INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

Svetosavski bal u Beču

Svetosavski bal u Beču
Sadržaj programa uslovljen je imenom bala, bečkom balskom tradicijom, činjenicom da je Svetosavski bal nastavak najstarije srpske kulturne tradicije u Austriji, sastavom gostiju, od kojih su mnogi stranci, ali i željom da Srbi u Beču imaju makar jednu manifestaciju godišnje, koja će biti drugačija od svih ostalih, kažu u Austrijsko-srpskog društvu.

Program bi trebalo da ima elemente duhovnog, edukativnog, tradicionalnog, modernog, glamuroznog i zabavnog. Program bi trebalo da u strancima izazove pozitivna osećanja prema Srbiji i srpskom narodu. U Srbima, naročito mladima, treba da pobudi ponos i ushićenje svojom nacionalnom kulturom.

Tradicija slovenskih balova je započeta pre više od jednog i po veka, kad su u prestonici Austrije živeli mnogi znameniti Srbi tog vremena, a knez Miloš Obrenović (1780 - 1860) poželeo da ih jednom godišnje okupi na prigodnoj svečanosti.

Tim povodom je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju, koja je, pod nazivom „srpski kvadril", predstavljena 1846. godine na prvom Slovenskom Balu u Beču.

Na narednom, održanom 1847, među gotovo tri hiljade prisutnih izdvajali su se Vuk Karadžić, Njegoš i knez Miloš (on je baš voleo da igra, sa ordenjem koje je poskakivalo i zveckalo), a kako navode hroničari posebnu pažnju je privlačila Vukova kći Mina. Ona je i inače bila među najotmenijim damama na bečkim balovima, na kojima se isticala jedinstvenim izgledom: odevena u srpsku nošnju sa libadom obrubljenom srmom, suknjom sa obaveznim pojasom i čipkom vezenom košuljom.


Prvi Slovenski bal 1846. godine
Bio je zapažen i Bal 1861, na kojem su se, pored najuglednijih bečkih Slovena, stranih diplomata, srpskih ministara i njihovih supruga, visokih oficira, dvorskih dama pojavili i austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović...

Svirao je Štrausov orkestar, a plesali su se „lijepa Maca", kvadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka... da bi, kako je zapisao jedan od učesnika, oko ponoći „sva slavenska mladež" zaigrala uz junačku pesmu „Rado ide Srbin u vojnike".





Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    9/1/2013
autor Autor
    RTS
izvor Izvor
    RTS

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Austrija rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Nova Srpska Dijaspora
Nova Srpska Dijaspora
Nova Srpska Dijaspora
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora