INTERNET NOVINE SERBSKE
Medjunarodni Radio Srbija
ARHIVA VESTI
dot

Amerika

dot

Australija

dot

Austrija

dot

Beneluks

dot

Velika Britanija

dot

Kanada

dot

Nemačka

dot

Republika Srpska

dot

Švajcarska

dot

Skandinavija

dot

Srbija

dot

Susedne zemlje

dot

Francuska

dot

Ministarstvo za dijasporu

dot

Dijaspora i Kosovo i Metohija

dot

Naši u svetu

dot

Priče serbske

dot

Mala srpska biblioteka

dot

Projekti i ideje

dot

Humanost

dot

Pisma čitalaca

dot

Feljton

dot

Magazin

dot

Narodne umotvorine

dot

Putopisi

dot

Video galerija

dot

Vodič do otadžbine

dot

Bilo nekada...

dot

Komentari srpski

dot

Izvrnute vesti

dot

Heroji današnje Srbije


Za webmastere
Naše vesti
na Vašem blogu ili sajtu

INFO
Trenutno članaka: 16462


Hvala na poverenju!

Kontakt

Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
Spona
Centar za dijasporu
vline

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (49)

POREKLO SRPSKIH PORODICA I PREZIMENA (49)
Despotović

Iz Minhena, g. Momčilo Despotović, poreklom iz sela Bočac, na levoj obali Vrbasa iznad Banjaluke, piše da je od dede Sime čuo da je s bratom pobegao iz sela Dabrac, kod Mrkonjić Grada, u to vreme Varcar Vakufa, pošto su ubili nekog Turčina. Krsna slava porodice je Sv. Jovan.
Piše da Despotovića ima i u drugim mestima, i sa drugim slavama, na primer oko Šapca sa slavom Sv. Nikola. Naglašava da zna da postoji i prezime Despot, u Hrvatskoj, a sretao ih je - kao Hrvate iz ovih krajeva - u Nemačkoj.
Interesuje ga odakle su se doselili njegovi preci.
U Bosni, u šematizmu Srpske pravoslavne crkve potkraj 19. veka, zabeleženi su i Despotovići i pravoslavni Despoti. Despotovići, sa slavom Jovanjdan, živeli su u okolini Banjaluke, u Prijedoru i okolnom selu Busnovi, u Junuzovcima kod Gradiške, kao i u nizu drugih mesta.
Porodice Despot koje slave Jovanjdan zabeležene su samo u parohiji Ključ, ne tako daleko od Mrkonjić Grada, a sa slavama Đurđevdan i Nikoljdan u selima prijedorske parohije.
Despotovići, Despoti i Despotovi zabeleženi su i u drugim krajevima srpsko-hrvatskog govornog prostora, izuzev Hercegovine.
Čitalac je naveo Despote u Hrvatskoj, a mi dodajemo da postoje i Despotovići i to mnogo veći broj porodica nego Despota. Ima i porodica sa prezimenom Despotov, kao i njegovih provincijalnih oblika - Despod, Desput, Desputović i Despotušić.
Despotovići i Despotovi su najčešće pravoslavne vere i slave Jovanjdan, a Despoti su pretežno pokatoličeni i uglavnom, od pre koju stotinu godina - Hrvati. Kao pravoslavni, slavili su Nikoljdan.
Do devedesetih godina, kao najbrojniji, Despotovići su bili i najrasprostranjeniji - od Bjelovara i Vinkovaca, do Splita, dok su Despoti bili u opštinama Benkovac, Glina, Karlovac, Knin, Korenica, Ogulin, preko Splita, Sinja i Šibenika, do Brača i Korčule.
Ovako velika rasprostranjenost ovog, odnosno ovih srodnih prezimena, istog korena, kao da isključuje mogućnost da su svi istog porekla - iz Vasojevića. Pre će biti da su nastajali od nekoliko različitih predaka, ali je pitanje da li su to prezime dobili zahvaljujući, eventualno, njihovim feudalnim titulama ili kao jednostavno patronimičko. Naime, grčka reč despot, koja je prvobitno označavala vladara samodršca, vremenom je postala lično ime, pa su se na prostorima do kojih je dopirao vizantijski i grčki uticaj javljali mnogi ljudi sa ovim imenom. Posle podele hrišćanstva 1054. godine na istočno i zapadno, oni su bili isključivo pravoslavne vere, jer je Katolička crkva u svojim sredinama brisala svaki grčki uticaj.


Kerepčić

Gospođa Lepa Kerepčić-Mečanin, iz Nojsa, davno nas je skromno pitala samo za poreklo devojačko prezime, Mečanin. Iako nam o prezimenu Kerepčić nije dala sve potrebne podatke, da kažemo nešto i o njegovom poreklu.
Da prvo utvrdimo otkud ovo prezime - prema kojoj reči je moglo da nastane. Setili smo se stare reči kerep, koja je označavala više povezanih lađa da bi se preko njih prelazila reka. Takođe i skelu i platformu na kojoj je postavljena rečna vodenica. Iz ovoga proizlazi da je prezime nastalo u krajevima velikih reka.
U obzir su dolazile samo reke u Panoniji - Mura, Drava, Sava, Dunav, a u Srbiji Drina i Morava, pa je bilo logično da to prezime povežemo sa severnijim delovima bivše Jugoslavije, gde žive Mađari ili gde je postojao mađarski kulturni uticaj.
Tamo smo i pronašli prezime Kerep, Kerepčić i slična, jer je kerepčija, ili kerebdžija, bio onaj koji je upravljao kerepom. Nažalost, o nacionalnoj ili konfesionalnoj pripadnosti porodica sa ovim prezimenima ne znamo ništa. Internet pretragom pronašli smo dosta Kerepčića, a ako sudimo prema ličnim imenima, najviše ih je katoličke vere i hrvatske nacionalnosti. Tek u malom broju su ostali pravoslavni Srbi. U Zagrebu, profesorka jedne muzičke škole ima čisto srpsko ime, ali joj prezime možda nije devojačko.
"Leksik prezimena SR Hrvatske" registrovao je porodice s prezimenom Kerep u opštinama Bjelovar, Varaždin, Velika Gorica, Donji Miholjac, Đakovo, Đurđevac, Zagreb, Zelina, Zlatar, Klanjec, Križevci, Nova Gradiška, Osijek, Pregrada i Sisak.
Kerepčići su zabeleženi u Zagrebu i Novoj Gradiški, u selima Donji Lipovac i Srednji Lipovac, a Kerepić u Županji i Kerepeši u Vukovaru.


Babić

G. Svetozar Subotić, iz Mera u Nemačkoj, pitao nas je za poreklo porodice i devojačkog prezimena svoje majke, Smilje, rođene Babić, iz sela Bravsko, kod Bosanskog Petrovca.
Među prezimenima u Bosni, ali i u svim drugim srpskim oblastima, ima ogroman broj porodica sa prezimenom Babić, pa je isključeno da su istog porekla. Osim toga, i slave su im različite - Arhanđel Mihailo, Sv. arhiđakon Stefan, Sv. Vartolomej, Đurđevdan, Ivanjdan, Sv. Ignjatije, Sv. Ilija, Sv. Jovan Krstitelj, Lazareva subota, Sv. evanđelista Marko, Sv. Nikola, Sv. Pantelija, Sv. Simeon Bogoprimac, Sv. apostol Toma, Sv. Trifun i Časne Verige.
Babići su evidentirani i u "Karlovačkom vladičanstvu", oblast Like i okolni krajevi, ali sa manje slava nego u Bosni - Sv. Stefan, Sv. Jovan, Đurđevdan, Sv. Stevan Dečanski ili Sv. Mrata i Nikoljdan. Pošto je oblast Pounja odvajkada bila tranzitna, iz koje se stanovništvo selilo ili se u nju doseljavalo, može se reći da Babića srodnika ima sa obe strane Une.
Nakon Prvog svetskog rata, u zaseoku Jasenovac u Bravskom polju bilo je Babića u dvanaest domaćinstava, od kojih nesumnjivo i potiče majka našeg čitaoca. Slava im je Đurđevdan i nekad su se zvali Kesići. Oni vode poreklo iz Vidovog Sela, u oblasti Gornji Unac. Predanje kaže da se ovde, početkom 19. veka, naselila nekakva udovica sa osam sinova. Ukućani su je pod starost nazivali babom, a njih krstili kao - Babiće.
U tursko vreme, a i kasnije, mnoge su žene ostajale udove s decom, i sve su ih, po pravilu, kad ostare zvali babama. Zato nije nimalo čudno da ima tako mnogo Babića, kao i Popadića ili Marića.


