linkmedia >
    RSS

    Web Stats
    ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
    Srpska Dijaspora