INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16452


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

U SLAVU SVETOG SAVE SERBSKOG Moskva, 25. januara 2013. godine

U SLAVU SVETOG SAVE SERBSKOG  Moskva, 25. januara 2013. godine
Sveti Vasilije Ostroški nad Helenskim ostrvom

Za 25. jaunar 2013. godine pozvali su me u Pravoslavnu gimnaziju u Hovrinu (nekada predgrađe a sada deo Moskve) da kažem nekoliko reči o Svetom Savi Srpskom. Direktor gimnazije je u vreme ručka ispričao svoj interesantan doživljaj:

«Koda sam posetio Grčki manastir na jednom od ostrva u Egejskom moru, znajući da sam ja Rus, grčki monah mi je sa radošću poverio svoje nade: “Znam da ćete Vi Rusi da nama Grcima vratite Konstantinopolj!” U tom momentu, produžio je direktor, ja sam u sebi pomislio: kada bi mi Rusi sebi makar Moskvu povratili i to bi bilo dobro!»

Ja grešni, koji vam to izlaganje prenosim, i večno sumnjajući u sve i svakog, slušajući direktora gimnazije pomislio sam: «Evo još jednog prefinjenog načina destrukcije i tehnologije gašenja nada, osmišljen u visokim anti slovenskim i anti pravoslavnim centrima formiranja svesti!».

Imao sam vremena da mislim o njegovom izlaganju, pošto se direktoru gimnazije, činilo se, zaustavilo ne samo disanje, već i srce da je zamrlo, iako je otvorio usta, kao da želi da produži priču, pa su svi zbog toga ćutali.

Iako je direktor imao široko otvorena usta, on je skoro prošaputao: «I odjedanput nad tim monastirom u pećini na helenskom ostrvu mi smo čuli nebesni glas: “Živite pošteno i predano služite rodu svome i Gospod će vam vratiti Konstantinopolj i Sard a Srbima Kosovo i Metohiju, Skadar i Drač kao nagradu” i monah i ja smo, u jedan glas izgovorili “Vasilije Ostrožski moli se Gospodu za nas”, pošto nam se očigledno javio upravo taj svetac. Da li je bio taj glas, ja i dan danas ne znam, ali zašto smo se i ja i monah oba u isti mah i oba glasno u isti glas obratili ovom srpskom svetitelju – to i jesta za mene tajna!».

Tako je završio tu zagonetnu priču direktor Pravoslavne gimnazije, koja je u Hovrinu, a ja grešni ostavljam je vama da je se setite u teškim momentima, i da razmislite može li nam neko, i nešto vratiti, ako ne Gospod svojom milošću Božijoj, u čije ispunjenje moramo verovati i za njeno se ispunjenje boriti.

Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka
Predsednik Regionalne društvene organizacije OBJEDINjENjE SRBA, Moskva
www.bozidar.ru


Св. Василий Острожский над Еленским островом

На 25 января 2013 года мне пригласили в Православную гимназию в Ховрине выступить со словом о святом Саввы Сербском. Директор гимназии во время обеда рассказал интересную историю:

«Когда посетил греческий монастырь на одном из островов в Эгейском море, зная что я русский человек монах с радостью доверил мне свои надежды: “Знаю, вы русские вернете, нам Грекам, Константинополь!” В тот момент, продолжал директор, я подумал: хоть Москву нам русским вернуть и то будет хорошо!»

Я грешный, и вечно сомневающийся во все и в каждого, слушая директора гимназии, подумал: «Вот еще один изящный способ деструкции и подавления надежд, придуманный в высших анти славянских и анти православных центрах формирования сознания!».

Я имел времени думать о рассказе, поскольку у директора гимназии, казалось не только дыхание, но и сердце замерло, хотя открыл рот, как будто, желает продолжит рассказ и поэтому все молчали.

Хотя у директора рот был широко открыт, он тихо, почти прошептал: «И вдруг над этим монастырём в пещере на эллинском острове мы услышали небесный голос: “Живите честно и предано служите роду своему и Господь вам вернет Константинополь и Сард а сербам Косово и Метохию, Шкодер и Драч в придачу” и монах и я в один голос произнесли “Василий Острожский молись Господу о нас”, поскольку очевидно именно этот святой нам обращался. Был ли этот голос, я до сих пор не знаю, но почему монах и я, оба в слух и оба в один голос вспомнили сербского святителя – это и есть тайна для меня!».

Так закончил эту загадочную историю директор Православной гимназии, что в Ховрине, а я грешный оставляю Вам вспомнить в трудную минуту, ибо может ли нам кто то, что то вернуть, если не Господь своей милостью Божей, во исполнение которой мы должны верить и бороться за ее исполнение.

Божидар Митрович, д.ю.н., адвокат
Председатель Региональной общественной организации ОБЪЕДИНЕНИЕ СЕРБОВ, Москва
www.bozidar.ru


SvetoSavska akademija
U SLAVU SVETOG SAVE SERBSKOG
Moskva, 25. januara 2013. godine

Beseda Predsednika Uprave
Regionalne društvene organizacije OBJEDINjENjE SRBA
Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka

Sveti Sava Serbski – SERBSKI ČUDOTVORAC

Rusi i Srbi posećuju zajednički svakog 25. januara hramove Ruske pravoslavne cerkve, pošto na taj dan Ruska pravoslavna crkva slavi Svetog Savu Serbskog, a isto tako zajedno 27. januara hramove Srpske pravoslavne crkve kada ona slavi serbskog prosvetitelja. To su dani zajedničkog proslavljanja Svetog Save Serbskog. Na jednom jeziku, kojim je pisao svoju Kormčju knjigu/Krmčiju ili Zakonopravilo Svetog Save na oko 365 stranica pravila (po)vedenjija, mi svi u tim zajedničkim hramovima od Jadrana do Vladivostoka slušamo himne svяtom Savi Serbskom, akafisti, heruvime dvanaestokrilim anđelima kretanja Gospodnjeg i druge pesme posvećene zajedničkom svecu i slavenskom prosvetitelju. Ili kako govori pesnik Lužičkih Srba, koje Nemci nazivaju SorBen ili SorVen a oni sami sebe zovu Vendi: «Rodina naša je od Vendskog/Jadranskog mora do Vladivostoka».

To smeta nečastivom i neprijateljima našim, koji šalju cele armije i milijarde dolara protiv togo zajedničkog duhovnog prostranstva koje armije urliču: «Potisnuiti, istisnuti!» I potisnuli su SloVene sa Apenina, pravoslavne Srbe iz Srpske Krajine, iz Kosova i Metohije, delovanjem nacista i balista, NATO bombama, iz hramova srpskih nas potisku liturgijom na sovremenom, prozelitskom jeziku, ali i pored svega toga od Jadrana do Vladivostoka slušamo pesmu na jeziku Krmčije «Uskliknimo ljubavlju Svetitelju Savi».

Prošle godine smo govorili o rođenju Sv. Save. Po jednom iz predanja Sv. Sava se rodio 1169. godine v mestašcu Ras, a po drugom okj 1174. u gorama Golije, pored današnjeg grada Podgorice. Odakle ta razlika: po mom mišljenju nazviv Ras, je bio određenje RodAz/Prvobitni i jer su na taj način SloVeni/Srbi shvatali pripadnost (lat. status/status) čoveka društvu i svo prostranstvo gde su živeli Srbi nosilo je ime Ras (Roda prvobitnog), uključujući i Goliju i Podgoricu, gde se rodio Sava, po imenu RasTko, taj koji je rodaPrvobitnog. Od tog imena nastali su i nazivi RusIja i Raška (centralni deo Srbije – Russka, kako tvrdi Sv. Nikola Žički/Velimirović)

Sv. Sava Srpski umro je 14. januara po aleksandriskom (julianskom) kalendarю u gradiću Tu Bugarskoj pri povratku iz Tebe (rus. Fivi ili Tivaida – Tэba, sada Egipat).
Ove godine mi sa radošću dočekujemo novog ambasadora Srbije u Rusiji, koji je istoričar i pokretna biblioteka.

Zbog toga imam čast da mu poklonim od svih nas i od saradnika Arheološkog instituta Rusije, kojis su mi sa tim ciljem predali knjigu «Vlastь i organizaciя arheologičeskoй nauki v Rossiйskoй imperii», u kojoj je na str. 250 objavljeno Rešenje Vlade carske Rusije:
«U svetlu novih političkih realnosti kao najvažnija svakodnevna tema nametnulo se izučavanje NE vizantijskih drevnosti, već rekonstrukcija prvobitne istorije, s ciljem da se pokaže zajedništvo razvoja Balkana i Rusije, kako bismo našli zajedničke kulturne izvore i opštu istorijsku tradiciju» i u tu svrhu Carska Vlada Rusije je izdvojila sredstva Ruskom arheološkom institutu u Konstantinopolju i F. I. Uspenskom, direktoru za finasnsiranje arheološkog Vinča koji je bio centar kulture od od 5000. g.p.n.e. do 3500. g.p.n.e., koji su prvi u svetu finansirali arheološka istraživanja u Vinči, počev od 1911. godine.

I vi ćete pomisliti, da istraživanja neolotske Vinče nemaju nikakve veze sa Svetim Savom Srpskim.

Pokušavajući da napišem neveliku knjigu o fresci «Serbskie čudotvorcы» u Arhangelskom sobornom hramu u Kremlju, na kojoj je osim Prepodobnog Simeona (Stefana Nemanje) oslikan i Sv. Sava Srpski, čudesnim uticajem tih čudotvoraca, primetio sa, da taj hram nikako nije mogao da podigne italijanski arhitekta ili arhitekta iz Italije, pošto je hram podignut 1508. godine a Italija je organizovana, više od tri veka posle toga 1861. godine, što je označavalo da su ruski carevi pozivali arhitekte iz Venetiije/Venecije gde su hiljadama godina živeli Veneti/SloVeni.

Tako smo blagodareći fresci «Serbskie čudotvorci» i najvećeg prosvetitelja srpskog Sv. Save saznali istinski drevni naziv slovena – KoloVeni, koji je očuvan na Zlatnoj pločici iz VI v.p.n.e. koja je nađena 1961. godine u gradiću Pirgij, a čuva se danas u sali 24 Muzeja эtruskih «Vila Đulija» u Italiji (isti naziv je nađen na kamenom stubue iz XI v.p.n.e. u gradu Sardu, predstonica Lidije, sada Turska):


Blagodareći tom čudu «Serbskih čudotvorca» Regionalna društvena organizacija «Objedinjenje Srba» u saradnji sa «Serbskim zemlяčestvom», Udruženje za očuvanje i negovanje vinčanske kulture «Vinčanski neolit», Udruženje «Milutin Milanković», Društvena organizacija za zaštitu azbuke «Ćirilica», i «KoloVenijom» Beograd je mogla da organizuje u Belgradu od 14. do 24. septembra 2012. godine Međunarodnu naučnu konferenciju «Na izvorištu kulture i nauke» i da obnovi drevnie tragove pogleda na svet drevnih SloVena, koje je Sv. Sava uključio u pravoslavlje, i mi smo na Konferenciji, multidisciplinarnim metodama izložili, da je:
 Reč kultUra nastala je iz srpske reči kolo jer je najstariji pogled na svet/mirovozrenje drevnih SloVena, koji su sebe nazivali KoloVeni, bio genijalno jednostavan – «Sve je Kolo» (jedinstvo kretanja Zemlje oko Sunca, prirode i čoveka), na osnovu čega su otkrili da se to Kolo uzajamnosti cikličnog kretanja materijalizuje na preseku drveta u vidu god-a (godova), što im je omogućilo da u Lepenskom Viru preciziraju godinu dana kao vreme vaskrsa prirode, zahvaljujući čemu su mogli da ppeđy sa nomadskog na sedelački oblik života (što je početak kulture) i počnu u Vinči da grade kuće od (božanskog) drveta i sade u brazdama seme žitarica i na istom mestu ubiraju letinu.

Reč Kolo je transformisana u KVLV zatim u CVLT/Kult, ali je i u latinskom jeziku sačuvano da je reč kultura nastala iz reči Collo/Kolo.

 iz tog genialno prostog mirovozrenja (pogleda na svet) nastala su, upravo u epohu kulture Lepenskog Vira (8000 g.p.n.e.) prvobitna znanja savremenih nauka: matematika, astronomija, filosofija, arhitektura, pravo, pismenost, geologija, agrokultura, eneologija

 Majka (matь) svih nauka je matematika a ne filosofija. Nedavna istraživanja pokazuju da je temelj matematike bila NULA (0) koja u vreme Lepenskog Vira i Vinče nije bila «ništa», već je bila poimanje Az/ (prvoizvornika – Sunca ), kao večnog vaskrsa Kola drevnih KoloVena, zbog čega se delila na tri božanska, ravnostrana krsta (krst Sunca, krst Zemlje i krst noćnog Sunca/Meseca) iz čega je nastao časoVenik/časoVnik, najrasprostranjeniji hram na svetu, koji zbog toga ima:
 12 cifara
 između svake od njih je pet papilarnih krugova – vrhova prstiju na ruci, kao izraz identičnosti kosmičkog i božansko-ljudskog, usled čega taj večni koloVrat/S/DZelo/Zero ima i
 60 minuta.

Zbog toga je na prvom toranjskom azbučnom časovniku, koji je 1404. godine u Moskvi podigao srpski majstor Lazar Hilandarac, azbučni znak A, odnosno Az bio na mestu cifre 0, a ne na mestu cifre 1, kako su ga, pod uticajem latinskih prevara, obnovili sovjetski restauratori (u Suzdalju i Moskvi na ulici Poljanka), jer nisu shvatali pravoslavnu veru i kao posledicu toga – ni veru drevnih KoloVena/SloVena, gde je VERA bila sistem znanja (vedatь – znati RA: rod Az/prvobitni) civilizacije Vinče, pravi naziv koje je bio– RaSija ili KoloVenija.

Mi to nismo shvatali do novogo čuda Sv. Save i Prepodobnog Simeona, pošto su neprijatelji hiljadama godina tragove naših drevnih predaka i kulьture koju su iznadrili.

I naši arhitektori bi mogli da sledećo te nove svяtoSavske pouke da saznanju kako su iz iz mirovozzrenja drevnih KoloVena/SloVena nastali osnovni arhitektonski эlementi kao što su kapitel, venac, fronton, kanelure, stopa.

S nami u Belgradu na Naučnoй konferencii «Na izvorištu kulture i nauke» bili su priznati naučnici iz Rusije, Evropske zajednice i čak profesor MGU «Lomonosova» i Harvarda Anatolij Kljosov, istraživanja kojeg potvrđuju, da je Ras bila oznaka roda prvobitnog ili rečeno savremenim jezikom: drevna haplo grupa R1a1 (SloVeni), koja je začeta u эpohi Lepenskog Vira i Vinče pre 12 hiljada (ili tačnije rečeno 12200) godina, koja je kroz dvesta i kusur pokoljenja izašla na istočno-evropsku ravninu, gde se pre 4500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca R1a1. Čak je njena Južnoslovenska podgrupa I1 neznatna varijacija. Srbi iz planinskih rejona do danas su svetlooki i svetle kose i bele kože, kao da su juče izašli iz Lepenskog Vira i Vinče.

Eto to je i bio Ras (Rod prvobitni), kojem je pripadao i Sv. Sava i naši zajednički sa Rusima preci, pošto je to bilo rodoVerno opredeljenje te drevne civilizacije ili današnjim terminima rečeno: personalno određenje statusa/državnosti SloVena!!
Na Konferenciji je, po blagoslovu Patrijarha Srpskog izlagao rad i prezviter dr Oliver Subotić, profesora Belgradskogo univerziteta, ali je bilo i bezuspešnih pokušaja da se sprči iznošenje tih naučnih otkrića u presi i na televiziji.

Svяti Sava Serbskij, kako se govori u hrišćanizovanom predanju, poučavao je seljake kako i kada da seju, kada da ubiraju letinu, i mi smo blagodareći njegovom primeru uspeli da organizujemo ne samo naučnu konferenciju, nego i veličanstvenu izložbu i turističke manifestacije pa je «Objedinjenje Srba» primljeno u Grupaciju organizatora turističkih manifestacije Privredne komore Srbije, pošto Srbija ima arheološko blago Lepenskog Vira, Starčeva i Vinče kakve po drevnosti nema ni jedna zemlja u svetu i slobodno može da živi od pravilnog korišćenja u oblasti turizma.

Nadamo se, da će Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i Ruska akademija nauka i sve slovenske zemlje poderžati tu svetosavsku poruku, a se SloVeni nikuda nisu preseljavali daleko do pojave hrišćanstva i da svi žive sa drevnih vremena na iskono svojoj zemlji.

Ove godine, po Božjoj volji, svedokom neprekidnosti srpske i ruske kulture i duhovnosti od vremena Lepenskog Vira je sama slava Svяtog Save, pošto je i Rusi i Srbi slave na dan smrti Svetog Save Serbskog.

Zar je moguće da se mi radujemo smrti Svetog Save Srpskogo?

Za drevne SloVene smrь nija bila strašna i shvatali su je kao početak novog ciklusa/kruga onostranog života (života na drugom svetu). Zbog toga su naši preci:
 na svojim grobnicama u epohu etRuskih i dohrišćanskog pogleda na svet, zbog kojeg su sebe nazivali BoguMili, freskoslikali u grobnicama i na kamenima nadgrobnim stećcima, (koji su umanjena forma kuće/onostranog doma) – kolo (rusk. horoVod) početka novog, božestvenog života,
 igrali kolo oko umrlog (u Poljskoj se ovaj običaj održao čak do početka XIX veka, a u istočnoj Srbijii do dana današnjeg u planinskim krajevima Timočke Krajine i oko Lepenskog Vira, št je zabeleženo i u knjizi UNESKO ).

Zbog toga i mi danas slavimo 14. januar, po aleksandrijskom kalendaru, dan kada se Svяti Sava Srbski predstavio Bogu, a do danas kao živ stvora čuda i podučava nas na Zemlji.

Ili kako je govorio njegov duhovni učenik Sv. Nikola Žički (Velimirović): «Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem. Neprijatlji su me više gurnulii Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me rešili od zemlje….. » kraj citata iz časopisa za srpsku kulturu i društvena pitanja «Dveri srpske» br. 42, str. 29.
Mi Srbi se nikada ne borimo protiv neprijatelja svojih, već se borimo protiv nedela njihovih i to upravo bogougodnim delima.

Ali mi ne zaboravljamo ni dobročinitelje naše, koji dobra dela čine.

«Objedinjenje Srba» polazi od činjenice da, i u ruskom i srpskom jeziku za iskazivanje blagodarnosti treba koristiti zajedničku srpsku i rusku reč SpasiBo, pošto ona ima božesku silu dobrote, pošto je sastavljena od dve ruske/srpske reči: Spasi Bože (dobrotvora moga).

Ove godine priznanje u vidu reči SpasiBo dodeljujemo:
Georgiju Ljvoviču Muradovu: Spasi Bože ovog našeg dobrotvora za to, što je njegovom dobrotom i zalaganjem Regionalna društvena organizacije «Objedinjenje Srba» dobila od Rosotrudničestva MID Rusije pismo poderške Međunarodnoj naučnoj konferenciji Na izvorištu kulture i nauke, koju smo sa pratećim kulturno-turističeskim manifestacijama organizovali od 14. do 24. septembra 2012. godine u gradu Beogradu.

Šmakovu Sergeju Genadjeviču Spasi Bože ovog našeg dobrotvora za to, što je njegovom dobrotom i preporukama Regionalna društvena organizacije «Objedinjenje Srba» dobila od Rosotrudničestva MID Rusije pismo poderške Međunarodnoj naučnoj konferenciji Na izvorištu kulture i nauke, koju smo sa pratećim kulturno-turističeskim manifestacijama organizovali od 14. do 24. septembra 2012. godine u gradu Beogradu

Iljuškinu Vitaliju Nikolaeviču (krštenom pod imenom Roman) Spasi Bože ovog našeg dobrotvora i ikonopisca za to, što sobstvenom dobrotom i naporima sprovodi akciju milosrđa BELI ANĐEO SRBIJE i druge, skupljajući pomoć srpskoj deci sa Kosova i Metohije, koja u HH veku žive nevoljno v uslovima prave okupacije i pravog geta za Srbe u tom delu Srbije. Ko je i kada dao pri krštenju tom pravoslavnom SloVenu ime Roman mi ne znamo, ali i to svedoči da mi njega poštujemo, kako bi poštovali i sve druge Romeje, kada nas ne bi okupirali i potpiskivali, kako čine hiljadama godina ali se uvek oslobađamo i kao opruga vraćamo na iskono naše zemlje.
I našim najvećim herojima, koji su mali po uzrastu, ali veliki po delu proslavljanja Sv. Save – učenicima privatne škole, u kojoj se u Moskvi uči srpski jezik, i učiteljici Danici poručujemo SpasiBo za današnji nastup učenika i molimo ih da prime ove slatkiše kako je i Sveti Sava darivao decu.







Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    3/2/2013
izvor Izvor
    za Internet novine serbske

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Nasi u svetu rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora