INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16453


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

PARTIZANSKE HIMNE NADŽIVELE DRŽAVU

PARTIZANSKE HIMNE NADŽIVELE DRŽAVU
U "Beogradskoj areni" Emir Kusturica i "No smoking orkestra" održali su 29. novembra koncert pod nazivom "Danas je Dan Republike". Režiser Kusturica i članovi benda "Zabranjeno pušenje" već tradicionalno zakazuju koncerte za nekadašnji najveći praznik SFRJ, koji je bend odavno opevao u pesmi "Dan Republike". Koncert je počeo spektaklom: muzičari obučeni u vojničke uniforme viseći na sajlama spustili su se na binu uz zvuke sovjetske himne. Kada je to video, ruski ambasador Aleksandar Konuzin sišao je iz svečane lože u publiku. Uz hitove "Zabranjenog pušenja" dva i po sata je igralo 12.000 ljudi, a pesma "Dan Republike" izvedena na bis, mnogim ljudima u publici naterala je suze na oči.


Peko, ne troši metke

Partizani i četnici nisu samo ratovali, nego su nekad stvar završavali pesmom. Tako su se na Limu sudarile dve vojske, partizanska i četnička, a predvodili su ih braća od tetke Peko Dapčević i Pavle Đurišić. Svi čekali, niko da zapuca, a onda se predveče začu pesma: "Nemoj, Peko, trošit metke, Pavle ti je brat od tetke".



Revolucionarne pesme pristigle su na ove prostore sa španskim borcima, radnicima i studentima, a prvi originalni partizanski stihovi ispevani su povodom značajnijih događaja. Prva pesma "Rudo malo" spevana je tako 22. decembra 1941. u čast formiranja Prve proleterske brigade u Rudom. Otad ih je nastalo više od 1.000, mada ih niko nikad nije prebrojao. Najveći broj partizanskih narodnih pesama nastao je u Bosni i to u ustaničkim žarištima: Romaniji, Kozari, Grmeču, Hercegovini i bosanskoj Krajini. Dosta pesama je spevano u Baniji i na Kordunu (u Hrvatskoj), zatim u Sandžaku, ali i u drugim delovima Srbije i Crnoj Gore.


Pljuni i zapevaj!

Skoro sve muzičke zvezde Jugoslavije snimile su bar jednu revolucionarnu pesmu: Dado Topić: "Obnova i izgradnja", Bora Đorđević i "Suncokreti": "Ovog leta jedna četa" i "Balada o lepoj Rosi" (autor i kompozitor), Đorđe Balašević i "Rani mraz": "Triput sam video Tita", "Računajte na nas", "Bijelo dugme": "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo", Bisera Veletanlić "Dok zbori Tito" i "Informbiro", Oliver Dragojević: "Tito" i "Prva proleterska", Neda Ukraden: "Drugarice, posadimo cvijeće" i "Ide Tito", Srebrna krila: "Živi, Tito", Dušan Prelević: "Mi smo ponos druga Tita", Jadranka Stojaković: "Srce mog naroda", Meri Cetinić: "Poziv na borbu", "Novi fosili": "Balada za Starog" i drugi...



Mnoge popularne pesme kao što su "Po šumama i gorama", "Bilećanka" i "Komandant Sava" samo su preuzele rusku melodiju. Pesma "Po šumama i gorama" čak je svojevremeno predlagana za jugoslovensku himnu iako su je Rusi pevali još u vreme Napoleonovih ratova ("Pesma sibirskih strelaca").
Najpoznatiji pesnici revolucionarnih i socijalističkih pesama bili su Vladimir Nazor, Branko Ćopić, Skender Kulenović, Mira Alečković ("Druže Tito, mi ti se kunemo"), a s nekolicinom pesama pridružili su im se i Pero Zubac ("Biće uvek Tito", "Reč Titova"), Dušan Radović ("Želja devojčice"). Melodije su komponovali Oskar Danon, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Boris Bizetić... Braća Andrija i Toma Bajić su jedan od najuspešnijih dueta narodne muzike, a Toma već godinama sakuplja narodne pesme iz cele Jugoslavije i trenutno ima zbirku od oko 10.000 pesama i napunio je 18 registratora.


I partizanske i četničke pesme nastajale su uglavnom na istu melodiju, samo je tekst menjan po potrebi. Recimo, pesma "Sa Ovčara i Kablara" ima pet do sedam poznatih verzija, a ona je isto toliko partizanska, koliko i četnička ili čobanska. Komunisti su hitro angažovali kompozitore koji su stvarali nove himnične i uglavnom horske melodije za razliku od izvornih. Pošto su veoma pevljive, brzo su ih iskoristili i pop pevači, što im se veoma isplatilo u to vreme. Svi članovi partije verovali su da im je zadatak da kupe takvu ploču. Prvi je obrađenu izvornu melodiju otpevao Zdravko Čolić "Druže Tito, mi ti se kunemo" i godinama punio stadione. Pravi kuriozitet je i podatak da je Tereza Kesovija svojevremeno na Olimpijinom stadionu u LJubljani pevala "Širi kolo, kozaračka lolo"!
Republički rukovodioci u vreme SFRJ imali su svoje omiljene pesme. Krcunu i Rankoviću pevale su se redovno stare srpske pesme kao "Ko to kaže", a Franjo Tuđman, dok je bio u beogradskom Generalštabu, uvek je naručivao "Sa Ovčara i Kablara". Fidel Kastro je na prvi zvuk zavoleo pesmu "Ide Tito preko Romanije", a jednom prilikom u Dobanovcima 10 puta zaredom su mu je svirali. Na kraju se Kastro poklonio i zaplakao!

Devedesetih se u Srbiji masovno snimaju nacionalne pesme, a nastaje čitav krug novih hitova posvećenih Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Slobodanu Miloševiću, naročito u Republici Srpskoj. Tako je Borislav Zorić Ličanin tokom karijere pevao gotovo o svima: Tesli, Titu, Miloševiću, Dodiku, Karadžiću, Mladiću, Šešelju, Arkanu...
U Hrvatskoj se posle raspada SFRJ razvija kult domoljubne poezije. Mnogi to smatraju tekovinom poslednjeg rata 1991-1995, a među najomiljenijim izvođačima je Marko Perković Tompson. Popularnost je stekao pesmom "Bojna Čavoglave" za koju poznavaoci tvrde da je verzija stare partizanske pesme "Sivi sokole" nastale u vreme bitke na Sutjesci. Pesma opisuje herojstvo Tita i pogibiju Save Kovačevića, a razlikuju se samo po nešto bržem izvođenju i električnoj gitari.
Partizanske pesme tako žive i dan-danas, sa nekim drugim tekstom i novim zakletvama. Većina izvođača koji su nekad sa zanosom pevali himne Titu danas se toga nerado sećaju.











Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

Budite prvi i OSTAVITE SVOJ KOMENTAR

izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    1/1/2009
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Magazin rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Vila Zlatibor
Veceras u dijaspori
Srpski manastiri
Trazimo rodjake i prijatelje
knjigovodstvo
Internet Riznica Serbska
Balkanski sanovnik - iPad iPhone aplikacija
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora