|
Rent-a - kar(a) Srpkinje Vec nekoliko godina agencije za poslovnu pratnju poput beogradske "Happy", koja se smatra liderom seksa na srpskom tržištu, ali i porno magazini poput "Pan erotike", "Happy" seks oglasnika "Strasti" "Voajera" i slicnih, objavljuju oglase bracnih parova u kojima se izdaje sopstvena žena pod firmom "galantnoj gospodi". Prvo je biznis raden preko šifre, ali sa razvojem mobilne telefonije, Srbi su poceli da svoje žene izdaju javno preko oglasa, pa je tako poprilicno skracen put do tudeg bracnog kreveta.
Pošto me je moj poznanik, koji je i sam vlasnik jednog erotskog magazina, ubedio da je izdavanje sopstvenih žena iskljucivo srpski patent za popunjavanje ispražnjenog kucnog budžeta i da na tako savremene muževe-makroe nije naišao ni u Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji ili Rumuniji, odakle je desetak godina dovodio prostitutke u Jugoslaviju ili Bosnu, odlucio sam da se licno javim na oglas kao mušterija, jer sam dobro znao da kao novinar mogu dobiti samo zalupljenu slušalicu.
Posle svega što sam cuo zajedno sa svojom drugaricom, koja je svoj sedamnćstodnevni izlet u Jugoslaviji (živi u Holandiji) dobrovoljno i uzbudljivo provela izigravajuci devojku koja bi da se upusti u grupni seks (ali nema svingersko iskustvo), jer u tom slucaju, ako se svidimo kucnom makrou, imamo mogucnost da prodemo džabe, svakome ko mi kaže da je Srbiju uništilo poslednjih deset godina – reci cu da je lud.
Da bi razumeo Srbiju moraš prvo zaviriti tamo gde se Srbi prave i onda ce ti u srpskoj istoriji ostati samo nejasno kako je nastalo onoliko mnogo Srba, koji su svojim raznovrsnim sposobnostima zadivili svet. Kad bih kojim slucajem bez straha od suda ili u najmanju ruku od batina, smeo da objavim sva imena poznatih i mocnih koji od naših poreza tucaju tude žene, cak i Danijela Stil bi mogla samo da mi cestita. Ali, pošto ne verujem ni "Otporu", ostaje mi samo nada da ce neko verovati meni, a ko sumnja neka okrene telefon, i sam krene stazama koje vode preko srpskih bracnih kreveta...
Naravno, nisu baš na dnu oni koji rentiraju svoje žene, jer svako u demokratskoj Srbiji ima pravo da sa svojim životom (i svojom ženom) radi šta hoce. Naprotiv, sada kada sam ih upoznao, mogu slobodno reci da su to Srbi sa najjacim želucem koji može da svari sva sranja koja ova zemlja može da iznedri i da usput mesecno zarade od dve do deset hiljada maraka sada vec pretvorenih u evro. Uz to, jedino oni mogu realno da ocene kako jebu srpske vlasti – i bivše i sadašnje – i to na svim nivoima. Razlog zašto smo svi (s)sjebani možda ce biti nešto jasniji tek na kraju ovog mukotrpnog vucaranja po tudim bracnim krevetima.
Na samom dnu su svi oni koji dnevno pozovu i više od sto puta broj mobilnog telefona ovakvog oglasa objavljenog u nekom od erotskih casopisa, ili se javljaju na njih putem agencija. Svingeri i kurve su spram njih potpuno normalni ljudi (samo malo slobodnijih shvatanja o seksu), ali oni junake o kojima pišem uopšte i ne interesuju. Prvi – zato što im svingeri u krevetu uspostave komunizam, pa tako svi imaju prema svojim potrebama, tako da niko nikome ne može da komanduje što je njima osnovni pokretac seksualne energije, a kurve su opasne, jer kada mnogo znaju mnogo i traže, a to može da ih vrati tamo gde se oni u suštni nalaze – nigde.
Galantna gospoda traže kvalitet u krevetu
Nada i Petar su ugledni, rodeni Beogradani sa stanom u samom centru grada koji su nasledili od babe, koji im sada služi kao profitabilna srpska firma koja je nekako uspela da zametne trag svim poreznicima. Jedini koji bi mogli da im naude su oni koji od tog poreza vecinom i žive, ali im to, naravno, ne pada na pamet. Njihov mobilni telefon pronašao sam u jednom od erotskih casopisa i uspeo da ugovorim sastanak, pošto su tražili atraktivne parove ili "galantnu gospodu" (što je i uobicajena forma ovakvih oglasa). Nakon prvog telefonskog kontakta, Nada mi je rekla da sledeci put, ako se zaista javljam kao par, treba da je nazove moja devojka, pošto od deset pojedinaca koji pozovu i kažu da se javljaju kao par – njih devet laže. Zato mi je odmah i saopštila da – ako želim da se vidimo – ako sam slucajno pojedinac – to ce me za sat vremena koštati 40 evra, i da treba da se najavim dan unapred da bi mi zakazala termin. Pri tom mi je još znacajno naglasila da se ne bojim, jer joj muž nije biseksualac. Naravno, ako podem sa devojkom, onda je situacija drugacija, jer je ona biseksualna, a i muž voli lepe devojke, pa cemo se lako dogovoriti.
Pretpostavljajuci da su mi šanse, ako na sastanak odem sam, mnogo vece da dobijem sidu, nego da napišem tekst, poceo sam besomucno da tražim od drugarica i koleginica da podu sa mnom. Sve su na pocetku pristale, jer im se ideja svidela kao zezanje da bi na kraju odustale, jer su ucvikale da im se nešto ružno ne desi. Kad sam vec bio ubeden da od teksta nema ništa, javila mi se Kaca, koja je upravo stigla iz Holandije, sa samo naizgled biseksualno oslobodenog Zapada.
Pošto joj je bilo dosadno da za Uskršnje praznike sluša price svojih poznanika, koji su je pre godinu i po ubedivali da ostane i radi u Srbiji, a sada je preklinju da im sredi taj "šengen", ona je jedina pristala da sa mnom pode u neizvesnost. Nakon što sam je uverio da ovde nije sve "još videno", sva naperlitana je došla do mene i nazvala Nadu, kojoj je objasnila kako se sigurno nece pokajati. Odmah posle Uskrsa, pošli smo u goste kod Nade i Petra, ubedeni da ce nam Bog oprostiti ako nešto i zabrljamo.
Nada nas je docekala ispred privatnog diskonta u kome radi, na Konjarniku, navodno da ne bi lutali po ulicama Dušanovca, negde iza zgrade Vojnog suda gde živi. Ali, mislim da je stvarni razlog za to što samo na ulici odmah može da vidi s kim ima posla, i ne mora da ga vodi kuci, vec ima poslednju mogucnost da ga eskivira. Ova trideset dvogodišnja izazovna crnka, visoka oko metar i sedamdeset, bila je verovatno zadovoljna našim izgledom (posebno Katarine) i odmah nam predložila da kod njih podemo u stan. Objasnila nam je da Petar radi u Obrenovcu do 22,00 casa i da stiže negde oko 22,30 casova, što nam je posebno pogodovalo, jer sam znao da tako više možemo da izvucemo od price, pa smo, da ne bismo gubili vreme, uzeli taksi za relativno kratku relaciju. Opušteno, uz muziku, Nada je sama pocela pricu koju je Katarina zagonetno nacela, hvaleci svingerske klubove po Holandiji i Nemackoj.
– Petar i ja smo se uzeli veoma mladi, a prvo svingersko iskustvo imali smo kao klinci, još u onoj Jugoslaviji, kada smo 1990. godine letovali u Porecu. Bili smo u kampu "Lanterna" koji je bio spojen sa nudistickim kampom "Solaris", koji je nešto manji od poznate Koversade, mada je sa oko 20 000 nudista bio ogroman za naše pojmove. Šetajuci, zapazili smo prvo mnogobrojne ceduljice, okacene na drvecu, i ja sam, naviknuta na tada slicne po Beogradu, mislila da se tu nešto prodaje. Kada sam naišla na jedan na nemackom, koji sam ucila u srednjoj školi, i pogledala iz znatiželje, shvatila sam da je to javni oglas za grupni seks. Bila sam klinka, i to me strašno popalilo, ali nisam smela da kažem Petru, jer o tome do tada nismo nikada pricali. Medutim, te veceri se sa nekim Beogradanima, koji su letovali u Rovinju, tako napio da nije znao za sebe, pa su svi moji pokušaji da ga odvedem iz kafane na "Lanterni", ostali bezuspešni, a sama sam se jedva izvukla da i mene ne napiju i uspela da se zadržim na jednom konjaku.
Tada mi se pomešao alkohol, bes i seksualno uzbudenje, koje svako more izaziva, i ja sam umesto da odem na spavanje, otišla 500 metara dalje i ušla u Solarisov kamp sa ceduljom u rukama – pravo na oznaceni kamping prostor. I danas se secam da je kamp-prikolica bila postavljena na polje C –17 i da sam taman stigla kada su se mladi Nemci oko 22,00 casa spremali da izadu u grad. Videvši cedulju u mojoj ruci, dugokosom Nemcu je sve bilo jasno, pa je samo prozborio: "O-la-la". Sve ostalo do jutra, bio je jedan divan i nezaboravan doživljaj. Tada sam prvi put vodila ljubav sa ženom i uopšte – seks je bio fantastican. Ponosna i konacno zadovoljna – došla sam u cetiri sata ujutru u moj šator, ali Petra još nije bilo... Tu prevaru mu nisam priznala sve do 1993. godine, kada smo poceli da redovno kupujemo "Pan erotiku" i da zajedno komentarišemo erotske oglase. Uskoro je poceo da me ubeduje da se na neke javimo i kada sam ja pristala, javili smo se na njih dvadesetak, ali smo se pokajali pošto smo naleteli na tri-cetiri ludaka, koju su nas zvali i izbezumljeno dahtali, pa sam tako mesec dana morala da dežuram kraj telefona, kako ne bi digla slušalicu moja majka sa kojom smo tada stanovali. Ona bi se garantovano šlogirala, da su joj ti tipovi nešto ispricali, ili, ne daj Bože, dahtali. Kada sam videla da Petar, ipak, ne želi da odustane priznala sam mu svoj doživljaj iz Poreca i umesto šamara dobila sam od njega pravi cvrst kurac. Tu noc smo vodili ljubav kao nikada do tada, pa smo odmah odlucili da i sami damo oglas.
Uskoro su kroz naš krevet poceli da defiluju razni parovi, ali i pojedinci koji su nam se svideli, kako muški, tako i ženski. Sa nekima nam je bilo zaista lepo, i to su nam bili jedini trenuci opuštanja u svakodnevnoj borbi za hleb. Sa nekim plasticarima iz Nove Pazove, koje smo takode upoznali preko kreveta, Petar je poceo da radi neki privatni biznis, tako da smo proizvodili neka creva za pumpe i živeli iznad proseka ekonomski, a seksualno – natprosecno.
Kada je opozicija pobedila u Beogradu, rodio nam se 1997. sin, pa smo svingersko društvo ostavili malo u stranu, ali nas je uskoro zadesilo ono što i citavu naciju, te smo ostali prakticno bez dinara u džepu. Te pumpe, koje je Petar radio, stajale su na lageru, ja sam u Robnu kucu "Beograd" na posao išla za džabe – i nije se moglo preživeti. Ponovo smo se zato setili svojih starih prijatelja svingera, ali su mnogi za te tri-cetiri godine otišli trbuhom za kruhom u razne krajeve sveta. Izgleda da su svingeri spretniji od ostalih, kada su u pitanju vize, pa smo i mi razmišljali da uradimo nešto slicno, ali sam ja napravila preokret, kada sam se javila na jedan oglas za prodavacicu u jednom diskontu. Posle nedelju dana gazda, matori pokvarenjak, koji je maltretirao sve prodavacice, otvoreno mi je rekao da moja plata ne mora da bude 100 DM ako pristanem da izadem s njim. Na veceri sam mu otvoreno rekla da ce mu seks biti isti takav kakva i moja plata i ubrzo sam dobijala 500DM, i još toliko u robi. Petar je bio zadovoljan, a ja sam onako (ne)svesno postala kurva. Kasnije, odmah nakon bombardovanja, poceli smo da dajemo oglase u erotskim casopisima, i preko agencije "Happy", ali i da to naplacujemo.
Naravno, nisam ni slutila ko ce sve proci kroz naš krevet, iako sam pretpostavljala da ce to biti tipovi koji su mušterije i kod ostalih kurvi. Racunala sam na one koji se javljaju na svingerske oglase u nadi da ce se "ogrebati" za seks, pošto nemaju žene ili devojke, jer je sada u Srbiji picka najskuplja roba za domaceg kupca, kao i u svim siromašnim zemljama na svetu. Racunala sam na neverne muževe, klince bez seksualnog iskustva, hendikepirane ili, ne daj Bože bogalje, a dobila sam sve drugo – samo ne to. Mentalni presek Srbije u Petrovom i mom krevetu može se bolje videti nego u "Maski dana", ali mene to sada više ne zanima, pošto možemo da zaradimo cak i do 10 000 evra mesecno, plus što od mušterija dobijamo skupocene poklone. Sat naplacujemo 75 evra, ali pošto su nam klijenti iz bogatijih slojeva, spajamo "casove", tako da planiranu sumu možemo da zaradimo i za 15 dana, ali onda moramo malo i da se odmorimo.
Kada budemo sakupili dovoljno i mi cemo sigurno otici odavde, makar i u Sloveniju, pošto ne želim da mi dete ovde raste. Sem vodece garniture politicara, kako u prošloj tako i u ovoj vlasti, jer se oni valjda boje afera, cini mi se da sam se tucala sa svima koji u Srbiji nešto vrede, mada su oni u stvari tuga ove zemlje. Od onih najpoznatijih, bila sam samo sa jednim radikalom, ali mu svoje usluge nisam naplatila, jer moram priznati da me je tako rasturio, iako sam ja tada bila za opoziciju. Njemu ni sada ne bih naplatila, ali izgleda da njega sada jebu sa svih strana, pa mu je dosta svega. Bila sam sa više od 100 raznih direktora i lokalnih partijskih funkcionera, ili predsednika kojekakvih sudova i ko zna kakvih sve ne, malih Bogova. Svi su oni isti, i pre i posle 5. oktobra, bez pogovora slušaju svoje šefove i ne jebu svoje žene. Zato bi ovima iz vlasti bilo bolje da pitaju mene za neke politicke procene, a ne one prevarantske Agencije za istraživanje javnog mnjenja. Najbolesniji su tipovi za koje obicni ljudi misle da su najpošteniji, jer njih ne možeš da uhvatiš ni za kurac, a kamoli za rec.
U šali Petru kažem da cu da odem na sednicu Predsedništva DOS-a i ispricam im šta im rade ljudi od poverenja na raznoraznim nižim funkcijama, koji u stvari jesu prava vlast, ali on mi kaže da kada vec nisam otišla na sednice Glavnog odbora socijalista i JUL-a – ne treba ni ovde. Moje mušterije u svom životu upravljaju sudbinama hiljada ljudi, ali ne mogu da upravljaju ni sa svojom ženom, jer su uvek navikli da nešto sa strane maznu pa im je tako najslade da maznu i tude žene. Pri tom im se valjda najviše diže na to što vlasnik (muž) gleda, a mora da cuti. Moram priznati da nam jedino lekari nikada nisu bili mušterije, tako da i pored raznih prica o njima kao o manijacima, ispada da su jedino oni normalni. Nedavno nam je u poseti bio covek koji je poznat po tome što kritikuje i prošlu i sadašnju vlast, ali je rekao da nema para za seks, odnosno da smo mu skupi. Šta takav tip može da uradi za ovu državu, kada ne može kao covek ni da jebe.
Katarinina drugarica je, po dogovoru, zvala njen mobilni telefon svaki sat pozivajuci je da se obavezno nadu, što nam je bila odstupnica, pošto je bilo više nego ocigledno da se Nada zaželela ženskog tela, ali ja sam želeo da vidim i kako Petar izgleda.
Za razliku od Nade, kada se pojavio Petar, iznenadenje nam je bilo mnogo manje, jer smo otprilike takvog tipa i ocekivali, kada smo razmišljali o tome kako izgleda tipicni srpski porodicni makro. Oniži, procelav, trideset petogodišnjak sa malim trbušcicem, sveže neobrijan i umišljeno duhovit, odmah je poceo svoju trgovinu. Pošto mu se Katarina odmah svidela, rešio je da mi domacinski "cejndžira" svoju ženu, pitajuci da li smo se vec dogovorili da kod njih prespavamo veceras, ali je tada na scenu nastupila Kacina visprenost, jer je bilo veoma kasno. Ubedila je Petra da mora da se nade sa drugaricom u hotelu "Moskva", kako bi joj dala neke papire za vizu, pokazujuci mu neka dokumenta i cvrsto obecavala da cemo se vratiti, iako smo jako umorni, još iste veceri.
Nije racunala da ce se Petar velikodušno ponuditi da nas odveze do hotela i saceka nas tamo, ali nismo imali izlaza. Ja sam – za "zagrevanje" – dobio poljubac od Nade, koja je rekla da ce nam dok se ne vratimo, spremiti iznenadenje. Kada smo stigli do hotela, odmah smo pošli do izlaza na Balkansku ulicu ali je Kaca primetila da je Petar kod Leskovcanina cekao nešto sa roštilja. Što smo brže mogli, vratili smo se na Terazije i pobegli kroz Terazijski prolaz. Kad smo bili sigurni da smo na sigurnom, Kaca je samo kroz smeh prozborila "s njom bih možda i zgrešila, ali bih se po njemu sigurno ispovracala..."
Parica za moju kasicu
Nakon toga nas je uhvatio napad smeha, ali smo doneli odluku da se javimo na još koji oglas. Izabrali smo Jovana i Jovanu iz Apatina koji su nas zainteresovali vec prilikom razgovora telefonom. Interesantna nam je bila i cena, pošto mi je Jovan rekao da naplacuju 65 evra za dva sata, ali da se cena lako može korigovati prema dogovoru. Sledece subote, pošli smo oko podne, da bismo nekako mogli da se vratimo i nazvali ih sa autobuske stanice cim smo stigli. Na to su oni rekli da ih sacekamo i da ce doci po nas.
Tako je i bilo. Uskoro se pojavio jugo, iz koga su izašli njih dvoje – pravi prototipi srpskih seks mašina. Oboje plavi, u teksasu sa ponekom nitnom oko struka kao da su došli sa nekog hevi metal hepeninga. Prijatan miris i preplanuo ten (Meid in solarijum), odavali su ljude kojima je fizicki izgled najbitnija stvar u životu.
– Šta kažeš na moju kasicu – upitao me Jovan.
– Samo još da stavim još koju paricu – odgovorio sam kroz smeh.
– I još po nešto – dodala je Jelena.
Pošto je led bio probijen, hteli su da popijemo pice. Potom je Jovan predložio da odemo do banje u blizini Apatina, jer su tamo vec kao domaci. Kad je narucio da popijemo i drugo pice, znao sam da "imam pricu". Samo ako uspem da sopstveni mozak od alkohola ocistim kiselom vodom.
– U Srbiji normalno jebe 10 000, a 10 000 000 je jebeno – sumira svoje iskustvo ovaj propali student poljoprivrede.
– Ovde niko ne govori o osnovnom problemu Srba – a to je da nemaju gde ni da jebu. U stanovima, gde živiš sa kevom i caletom, i cesto i babom pride, to je nemoguce, a prošlo je vreme kad su se Srpkinje rado valjale po travi. Sad one picku nikome olako ne daju, vec je prodaju na ovaj ili onaj nacin. Naš mobilni, kada je ukljucen, zvoni gotovo non-stop, tako da smo imali na hiljade poziva – i nije se javila niti jedna žena sama – vec iskljucivo pojedinci i parovi. Imali smo i klinca koji je maznuo caletovu platu, da bi probao šta je to seks, ali i coveka od 32 godine koji nam je iskreno priznao da je nevin. A bar koliko sam video, ništa mu ne fali. Svi su oni želeli da prvi put u životu tucaju, i mi smo im to velikodušno i sa dosta humanosti priuštili. Ipak, najinteresantniji je bio jedan radnik iz obližnjeg mlina, koji me je pitao koliko džakova žita treba da mazne da bi tucao Jovanu. Kad sam iz zajebancije rekao 50, nije ni trepnuo, vec je samo rekao da ce nazvati. Jedno predvece je došao sav zadihan i pitao me gde da ostavi džakove, i kada smo odradili posao – pošli smo kod njega kuci, u jedno obližnje selo, i ostali dva dana. Ovaj je tako rasturio Jovanu, da ona sebi nije mogla da dode dve nedelje. Posle nam je tek priznao da mu je to bilo prvi put. Želeo je da se vidimo još ponekad, što je Jovana sa oduševljenjem prihvatila pa mu sada daje i za "1 kg hleba", a ja sam najzad u prilici i da se malo odmorim.