Blagojević

I Blagojevića, blagosloveni im preci, ima podosta među srpskim porodicama. U Bosni, tačnije, njenom većem delu pod jurisdikcijom Mitropolije i arhidijeceze Dabrobosanske, krajem 19. veka su bili na 25. mestu od 50 najbrojnijih prezimena. Ima ih i u Hercegovini, Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u oblasti nekadašnje Vojne granice, kao i u Srbiji i njenim pokrajinama.
G. Saša Blagojević, rođen u Beogradu, nastanjen u Ronbahu, u Švajcarskoj, pita za poreklo svog prezimena i porodice s krsnom slavom Đurđevdan. Zna imena predaka, rođenih u selu Donji Skipovac, u maloj oblasti Ozren, u Republici Srpskoj - sve do rodonačelnika čukun-čukundede Blagoja. Za njega se pričalo da se u Donji Skipovac doselio od Modriče pošto je "ubio Turčina, mitski, kao Obilić", kako je sasvim ispravno prokomentarisao čitalac. Na kraju navodi još jedan bitan podatak - da su se njegovi preci doselili iz Hercegovine i da im je staro prezime bilo Terzić, "jer su se bavili pravljenjem terzija", za koje misli da je to bilo pomagalo za sviranje na tamburici, kao trzalica na gitari.
Proveravanjem male, ali ugledne monografije jednog od naših najvećih etnologa, Milenka S. Filipovića, "Ozrenjaci ili Maglajci. Etnološki prikaz" - prema ispitivanjima iz 1937. i 1938. godine, a delom i posle rata, objavljenoj 1952. - ustanovili smo da su podaci g. Blagojevića potpuno ispravni, s tim što je Blagojevića bilo i u Gornjem Rakovcu. Tačan je i njegov podatak o postojanju velikih zadružnih domaćinstava, sa po nekoliko osnovnih porodica.
Što se Terzića u Hercegovini tiče, nevolja je u tome da ih ima tri grane: U okolini Trebinja su muslimani, ali im se ne zna poreklo. Terzijići, iz Borča od izvorišta Neretve, "poslije nekakvih ratova" su prebegli u Klikoviće, u Trebinjsku šumu, gde su primili islam, a budući da je jedan pravio glinene lonce, prozvali su ih Lončari, pa im nadimak ostao prezime. Treći su pravoslavni, Srbi, iz okoline Gacka i Nevesinja. Najstarijim poreklom su ispod Golije, a od 16. veka su se kretali na zapad, preko Banjana, u užu Hercegovinu. Slave Aranđelovdan. Neki su se, oko 1840, iz Banjana iselili u Dabar i promenili slavu, odnosno, biće da su se vratili na prvobitnu, Đurđevdan.
Ali, prezime nisu dobili po trzalici, turcizmu preuzetom iz persijskog - terzijan, već po terzijskom zanatu kojim se bavio neki predak. Terzija, takođe iz persijskog, bio je krojač koji je šio odela od finijeg materijala, čohe, za razliku od abadžije koji je koristio sukno, abu. Zbog toga je izvorni oblik prezimena Terzijić, koje je vremenom skraćeno, radi ekonomije govora.


