INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16455


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Legalne dozvole za rad u Nemackoj

Prvi od 2.620 nasih radnika, prema sporazumu o detasmanu izmedu vlada SRJ i Savezne Republike Nemacke, trebalo bi da krenu put Nemacke pocekom maja. Sve pripreme u nasoj zemlji su obavljene, predstoji jos konacni dogovor izmedu nadleznih ministarstava dve zemlje, posto nemacka vlada dobije uverenje da su Jugosloveni ispunili sve uslove. Taj izvestaj nemackoj vladi podnece eksperti Saveznog ureda za rad SR Nemacke, koji su juce odrzali seminar za nase privrednike zainteresovane za zaposljavanje svojih radnika u ovoj zemlji.
Prema recima dr Save Arsenova, savetnika direktora Saveznog zavoda za trziste rada i migracije, uslovi konkursa po kome ce se odredivati koliko koja firma moze da posalje radnika u Nemacku, jos nisu poznati, ali se ocekuje da savezni ministar zdravlja i socijalne politike dr Miodrag Kovac potpise odgovarajuci akt i da se konkurs raspise za nekoliko dana.
On je rekao da jucerasnji skup najavljuje obnovu saradnje Jugoslavije i SR Nemacke u oblasti zaposljavanja i legalnog kretanja radne snage prema trzistu rada razvijenih zemalja, posebno zemalja Evropske unije. Naglasivsi da je Nemacka prva zemlja EU koja je posle desetogodisnjeg prekida ponudila obnovu takve saradnje, dr Arsenov je rekao da je ova sansa "posledica" uspesnog rada nasih privrednika, posebno gradevinara, u Nemackoj do devedesetih godina.
Kontingent od 2.620 radnih dozvola za ovu detasmansku godinu (od oktobra prosle, do oktobra ove godine) nije zanemarljiv s obzirom na desetogodisnju pauzu i cinjenicu da su u meduvremenu na trziste rada Nemacke "uskocili" i Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Makedonija, pored Bugarske, Letonije, Poljske, Rumunije, Slovacke, Ceske, Turske i Madarske. Medutim, istakao je dr Sava Arsenov, moramo nastojati da i pored znatnog kasnjenja taj kontingent sto bolje iskoristimo, da ga dobiju najbolji i najkvalifikovaniji privrednici, sto bi nam dalo za pravo da se osnovano kandidujemo za jesenje pregovore sa Nemcima i da se nadamo da ce nam odobriti veci kontingent za narednu poslovnu godinu.
Predstavnici nemackog Ureda za rad juce su rekli da ce svom ministarstvu u Berlinu preneti da su Jugosloveni ispunili uslove neophodne za sklapanje ugovora o detasmanima, i istakli da ce sporazum dve vlade biti odobren. Nase firme (i stare i nove), dakle, mogu racunati na novi pocetak rada u Nemackoj, iako medu nemackim radnicima postoji otpor, jer im detasirane kolege iz inostranstva oduzimaju poslove, a i Evropska unija ima primedbe koje se odnose na slobodno trziste rada. Komisija EU, naime, smatra da ugovori o detasmanu treba da se sklapaju sa svim firmama cija su sedista na teritoriji EU, naglasili su eksperti nemackog Ureda za rad.
Upoznajuci nase privrednike sa pravilima detasmana, Nemci su rekli da nece odobravati ugovore za izvrsenje poslova na teritoriji okruga, grada ili opstine u Nemackoj u kojima je stopa nezaposlenosti vrlo visoka (lista takvih gradova i opstina objavljuje se svaka tri meseca). Osim sto ce morati da vode racuna o tome, nasi privrednici treba da paze i kod izbora nemackog partnera, (mora da bude preduzece a ne privatno lice ili drzavni organ), ugovor o detasmanu sklapa se prema nemackim zakonima i ogranicen je u smislu da je tacno odredena cena, kolicina, rokovi i adresa gde ce se rad obavljati. Za ceo ugovor dobija se pausalan iznos, a Nemci nece odredivati koliko radnika je potrebno na tom poslu. Nasa preduzeca morace da se prijave za rad u Nemackoj, kao svaka nemacka firma i morace da obezbede garancije. Kad sve to obave, podnosice dokumentaciju Pokrajinskom uredu za rad u Štutgartu, koji ce je proveriti.





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

milos   (109.43.***) 18577
   4/11/2012 09:43:54
Sve je to lepo a znateli vi koliko ima prevareni radnika kome se duguju pare.Ako moze neko da mi kaze kome da se obratim za pomoc.
18577
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    18/4/2001
autor Autor
    B. Bakovic
izvor Izvor
    Politika

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Srbija rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora