INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16455


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Studiranje "preko grane" od očaja do diplome

Studiranje "preko grane"  od očaja do diplome
Na Internetu se nalazi mnogo korisnih podataka o stipendijama stranih fakulteta

Studentima stipendije daju strani fakulteti i ambasade evropskih zemalja u Beogradu. Većina akademaca dobije besplatan smeštaj i školovanje, a plati samo povratnu kartu
Studentska iskustva o studiranju u inostranstvu su različita - od debakla do oduševljenja. Da bi dobili prave informacije, akademci se snalaze na različite načine, a jedan od najlakših da se upoznate sa fakultetima u inostranstvu i dobijete stipendiju, jeste da posetite sajt studentskog informativnog centra "Infostuda".

Na sajtu "Infostuda" www.infostud.com može se naći spisak svih fakulteta u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, kao i adrese njihovih sajtova. Tu su i sve informacije o učenju engleskog jezika u Velikoj Britaniji, ili kako da se pronađe ekonomski u Gani, Brazilu ili Obali slonovače. Branislava Gajić, jedan od tvoraca ove informativne službe, kaže da se na sajtu redovno ažuriraju spiskovi stipendija i letnjih škola

- Imamo spisak dokumenata koji su potrebni da bi se konkurisalo za stipendiju, kao i rokove za podnošenje prijave. Većina studenata, koji odu u inostranstvo, pišu nam kako su se snašli i objašnjavaju ostalima kako da izbegnu početničke greške - priča Gajić.

"Palim za Jugu"

Svoje putovanje u Grac (Austrija) opisao je Srđan Marinkov, student Mašinskog fakulteta.
- čuo sam od ortaka kako je njegov ortak zapalio za Austriju, krenuo tamo na faks, zaposlio se, našao ribu, posle nekog vremena kupio i auto, jednostavno, čovek uspeo u životu. Odlučio sam da, sa još dva ortaka, pošaljem papire, pa kako nam bog da. Sama procedura konkursa i nije toliko komplikovana - obratite se faksu na koji se želite upisati preko NET-a i oni vam pošalju prijemni formular i spisak papira koje treba njima da pošaljete. Mi smo papire poslali u petak i već sledećeg petka smo dobili rešenja da smo primljeni.

Otišli smo u Grac, javili se na faks da smo stigli (Tehnički univerzitet), prijavili se i u školu jezika, gde je prvo trebalo godinu dana da slušamo kurs nemačkog. Onda smo počeli da tražimo stan. U tom periodu (kraj septembra) smeštaj je praktično nemoguće naći, pošto su svi domovi krcati, a cene stanova su ogromne (oko 500 evra mesečno za nekih 50 kvadrata), a pre ulaska u stan potrebno je dati kauciju oko 1000 evra.

Smeštaj u studentskom domu je 140 evra mesečno. U Beogradu, na "mašincu", imao sam položenih oko 20 ispita, od kojih bi nam u Gracu priznali svega 7-8, pošto priznaju samo ispite koji se u potpunosti poklapaju sa njihovim programom. I šta sam drugo mogao da kažem: "Palim za Jugu!"

Nigde nema besplatnog ručka

Nevena Petrović, student engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, uspela je preko prijatelja, koji su već boravili u Londonu, da kontaktira profesora u Lane School of English. On je pristao da joj pomogne oko svih formalnosti potrebnih za boravak u Engleskoj.


Turističke agencije nude najrazličitije programe razmene učenika

Srednja škola 4.200 dolara godišnje

Turistička agencija AYUSA u svojoj ponudi ima različite programe razmene učenika i studenata. Najtraženiji programi su oni koji srednjoškolcima omogućavaju da provedu školsku godinu u Americi i košta 4.200 dolara, a učenje stranih jezika u Velikoj Britaniji je oko 1.400 evra. Za studente su predviđeni programi usavršavanja jezika, a da žive u američkim porodicama, rade neki posao i pohađaju nastavu na fakultetu. Cena ovog aranžmana je 850 dolara.
Turistička agencija Kub organizuje učenje stranih jezika u evropskim zemljama. Dvonedeljni kurs francuskog jezika u Parizu košta oko 1.400, a u Nici 1.100 evra. Kurs nemačkog jezika u Beču je od 1.000- 1.700 evra, a u Minhenu oko 1.400 evra.

M. Jakovljević



- Obezbedio mi je da pohađam jedan od njihovih kurseva engleskog (postoje tri nivoa), a škola mi je pronašla i privatni smeštaj u Londonu, sve za određenu nadoknadu, naravno, jer ni tamo "nema besplatnog ručka". Deo tih troškova može se nadoknaditi nekim sitnim poslićem koji radite za vreme boravka tamo.

Platila sam avionsku kartu, dvonedeljni kurs, stan i hranu, ali sam ostala u kontaktu sa ljudima, pa su mi ponudili i popust ako im dovedem još nekog studenta.

Švedski standard

Jelena Marić, studentkinja švedskog jezika, na Internetu je pronašla sajt jednog švedskog univerziteta koji prima strane studente.
- Poslala sam im mejl, odnosno moju prijavu. Oni su me kontaktirali i sve je bilo začas sređeno". Moj boravak u Švedskoj (jedno mesto kod Stokholma) prošlog leta trajao je četiri meseca. Stanovala sam u njihovom studentskom domu gde su skoro sve sobe jednokrevetne sa kupatilom. Provela sam zapravo jedan semestar tamo, usavršavala jezik, a celo to "školovanje" bilo je besplatno tj. sve je plaćeno. Da ne pominjem čuveni švedski standard, gde je svakom studentu dozvoljeno non-stop korišćenje Interneta, računara, kopir mašina koje stoje po hodnicima (za "samoposluživanje").

Na kraju smo dobili sertifikate da smo položili te kurseve koje smo pohađali. Troškovi tako su se praktično sveli na cenu prevoza do Švedske - objašnjava Jelena Marić.

U Ljubljani se živi jeftino

Biljana Žikić je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu i zatim počela da radi, jer postdiplomske studije u Beogradu nije mogla da upiše zbog visokih cena školarine.

- Za mogućnost studiranja u Ljubljani i dobijanja stipendije, saznala sam od koleginice sa grupe. Reč je o Fakultetu za postdiplomske humanističke studije, Institutum Studiorum Humanitatis, u Ljubljani. Od koleginice sam dobila mejl adresu fakulteta i putem mejla prepiske sa ljudima u ''referatu za studentska pitanja'' saznala sam kakva je procedura: Prvi uslov je bio prosek iznad 8 na osnovnim studijama. Zatim je bilo potrebno poslati biografiju. Uporedo sa konkurisanjem za upis na fakultet, konkurisala sam i za stipendiju.


Fakulteti u saradnji sa ambasadama dele stipendije najboljima

Dobar uspeh - karta za Francusku

Katedre stranih jezika na Filološkom fakultetu, u saradnji sa ambasadama, daju stipendije za najbolje studente. Tako jedan ili dva studenta norveškog jezika godišnje dobijaju stipendije da se školuju godinu dana u Norveškoj, a desetak studenata odlazi na 3-4 vikenda. Francuska ambasada u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom daje našim studentima stipendije.
- Postoje različite stipendije za najbolje akademce, za duži i kraći boravak u Francuskoj. Studije su, uglavnom, besplatne, a novcem koji dobiju, studenti mogu da pokriju sve troškove. Profesori iz Francuske dolaze kod nas na fakultet i drže predavanja - kaže prof. Jelena Novaković, sa katedre za francuski jezik.
Na Ekonomskom fakultetu je osnovano posebno odeljenje za međunarodne studije.
- Imamo ugovore o saradnji sa različitim fakultetima u svetu gde naši studenti mogu da provedu jedan ili dva semestra i tamo polažu ispite. Može da ide svako, ne postoje rang liste, jedino mora da se plaća smeštaj i hrana - što mesečno iznosi oko 750 evra, dok školarinu studenti plaćaju na matičnom fakultetu, dakle kod nas - kaže Jelena Teofilović, referent za međunarodne studije, i dodaje da studenti sve informacije o razmeni mogu videti na oglasnoj tabli.




Studentima su na fakultetu besplatno dostupni kompjuteri, diktafoni, video rikorder, kasete, fotokopir mašina, štampači, papir i sve ostalo što je potrebno za rad. Stipendija koju dobijam smatra se ''punom stipendijom''(full scholarship) i pokriva troškove školarine, i osnovne troškove života, što znači da od tog novca mogu da iznajmim sobu ili stan i pokrijem troškove hrane. Za razliku od beogradskih studenata, studenti u Ljubljani imaju jeftine bonove za hranu koji važe u skoro svim restoranima u gradu.

Stipendije za 450 studenata godišnje

Katarina đoković, iz Ministarstva prosvete, zadužena za odnose sa javnošću, kaže da ministarstvo dobija podatke o konkursima za razmene studenata od samog organizatora, ali ništa ne organizuje samostalno.

- Konkursi se objavljuju u štampanim medijima, a nalaze se i na sajtu ministarstva ili fakulteta. Od 1993. do 2000, prema informacijama koje smo dobijali od ambasada, odnosno kulturnih centara, odlazilo je oko 100 studenata i postdiplomaca godišnje. U periodu od 2000. do 2004. na redovne, postdiplomske studije, usavršavanja, specijalizacije, letnje tečajeve za profesore i studente stranih jezika u inostranstvo odlazi oko 450 stipendista godišnje - objašnjava đoković.

Srbijanka Turajlić, bivši pomoćnik ministra prosvete, kaže da ministarstvo ne organizuje odlazak studenata u inostranstvo.
- Studenti to rade u svom ličnom aranžmanu i ministarstvo nema uvid. Neki odlaze u druge zemlje putem razmene ili stipendija, dok drugi ostaju u zemlji i preko Interneta upisuju se na strane fakultete, polažu ispite i tako dobijaju diplome međunarodnih fakulteta. Postoje studentske organizacije koje se bave razmenom studenata i stipendijama- objašnjava Turajlićeva.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    16/4/2004
izvor Izvor
    Glas javnosti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Magazin rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora