INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16456


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Još malo o obicajima i Bozicu

Još malo o obicajima  i Bozicu
Mir Boziji, Hristos se rodi

Srecan Bozic! Ovom praznovanju posvecena su tri crvena slova u crkvenom kalendaru, pa i cetvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno prethodi. Velikom prazniku prethodila je i velika priprema olicena u cetrdesetodnevnom Bozicnom postu. Badnji dan i Bozic su u srpskoj tradiciji najradosniji praznik posvecen "Rozdestvu Hristovu", ali i domu i porodici. Jedno s drugim ocuvalo je citavo mnostvo obicaja koji su izuzetno obelezje velikog praznika. Prepoznatljivo tradicionalnim srpskim bozicnim obicajima pripada sledece: obredni hlebovi, cesnica, polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicna slama, badnja vecera, obredne povorke, donosenje vode, obicaji pre rucka, bozicni rucak i bozicna sveca.

OBREDNI HLEBOVI

- Za bozicno praznovanje pripremalo se i mesilo vise obrednih hlebova koji su jos nazivani i "bozicnim kolacima". Uobicajeno su to obavljale domacice na Badnji dan rano ujutru. Brasno i voda pripremani su jos za Tucindan (dva dana uoci Bozica). Izmedju ostalih bozicnih kolaca najvazniji je bozicni ili "veliki kolac". Gornji deo bio je po pravilu ukrasen. Na vrhu, gde je bilo mesto za ukras zvani "ruza", zadevani su strukovi psenice ili bosiljak. Veliki bozicni kolac sekao se svecano i ritualno prvog dana Bozica, a ta uloga bila je namenjena domacinu i najstarijem sinu.

CESNICA

- I ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljana je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili izmedju jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato sto potice od reci "cest", "deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca. Cesnica simbolizuje rodjenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da cesnica predstavlja dobar rod useva i drugi bericet.

POLOŽAJNIK

- Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polazenika trebalo je da donese srecu kuci i ukucanima. Zato su se za polazenika birale osobe, muske ili zenske, za koje se verovalo da su srecne ruke. Ipak, najcesce su polazenici deca, jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polazenika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim dzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana.

BADNJAK

- Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet oznacava da se za Badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdestva Hristova". Za badnjak se najcesce donosilo jedno drvo, u ponekim krajevima tri, a u trecim opet onoliko koliko je muskih glava u kuci. Etnolozi navode da spaljivanje badnjaka potice iz najdublje starine i da predstavlja nekadasnje ostatke kulta drveta, a njegovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.

BOŽICNA JELKA

- Obicaj kicenja jelke za Novu godinu ili Bozic novijeg je porekla, ali potice iz starine. Naime, na dan Svete Varvare, Svete Savice ili Svetog Nikole, sejana je psenica da bi proklijala i ozelenela do Bozica. Tada se palilo kandilo koje je u njoj gorelo od Bozica pa do Bogojavljenja. Kod onih koji na ovaj obicaj nisu danas zaboravili mlado zito je uglavnom ukras na bozicnoj trpezi.

BOŽIĆNA SLAMA

- Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami. Kad domacin stigne sa naramkom, uobicajeno je pozdravljao sa "Hristos se rodi", a otpozdravljano mu je "Vaistinu se rodi". Znacaj ovog obicaja moze se sagledati iz domacinovog odgovora na pitanje sta nosi, a odgovor je zdravlje, veselje i sreca u kuci. Bozicna slama je ostajala sva tri dana praznovanja, sve do Svetog Stevana, kada je opet simbolicno odnosena iz kuce do njive ili vinograda, do tora ili obora.

BADNJA VEČERA

- Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Osim toga, interesantno je da je za veceru pripreman neparan broj posnih jela sto je, kako se verovalo, u vezi sa kultom predaka. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini, a ako je ko bio zavadjen, za ovaj dan se morao "miroboziti", to jest obavezno izmiriti.

OBREDNE POVORKE

- Za Badnje vece bile su karakteristicne obredne povorke. Razlicito su nazivane: koledari, korindjasi, vertepasi, zvezdari. Pesmom i igrom oni su obilazili svaku kucu, a zauzvrat su dobijali poklone najcesce u jelu i picu. Ovakve povorke u praznicne dane imale su zabavni karakter.

DONOŠENJE VODE

- Jos pre izlaska sunca na Bozic odlazilo se po vodu, takozvanu "nenacetu" vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mesanje cesnice, zatim za umivanje ukucana, a potom su nalivana i sva jela za bozicni rucak. U narodu se verovalo da "nenaceta" vodu ima i isceliteljsku moc.

OBIČAJI PRE RUČKA

- Po dolasku iz crkve i pricesca posle cetrdesetodnevnog posta svi ukucani bi se obredno omrsili. Manje strpljivi bi odmah posegnuli za mesom ili pecenim kobasicama, dok je ponegde bio obicaj da se prvo omrse pecenim pticama zunama, da bi citave godine bili laki i brzi kao ptice. Kao ova, tako je prvog dana Bozica bilo citavo mnostvo magijskih radnji. Jedna od karakteristicnih bila je gatanje udavaca o udaji. Sve u svemu, tezilo se da se imitativnom magijom obezbedi sreca i blagostanje domu i domacinstvu, pa i neke individualne osobine kao sto su vrednoca, zustrina, odvaznost.

BOŽIĆNI RUČAK

- Kao sto je uoci rucka obavezna lomljena cesnica, tako su obavezni elementi bozicnog rucka bili i rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicne svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Pre iznosenja jela na trpezu domacica je kadila trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kuci. Okadjivanje je oznacavalo zastitu od zlih i nevidljivih sila. Uoci rucka je paljena bozicna sveca.

BOŽIĆNA SVEĆA

- Mada u redosledu poslednja, bozicna sveca ima znacajnu ulogu u praznovanju. Paljena je samo jedna, a uz nju moglo je da gori jos samo kandilo koje je stavljano izmedju isklijalnih zelenih zitnih vlati. Sveca o Bozicu imala je smisao iz kulta predaka i otud podusni karakter. Jer, kao sto je Bozic praznik koji okuplja porodicu, tako u njemu ima mnostvo elemenata vezanih za kult predaka na koje se ne zaboravlja ni na ovaj dan.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

marija   (109.92.***) 15847
   14/12/2011 22:00:31
ja imam pitanje interesuje me kada se sadi zito za bozic?
15847
slavica   (188.62.230.***) 12175
   19/11/2010 18:57:51
cesnica je mrsna i sa njom se mrsi na bozic
12175
ljiljana   (188.2.40.***) 11497
   14/9/2010 15:16:50
super je nastavite tako
11497
Piscesmom73   (24.12.216.***) 9409
   6/1/2010 09:27:22
Cesnica se pravi bez kvasca!
9409
Mirjana   (83.76.212***) 6655
   10/12/2008 15:46:52
Dugo sam trazila recept za cesnicu i naisla sam na njega na www.betty.kuvar-online.com. Drago mi je ako sam mogla da pomognem.
6655
Vlada   (91.150.91***) 3679
   6/1/2008 08:01:57
Crna Ljiljo, kakva mast, mleko i jaja za cesnicu?!? Cesnica je posna kao sto je i Badnji dan i nemoj ni da pomisljas na to!
3679
VERA   (87.250.115.***) 3674
   4/1/2008 23:24:05
Na Badnje vece ja unesem slamu,rasirim je po podu,djeca su okolo i pocne pijukanje ili bukanje.Ja u slamu bacam slatkise,orahe,govoreci pi,pi,pi,a djeca skupljaju sebi,pa ko vise skupi!
3674
ljilja opet   (91.148.98.***) 3673
   4/1/2008 21:38:28
Sastojci:brbrbr1 kg prosejanog brašnabrbr4 kašike mastibrbrmlaka voda po potrebibrbrna vrh noža solibrbr200 g suvog grožđabrbr300 g mlevenih orahabrbršećer po ukusubrbrmed za premazivanjebrbrbrPriprema:brbrU posudu stavite brašno, dodajte 2 kašike masti, pa natrite brašnom, posolite malo i mlakom vodom zamesite testo srednje tvrdoće, da nije ni suviše meko, a ni suviše tvrdo. Testo se dobro izmesi, podeli u tri jufke i opet dugo mesi, dok ne počnu po testu da izbijaju mehurići. Testo se zatim pokrije i ostavi da malo odmori. Jednu jufku razvući u koru preko zastrtog stola, zatim je poprskati rastopljenom masću i ostaviti da odstoji. Zatim se testo presavije prema veličini tepsije i stavi u nju. Pospite mlevenim orasima, šećerom i suvim grožđem. Zatim stavite drugu razvučenu koru poprskanu mašću i ponovite postupak. Između druge i treće kore stavi se novčić. Zatim se isto uradi sa trećom jufkom. Česnicu pecite u zagrejanoj rerni oko 1 sat na 180 C. Pečena česnica premaze se medom, iznese na sto pa se, po starinskom običaju ne seče nožem, već se lomi rukom. brbrAko novčić nađe neko od ukućana, predaje ga domaćinu kuće, koji ga uzima i čuva u okviru od ikone.
3673
ljilja   (91.148.98.***) 3672
   4/1/2008 21:37:50
Sastojci za 6 porcijabr1/2 l mleka br1 paketić kvasca br2 jajeta brso brbrašna prema potrebi (oko 1 kg) brzlatni ili srebrni novčić, zrno pšenice, zrno pasulja:)brbrPripremabrRastopite kvasac u malo mlakog mleka. Jedno jaje umutite i dodajte kvascu. Posolite i mešajte uz postepeno dodavanje brašna i dolivanje preostalog mlakog mleka da dobijete glatko testo. Kad se testo dovoljno zgusne, počnite da ga mesite. Dobro izmešano testo ostavite pokriveno čistim platnom da naraste. Čim primetite da je počelo da narasta, izručite ga na dasku za mešenje i blago premesite. Testo za česnicu ne treba da naraste potpuno, već samo delimično kao testo pogače. Česnica se i oblikuje kao pogača. Tom prilikom se u njenju unutrašnjost stavlja novac, komadić hrasta, zrno žita i pasulja (zavisno od kraja u kom se sprema). Spustite česnicu u podmazan pleh. Njenu gornju površinu išarajte ubodima male grančice, premažite šare i celu površinu razmućenim jajetom. Pecite u zagrejanoj pećnici dok česnica ne dobije tamnorumenu boju.br
3672
dacaa   (212.186.173.***) 3671
   4/1/2008 19:16:50
i meni bi trebao recept za cesnicu ,jel u nekim receptima se spominje kvasac; a u nekim ne ;sta je sada tacno ;a sta nije ?
3671
Teodora   (130.235.156.***) 3652
   2/1/2008 14:50:50
Mogu li dobiti recept za cesnicu?brbrUnaprijed hvala
3652
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    6/1/2010

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbija rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora