INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

B

BAZELI BOJAN, filmski snimatelj. R: Herceg Novi, Crna Gora, Jugoslavija. OB: diplomirao na filmskoj akademiji u Pragu, Cehoslovacka. ZA: posle snimljenog prvog filma, koji je bio njegov diplomski rad, otisao u Holivud, SAD, pocetkom 80-ih godina; snima filmove i reklame. DOS: snimio 21 film i vise od 150 reklama; prvi film koji je snimio u Americi, Kineska devojka, rezirao Ejbl Ferara, a 21, Opasna lepota u reziji Marsala Herksovica, zavrsen 1997. u Rimu; snima mnogo reklamnih, posebno kratkih filmova (30 sekundi), za koje je dobio visoka priznanja i jedan je od najtrazenijih snimatelja (leta '98. pocinje snimanje reklama za Imtel kompjutere). NA: dobitnik nagrade KLIO, koju dodeljuje Internacionalni ziri u NJujorku, za reklamu Yin za auto Isuzu. A: zivi u SAD.

BAJSKI DUSAN, novinar, direktor za marketing. R: 11. 03. 1955, Sanikolau-mare, Rumunija. OM: o. Stefan; m. Jelena. FA: s. Ana, reklamni agent. OB: Umetnicka skola, Temisvar, 1971-74, rezija, gluma; Banatski kolegijum, Temisvar 1979. ZA: od 1991-97. sef ekonomskog odeljenja novina Agenda u Temisvaru, a od 1997. direktor za marketing AS computer GBG, Temisvar. DOS: napisao knjige: Averse izolate (kratka proza) 1994, Radiografia unui caz banal (kratka proza) 1988, LJubav medju senkama (pesme) 1990, Luna si tramvaiul 5 (kratka proza) 1994, Piata cu paiate (komedija) 1994; preveo: Seobe, M. Crnjanskog (zajednicki prevod) 1991, Svila i kuvano vino, Chang Shiang Hua 1994, Noz, Vuka Draskovica 1995, Knjiga ljubavi, D. Dragojlovica, Antologija savremene kineske poezije Zhang Xiang Hua - Radosava Pusica; clan je Saveza pisaca Rumunije i Asocijacije profesionalnih pisaca Rumunije. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, francuski. SL: Sv. Mihailo. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Ko to kaze... Srbija je mala. H: racunari. A: 1900 Timisoara, Pepinierei nr. 8, ap. 17, Romania.

BAJSANSKI BOGDAN, profesor univerziteta. R: 01. 01. 1930, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Milos; Desanka. FA: s. Yeklin; d. Milos, Desanka, Jelena, Aleksandra, Stefan, Tatjana. OB: diplomirao 1956, a doktorirao matematiku na Beogradskom univerzitetu. ZA: profesor na Drzavnom univerzitetu Ohajo. DOS: pored nastavno-pedagoskog rada, autor mnogobrojnih publikacija iz oblasti matematike i clanaka i dr. napisa u matematickim casopisima. IM: 1963. SL: Sv. Nikola. A: 367 Blenheim Rd., Columbus, Ohio 43214, USA.

BAKIC INES, slikar i scenograf. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. ZA: zivi i radi u Parizu, Francuska. DOS: od 1978-82. radila u Theatre of the Nenj City scenografiju za Tri i po dana, Barkersa, Majmunska, Kidmana i Aljua LJuemada, Fuentesa; svoje slikarske radove izlaze od 1986-89. u Parizu, 1978. u Biotu i drugim gradovima; ucestvovala na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. A: 74, rue du Faubourg St. Antoine 75012, Paris, France; tel: 43-47-24-27.

BAKIC MIROSLAV, doktor-stomatolog. R: 1935, Sabac, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Olivera, stomatolog; sinovi su zavrsili skolovanje u Kanadi, zaposleni su. OB: maturirao u sabackoj gimnaziji; diplomirao na Stomatoloskom fakultetu, Beograd. ZA: pocetkom 70-ih dosao u Toronto, Kanada; ima uspesnu sopstvenu stomatolosku praksu, koju obavlja sa suprugom. SL: Arandjelovdan. H: konjske trke. A: zivi u Torontu, Kanada.

BANASEVIC STRAHINJA, radio novinar. R: 19. 10. 1935, Skoplje, Jugoslavija (sada Makedonija). OM: Nikola; Emilija, dev. Hristic. FA: s. Nada, dev. Filipovic, gimnazijski profesor francuskog, penzioner; d. Aleksandra Daglas, dev. Banasevic, pomocnik referenta u poreskoj sluzbi; Nikola, ekonomista. OB: diplomirao filologiju 1958. na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA: od novembra 1970. do oktobra 1995. radio novinar u BBC NJorld Service, London; od oktobra 1995. u penziji. DOS: napisao za potrebe redakcije Svetske sluzbe BiBiSi-a na srpskohrvatskom jeziku hiljade priloga za emitovanje, iz oblasti umetnosti, kulture, nauke, svakodnevnih zbivanja, sporta itd. i obavio niz intervjua sa poznatim licnostima britanskog zivota. IM: 1970, r. politicki i dr. D: britansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, ruski. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: Gorski vijenac, NJegosa. PE: Posveta prahu oca Srbije iz Gorskog vijenca. H: citanje, bioskop, sport. DO: da. A: zivi u Velikoj Britaniji.

BANKOVIC JELENA, profesor i pisac. R: 15. 09. 1961. u Beogradu.
OM: Stanoje, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu; Ivanka,
dev. Pavlovic, diplomirani pravnik. OB: zavrsila je gimnaziju i diplomirala na Filoloskom fakultetu, Beograd, 1984, na Odseku za engleski jezik; na istom odseku zavrsila poslediplomske studije iz primenjene lingvistike; na Univerzitetu Ilinois, od 1987, stipendista
istog univerziteta (Graduate College Fellonjship 1990-91 i 1991-92), na kojem je i magistrirala iz oblasti slavistike i anglistike 1988; doktorirala iz oblasti primenjene lingvistike, na Univerzitetu drzave Ilinois, 1993. ZA: asistent na Univerzitetu drzave Ilinoj; predaje engleski jezik na Oakton College u Cikagu; od 1989. je pomocnik urednika naucnog casopisa u Americi o srpskoj kulturi, Serbian studies. DOS: istrazuje i objavljuje studije iz oblasti primenjene lingvistike i knjizevne kritike; autor knjige Metamorfoza pada u delu Milosa Crnjanskog, Beograd, 1996; publikuje radove i saradjuje u casopisima Serbian studies , NJorld literature i dr. NA: za svoj rad na doktorskoj disertaciji nagradjena je najvisom nagradom Univerziteta za poslediplomske studije (Dean's Scholars Anjard). A: zivi u Cikagu, SAD .

BARZIN VLADA, cinovnik i pesnik. R: 19. 08. 1940, Ketfelj, Rumunija. OM: Milorad; LJubica, dev. Petkov. FA: s. Dorina Barzin, dev. Kodoban; d. LJubica (1988) i Vladislava (1991), ucenice. OB: pohadjao gimnaziju. ZA: radi od 1968-97. u Kooperativi Varijas. DOS: pise poeziju, koju objavljuje u listovima i knjizevnim casopisima; objavljene su zbirke: Kad pucaju pupoljci, 1975, Zvezdane plime, 1979, Svecane riznice, 1983, Besmrtnosti prave, 1984, Zavet podnevlja, 1987, Nepomereni prostori sna, 1992, Atlantida, 1992. D: rumunsko. PR: v. pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: Petkovaca. H: knjizevnost. A: Ketfelj 369, op. Varijas, Tamiska zupanija, Romania.

BARNABIR VONGAR - videti pod BOzIC SRETEN.

BATEZ VLADIMIR, profesionalni sportist - odbojkas. R: 07. 09. 1969, Novi Sad, Srbija, Jugoslavija. ZA: clan-igrac Odbojkaskog kluba Crvena Zvezda iz Beograda i OK Vojvodina iz Novog Sada i profesionalni igrac u Volley FORLY, Italija. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; za boje Jugoslavije odigrao je osam meceva na Olimpijskim igrama i 75 drugih medjunarodnih utakmica; u reprezentaciji je osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. i srebrnu medalju na Evropskom sampionatu 1997. u Holandiji; tezina mu je 85 kg, visina 192 cm, smec 345 cm, blok 320 cm. A: zivi u Italiji.

BATER SLOBODANKA - videti pod LJUJIC.

BATINIC BESFORD SONJA, knjizevnica. Rodjena u Beogradu, Srpkinja, zivi i radi u Londonu, Velika Britanija, sekretar Udruzenja srpskih pisaca u Londonu. Pise poeziju i prozu na srpskom i engleskom jeziku - autor je zbirke poezije Mazno kao samar, knjige izabranih pripovedaka Kako uloviti Talasona, pozorisnih drama Krug i dobri ortaci, zbirke pesama Nespojivi prelom (Prosveta) i romana Svedok; pise prikaze nase knjizevnosti za South Slav Journal; objavljuje i u casopisima Velike Britanije i Amerike. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.

BATURAN RADOMIR, knjizevnik. R: 1948, Piva, Crna Gora, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu zavrsio u Niksicu, a uciteljsku skolu u Sarajevu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu; poslediplomske studije na Filoloskom fakultetu, Beograd - magistrirao na romanima Borislava Pekica i doktorirao na knjizevnom delu Rastka Petrovica. ZA: naucni saradnik Instituta za knjizevnost i umetnost, Beograd, clan Odbora za proucavanje srpske knjizevnosti XX veka Srpske akademije nauka i umetnosti i dr. DOS: pise kritike, kao i poeziju i prozu; objavio sledece knjige: Mladji pisci bratskih gradova, antologija, Knjizevna omladina, Krusevac, 1978; Niti nade, poezija, Bagdala, Krusevac, 1987; Pitomusa, proza, Bagdala, Krusevac, 1987; Romani Borislava Pekica, studija, Univerzitetska rijec, Niksic; Otkrovenja Rastka Petrovica, monografija, Naucna knjiga, Beograd, 1993; Istine Jovana Ducica, studija i izbor metafizicke lirike, Institut za knjizevnost i umetnost - Naucna knjiga, Beograd, 1994-95; Samosvest, Postojanje, Prisnost zivka Jeftica, studija, izabrana dela i bibliografija, Narodna biblioteka Krusevac i Jagodina, 1996; svoje tekstove objavljivao u svim znacajnijim knjizevnim casopisima u zemlji; pesme su mu zastupljene u antologiji Reci stihom okovane, Srpska nacionalna akademija, Toronto, i Matica iseljenika Srbije, Beograd, 1998; clan je Udruzenja knjizevnika Srbije; ucestvovao na vise naucnih skupova. IM: 1996. A: zivi u Torontu, Kanada.

BACANOVIC DANICA - videti pod JEKIC.

BEJIC DRAGISA-DRAGI, aktivista u udruzenjima u Francuskoj; metalurski radnik. R: 03. 10. 1948, Porodin, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Livia, dev. Jonic, radnica; d. Bajan (1977), ucenik vise skole, Branka (1986), ucenica osnovne skole. OB: zavrsio osmogodisnju skolu, Porodin-Svilajnac; dokvalifikacije tokom rada. ZA: tokom 1970-98. metalurski radnik u firmi T. R. NJ. - Jeudy, Sirmek, Francuska. DOS: za 20 godina profesionalnog rada odlikovan srebrnom medaljom; aktivan u drustvenom zivotu nasih ljudi u sredini gde zivi i radi, posebno u akcijama i programima klubova u kojima se okupljaju. IM: 1970, r. ekonomski. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, francuski. SL: Petkovica. K: celokupna dela Dusana Baranina. PE: pesme Branka Radicevica i DJure Jaksica. H: folklor - srpske tradicionalne narodne igre. DO: da. A: u Francuskoj - 3. Rue de Saha 67130. Schirmeck 67. Bas. Rhin - France; u Jugoslaviji - 02. Ulica Vojislav Bejic 12375, Porodin, Svilajnac, Srbija, Jugoslavija.

BEJIC RADISA, aktivista u udruzenjima u Francuskoj; radnik-invalid. R: 11. 03. 1951, Porodin, Srbija, Jugoslavija. OM: Vojislav; Mileva, dev. Viduljevic. FA: s. Verica, dev. Mihajlovic, metalurski radnik; d. Vesna (1969), uciteljica, Sasa (1973), visi tehnicar - radi na istrazivanju masina robota u industriji. OB: zavrsio osmogodisnju skolu i bravarski zanat; dokvalifikacija tokom rada. ZA: radio 1972-80. kao varilac u vise firmi u Francuskoj; 1980. nastradao na radu - od tada je invalid bez posla. DOS: na poslu bio vodja grupe i dobijao vise pocasti i priznanja za rad i uspehe; aktivan u kulturnom, drustvenom i dr. oblicima zivota nasih ljudi u sredini gde zive - jedan od osnivaca Kluba Jugoslovena Zastava u Raon Letap, Francuska; ucestvovao kao koreograf u foklornoj sekciji kluba i sa clanovima svoje porodice i kao igrac foklora; bio predsednik Kluba i domacin izborne skupstine jugoslovenskih klubova strazburskog podrucja odrzane 1996; clan Nadzornog odbora zajednice klubova strazburskog podrucja. IM: 1972, r. ekonomski. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, francuski. SL: Sv. Arhangel, Sv. Mrata. K: dela Dusana Baranina. PE: Pesme Branka Radicevica. H: folklor, fudbal, sah. DO: da. A: u Francuskoj - 13. Rue Gambetta, 88110 Raon L'Etape, France; u Jugoslaviji - 12375 Porodin, Srbija, SR Jugoslavija.

BEKER ZORICA - videti pod KOJIC.

BELIC MILIJA, akademski slikar i teoreticar umetnosti. R: 1954, Rudovci kod Lazarevca, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragovan; Zorka, dev. Miskovic. OB: diplomirao 1978. na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd; stipendista francuske vlade 1983-84; doktorirao Umetnost i nauke o umetnosti 1994. na Sorboni, Pariz. ZA: slobodni umetnik. DOS: svoja slikarska dela izlaze od 1978. na mnogim zajednickim i samostalnim izlozbama u Beogradu, ukljucujuci izlozbu Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju u Parizu i dr. gradovima; pored bavljenja slikarstvom, objavljuje tekstove iz teorije umetnosti, kao O kosmickom ritmu, Ka fenomenologiji stila, O muzici i slikarstvu, Metar Art (prevod na srpski jezik doktorske disertacije), 1997. u Beogradu. IM: 1983, r. usavrsavanje. D: jugoslovensko i francusko. PR: n. srpska. J: srpski i francuski. K: dela I. Andrica. PE: V. Pope. DO: da. A: 2, Rue Dedouvre, 94250 Gentilly, France.

BEM BOJAN, slikar, slobodni umetnik. R: 23. 05. 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Aleksandar, lekar; Pavla, dev. Sercer, sluzbenik. FA: s. Nada Jankovic, stilista. OB: gimnazija u Beogradu i Mariboru; diplomirao na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd, 1962. DOS: izlagao je od 1965. na 12 samostalnih i vise od 100 grupnih izlozbi - u galerijama KNU, Beograd, 1969, Tribine mladih, Novi Sad, 1970, Doma omladine, Beograd, 1971. i 1995, Del Savalino, Venecija, 1974, L'Argentario, Trento, 1975, Sebastijan, Dubrovnik, 1976, u Salonu Muzeja savremenih umetnosti, Beograd, 1977. i 1990, Malom salonu, Novi Sad, 1977, Maloj galeriji, LJubljana, 1979, Galeriji Meduza, Kopar, 1979. i 1991, u Chaon-sur-Saone (Espace des Arts), 1988, u Galeriji Drustva za kulturnu saradnju Jugoslavija-Francuska, 1991, u galeriji Loza, Kopar, 1991, Galeriji Le Desert Imaginaire, LJubljana, 1991. i dr. NA: Nagrada KPZ za najbolju izlozbu u godini, 1991; nagrada na Memorijalu Nadezda Petrovic, u Cacku i dr. J: srpski, slovenacki; sluzi se nemackim, engleskim, francuskim, italijanskim i ruskim. A: zivi u Francuskoj i Jugoslaviji - 11000 Beograd, Rasinska 9.

BENGIOT DUSICA - videti pod SAVIC.

BENTLI DELIC HELEN, politicar i novinar. R: 28. 11. 1923, Rut, Nevada, SAD. OM: Milan Ivanisevic; Marica dev. Kovic (doseljenici iz Jugoslavije - otac iz Like, majka iz Slavonije). FA: s. Vilijam R. Bentli. OB: studirala kao stipendista Srpskog narodnog saveza, prava i novinarstvo na Univerzitetu Nevada, Yory Vasington univerzitetu u Montani i drugim univerzitetima. ZA: novinar i urednik, izmedju ostalih, Junajted presa, Baltimor Sana i dr; urednik-izdavac publikacija; funkcioner savezne administracije; clan Kongresa drzave Merilend; clan Predstavnickog doma Kongresa SAD. i dr. DOS: aktivna na drustvenom i politickom planu, kako u Republikanskoj partiji i politickom zivotu Amerike, tako i u zivotu srpske dijaspore i srpskog naroda u celini; osnivac je SrbNeta, clan Sabora srpskog ujedinjenja i ucesnik u razvijanju aktivnosti od interesa za srpski narod u celini, u dijaspori i Jugoslaviji; kao publicista, poznata po izdavanju Istorije morskih luka i luka Amerike, 1961; radila i kao TV i filmski producent; Republikanska partija proglasila je za zenu godine, 1972; bila je clan rukovodecih tela brodogradilisne industrije i pomorskog saobracaja; za svoju aktivnost u toj sferi dobila je brojne nagrade od ujedinjenih pomorskih sluzbi i Americke legije; druge drustvene aktivnosti i priznanja. PE: Kad bi ove ruze male...
H: antikviteti; psi. A: P.O. Box 10619 Tonjson, Maryland, 21285-9944, USA.

BESFORD SONJA, videti pod BATINIC BESFORD SONJA.

BESEVIC ALISA, pijanista i profesor. R: 12. 10. 1969, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Stevan; Sloboda, dev. DJukic. FA: s. Mario Buslehner, inzenjer. OB: diplomirala klavir 1989. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd; magistrirala klavir i pisala temu Srpska crkvena muzika i njeno poreklo na Visokoj skoli za muzicku i scensku umetnost (Hochschule für Musik und darstellende Kunst) Mozarteum, diploma Magistra artium urucena i promovisana za magistra umetnosti 1997, Salcburg, Austrija. ZA: profesor muzike na Visokoj skoli za muzicku i scensku umetnost Mocarteum, Salcburg. DOS: u ranoj mladosti nastupala na takmicenjima mladih muzickih umetnika u Jugoslaviji i Italiji i osvojila nagrade na takmicenjima u Zagrebu i nagrade Carlo Soliva i Salerno u Italiji; imala koncerte sa znacajnim dirigentima u svetu, koji su odrzavani u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Nemackoj i po zemljama Latinske Amerike; afirmisani je muzicki pedagog. IM: 1990, r. strucno usavrsavanje. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. Srpski pokret obnove. J: srpski, francuski, nemacki, engleski. SL: Sv. Nikola. K: Roman o Londonu, M. Crnjanskog. PE: Vrapci na balkonu, Stevana Besevica. H: slikanje na svili. DO: da. A: Freistadterstr. 52/II/15, 4040 Linz, Austria.

BIZIC K. MILANA, prosvetni i drustveni radnik. R: 30. 07. 1941, Pitsburg, Pensilvanija, SAD. OM: Milan Karlo, publicista i izdavac; Laura, dev. Mamula. FA: s. Gas Bizic; d. Nikola. OB: zavrsila osnovnu bibliotekarsku skolu za obdarene i talentovane ucenike; magistrirala pedagogiju. ZA: bavi se nastavno-pedagoskim radom u LJuaker Vally School District, Pensilvanija; 1977-78. bila opstinski nacelnik; clan uprava i saveta kulturnih institucija i udruzenja u gradu Sevikli, Pensilvanija. DOS: pored strucnog rada, bavi se drustvenim i politickim pitanjima sredine u kojoj zivi; birana u lokalne organe zajednice; pisac i saradnik raznih publikacija, ukljucujuci Senjickley Herald, Coin NJorld, Numismatic Nenjs, The Numismatist, Tams Journal; bila Istaknuta mlada zena Amerike 1976; numizmaticar i kolekcionar indijanske umetnosti; clan Pitsburskog drustva za indijansku umetnost i clan Izvrsnog odbora Drustva istoricara Senjickley Valley; predsednik Ambridge Eagles Coin Club. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski, srpski. SL: Sv. DJordje. H: numizmatika, kolekcionarstvo indijanske umetnosti. A: 222 Oak Highland Drive, Coraopolis, Pennsylvania, PA. 15108, USA.

BILBIJA VOJISLAV VEZIROV, stomatolog, umetnik, slikar.
R: 23. 03. 1942. Bosansko Grahovo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Ilija Bilbija; Bosiljka. FA: s. razveden, d. Zora, Simeon, Luka, Marija, Jovan, unuk Stefan. OB: Stomatoloski fakultet, Beograd, 1969; majstor karate sporta, NJadoriu karate YU, 1967. ZA: zubni lekar, vlasnik ordinacije, Over Dinkel, 1972. do sada; instruktor karate sporta, vlasnik skole, Over Dinkel, 1967. do sada; zivopisac pravoslavne crkvene umetnosti-metal, atelje Over Dinkel, 1962. do sada. DOS: ucesnik prvog evropskog karate sampionata, London, 1967; karate sampion Jugoslavije, 1968; tvorac ikonostasa i freski crkava u Kninu, 1970, Metkovicu, 1971, Drvaru, 1973; velike izlozbe: Amsterdam, 1972, Hilversum, 1976, Luzer, 1987, Diseldorf, 1990, Hanover, 1990, Beograd, 1992, Berlin, 1996, Osnabrik, 1996, Brisel, 1996; izradio u srebru sarkofag Sv. Simeona, Stevana Nemanje, Hilandar, 1972; sarkofag Sv. Anastasije, majke Sv. Save, Studenica (1992-96.). NA: djakon Srpske pravoslavne crkve, Orden Svetog Save prvog reda. IM: avgust 1972. DO: redovno. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski, holandski. SL: Sv. Apostol Luka. K: Na drini cuprija, I. Andrica. PE: Mars na Drini. H: muzika, podvodni sport, etnologija dinarskih Srba. A: zivi u Holandiji.

BILBIJA zARKO, profesor univerziteta. R: 1927, Bosansko Grahovo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Gavrilo; Persida. OB: pohadjao Banjalucku gimnaziju; pitomac u Internatu sinova ratnih dobrovoljaca 1939-41; magistrirao 1954, a doktorirao ekonomske nauke na univerzitetu u Cikagu. ZA: bio je 1958-63. opsti ekonomski savetnik Industrijsko-trgovacke komore za cikasku metropolu, 1961. profesor (po pozivu) i clan osnivacke ekipe Vise skole za menayment (ISIDA), Palermo, Italija; predavao je ekonomiju i finansije preduzeca na Cikaskom univerzitetu; 196’-63. direktor za istrazivanje i planiranje, Planska komisija Cikaga; 1963-73. profesor ekonomije i filozofije, Drzavni institut Florida, Talahasi; 1973-77. u Brazilu - profesor (po pozivu) predavao opstu teoriju sistema na Univerzitetu zetulio Vargas, Rio de zaneiro i ekonomski savetnik za informatiku i planiranje, LTB SA, Rio de zaneiro i Sao Paulo; 1977-95. profesor strategijskog planiranja, organizacije produktivnosti i opste teorije sistema, Univerzitet Majami, Florida. DOS: angazovao se u akcijama za istinu o Srbima - jedan je od autora promemorije Sta Srbi zele, sto je jedan od prvih dokumenata Srba koji je neposredno dostavljen americkom Senatu i Beloj kuci; aktivan je u Kongresu srpskog ujedinjenja, u kojem je zaduzen za strategijsko planiranje i strucno savetovanje o tome; autor je vise elaborata za Srbe iz Republike Srpske; radi na studiji o ustaskim zlocinima u NDH i o delovanju ustaske emigracije u Americi i Evropi. IM: 195’0. D: americko. A: 11245 SNJ 65 St., Miami, FL 33173, USA.

BILBIJA STANA, modni kreator i humanitarni aktivista. R: Smederevo, Srbija, Jugoslavija. DOS: u Parizu od 1970, uspesna modna kreatorka, narocito koznih odevnih predmeta. Po izbijanju ratnih sukoba na prostorima bivse Jugoslavije, angazovala se na okupljanju nasih ljudi u humanitarne organizacije i prikupljanju humanitarne pomoci, narocito za ugrozene u Republici Srpskoj i na drugim, ratom zahvacenim prostorima; zamenik je sekretara Udruzenja donatora u Francuskoj; doprema neposredno humanitarnu pomoc, obilazi izbeglicke logore i centre za zbrinjavanje ratnih invalida i drugih, pogodjenih ratom; ucestvovala na Saboru udruzenja donatora koji je 1997. odrzan u Beogradu; pored saradnje sa nasim ljudima, ostvaruje saradnju i sa francuskim Crvenim krstom. A: zivi i radi u Parizu, Francuska.

BIRAC SIMO, poslovni covek, vlasnik agencije Apollo travel Inc. i Birach Broadcasting corporation. Ugledan pripadnik srpske zajednice. Sopstvenik sedam radio stanica u SAD. A: zivi i radi u Detroitu, Micigen, SAD.

BJELOPETROVIC BRATISLAVA BEBA, inzenjer tehnologije, srpski vitez. R: 21. 07. 1941, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Obren Perisic; Kosovka, dev. Milovanovic. FA: s. Vlada Bjelopetrovic, biznismen; d. Natalija (1965), magistar politickih nauka; Dane (1974), biznis menayer. OB: klasicna gimnazija, Beograd, 1960, Institut za tehnologiju Univerzitet Ilionis u Cikagu, 1966. DOS: predsednik Saveza Kola srpskih sestara u SAD i Kanadi sa 46 odbora i 100.000 clanova; povodom jubileja priredila i objavila monografiju Pedesetogodisnjica Saveza kola srpskih sestara 1945-1995, pod naslovom Snaga dobrote (50 th Anniversary of teh Federation of Serbian sisters sircles 1945-95 The Ponjer of KindNess); organizator i rukovodilac Letnjih kampova u kojima se neguje srpski jezik, predaju lekcije iz srpske istorije; u okviru ovih kampova u Ameriku dolaze deca iz Srbije i Kanade i obrnuto, deca iz Amerike dolaze na 30 dana u manastir Studenicu, gde slusaju predavanja o srpskoj istoriji i kulturi; od 1990. u okviru svoje humanitarne misije, pohodila ratista, izbeglicke logore, bolnice, obdanista, crkve, manastire, gde je posebno brinula o ratnoj sirocadi; u sklop njenog humanitarnog rada ulazi i nabavka i sakupljanje ortopedskih i dr. pomagala i lekova; u svojstvu predsednika Saveza Kola srpskih sestara nalazi se od 1985. do danas. NA: dobitnik priznanja Srpski vitez za 1996. god, koje dodeljuje Svetska srpska zajednica za izuzetna dela ucinjena u korist sveukupnog srpskog naroda; zahvalnice za humanitarni-dobrotvorni rad Patrijarha Pavla; zahvalnice grada Vukovara i Banjaluke, u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. IM: 1960, r. porodicni. DO: da. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljena. J: srpski, engleski, nemacki, latinski, starogrcki. SL: Sv. DJordje. K: Ilustrovana istorija Srba. PE: Srpkinjica jedna mala na Kosovu cvece brala. H: humanitarni rad za crkvu i sa decom. A(poslovna): Great Lakes Graphics 5555 NJest Honjard Street Chicago Skokie, IL 60077 USA; tel: 847-679-45-45; faks: 847-679-50-20.

BJELOPETROVIC VLADA, biznismen. R: 25. 12. 1935, Primislje kod Slunja, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Dane; Danica, dev. Mircic. FA: s. Bratislava-Beba, dev. Perisic, predsednik Saveza Kola srpskih sestara Amerike i Kanade; d. Natalija (1965), magistar politickih nauka, Dane (1974), biznis menayer. OB: skolovao se u Americi. ZA: vlasnik poslovne Korporacije Great Lakes Graphics u Cikagu, koja se u konkurenciji 25 hiljada slicnih u SAD ubraja medju 500 najuspesnijih sa vise od 200 strucnjaka i saradnika; predsednik Srpsko-americke privredne komore; vlasnik posebne kompanije za pripremu stampe, marketing i spoljnu trgovinu; vlasnik turisticke agencije i radio stanice, sa programom na srpskom i engleskom jeziku. DOS: donator u mnogim humanitarnim programima: darovao jedno od 18 zvona za hram Sv. Save na Vracaru u Beogradu; stampao nekoliko knjiga nasih autora i razaslao ih na ugledne americke adrese u cilju sirenja istine o srpskom narodu, kao i vise crkvenih knjiga i liturgija namenjenih prvenstveno novim generacijama americkih Srba; posebno (1990-96.) izdao knjige: Srpsko nasledje na Kosovu, Pisma poznatih Srba Klintonu, Ilustrovana istorija Srba i Veselin DJuretic: Razaranje srpstva u XX veku. NA: vise nagrada za visoki kvalitet dizajna i stampe u Americi. IM: 1959. DO: da. D: americko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski i engleski. SL: Sv. DJordje. K: svaka dobra i istinita knjiga o Srpskoj Krajini. PE: izvorne narodne pesme Krajine. H: golf. A (poslovna): Great Lakes Graphics, 5555 NJest Honjard Street Chicago, Skokie IL. 60077 USA; tel: 847/679-4545, faks: 847/679-5020.

BLAGOJEVIC ROD (MILORAD), advokat i kongresmen SAD. R: 1956, Cikago, SAD. OM: Radisav, kapetan Jugoslovenske kraljevske vojske; Mila. FA: ozenjen; ima kcer. OB: diplomirao na Pravnom fakultetu u Cikagu. ZA: ima sopstvenu advokatsku kancelariju u Cikagu. DOS: izabran za clana Kongresa SAD na izborima 1996; u svojoj izbornoj kampanji on je predstavio program demokratskog napretka i socijalno-zdravstvene brige o svom V distriktu, bio je posebno podrzan od srpskih biraca i pored protesta Hrvata; najavio posetu Srbiji i rodnom selu svog oca Velikom Krcmaru, kod Kragujevca; trenutno je jedini Amerikanac, srpskog porekla, koji je clan Kongresa. D: americko. DO: ne. A: Kongres USA, 501 Cannon Buld. NJashington D.C. 20515, tel: +(1-202) 225-4061; fax: +(1-202) 225-5603.

BLAzEV TOMISLAV, dramaturg u penziji. R: 24. 07. 1933, Beograd, Jugoslavija. OM: Ivan, Angela, dev. Jesenek. OB: diplomirao svetsku knjizevnost na Filozofskom fakultetu, Beograd, 1959; doktorirao na Filozofskom fakultetu, Bec, 1970. ZA: 1960-62. binski radnik, rekviziter, vatrogasac u NJiener Volkstheater; 1970-93. dramaturg i arhivar u Burgtheater, Bec. DOS: saradnja u pozorisnim casopisima Pozoriste, Tuzla i Scena, Novi Sad, godisnjacima Muzeja pozorisne umetnosti, Beograd; pise prozu na nemackom u Neue NJege i ORF, Bec; prevodi na nemacki drame jugoslovenskih autora (A. Popovica, J. Hristica, DJ. Lebovica, R. Marinkovica, D. Radovica, D. Kovacevica, D. Smole) i radi na njihovom plasmanu na nemackom jezickom podrucju; osnivac, sa M. Dimitrijevicem, YU-Teatra 1987-90, dvojezicnog pozorista (F. Pasic o tome snimio dokumentarni film); 1993. izvodjenje do sad jedinog komada sa jugoslovenskog jezickog podrucja u Burgtheatru, Hrvatski Faust Slobodana Snajdera; trojezicna knjiga ljubavne lirike (na slovenackom, srpskom i nemackom) Morska ruzica, LJubljana 1997. IM: 1960, r. ekonomski. D: austrijsko; hrvatsko. PR: n. jugoslovenska, austrijska; v. bez konfesije, p. ekoloska; stranka zelenih. J: slovenacki, srpski, nemacki. K: Deda jova i Maksimovici, Rajka Maksimovica. PE: Oj, Javore, Javore... H: vozenje in Line Skates. DO: da. A: zivi u Becu, Austrija.

BLAÆEVIC MILOS MICHAEL, predsednik Svesrpske zajednice, Francuska. Srbin, rodom sa Banije, Jugoslavija (sada Hrvatska); dugogodisnji emigrant - ziveo u SAD, a sada u Francuskoj (1993.); drzavljanin Francuske. Predsednik je Svesrpske zajednice koja okuplja oko 20 srpskih udruzenja i klubova; aktivan u radu srpske dijaspore i vrlo angazovan na suzbijanju medijske kampanje protiv srpskog naroda - jedan od organizatora mitinga Srba u Parizu protiv takve medijske kampanje. A: 62 Rue Georges Ferland, 94380 Bonnevil S/M, France.

BOGAVAC BRANKA, slavista, novinar. Doktorirala slavistiku na Sorboni, Pariz. Po zanimanju je novinar i poznata je po tome sto je realizovala intervjue sa skoro svim znacajnim licnostima Francuske. Aktivna u kulturnom zivotu Pariza. A: zivi u Francuskoj.

BOGAVAC SNEzANA, novinar. R: 01. 03. 1961, Kosovska Mitrovica, Srbija, Jugoslavija. OM: Milovan; Jozefina, dev. Rabic. FA: s. Reljic Dusan, novinar. OB: maturirala u gimnaziji, Beograd; studirala zurnalistiku na Fakultetu politickih nauka, Beograd. ZA: slobodni novinar, saradnik (izvestac) iz inostranstva Nase Borbe, Radija B 92 i drugih glasila. DOS: pocela pocetkom 80-tih kao saradnik, a zatim urednik emisije studentskog Radio programa Indeks 202, zatim Omladinskih novina i saradnik Radio Beograda; kao slobodni novinar, saradnik je srpskih programa Bi Bi Si-ja, nemacke NJDR, Borbe, nedeljnika Danas i Vreme i dr. jugoslovenskih i stranih listova; autor je veceg broja intervjua sa politickim, javnim i kulturnim poslenicima Nemacke; bavila se problematikom odnosa Jugoslavije i Srbije sa svetom, socijalnim, politicko-psiholoskim i drugim aspektima rata na tlu bivse Jugoslavije. IM: 1993. J: srpski, nemacki, engleski. A: zivi u Minhenu, Nemacka.

BOGDANIC VALTER, novinar. R: 1951, Cikago, SAD. OB: diplomirao na Viskonsin univerzitetu; magistrirao zurnalistiku 1976. na Drzavnom univerzitetu Ohajo. ZA: tokom studija radio u studentskom listu; kao novinar radi od 1973. u vise redakcija, a sada u NJall Street Journal-u. DOS: dobio 1988. Pulicerovu nagradu za novinarstvo. A: zivi u SAD.

BOGDANOVIC YORY, novinar, vlasnik GB Agencije za pruzanje usluga u odnosima sa javnim mnjenjem. Diplomirao na University of NJisconsin. Aktivan u medijskoj prezentaciji istine i stvarnih zbivanja na tlu nekadasnje Jugoslavije; nastupao na brojnim TV emisijama i dr. medijima i oblicima izjasnjavanja u Americi; direktor je Serbian American Media Center u Cikagu. A: zivi u SAD.

BOGDANOVIC DUSAN, muzicar-gitarista, kompozitor i profesor konzervatorijuma. R: 11. 02. 1955, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Caslav. OB: maturirao 1973. u Srednjoj muzickoj skoli Josip Slavenski, Beograd; diplomirao 1976. klasicnu gitaru, kompoziciju i dirigovanje na Muzickoj akademiji, zeneva, Svajcarska, u klasi prof. M. Livije i San Markosa; magistrirao na istoj akademiji. ZA: bio tokom 1976-79. profesor na Konzervatorijumu, zeneva, a 1988-91. na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd; od 1991. profesor gitare na Muzickom konzervatorijumu, San Francisko. DOS: pored izvodjenja klasicnih i drugih kompozicija za gitaru - komponuje; ucestvovao na medjunarodnim izvodjackim takmicenjima u zemlji i inostranstvu, na kojima je osvajao nagrade; posebno su zapazeni njegove improvizacije u renesansnom stilu; to ga je afirmisalo kao umetnika - izvodjaca i kompozitora - i kao pedagoga u velikim muzickim centrima. NA: dobitnik nagrada na medjunarodnim takmicenjima izvodjaca 1974. u Barseloni i Beogradu, 1975. u zenevi i II nagrade u disciplini kompozicije 1978. u Parizu. A: zivi u San Francisku, SAD i u SR Jugoslaviji - 11000 Beograd, ul 14. decembra br. 29.

BOGDANOVIC MILOJKA (PRSTOJEVIC MARION), pomocnik urednika Medicinskog zurnala Univerziteta Vasington, Sent Luis, u penziji. R: 05. 07. 1928, Sent Luis, Misuri, SAD. OM: Mihailo Prstojevic; Anka, dev. Perinovic. FA: udovica; d. Milena Nitsiou; unucad Amalia i Alexa. OB: diplomirala americku istoriju i istoriju umetnosti na Univerzitetu Vasington, Sent Luis. ZA: zurnalista; pomocnik urednika Medicinskog zurnala Medicinskog fakulteta Univerziteta Vasington. DOS: aktivno je angazovana u drustvenom i crkvenom zivotu Srba u Sent Luisu i regionu; clan je i sekretar Uprave hrama Sv. Jovana, Glendejl, Misuri; clan uprave Srpskog pravoslavnog zenskog udruzenja u Glendejlu; sekretar Saveza Kola srpskih sestara za Srednji zapad; prva zena predsednik Saveta Pravoslavnih crkava u Sent Luisu sa predgradjima. D: americko. PR: n. americka, v. pravoslavna. J: engleski, srpski, italijanski. SL: Obnova hrama Sv. DJordja (DJurdjic). A: zivi u SAD.

BOGDANOVIC OGNJEN, kompozitor. R: 29. 11. 1965, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu. ZA: asistent-pripravnik na Odseku za kompoziciju na istom Fakultetu. DOS: autor kompozicije Run za gudacki orkestar 1985, Memorabilia za solo klavir 1985, Fade... za sopran, elektroniku i instrumentalni ansambl 1985, Stigmata za klarinet, klavir, gudace i udaraljke 1986, La luna za mesoviti hor i simfonijski orkestar 1987, Trash kitchen za bas, klarinet i elektroniku 1990; izdao je singl plocu Ogi B. Good/Rap in Vogue (pod pseudonimom Ogi). NA: dve prve nagrade na konkursima Udruzenja kompozitora Srbije; Oktobarska nagrada Beograda za studente, 1986; Nagrada iz fonda Stevan Hristic, 1987; dva puta medju deset najboljih na Tribini muzickih stvaralaca Jugoslavije. J: srpski, engleski i francuski. A: zivi u Londonu, Velika Britanija.

BOGDANOVIC PITER, filmski reziser, producent i pisac. R: 30. 07. 1939, Kingston, NJujork, SAD. OM: Borislav; Nerma, dev. Robinson. FA: s. Poli, dev. Plat; d. Antonia, Aleksander. OB: zavrsio 1956-59. Adlersovu pozorisnu akademiju Stella Adlers Theatre. ZA: filmski reziser, scenarist i producent. DOS: rezirao je filmove, kao sto su Poslednja bioskopska predstava, 1971, Sta je doktore, 1972, Mesec od papira, 1973, Duga poslednja ljubav, 1975, Nicholoden, 1976, Osiguranje blazenstva, 1996. i dr; autor monografija o Orsonu Velsu 1961, Hauardu Hoksu 1962, Alfredu Hickoku 1963, Komadi vremena 1973, Filmske predstave 1975. i dr. NA: dobitnik nagrade 1971. za najbolji scenario NJujorskog (Americkog) udruzenja filmskih kriticara za film Poslednja bioskopska predstava, 1972. nagrade Britanske akademije, nagrade 1972. Americkog saveza pisaca za najbolji scenario za film Sta je doktore. D: americko. A: zivi u Kaliforniji, SAD.

BOGDANOVIC RATKO, gradj. inzenjer, poslovni covek. R: 1943, Nis, Srbija, Jugoslavija. FA: ozenjen, dva odrasla sina. OB: diplomirao na Gradjevinskom fakultetu, Beograd. ZA - DOS: sopstvenik gradjevinske firme u Nemackoj; afirmisan poslovan covek i ugledan u svojoj sredini; clan je Hriscansko-demokratske unije (CDU); politicki se angazovao na istinitom osvetljavanju stanja na prostorima bivse Jugoslavije; ucestvovao u demonstracijama Srba za takav pristup; angazovao se u akcijama prikupljanja humanitarne pomoci. A: Herzogenrath-Kohlscheid, Sperbernjeg 5, Deutschland; tel: 02407/62-29, fax: 02407/29-93.

BOGICIC DRAGAN, akademski slikar. R: 24. 06. 1959, Negotin, Srbija, Jugoslavija. OM: Dobrosav, Dragica. FA: s. Sladjana, dev. Stanojevic. OB: diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, Beograd, 1985; poslediplomske studije na istom Fakultetu, 1987-88. ZA: samostalni umetnik od 1985. do danas. DOS: imao vise grupnih i samostalnih izlozbi; slika enterijere, kompozicije, koje po koloritu podsecaju na srpsko fresko slikarstvo. NA: velika nagrada za slikarstvo iz Fonda Bete i Riste Vukanovica, Beograd, 1985, nagrada iz Fonda Nikole Graovca 1985. IM: 1986. DO: da. J: srpski i nemacki. A: zivi u Nemackoj.

BOGUNOVIC DRAGAN, doktor medicine. Bio je ranije sluzbeni lekar americke Olimpijske bokserske reprezentacije. Ugledan pripadnik srpske dijaspore u Milvokiju i afirmisan u svojoj profesiji u gradu. A: zivi i radi u Milvokiju, Viskonsin, SAD.

BODIROGA DEJAN, profesionalni sportista-kosarkas. R: 02. 03. 1973, Zrenjanin, Srbija, Jugoslavija. ZA: igrac jugoslovenskih kosarkaskih klubova Proleter i Zadar, a zatim igrao kao profesionalac u italijanskom klubu Stefanel, spanskom Realu i grckom Panatanaikosu. DOS: odigrao vise od 60 utakmica u jugoslovenskoj reprezentaciji: osvojio zlatnu medalju na Svetskom kosarkaskom prvenstvu 1998. u Atini, Grcka; zlatne medalje na evropskim prvenstvima 1995. i 1997, srebrnu na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti; u Stefanelu osvojio Kup Italije 1996. i u Realu Kup Evrope 1997; igra na poziciji beka, visok 205 cm. NA: na Svetskom prvenstvu '98. proglasen za najboljeg igraca prvenstva; imenovan avg. '98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. A: zivi u Grckoj.

BOzIC SRETEN alias BARNABIR VONGAR, knjizevnik i antropolog. R: 1932, Gornja Tresnjevica kod Arandjelovca, Srbija, Jugoslavija. OM: Stevan; Darinka. FA: s. Linda. OB: zavrsio cetvororazrednu osnovnu skolu u rodnom selu; pohadjao strucnu skolu za mlinara, Novi Sad (nije zavrsio, uskracena stipendija). ZA: novinar u lokalnim listovima; emigrirao u Italiju, potom Francusku i 1960. u Australiju, u kojoj je, izmedju ostalog, bio i istrazivac i kopac zlata; ziveo oko 10 godina sa plemenima Aboriyina u Srednjoj i Severnoj Australiji; upoznao njihov zivot i poceo da pise o tome. DOS: pisanje je zapoceo poezijom po dolasku u Beograd, pocetkom 50-ih; bio clan knjizevnog kluba Radnickog univerziteta DJuro Salaj, kao jedini pisac sa sela; pesme objavljivao u Mladoj kulturi, Nasem vesniku i dr; dobitnik nekoliko nagrada za poeziju 1955-57; u Parizu, gde stize preko Italije, upoznaje se sa krugom okupljenim oko Muzeja coveka, sa Sartrom i Simon de Bovoar, prati neposredno rasprave o antropoloskim i etnoloskim problemima; u Australiji radi razlicite poslove i krstari njome, susrece sa Aboriyinima i biva primljen u njihovu sredinu, upoznaje ih i otkriva jedan nov i potpuno drugaciji svet koji zivi u najdubljem skladu sa prirodom; time inspirisan pise, pod knjizevnim pseudonimom izvedenim od imena koje su mu dali Aboriyini; objavio je 14 knjiga, od kojih su, uz njegove antropoloske studije, najpoznatije romani - NJalg (Materica), objavljen 1983, Gresnici - price iz Vijetnama, Raki (Konopac za vesanje) 1996, zbirke kratkih pripovedaka The Track to Bralgu - Babaru (Pruga za Bralgu), zbirka poezije Bilma i dr; Sartr je 1977. objavio nekoliko njegovih kratkih prica u knjizevnom casopisu Les Temps Modernes, visoko ih ocenjujuci, a zatim i Simon de Bovoar je nastavila da se interesuje za njegovu literaturu; njegova (antropoloska) dela se izucavaju na univerzitetima; pise na engleskom jeziku, i uglavnom objavljuje u SAD; njegova knjiga Pruga za Bralgu - Babaru, prevedena je na srpski jezik i izasla 1983. u izd. Narodne knjige, Beograd; dobio 1984. priznanje za svoju literaturu u Australiji - nagradu-stipendiju od 25.000 $; clan je Udruzenja knjizevnika Srbije od 1989. J: srpski, engleski, aboriyinski. A: zivi u Melburnu - predgradje Sant Kilda, Australija.

BOJER DANIJEL - zIVADINOVIC DRAGAN, poslovni covek i izdavac. R: 1929, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: gimnaziju pohadjao u Beogradu (prekinuto zbog odvodjenja u zatvor i logor u Nemackoj 1944.) i Parizu, gde je zavrsio studije politickih nauka; pohadjao studije na univerzitetima Jejl i Kolumbija; doktorirao ekonomske nauke sredinom 50-ih na Kolumbija univerzitetu, SAD. ZA: sredinom 50-ih radio kao savetnik Demokratske stranke za manjinska pitanja u Cikagu; predavac na Kolumbija univerzitetu, 1957; direktor medjunarodnog izdanja Enciklopedije Britanike; direktor u Izdavackoj kuci Dabldej, NJujork; clan Kenedijevog izbornog tima i sef protokola Bele kuce za visoke strane goste; posle Kenedijevog ubistva, vraca se u Dabldej; 1976. osniva svoje izdavacko preduzece, sa ograncima u Evropi; dekan Fakulteta za poslovni menayment Silerovog medjunarodnog univerziteta. DOS: angazovan u politickom zivotu SAD, pa je bio i predsednik organizacije Demokratske stranke van SAD; organizovao susrete predstavnika Srba iz Bosne sa predstavnicima zainteresovanih sila i sa drugim stranama u sukobu u zenevi; odrzavao kontakte sa vidjenijim Srbima u zemlji i dijaspori; na poslovnom planu - stampao faksimile najvrednijih knjiga iz Vatikanske biblioteke (na francuskom i engleskom); obavljao druge aktivnosti kojima je pomagao srpskim predstavnicima, narocito u kontaktima sa merodavnim licnostima u resavanju problema u Bosni. zivi u SAD i Svajcarskoj.

BOJIC VELJKO, slikar i pesnik. R: 1931, Lipovo kod Kolasina, Crna Gora, Jugoslavija. OB: diplomirao 1957. na Pravnom fakultetu, Zagreb; odlazi 1963. iz zemlje, a 1966. dolazi u SAD. DOS: bavi se poezijom i slikarstvom; Serbian Heritage Academy objavila mu je 1988. zbirku pesama Izgnanik; slika teme iz nase proslosti, ali i savremene motive; imao vise samostalnih izlozbi; redovno izlaze na grupnim izlozbama u Los Andjelesu. A: 9958 Cedar Lane B EL Monte. cCa. 91731 USA; tel: 818/442-3996.

BOJIC VERA, univerzitetski profesor. R: 24. 01. 1937, Runjani kod Loznice, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragutin, Leposava, dev. Ninic. OB: diplomirala 1962. na Filoloskom fakultetu, Beograd; doktorirala 1977. na Filozofskom fakultetu u Bonu, Nemacka. ZA: stalni rektor, Slavisticka katedra Filozofskog fakulteta, Bon, 1971-97; po dva semestra predavac na univerzitetima Marburg i Trier. DOS: pored brojnih studija i clanaka, objavila i vise knjiga, od kojih su najznacajnije Vuk Karayic i Jakob Grim, Minhen, 1978; Vukovo nasledje u evropskoj muzici, Beograd-Minhen, 1987; Uybenik srpskog jezika u dva toma, Minhen, 1994-96; jedan je od utemeljivaca i osnivaca, a potom potpredsednik Svetskog sabora Srba; predsednik Kulturnog drustva Vuk Karayic u Bonu; inicijator osnivanja, a potom clan Crkvenog odbora Bonske eparhije SPC. IM: 1962, r. studije germanistike. D: srpsko-jugoslovensko i nemacko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. demokratska-vanpartijska. J: srpski, nemacki, engleski, ruski, ceski. SL: DJurdjic; K: mnoge. PE: mnoge. H: nema vremena za to. DO: da. A: zivi u Nemackoj i Jugoslaviji - 11000 Beograd, Krunska 28.

BOJIC JASMINA, publicista i univerzitetski profesor. Bila je novinarka Radio televizije Beograd; predaje slavistiku na Stanford Univerzitetu, Kalifornija, SAD, kao i evropski film; clan je zirija Filmskog festivala u San Francisku, za dokumentarni program; snimila je sa Lesli Gladsjo i Natali Borg 1994. dokumentarni film o nezavisnim medijima u Jugoslaviji pod nazivom Istina pod opsadom koji je dobio nagrade na festivalima dokumentarnog filma u San Francisku i NJujorku i u Australiji i Italiji. A: zivi i radi u San Francisku, Kalifornija, SAD.

BOJOVIC BOSKO, istoricar, naucni radnik i profesor. R: 21. 11. 1948, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilija, Vera, dev. LJubinkovic. FA: s. Jelena, dev. Josipovic; d. Ikonija (1974), student i Ilija (1977), student. OB: diplomirao Opstu i nacionalnu istoriju 1981. na Filozofskom fakultetu, Beograd; magistrirao 1985. i doktorirao 1990. na Istoriji i civilizaciji Vizantije, Univerzitet Pariz 1 (Sorbona-Panteon); habilitacija 1994. iz Istorije Vizantije i Balkana, Univerzitet Pariz 7 (ENESS). ZA: tokom 1986-95. saradnik, Naucni saradnik, Balkanoloski institut SANU, Beograd; 1995. Visi naucni saradnik na istom institutu; od 1996. predavac, Univerzitet Pariz 7 (ENESS), Pariz. DOS: autor je vise knjiga i velikog broja publikacija i drugih napisa iz oblasti srpske i vizantijske srednjevekovne istorije, kao i radova iz novije istorije; ucestvovao na brojnim kongresima, kolokvijumima, okruglim stolovima i drugim naucnim skupovima (sa referatima i saopstenjima); prevodi naucnu i strucnu literaturu; naucni je saradnik Centra za vizantoloske, neohelenisticke i balkanoloske studije (ENESS), Pariz; clan Nacionalnog komiteta Francuske za Jugoistocnu Evropu (AIESEE); urednik naucnog casopisa Balkanske studije (Etudes balkaniljues) - (ENESS); tokom 1996-97. stipendista Fondacije Aleksandar Onazis, Atina, Grcka; clan Evropskog drustva kulture (Societe europeene de culture), Venecija; potpredsednik Poverenistva (Uprave) Parohije Sv. Sava, Pariz; angazovan i na drugim pitanjima zivota dijaspore. IM: 1964, r. porodicni. D: jugoslovensko i francusko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i francuski, sluzi se grckim, engleskim i ruskim. SL: DJurdjevdan. K: Gorski vijenac, NJegosa. PE: Gorski vijenac. H: boravak u prirodi, podvodni ribolov, jedrenje. DO: da. A: 22, rue Emeriau 75015 Paris, France.

BOKUN STANKO (PERA), poslovni covek. R: 1938, zirosavlje kod Virovitice, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Jovo, zemljoradnik; Cveta, domacica. FA: s. Marica; d. Nenad, turizmolog, Svetlana, dipl. germanista. OB: zavrsio elektromehanicarski zanat u Dinamu na Cukarici u Beogradu. ZA: radio u privatnoj firmi u Beogradu; otisao u Pariz, gde je igrao fudbal u jednom nizerazrednom klubu; zatim odlazi u Stutgart, Nemacka, 1962; posle nekoliko godina, vraca se u Jugoslaviju i otvara prevoznicku firmu, sa kojom radi nekoliko godina; pocetkom 70-tih ponovo odlazi u Nemacku; vodi ugostiteljski posao, suvlasnik i vlasnik lanca ugostiteljskih lokala. DOS: sopstvenim radom stekao pocetni kapital, kojim je razvio posao i stekao poverenje drugih poslovnih ljudi; bio partner-ortak u lancu pet ugostiteljskih lokala u Stutgartu, Ulmu i Eslingenu; vodi sopstveni lokal Cezar u centru Stutgarta; vlasnik je drugih ugostiteljskih objekata i vise stambenih zgrada, ne samo u tom gradu, vec i u Francuskoj i Jugoslaviji. A: zivi u Stutgartu, Nemacka.

BOKSAN KOSARA, slikarka i tapiserista. R: 01. 01. 1925, Berlin, Nemacka. OM: Slavko; Jelena, dev. Jarijus. FA: s. Petar Omcikus, slikar, akademik. OB: maturirala 1944. u gimnaziji, Beograd; pohadjala od 1945. do 1948. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. ZA: slobodni umetnik. DOS: clan umetnicke grupe Jedanaestorica; medju poznatija platna spadaju Devojcica s mackom, Motiv iz okoline Rijeke, Kamenjar u Istri, Pijani brod, Beograd posmatran sa Opservatorije, Koncert; izlaze od 1952. na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izlozbama; najpoznatija samostalna izlozba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1969, na Univerzitetu u Strazburu, sa katalogom 1972, retrospektivna izlozba 1990. u Novom Sadu, sa katalogom retrospektive; 1974. monografija Fondacije R. Mamuzic, Novi Sad, katalozi i mnogi prikazi njenog slikarstva. A: 9, Rue de la cour des Noues, 75020 Paris, France.

BONIFACIJE BRACA (SRDIC BLAGOJE), akademski slikar. R: 10. 02. 1937, Beograd, Jugoslavija. OM: Kuzman Srdic; Obrenija, dev. Vidovic. FA: s. Yenis Vajthed, dev. Anderson, izdavac; d. Vladan (1972), ak. dizajner, Aleksandar (1973), student. OB: diplomirao 1967. na Fakultetu za primenjene umetnosti, Beograd; Atelier Krüger - Frankfurt, Nemacka, 1966-67. ZA: slobodni umetnik. DOS: poceo u Beogradu kao slikar beogradskih krovova, originalnim slikanjem krovova i eksterijera zgrada; 1973. odlazi u Kanadu i nastanjuje u Vankuveru; imao 20 samostalnih izlozbi - 10 u Vankuveru, cetiri u Torontu, kao i drugim kanadskim gradovima i jednu u zemlji, u Beogradu; izlagao na vise od 30 kolektivnih izlozbi, opet najvise u Vankuveru - (14), Beogradu (cetiri), Viktoriji (tri) i dr. gradovima Kanade i SAD; njegove slike se nalaze u mnogim drzavnim galerijama, kao i kolekcijama velikih firmi, privatnim i licnim umetnickim zbirkama; njegova umetnost je pobudjivala veliku paznju, pa je o njemu i njegovom slikarstvu objavljeno puno tekstova u jugoslovenskim, kanadskim, americkim i evropskim medijima; istupao na TV Beograd, na italijanskoj, francuskoj i kanadskoj TV. IM: 1973, r. strucno usavrsavanje. D: kanadsko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski. SL: Sv. Nikola. K: sve o srpskim manastirima i istoriji Srba. PE: Uskliknimo s ljubavlju... A: 1556 NJilliam St. - Vancouver, B. C. - Vancouver, Canada, V5L 2R2.

BOSKOV VUJADIN, sportski radnik - fudbalski trener. R: 04. 05. 1931, Begec kod Novog Sada, Srbija, Jugoslavija. OB: maturirao u novosadskoj gimnaziji; zavrsio smer fizicke kulture Vise pedagoske skole, Novi Sad. ZA: bio je igrac, trener i direktor Fudbalskog kluba Vojvodina iz Novog Sada; trener fudbalskih klubova u inostranstvu - spanskog Real Madrida tokom 1983-84, italijanskih klubova Sampdorija, DJenova 1986-90. i Rome, 1991-92, Den Haga, Holandija, sef strucnog staba italijanskog Fudbalskog kluba Napoli i dr. DOS: bio je drzavni reprezentativac Jugoslavije, selektor fudbalske reprezentacije tokom 1971-73; osvojio je 1966. u FK Vojvodini prvenstvo Jugoslavije, 1983. sa Realom prvenstvo Spanije, sa Sampdorijom 1989. prvenstvo Italije, 1990. Evropski Kup kupova i dr. trofeje; clan je Izvrsnog odbora Fudbalskog saveza Jugoslavije; humanitarni je donator zdravstvenih ustanova u zemlji. NA: zasluzni sportski radnik; sportski ambasador SR Jugoslavije od 1996. u Italiji. A: zivi u Italiji i u Jugoslaviji - 11000 Beograd, Fudbalski savez Jugoslavije, Terazije 35.

BOSNJAK VOJISLAV, direktor preduzeca. R: 10. 02. 1938, Dezan, Rumunija. OM: Milivoj; Desanka, dev. Varanik. FA: s. Dorina, dev. Ivasku, profesor biologije; d. Bogdan (1971), inzenjer energetike. OB: studirao Fakultet za preradu drveta, Brasov. ZA: od 1990-98. generalni direktor firme Mobitar, Temisvar. DOS: uspesan u rukovodjenju poslovanjem svoje firme i razvijanju proizvodnih procesa; ucestvovao na medjunarodnim simpozijumima i organizovao medjunarodne simpozijume o industriji prerade drveta; ucesnik u raznim oblicima drustvenih i dr. aktivnosti srpske dijaspore. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, engleski. SL: Sv. Luka. K: Na Drini cuprija, Ivo Andric. PE: Tamo daleko... H: citanje knjiga. A: 1900 Timisoara, ul. Tudor Vladimirescu 40, Romania.

BRAJOVIC MILAN, poslovni covek, aktivista dijaspore; ugledan poslovni covek i gradjanin Skadra i medju Srbima i Crnogorcima u Albaniji; aktivan u kulturnom, politickom i drustvenom zivotu srpske i crnogorske manjine u toj zemlji; clan je Predsednistva partije Pokret za ljudska prava, generalni sekretar Udruzenja Moraca-Rozafa, udruzenja Srba i Crnogoraca i poslanik u Gradskoj skupstini Skadra; bio je jedan od osnivaca i potpredsednik tog Udruzenja; u okviru Udruzenja deluje muzicki ansambl i odvija se kulturni zivot srpske zajednice. A: Udruzenje Srba i Crnogoraca Moraca-Rozafa, Skadar, Albanija.

BRAJOVIC SNEzANA, knjizevni kriticar i prevodilac. R: 1947, Beograd, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Vladimir Andjelkovic, elektroinzenjer; d. Maja, student u Torontu. OB: maturirala gimnaziju u Beogradu; diplomirala na Katedri za opstu knjizevnost i teoriju Filoloskog fakulteta, Beograd, gde je i magistrirala. ZA: radi u univerzitetskoj biblioteci Robart's Library, Toronto, Kanada, gde priprema doktorsku disertaciju. DOS: bavi se knjizevnom kritikom i prevodjenjem sa engleskog, italijanskog i francuskog; pise o delima srpskih pisaca - Corovica, Pekica, Pavica, Kisa, Mihailovica, Josica Visnjica, Savica, Bratica i dr; autor je knjiga Yon Krou Rensom - novi kriticar, objavljene 1978. i Tekst i kontekst (kritike) 1997. i koautor, sa M. Savicem, knjiga Kratka prica (teorija) 1989. i Moderna svetska prica (antologija) 1993; aktivna u kulturnom zivotu srpske dijaspore u Kanadi i doprinosi ocuvanju nacionalnog identiteta Srba u toj zemlji. NA: dobitnik nagrade Milan Bogdanovic za tekst o romanu Pristup u kap u seme M. Josica Visnjica, za najbolju kritiku objavljenu 1992. IM: 1994. A: zivi i radi u Torontu, Kanada.

BRAMER ALEHANDRO - videti pod MARKOVIC.

BRATIC RADOVAN, trgovac - biznismen u penziji. R: 01. 12. 1914, Sarajevo. OM: Dusan; Mitra, dev. Gacinovic. FA: s. Teresa Smiljka, dev. Dobrovoljski, dizajner-kreator; d. Dusan, Radmila-Rita, Petar, Vladislav-Valter, Aleksandar. OB: Trgovacka akademija - Sarajevo i Beograd. ZA: cinovnik kupovnog odeljenja Jugocelik Zenica, 1935-41; blagajnik filmske kompanije RKO Agency, Karakas, Venecuela, 1949-55; knjigovodja i sekretar Fenix Stil Korporacije, Feniksvil, SAD, 1957-80. DOS: predsednik omladinske organizacije Beli orlovi, Distrikt Zenica, 1938-41; predsednik pokreta Zbor Zenica, 1938-41; predsednik Komiteta Kralj Petar II, Vels, Austrija 1945; organizator kluba Stamboliski u Karakasu, 1952; predsednik i clan uprave crkve Sv. Nikola u Filadelfiji, 1972-75. predsednik, a pre i posle ovog perioda, clan uprave u ukupnom trajanju od 20 godina; prvi donator izgradnje hrama Sv. Sava na Vracaru, 1989; donator manastira Hilandar; pisac i izdavac knjige Secanja i uspomene na srpskom jeziku, sa blagoslovom Hilandara. NA: Gramata patrijarha Germana; Gramata vladike Save i Danila; Gramata manastira Hilandar; priznanje predsednika Fenix Steel Co. korporacije. IM: 1941. R: politicki. DO: ne. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. socijal-hriscanska. J: srpski, engleski, spanski, nemacki, francuski. SL: Sv. Toma. K: Magnum krimen, Viktora Novaka. PE: Boze pravde. H: plivanje, citanje, bastovanstvo. A: 60 NJest Ave., Ocen City NJ. 8226-4350, USA.

BRASIC DEJAN RANKO, advokat. R: 16. 09. 1940, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: dr Ranko Brasic; Radmila, dev. Ostojic. FA: d. Aleksis, diplomirala 1990. na Triniti koleyu; Odri, diplomirala 1993. na Triniti koleyu, a na Bronjn Univerzitetu 1996. i Arijana Dejana Tunski-Brasic, zavrsice Triniti skolu 1998. OB: zavrsio 1958. Triniti skolu, NJujork, SAD; diplomirao 1962. na Triniti koleyu, Hartford, Konektikat; doktorirao 1965. na Pravnom fakultetu NJujorskog univerziteta; stekao 1965. svedocanstvo medjunarodnog prava na Haskoj Akademiji za medjunarodno pravo, Holandija; stekao svedocanstvo 1959. Univerziteta u Grenoblu, Francuska. Dozvole za rad: primljen 1966. u Advokatsku komoru drzave NJujork; oblasni sud za Juznu i Istocnu oblast NJujorka, 1967; za Vrhovni sud SAD 1970; Oblasni sud za oblast Konektikat, 1973; visestruko pro hac vice za sve drzave SAD. ZA: tokom 1964-65. specijalni pomocnik u pravnom zastupnistvu pri Nacionalnom savetu za radne odnose, Vasington; 1966-85. stariji ortak u firmi Brasic i Finli, NJujork, specijalizovanom za parnice; od 1985. do sada obavlja privatnu praksu, specijalnost parnice; tokom 1981-87. bio honorarni redovni profesor sudske prakse i postupka na Pravnom fakultetu Vejt Plenz, NJujork; 1972-80. direktor Osiguravajuceg drustva od pozara, Cikago; od 1968-70. specijalni savetnik u SAD NJ. K. V. Petra II; 1968-77. clan, zatim predsednik lokalnog saveta #6 za regrutaciju, vojnu obavezu (Selective Service System); 1978-80. savetnik Srpske pravoslavne eparhije za SAD i Kanadu, a od 1978-89. savetnik Srpske pravoslavne katedrale Sv. Sava, NJujork; autor mnogobrojnih clanaka iz oblasti prava; klijenti su mu brojne banke i firme iz SAD, Jugoslavije i sveta. NA: odlikovan Karadjordjevom zvezdom i ordenom Sv. Save od Kraljevstva Jugoslavije, ordenom St. Denis de Zante od Kraljevstva Grcke i Selektiv Srevice Medal od Sjedinjenih drzava Amerike. IM: 1946, r. politicki. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpskohrvatski, engleski, francuski. SL: Sv. Georgije. DO: da. A: 1140 Fifth Avenue, Nenj York 10128; 406 Nettleton Holonj Road NJashington, Connecticut 06194, USA.

BRDJOVIC DEJAN, profesionalni sportist - odbojkas. R: 21. 02. 1966, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. ZA: clan-igrac Odbojkaskog kluba Ribnica iz Kraljeva i OK Crvena Zvezda, Beograd, u Jugoslaviji, grckih klubova Olimpiakos Piraeus, Peania Ktisifon i AO Orestiada i Roma, Italija. DOS: drzavni reprezentativac Jugoslavije; odigrao 250 utakmica za reprezentaciju; bio kapiten; u nacionalnom timu osvojio je bronzanu medalju na Evropskom sampionatu 1995. u Grckoj i na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti i srebrnu medalju na Evropskom sampionatu 1997. u Holandiji; tezina mu je 93 kg, visina 197 cm, smec 342 cm, blok 335 cm. A: zivi u Italiji.

BREZAN JURIJ, pisac. R: 1916. u Luzici, Nemacka. OM: zemljoradnik i radnik u kamenolomu; zemljoradnica. OB: ucio gimnaziju u vise skola u Nemackoj (Drezden, Lajpcig), maturirao u Torunju, Poljska. ZA: radio kao radnik; mobilisan u nemacku vojsku 1942, posle americkog zarobljenistva vratio se 1946. u Luzicu, gde je u organizaciji Domovina radio sa omladinom; krace vreme bio je sluzbenik, a od 1949. slobodni umetnik - knjizevnik. DOS: pisao je poeziju, pripovetke, romane, drame, eseje i clanke; deo njegovih tekstova je adaptiran za izvodjenje na radiju i filmu; poceo da pise rano, jos u gimnaziji, inspirisan teskim polozajem i posebno progonima Srpskog Luzickog naroda u vreme Hitlerovog nacizma - pesme, eseje, pamflete, clanke, zbog cega je izbacivan iz skola nacisticke Nemacke, pa je nastavljao skolovanje u Pragu i Varsavi i maturirao u drugoj zemlji; radio u ilegalnoj nacionalnog organizaciji Srba Domovina, zbog cega je i hapsen 1938; po dolasku iz zarobljenistva radi opet u Domovini, posebno sa omladinom i rukovodio je omladinskom radnom brigadom Luzickih Srba na pruzi Samac-Sarajevo, odakle su i njegove Jugoslovenske siluete, objavljene 1947; ponovo je aktivirao i bio predsednik Kola srpskih umetnika, clan i potpredsednik Saveza knjizevnika u Berlinu; clan Pen kluba i prvi Luzicki Srbin clan Akademije umetnosti (bivse) NDR; u pocetku je pretezno pisao liriku - autor je pesnickih zbirki U novo doba 1950, Svet ce biti bolji 1953, Nasa svakodnevica 1955; zatim se opredeljuje za prozni iskaz - pise pripovetke, posebno iz seoskog zivota Srba i sa pretezno socijalnom tematikom, putopisne tekstove, Aforizme 1976, autobiografske tekstove Kamicci i stena 1981; glavna dela su mu romani - Krista 1958 (prevedena sa nemackog na srpskohrvatski), Robert i Sabina 1962, Stari otac 1983, trilogija Feliks Hanus izlazila tokom 1958-64, i Krabat; sabrana dela su mu izasla u 11 tomova; prevodjen je na nemacki, poljski, bugarski, ceski, japanski, kineski, ruski, ukrajinski, slovacki, engleski, madjarski, estonski, beloruski, gruzijski, srpskohrvatski i slovenacki; povodom 80 godina zivota i 50 godina rada odrzane su brojne knjizevne manifestacije, dodeljena mu je pocasna diploma Univerziteta u Katovicama gde je odrzan i jedan od vise simpozijuma posvecenih njegovom jubileju, a snimljen je i polucasovni film (na nemackom i srpskom jeziku) o njemu. NA: tri puta je dobio nacionalnu nagradu, dva puta nagradu Cisinskog, nagradu Domovine, Ministarstva kulture, nosilac je srebrnog Otaybinskog ordena, Ordena Karla Marksa i zlatne medalje Johana Behera. A: zivi u selu Hornji Hajnk, Nemacka.

BROZAK STEVAN, profesor univerziteta u penziji. R: 06. 08. 1923, Osijek, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Stevan; Rada. FA: d. Stevan (1961), bankarski strucnjak, Vivian, humanisticki radnik. OB: Nenj York University - NJash. Sljuer B. A. 1954; N. Y. U Lanj 1957; Foroham University 1958; Columbia University MPH 1967. ZA: legalni urednik u Prentice Hall, NJujork; 1958-72. profesor na SUNY, N. Y. U Foroham, NJujork. DOS: autor politickih publikacija i istrazivanja za drzavu NJujork, kao i za politicare; radio u kancelarijama senatora Jakoba Yejvitsa, Rokfelerovom politickom planskom komitetu za predsednistvo; clan i predsednik republikanskih organizacija; clan akademskih udruzenja za politiku, istoriju, ekonomiju i fizolozofiju; clan Crkveno-skolskog odbora Sv. Sava u NJujorku. IM: 1941. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, nemacki, francuski, madjarski. SL: Sv. Georgije. K: Istorija srpskog naroda. PE: junacke pesme. H: letenje; 1939. bio najmladji pilot u Jugoslaviji, 1940. vojni pilot 601. eskadrile 201. grupe - Zemun. DO: 1970. A: zivi u SAD.

BRCAN KRISTIFOR, organizator kulturnih delatnosti. R: 14. 11. 1970, Segedin, Madjarska. OM: Milos; Eva, dev. Budji. FA: s. Eva, dev. Bercek, referent; d. Nicifor i Gordana. OB: srednja gradjevinska skola, Segedin, 1989. ZA: strucni rukovodilac KUD Banat, Deska od 1989; direktor Doma kulture u Deski, 1989-94. DOS: od osnivanja, clan Kulturno-umetnickog drustva Banat u Deski, a umetnicki rukovodilac od 1989; predano radi na sakupljanju i ocuvanju narodnih umotvorina i obicaja kraja u kome zivi i radi; rezultati se redovno objavljuju u izdanju Pcese. NA: za ovako obiman i plodonosan rad na sakupljanju i ocuvanju kulturne bastine, postaje dobitnik mnogih nagrada i priznanja: Zlatna znacka Kulturno prosvetne zajednice Srbije 1994; osvojena druga mesta na svetskom prvenstvu narodnih igara Podvoje 1995. i 1996. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, madjarski. A: 6772 Deszk, Temfli tér 8, Hungary.

BUGARSKI JOCA, profesor. R: 01. 02. 1952. Srpski Semarton, Rumunija. OM: Svetozar; Nata, dev. Stankov. FA: s. Selenka, dev. zivanov, stomatolog; d. Natalija (1985). OB: diplomirao 1974. na Muzickom fakultetu, Temisvar. ZA: profesor muzike 1974-90. u Opstoj skoli, Cenej; 1990-96. u Opstoj skoli Br. 24, Temisvar; od 1996. u gimnaziji K. D. Loga Dositej Obradovic, Temisvar. DOS: bavi se ocuvanjem i razvojem kulturnog nasledja Srba, posebno muzike i pesme; horovodja 1990-97. zenskog i Mesovitog hora, Cenej; 1997. jedan od osnivaca Mesovitog crkvenog hora Katedrale Srpske crkve u Temisvaru i horovodja tog hora. NA: dobitnik 1983. i 1985. Druge nagrade, a 1987. i 1989. Prve nagrade za deciji hor iz Ceneja Pesma Rumuniji; 1994. dobitnik Druge nagrade na Decijem festivalu, Sabac. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: DJurdjic. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Krece se ladja francuska... H: fudbal, stoni tenis. DO: da. A: 1900 Timisoara, Cirkumvalacijuni Br. 34, st. 44, Romania.

BUGARSKI SELENKA, stomatolog. R: 10. 04. 1958, Srpski Semarton, Rumunija. OM: Milos; Nada, dev. Popov. FA: s. Joca, profesor; d. Natalija (1985). OB: diplomirala 1984. na Stomatoloskom fakultetu, Temisvar. ZA: 1984-87. stomatolog u Poliklinici, Deva; 1987-94. stomatolog u Klinici za decju stomatologiju, Temisvar; od 1994. do danas specijalist stomatolog u Bugarski-Dent, Temisvar. DOS: strucnjak u oblasti stomatologije - sa zavrsenom specijalizacijom 1994; ucestvuje u drustvenim i drugim aktivnostima dijaspore. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, ruski. SL: DJurdjic. K: Na Drini cuprija, I. Andrica. PE: Tamo daleko... A: 1900 Timisoara, Cirkumvalacijuni Br. 22, st. 6, Romania.

BUGARSKI STEVAN, masinski inzenjer u penziji; knjizevnik. R: 25. 09. 1939, Srpski Semarton, Rumunija. OM: Jovan; Sida, dev. Rajin. FA: s. Evgenija, dev. Angel; d. Sida (1966), masinski inzenjer, Simonida, ud. Solaja (1968), masinski inzenjer i Arsenije (1971), student Bogoslovskog fakulteta. OB: 1953-56. Srpska gimnazija, Temisvar; diplomirao 1965-71. na Masinskom fakultetu, Temisvar. ZA: 1971-91. radio kao inzenjer u Masinskom preduzecu, Temisvar; 1991-96. bio potpredsednik Eparhijskog saveta Pravoslavne srpske eparhije Temisvarske. DOS: pored profesionalnih obaveza, bavio se naucnim radom u oblasti duhovnosti i kulture Srba, demografskim pregledom Srba i folklorom Srba na teritoriji danasnje Rumunije; zbog politickog, verbalnog delikta, bio u zatvoru 1958-62; objavljene knjige Po Semartonu kroz prostor i vreme, Bukurest, 1982; Ono sto se pamti, Bukurest, 1983; Kad Moris potece kroz pero (koautor LJubomir Stepanov), Bukurest, 1991; Godisnjice Srpskog Semartona, Srpski Semarton, 1994; Srpsko pravoslavlje u Rumuniji, Temisvar-Beograd-Novi Sad, 1995; angazovao se sakupljanjem i priredjivanjem folklora - Becarac, Bukurest, 1982. i Svatovac, Bukurest, 1983. (obe sa Svetozarom Markovim); priredio knjige Najava (antologija debitanata), Bukurest, 1984; Dnevnik Save Tekelije, Novi Sad, 1992; Temisvar, 1993; Spomen na prof. Mirjanu Bugarski, Temisvar, 1994; Srpsko skolstvo u Rumuniji 1919-89. (prema rukopisu Dusana Sabljica), Temisvar, 1996; (O)smeh i (S)uze Nebojse Rosica, Temisvar, 1996; preveo (sa rumunskog) DJordje Brankovic: Hronika Slovena Ilirika, Gornje Mezije i Donje Mezije, Novi Sad, 1994; zastupljen je sa svojim radovima u antologijama Trajanje, Valjevo, 1986; Jabuke sa vrha, Beograd-Kikinda-Temisvar, 1991; Nasoj preblagoj Desanki, Valjevo; ucestvovao saopstenjima na naucnim skupovima o Vuku Karayicu, B. Nusicu, J. Rajicu, kao i o drugim sadrzajima, a objavljivao brojne priloge u rumunskim i jugoslovenskim kulturnim casopisima. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. van svake partije. J: srpski, rumunski, ruski, francuski. SL: DJurdjic. PE: becarac. H: istrazivanje proslosti i sadasnjosti Srba u Rumuniji. A: 1900 Timisoara, Emanoil Ungurianu Nr. 14, ap. 11, Romania.

BUDING KRISTINA MARINA JOHANA - videti pod GRBIC.

BUDISAVLJEVIC-OPARNICA MARIJA, profesor univerziteta. R: 27. 01. 1946, SAD. OM: Yory T. Oparnica; Mara, dev. Budisavljevic. FA: s. Sakiotis G. Nikos, inzenjer-fizicar, preminuo 1994; d. Yejms A. Strakmejer III (1966). OB: diplomirala ruski jezik 1978. na Drzavnom univerzitetu Arizona, SAD; magistrirala engleski jezik 1980. na Drzavnom univerzitetu Arizona; doktorirala uporednu knjizevnost 1990. na Univerzitetu Juzne Kalifornije. ZA: vanredni profesor od 1987. na Odeljenju za engleski jezik i, istovremeno, na Odeljenju za strane jezike na Drzavnom univerzitetu Arizone, Tempa. DOS: dobitnik Fulbrajtove stipendije za naucno istrazivanje tokom 1981-82. u Beogradu i za naucno istrazivanje u Atini, Grcka, tokom 1982-83. NA: pocasni clan Udruzenja knjizevnika Srbije, od 1991; dobitnik nagrade Zlatni kljuc za izuzetan pedagosko-nastavni rad 1989, Drzavni univerzitet Arizona, SAD. D: americko. PR: n. americka, v. pravoslavna, p. demokratska. J: srpsko-hrvatski, engleski, grcki (savremeni), ruski. A: 1845 N. 64th Street, Scottdale, Arizona 85257, USA.

BULOVIC FILIP LIPI, akademski slikar. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao 1963. na Akademiji likovnih umetnosti, Beograd, u klasi profesora DJordja Andrejevica Kuna. ZA: tokom 1965-70. radio kao asistent kod profesora Arne Jonesa, Stokholm, Svedska; profesor likovne umetnosti, Stokholm. DOS: u mladosti igrao fudbal u ekipi Partizanovih beba (Miladinovic, Kovacevic, Galic, braca Cebinac); kao slikar i likovni pedagog deluje vec tridesetak godina; izlagao u Beogradu, Stokholmu, Parizu, Kopenhagenu, Skoplju, Zagrebu, Helsingborgu, kao i u galerijama dr. gradova; dobitnik priznanja grada Stokholma - dva puta, nagrada u Limi, Peru, Skoplju, Helsingborgu i dr. priznanja. A: zivi i radi u Stokholmu, Svedska.

BULJUGIC MILE MAJKL, poslovni covek. Vec duze vreme boravi i radi u Juznoafrickoj Republici. Vodi Jugoslovenski trgovacki centar u Johanesburgu; jedan je od poslovnih ljudi koji se zalagao za uspostavljanje diplomatskih i ekonomskih odnosa izmedju Juznoafricke Republike i Jugoslavije; aktivan u drustvenom zivotu srpske dijaspore u toj zemlji. A: zivi i radi u Johanesburgu, Juznoafricka Republika.

BURKIC ANTA, pesnik. R: 1965, Podvrska kod Kladova, Srbija, Jugoslavija. OB: srednju skolu ucio u Negotinu, u kojem je ziveo od 1971, pa zatim u selu Vidrovac pokraj Negotina. DOS: pisanjem poceo da se bavi vrlo rano, jos u skolskoj klupi; kao srednjoskolac, vec je bio urednik skolskog lista Osvit i clan drustva Knjizevna omladina Negotina; jedan od inicijatora ponovnog pokretanja knjizevnog casopisa negotinskog kraja Buktinje; svoje radove objavljivao u Knjizevnoj reci, Vencu, Buktinji, Krajini i dr; ucestvovao na vecem broju knjizevnih konkursa, na kojima je osvajao i vise nagrada; svoj knjizevni rad nastavio i po odlasku u Austriju; clan Jugoslovenske knjizevne radionice u Frankfurtu na Majni; objavio i cetiri zbirke poezije, i to: Kamenom do neba, 1988, Pred tresnjevim topom, 1992, Krilati konj i Svatovsko kolo na nebu, 1996. NA: dobitnik vise nagrada na knjizevnim konkursima; dobitnik II nagrade za najbolju neobjavljenu pesmu, koju je dodelio ziri Treceg sabora knjizevnih stvaralaca iz rasejanja, Beograd, 1998. IM: 1986, r. ekonomski. A: zivi u pokrajini Tirol, Austrija.

BUROVIC KAPLAN, knjizevnik, publicista i istrazivac. R: 08. 08. 1934, Ulcinj, Crna Gora, Jugoslavija. OM: Yano Resulbegovic; Nurija, dev. Metanovic. FA: s. Etleva, dev. Minyali; d. Dusan (1964), radnik, Dusanka (1966), radnica, Antonije (1993), ucenik. OB: maturirao u gimnaziji, Beograd; zavrsio 1957. Visu pedagosku skolu, Skoplje; diplomirao 1969. na Fakultetu albanskog jezika, Tirana, Albanija. ZA: bio 1953-54. glavni i odgovorni urednik lista Iskra, Beograd; 1956-59. profesor jezika i knjizevnosti, Tetovo, Makedonija; u Tetovu je osudjen na 18 meseci zatvora, prebegao u Albaniju; profesor istorije i knjizevnosti tokom 1963-70, Lusanj, Albanija; 1970. osudjen na 43 godine zatvora u Albaniji i do 1990. u zatvoru; sada, publicista i istrazivac u Svajcarskoj. DOS: od rane mladosti pise prozu i poeziju; autor je romana, na albanskom jeziku, Fanola, 1958, Pristina i Izdaja, Tirana, 1965, 1967. i 1992; novela, na albanskom, Mornareva verenica, 1956, Tramundana i Covek bez boje, Pristina, 1958; Zmija, Tirana, 1969; zbirke pripovedaka Odjek Koraba, Tirana, 1968; u zenevi su izasle zbirke pesama Zraci nade, 1992. na albanskom, Morski valovi, 1994. na srpskom i Zabranjena ljubav, 1997. na francuskom; Ulcinjsko narecje, 1969. na albanskom, Tirana (diplom. rad); Pravo lice Ismaila Kadarea, zeneva, 1992, Iliri i Albanci i Recnik ulcinjskog narecja, 1994, zeneva, a Resulbegovici, 1994. i Poreklo Albanaca, 1995. na srpskom; u zenevi su ponovo objavljene neke njegove novele i price; objavio i znatan broj clanaka i rasprava, medju kojima u zenevi, knjigu polemike Mir se ne postize lazima, 1994, na albanskom, Pisma iz zatvora, 1996. na srpskom, Lazi Kadarea ne menjaju istinu, 1997. na albanskom i dr; po izlasku iz zatvora dobio je politicki azil u Svajcarskoj; rehabilitovan je kao knjizevnik, postao pocasni clan Akademije nauka i umetnosti albanskih intelektualaca i 1992. uveden u program knjizevnosti skola i univerziteta u Albaniji; o njemu je RTS 1995. snimila 45-minutni dokumentarni film Mendela Albanije; inicijator je i stozer revije za kulturu, knjizevnost i nauku Ylberi (Duga), koja od 1993. na albanskom izlazi polugodisnje u zenevi i godisnjaka Ulcinj, od 1994; clan je Saveza knjizevnika Albanije i Udruzenja knjizevnika Crne Gore. IM: 1960, r. politicki. D: jugoslovensko. PR: n. jugoslovensko-srpska, v. ateist, p. nezavistan. J: srpski, ruski, makedonski, bugarski, albanski, turski, francuski, italijanski i latinski. K: Gorski vijenac, NJegosa. PR: Pod Lovcenom zeleni se trava. H: plivanje. DO: da. A: S. R.. 405 - 1219 Chatelaine Geneve, Suisse; tel: 0041/22-797-04-75.

BURSAC SIMO, pesnik. R: 1940, na tromedji Like, Bosne i Dalmacije, Jugoslavija. OB: osnovnu osmogodisnju skolu zavrsava u Strmici, kod Knina; srednju skolu zavrsava u Subotici. DOS: prve stihove pise 1990, sa snaznim patriotskim sadrzajima; svojim pesmama iskazuje ljubav prema otaybini, svom narodu i rodnom kraju; stvara poeziju za mlade i decu; objavljivao u Novostima, Srpskom glasu i ostalim srpskim listovima u Australiji; pripremio za stampu (1996.) knjigu Drina huci; zastupljen u zbirci pesama Zora 1, izdatoj 1996. A: zivi i radi u Australiji.

BUTUROVIC LJUBOMIR, biomedicinski inzenjer. R: 02. 03. 1961, Pula, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Jovan; Anica, dev. Krunic. OB: diplomirao 1984. na Elektrotehnickom fakultetu, Beograd; doktorirao 1991. iz elektrotehnike na istom fakultetu. ZA: istrazivac u Institutu za primenjenu matematiku i elektroniku, Beograd, 1984-92; istrazivac u Biomolecular engineering Research Center, Boston University, SAD, 1992-94; radi na razvijanju Softnjare u Softnjare Emancipation Technology, Boston, 1994-95; od 1995. biomedicinski inzenjer u Incyte Pharmaceuticals, Palo Alto, Kalifornija. DOS: autor vise radova iz oblasti prepoznavanja oblika i stohastickog modeliranja strukture proteina; autor programskog sistema za prepoznavanje oblika Paris; glavni dizajner Intranet programskog sistema Selj server (TM) za procesiranje genetskih sekvenci. IM: 1992, r. ekonomski. D: jugoslovensko. PR: n. srpska. J: srpski, engleski, francuski, italijanski. H: tenis. A: Incyte Pharmaceuticals, INC, 3174 Porter Dr., Palo Alto, CA 94304, USA.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

simic anka    (94.250.99.***) 9575
   25/1/2010 20:02:06
volila bih da mogu sa porodicom da dodjem i da zivim u australiji . ako ikop zna dali je to moguce preko nekih poslovnih ljudi neka mi da makar mail neke firme poxnate tamo
9575
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    20/4/2004
autor Autor
    Milena Milanovic
izvor Izvor
    Za internet novine serbske

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbi u svetu rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA
  • I... 6856
  • Z... 8248
  • Ž... 12586
  • E... 4585
  • Dj... 11116

  • POSLEDNJIH 10 NASLOVA

    Malesevici
    Opanci.com
    Sminker.rs
    NadjiRestoran.com
    Imovina.net
    Kosovo-Metohija
    Srpska analitika
    Srpska politika
    Novine Toronto
    Centar za samostalni zivot invalida
    Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
    Restoran za venčanja Atos
    Izmedju
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Nova Srpska Dijaspora
    Powered by: < Linkmedia >
    RSS

    Web Stats
    ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
    Srpska Dijaspora