Od seksa, mi sada prvi put živimo pošteno. Ja radim u jednom od obližnjih privrednih giganata, i sve dok nismo poceli da se tucamo za pare, ja sam morao da potkradam firmu za bednih stotinak, ili dvesta maraka, i da stalno strepim da li ce me neki od portira uhvatiti na delu sa par šrafova u džepu. Uspeli smo i da iznajmimo veliki stan i da više ne živimo sa roditeljima, što je osnovni preduslov za normalni seks, a što sebi ne mogu da priušte milioni Srba. O tome se ovde nikada nije cula niti jedna jedina rec u svim tim televizijskim emisijama o natalitetu. Pa i naši dedovi su nas pravili kao ljudi jer su za to imali vremena i prostora. Komunizam je u Srbiji prvo udario na seks, jer je napravio stanove, koji su toliko mali da ljudi ne mogu slobodno ni da jedu, a kamoli da se jebu. Valjda smo zato tako i nesposobni, jer smo sklepani na brzinu. Hvala Bogu, Jovani su sada pune ruke (i noge) posla, a više i ne ide na taj prokleti Zavod za zapošljavanje, u koji je vecina "uclanjena" pune cetiri godine, a i ne moli one matore privatnike za posao, koji samo merace mlado meso. Za 150 DM plate, posle bi još i da jebu za tu bednu lovu. Zato je moja parola "drndaj se ženo da živimo pošteno".
Jovana je sve to vreme odmeravala Kacu i hvalila je kako ima predivnu kožu, našta sam ja naivno upitao kakvo im je biseksualno iskustvo.
– Kada smo na gomili nikada ne mogu da dodem do picke od Jovane – procedio je Jovan gledajuci me kroz cašu. – Inace sa pederima se ne družimo, iako je bilo i jako dobrih ponuda.
Ali, situacija je bila veoma ozbiljna, pošto je Kacin mobilni 064 u banji bio nedostupan, a njena drugarica nije imala broj mog mobilnog 063, tako da je pod hitno nešto trebalo uciniti, pre nego što padne vece.
Kad su Jovan i Jovana odlucili da uzmemo sobu, bez ikakve nadoknade jer im se Kaca svidela, nije nam preostalo ništa drugo, nego da Katarini iznenada pozli. Meni se ucinila ubedljiva, ali njima nije, jer su bili ubedeni da nam se ne svidaju, pa je atmosfera postala veoma neprijatna, jer je slucajno tako ispalo – da su sve platili oni koji sve naplacuju. Dok smo otišli kod konobara, da tražimo sodu bikarbonu, Jovan i Jovana su se pokupili i otišli. Nas dvoje smo, još pod utiscima, pokušali da odmah zapišemo sve šta su nam u tih par sati rekli ovi, ipak, simpaticni ljudi.
Kros-kontri u krevetu
Listajuci Pan erotiku naišli smo na oglas sledece sadržine: "Bracni par (43 i 44), vidi fotografiju, za pojedince, voajere, biseksualce, parovima razmena. Naš smeštaj uz skromnu nadoknadu. Godine nebitne..."
Nisam baš imao jaku želju da se igram sa pederima, iako znam da su mnogo gori oni koji su pederi u duši, i koji nas sve svuda svakodnevno okružuju. Pošto mi je "saradnica" rekla da odmah prekida rad na "mom tekstu", jer mora da vidi kako je kad atakuju na mene, nisam imao izbora, ali sam imao i žarku želju da vidim ženu koja voli da posmatra svog sopstvenog muža u kombinaciji sa drugim muškarcem. Da konacno uživo vidim muškarca koji ce mi otvoreno reci da je gej jer u ono standardno, "za njega se prica da je peder", uopšte ne verujem, jer su mi najsumnjiviji ti koji druge optužuju.
Odlucio sam da pozovem odredeni broj telefona. Javio mi se jedan prijatno-seljacki glas, koji mi je izdeklamovao kompletnu ponudu kao sa magnetofonske trake. Rekao mi je da se zove Dragan, da mu je supruga Vesna u veoma dobrom stanju (uzimajuci u obzir godinu proizvodnje), ali i da on nije loš, da žive u najstrožem centru Beograda i da ce me sat zadovoljstva u njegovom krevetu koštati 50 DM, ili po novom 25 evra. Kada sam mu rekao da mi devojka izuzetno dobro izgleda, hladno je rekao da je njemu svejedno i da je cena za sve apsolutno ista.
Pošto me živo interesovalo kako izgledaju Srbi koji svoju snagu troše na tude dupe i još za to (na)plate 50 DM, dogovorili smo se da se sutra vidimo u podnevnom terminu, pošto njihova kucna seksi firma prakticno radi kao dragstor. Uzgred me je pitao kako tucam, na šta sam ja zacutao, ne znajuci šta da mu kažem, jer mi je prvo na pamet palo da kažem – cekicem. Posle desetak sekundi cutanja, on me je onako dobrocudno pitao: "Pa, je l` voliš grubo, brzo..." Tada sam se setio one cuvene srpske spasonosne recenice: "Zavisi od situacije."
Sutra smo u zakazano vreme bili u jednom beogradskom stanu u centru grada, gde su nas ugostili naši "ekstra produktivni" domacini. Prvi utisak je bio – kakva roba, takva i cena. Još sa vrata su nam rekli da možemo da ostanemo najdalje do 15,00 casova i da cemo, za prvi put, dobiti malo više vremena, ali da tada moramo da idemo, jer je termin unapred vec rasprodat.
Na opšte iznenadenje, njih dvoje nisu izgledali toliko loše, mada im je vokabular negde izmedu Vukovog spomenika i Bajlonove pijace. Medutim, izgleda da im je takva i produktivnost, pošto su gotovo vec od samih vrata poceli da skidaju gace.
Videvši da je davo odneo šalu, poceo sam da se izgovaram da nemam nikakvo iskustvo u grupnom seksu, kao ni Katarina, i da moramo malo da se opustimo, ovaj krupni, ali dobrocudni, srpski seks-robot nam je žurno nalio dve caše vode, jer izgleda da ne baca pare na sokove, mada nam je stvarno u tom trenutku trebalo i dve kocke šecera.
Vesna je blago otkopcala košulju, tako da su se mogle lepo videti njene još uvek lepe i veoma velike sise, a on nam je na sto bacio par albuma sa porno fotografijama iz sopstvenog bracnog života, dok on ne ode u kupatilo da se malo propere i spremi za akciju. Pošto se i Vesna u jednom trenutku prošetala do kupatila, moja prijateljica mi je procedila kroz zube: "Bežimo odavde, dok ne budemo jebeni. Vidiš da se ovi ne zajebavaju."
Na brzinu sam poceo da listam album sa slikama, na kojima je zaista bilo šta da se vidi, od smežuranih par baba i mladica, pa do dobrih riba i još lepših momaka. Vecini je glava okrenuta u stranu, mada je bilo i onih koji su u najeksplicitnijim scenama ekstaze bili okrenuti prema kameri.
– Ajde bre, kupimo se odavde – sada me je vec za ruku vukla Kaca i ja nisam imao kud.
U tom momentu, kao duh, ispred nas se stvorio Dragan u crvenom frotirskom mantilu i malo piskavim glasom rekao da se najpre istuširamo. Tada sam vec i sam bio ubeden da nisam više spreman da se tek tako dam za srpsko novinarstvo, mada mi je bilo jako žao da ostane nenapisana prica iz ovog stana prepunog srpskog bluda.
U visokom društvu sve je skuplje
Dok smo nešto kasnije nešto calabrcnuli kod Ace pekara koji se nalazi u neposrednoj blizini, pogledom smo po ulici tražili moguceg mušteriju za Dragana i Vesnu.
– Cini mi se da se u Srbiji za lovu jebu baš oni za koje to nikada ne bih rekla – prozborila je Kaca. Uostalom, ovde je i onako odavno sve okrenuto naopako.
Iako mi je nakon bliskog susreta sa ova tri para, slika seksa u Srbiji postala još crnja nego privreda, mislio sam da ima još toliko stvari koje nisam otkrio, pa sam ponovo nazvao agenciju "Happy" i predstavio se kao srpski biznismen koji je došao u Jugoslaviju – na susret dijaspore – pa bih vreme voleo da prekratim sa nekim bracnim parovima, koji atraktivno izgledaju i, naravno, da sam napomenuo da novac nije problem.
Ljubazan muški glas me je zamolio da uplatim 900 dinara na ime koje hocu, da telegrafskom uplatnicom novac pošaljem na njihovu adresu, i da se javim za dva sata. Tako sam i ucinio, pa sam odmah dobio telefone nekoliko parova, što mobilne, što fiksne. Prvo tri broja, jer su mi rekli da je to maksimum, a potom još tri.
Kada sam se javio na dobijene telefone, predstavio sam se, naravno, kao biznismen iz dijaspore. Ponude sa druge strane pocele su da bivaju sve bolje i bolje, tako da sam imao utisak da cu na kraju dobiti ponudu sa kreveta najlepših Srba. Svih šest parova koje smo zvali sa Katarininog broja mobilno (jer je inace, gasila kartu), javilo se i ubedivalo nas da je njihova ponuda sigurno najbolja. Interesantno je da su cak cetvoro imali cudnu cenu od 130 DM (ili 65 evra), tako da nam se ucinilo da je to zaista tržišna cena seksa sa bilo kojim bracnim parom u Srbiji.
Od svih ponuda najviše nam se svidela jedna iz Novog Sada i jedna iz Niša, jer smo dobili telefonsko uveravanje da su u pitanju prave seks bombe, koje njihovi muževi u oskudici žele da podele sa platežno sposobnom klijentelom.
Marko i Ivana su rodeni Novosadani, a u poslu su tek nekoliko meseci. Živko i Svetlana su Nišlije koji su svingeri vec citavu deceniju, a u biznisu su oko dve godine. Pošto su rekli da dolaze na Novosadski sajam, jer tih dana posao prosto cveta, odlucili smo se i za njih, mada je Katarinin odmor u Jugoslaviji, koji je po njenom sopstvenom priznanju bio i njen najinteresantniji boravak u zemlji od kako je 1991. godine, kao srednjoškolka, otišla, istekao.
Kad smo se sa njenim "reno kliom", sa žutim holandskim tablicama, pojavili ispred jedne lepe kuce, sa fino uredenim vrtom na periferiji Novog Sada, i kad se na kapiji pojavila dvadeset petogodišnja žena izvajanog tela, visoka oko 170 cm kratke crne kose, Kaca je još u autu prozborila: "Pa ova u Amsterdamu može uzimati i hiljadarku dnevno."
Uvela nas je u lepo spremljenu kucu i kratko rekla: "Vidite da Vas Marko nije slagao!" Kada smo uglas potvrdili da nas je njen izgled oduševio, stigao je i muž koji nas je šeretski pitao koliko dajete za Ivanu. Bezobrazno sam ponudio – Katarinu. Rekao je da nema problema jer voli ciste racune.
– Ovo je posao koji mi pruža i novac i zadovoljstvo – govori Ivana, dok nam kuva kafu.
– Kao hemijski tehnicar sam tri godine cekala na posao, a onda sam radila u jednom kiosku za 4000 dinara, koje nisam ni dizala, jer sam taj novac i ostavila u tom kiosku za higijenske uloške, poneki dezodorans, šampon. Pre godinu dana, kod mene je u goste došla moja sestricina koju je jedna "poznata" manekenka odvela da radi za neku agenciju u Milanu. Kada sam ja tražila da mi pokaže fotografije sa revija i novina na kojima se, po pricanju njene majke, pojavljivala, rekla mi je hladnokrvno da je to samo žvaka za matorce. Uz pice, u jednom elitnom novosadskom kaficu, u kome joj se svi dive, najiskrenije mi je priznala da je ona u stvari elitna kurva, a ne elitna manekenka. A isti casan posao radi i vecina njenih drugarica "koje imaju mozak" po inostranstvu, posebno Italiji. Baš u to vreme je bila ona afera oko mislim agencije Elit, kada su ih engleski novinari provalili i pokazali to na BBC, ali je sve demokratski zataškano još brže kod njih, nego kod nas, jer nikome nije odgovaralo da se prica o prostituciji na visokom nivou. Rekla mi je da je u stvarnosti to još mnogo gore, nego što su Englezi uspeli da pokažu, i da sem par devojaka, koje su zaista uspele, i koje dobijaju dobre pare za svoje revije, "što im daje mogucnost za prostituciju u braku – prodaju se jednom, ali obavezno milioneru", sve ostale za mesec ili godinu, svejedno, shvate da se od jednog kastinga samo jednom može jesti. Priznala mi je da su Srpkinje i Ruskinje prve shvatile da je širok krevet najbolja modna pista i da onda sve ide kao podmazano. Pošto sam i sama Srpkinja, ali i majka, rešenje mi se nametnulo samo od sebe. Kad sam rekla Marku, nije se dvoumio ni trenutak. Tarifu smo odredili tako što smo moju platu stavili u jednacinu i napravili jebacinu sa jednom nepoznatom – kakav nam je stranac u krevetu. Evo, upravo sinoc nam je bio jedan od direktora "Naftagasa" i to nam je uglavnom klijentela. Lokalni mocnici mogu da plate, a diskrecija im je najbitnija, jer su oni ljudi od ugleda. Najsigurniji garant za to je moj Marko, odnosno moj muž, koji se sigurno nece okolo nikome žaliti da mu je sopstvena žena kurva. Sa prostitutkama koje rade samostalno, ili preko agencija, oni nemaju tako dobra iskustva, jer ove uvek ucenjuju! Prvo traže malo, a onda sve više i više... To je za njih opasno, jer tudu picku placaju tudim parama. Naš covek jednostano voli sve što je tude. Ja nisam radila u Slobino vreme, ali ako je istina da su oni stari bili gori od ovih, koji i jedu i jebu na racun firme, onda je cela Srbija otišla u picku (materinu).
Sajam važnosti i taštine
Za ovih nekoliko meseci jeli smo po najeksluzivnijim novosadskim i ostalim restoranima. Naravno, na racun firme. Marko je popravio auto na racun firme jednog našeg klijenta, a imali smo ponudu i da idemo na besplatan šoping u Pariz preko neke turisticke agencije, što je inace bilo rezervisano za nekog daka kao nagrada. Ja jesam kurva, ali ne u duši, i tu ponudu sam sa gadenjem odbila.
– Moja ženica je moja kasica i sve što imam stavljam u nju – ubacuje se Marko, vidno zadovoljan svojim finansijskim seksualnim životom.
– Nama je seks posao, ali u isto vreme i zadovoljstvo. Kada nam se svidi neki par, mi ga primamo u svoj krevet bez ikakve nadoknade, a posle sve zavisi od njih. Ako su dobri, nastavljamo druženje, a ako nas seksualno ne zadovoljavaju, onda im lepo kažemo i odmah prekidamo tu igru. Skoro smo uveli i povlastice za pojedine klijente, jer ima ljudi koji ne mogu toliko da plate, koliko bi želeli da budu sa nama i mi smo tu predusretljivi. Ni u pogledu radnog vremena nismo narocito rigorozni, pa tako sa pojedinim klijentima znamo da ostanemo i po citavu noc, a i oni to uvek znaju da cene.
Srbi su narod kojima najviše na svetu nedostaje ljubav, jer imaju osecaj da ih niko ne voli, pa onda u krevetu imaju potrebu da se izjadaju. Zato smo u našem krevetu i saznali naše najvece nacionalne tajne. Kako poslovne, tako i privatne, a verovatno bi tako bilo, da su u pitanju i politicari, ali njih do sada, barem onih znacajnijih, još nismo imali kao klijentelu. Interesantan nam je jedan gospodin koji predaje na novosadskom Univerzitetu i koji nam placa cekovima, odnosno s vremena na vreme nam kupuje pojedine stvari, pa smo tako od njega pre neki dan dobili lepu baštensku garnituru. On nam stalno prica kako je svoj život uludo scerdao, vijajuci doktorska zvanja, jer su, dok je on bio student, profesori na Univerzitetu – sa titulom dobijali sve. Stan, veliku platu, lepu ženu, kredite... Kad je on doktorirao, od svega toga nije bilo ništa, a lepe žene su uglavnom sa plocnika pokupile neke barabe. Mi smo fakultet napustili na vreme, ali ako ima samo delic istine u onome što nam je on pricao da se dešava na Univerzitetu – onda bi pre politicara u ovoj zemlji trebalo promeniti vecinu profesora, jer neko ko prvi put jebe u pedesetoj ne može nikoga nicemu nauciti u životu, jer seksualna isfrustriranost osnov je svakog zla koji se u coveku rada.
Nakon što im je Katarina složila pricu o lepotama Zapada, gde Marko i Ivana, sa svojih 20 i kusur godina, nikada nisu bili, a takvih je sada u ovoj zemlji tri cetvrtine stanovništva, atmosfera je postala jako opuštena. Izgledalo je da samo mali klinac i njegova baka, koji su bili u susednoj sobi, stoje kao prepreka burne ljubavne noci. Kad im je Katarina kroz smeh rekla da ne bi imalo smisla da sa buducim mužem (gledajuci u mene) ne proba nešto novo pre nego što pode kuci, priznajem da mi je na trenutak stajala knedla u grlu, mada sam bio siguran da me zavitlava.
Posle mi je bilo žao što smo zajedno sa Ivanom odvezli njenu majku i dete do jednog novosadskog solitera u kojem ova starija žena stanuje, cekajuci navodno Ivanu da se vrati.
Nismo je, naravno, docekali i odlucio sam da nam je dosta igre sa porodicnom prostitucijom u Srbiji, mada je neosporno da je ova vrsta kucne radinosti trenutno kod nas isplativija od bilo koje vrste male privrede, jer je za zanat potreban samo jedan alat.
Dok je Katarina pricala naše doživljaje svojoj cimerki iz Amesterdama, (koja je nazvala na kucni telefon), jer nije mogla da izdrži, a da joj odmah ne kaže da je Holandija veoma konzervativna u odnosu na Srbiju, kada je seks u pitanju. Obe su vrištale od smeha, kad joj je zazvonio mobilni telefon. Po vrlo karakteristicnom broju video sam da je to atraktivan par iz Niša, ali sam, ipak, odlucio da se javim. Zvao nas je muškarac izuzetno prijatnog glasa, vrlo kulturno je rekao da su oni pošli u Novi Sad, što su bili najavili kao mogucnost. A da, ako želimo, možemo da se vidimo sutra na Novosadskom sajmu. Prihvatio sam ponudu, iako nisam pitao Katarinu, jer mi je odmah bilo jasno da su ljudi iz Niša zapucali u Novi Sad, da bi radili na "Sajmu".
Dogovorili smo se da se nademo na Sajmu, u vreme njegovog svecanog otvaranja. Kada se pojavila Goca sa svojim mužem Petrom, ono malo prisutnih koji nisu otišli da slušaju Labusa, više su gledali u nju nego u sve ostale atraktivne hostese na ovom prestižnom sajamskom štandu. Ona crnka, visoka oko 1,75 cm, u neboplavom kostimu, preplanulog tena, i sa skupim mirisom na sebi. On, takode crn i krupan. Zaista su licili na par uspešnih biznismena – što oni izgleda i jesu.
Jedino cega sam se bojao, bile su moje mnogobrojne kolege, koje su se muvale oko besplatnog alkohola, umesto da izveštavaju sa privrednog dogadaja godine. Ali, ni oni više ne veruju da se u Srbiji išta radi. Srecom, nisu me ofirali, mada su mi se redovno javljali, uporno gledajuci u moje društvo za stolom. Pošto smo vec stekli rutinu u upoznavanju na domacem terenu, uopšte nam nije predstavljalo problem da uspostavimo lascivnu konverzaciju.
– Mi radimo sa agencijom "Happy" vec više od dve godine i njihovi ljudi su nam predložili da dodemo na sajam, pošto je ovde i pravi sajam seksa, jer sve dobre kurve iz zemlje dolaze ovde kako bi relaksirale umorne poslovne ljude. Pošto mi dosta njih poznajemo iz sopstvenog kreveta, ovde smo u neku ruku i domacini, mada se nadamo da cemo imati i strane klijente, jer smo prirodna atrakcija mada nas nema u sajamskim katalozima. Uzeli smo malo izdvojen smeštaj, jer klijenti tako više vole, i vec imamo zakazane termine sa nekoliko domacih ljudi. Našu cenu za stare klijente od 65 evra necemo menjati, ali ce za sve nove za vreme Sajma biti 100 evra. Stranci ce seks sa bracnim parom morati da plate 200 evra, ali za te pare cu im prirediti pravo ludilo u krevetu, jer oni ovde ionako nemaju šta da kupe. Mi njima ne možemo da prodamo neku tehnologiju, ali zato možemo jedinstvenu tehniku, bar kada je seks u pitanju. Ja govorim nemacki i solidno engleski, tako da nece biti problema, mada se najviše uzdam u jezik prirode. Kada se sve ovo završi, celo ovo leto cemo provesti na odmoru, najverovatnije u Turskoj, a posle cemo da vidimo šta cemo dalje, jer smo zahvaljujuci seksu i stomaku, koji je sve to izdržao, konacno došli do normalnog života u ovoj zemlji. Tada cemo konacno imati vremena i za naša privatna zadovoljstva.
Za petnćstak minuta razgovora, njihov seksmobil je svirao tri puta i Goca i Petar su nam se vrlo ljubazno izvinili, kurtoazno rekavši da cemo se videti posle Sajma, udaljivši se diskretno od nas, držeci se za ruke i cvrsto verujuci u ljubav.
– Kod ovih nismo prošli jer si debeo – pocela je da me zeza Kaca.
– Zbog tih tvojih 10 kg viška, imao bi platu manjka ako hoceš da tucaš ovakvu ribu u Srbiji – izvukla je zakljucak, ne ostavljajuci nikakvu sumnju u svoju privlacnost.
Od sada o privlacnosti Srbije, bar za mene, jedino su merodovne ocene kurvi. Pri tom posebno poštujem rec udatih "rent-a-kar(a) Srpkinja", jer su one od svih nas, ipak, najotpornije na svaki monetarni (ud)ar.
|
Objavljeno
Izvor
Arhiva