Škundrić

Ovo je još jedno od prezimena u grupi porodica u Pribudiću koje su se naselile sa Vranjskog jezera gde su im bila zimovališta za stoku i imanja. Slava Škundrića je Sv. Jovan Krstitelj, 20. januara. Za njih je u svom pismu pitao g. Dušan Vještica.
Milan Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu" beleži Škundriće kao pravoslavne samo sa jednom slavom - Sv. Jovan Krstitelj. U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" Škundrići su zabeleženi u opštinama Vrbovec, Vrginmost, Gračac, Daruvar, Đakovo, Zagreb, Karlovac, Našice, Podravska Slatina i Rijeka. Ubedljivo najviše, sve do ratnih zbivanja krajem 20. veka, bilo ih je oko Gračaca, u na jugu Like, prema Dalmaciji - u Brezovcu, Palanci, Podmili, Pribudiću, Prljevu i Rastićevu.
U susednoj Bosni ima i Škundra i Škundrića sa slavom Sv. Jovan Krstitelj.
Škundre žive oko Dubice i Sanskog Mosta - Božići, Dabar, Oštra Luka, Umac, dok su Škundrići sa slavom Sv. Jovan Krstitelj nastanjeni u Ašanima kod Krupe, Poljavnicama kod Dubice, Suvaji kod Petrovca i Hadrovcima, blizu Sanskog Mosta. U Poljavnicama, kod Dubice, slave Nikoljdan.
U Bosanskoj Krajini, oko Petrovca, pronašli smo Škundriće u šest kuća na Jelića Glavici. Doselili su se krajem 19. veka iz Velike Popine u Lici. Starinom su Hercegovci, najverovatnije iz Stare Hercegovine. Prema porodičnom predanju, njihov predak je tamo ubio bega, pa je morao da pobegne sa srodnicima u Liku. Jedan brat se nastanio u Popini, drugi u Peljevu, a treći u Palanci. Jedan njihov ogranak se naselio okolinu Bosanskog Petrovca, u Bjelajsko.
Među hercegovačkim prezimenima postoje i Škundrići, u Trebinju, ali se o njima govori kao o doseljenicima iz Sanskog Mosta.
Škundrići su, po mnogim našim saznanjima, samo jedan ogranak - odvojen još u Lici pre četiri veka - velike familije Bogunovića, poreklom iz Stare Srbije iz koje su došli preko Drobnjaka, Pive i Banjana. Veći njihov deo se nastanio u zapadnoj Bosni, odnosno Bosanskoj krajini, gde su zastupljeni pod drugim prezimenima, ali sa istom slavom, Jovanjdan. Početkom 20. veka bilo ih je u ovoj oblasti čak u 183 domaćinstva.
O nastanku prezimena nismo pitani, pa da i ne nagađamo. Svakako da je u pitanju nadimak najstarijeg pretka, ali koji? Među turcizmima nema nikakve slične reči. Jedino možda da je dovedemo u vezu sa reči škuda, kako je nazivan mletački i dubrovački srebrenjak, talir, a predak nije umeo pravilno da je izgovori. Neki su mu se zbog toga možda podsmevali i tako je njegov izgovor ostao u prezimenu - Škundra.











Komentari čitalaca                                                                       >> POŠALJITE SVOJ KOMENTAR <<
INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije INTERNET NOVINE SERBSKE.

despotovic svetislav   (91.150.71.***) 19857
   20/10/2013 13:18:42
despotovici iz okoline sapca slave SV.DJURDJIC A NE SV. NIKOLU
19857
Biljana   (82.145.211.***) 19765
   23/9/2013 08:45:33
O Blagojevicima iz Pomijace za Vladu iz Sapca.Otac mog sina je od Blagojevica iz Pomijace, a njegov otac Miloje Blagojevic, nije ga zapamtio.Isto, zivim u Sapcu, malo znam o toj familiji, ako neko zna nesto o poreklu, bila bih zahvalna, slava je Sv.Jovanjdan.Vlado, mozda smo rodjaci...
19765
Vlada   (93.87.122.***) 19547
   9/7/2013 19:53:23
Ja sam BLAGOJEVIC zivim u Sapcu Srbija slavim svetog JOVANA KRSTITELJA moj djed se doselio iz sela pomijace kod TEKERISA na planini CER gde je vodjena poznata cerska bitka pod vojvodom STEPOM STEPANOVIC nas Blagojevica tu ima dosta mene interesuje odakle moje pleme potice znam da ih ima u hercegovini bosni i crnoj gori hvala unapred...
19547
OZRENAC BLAGOJEVIĆ   (78.0.76.***) 19294
   21/4/2013 21:43:50
iMA IH S OZRENA KOJI SLAVE I SVETOG JOVANA
19294
Vanja Pavlovic   (79.101.192.***) 18973
   7/2/2013 10:23:22
Moji Blagojevici su iz Polumira mada ne znam odakle su se tu naselili i slave sv. Petra i Pavla... I ja bih volela da saznam nesto vise o njima. A isto tako me zanima poreklo Pavlovica iz Usca,koji su se tu doselili iz Koritnika sa Golije,i slave sv.Jovana a ne sv. Mratu kako sam to cesto nalazila.
18973
marko ilic leka   (120.16.42***) 10695
   31/5/2010 14:52:33
Molim vas, ljudi, nemojte upisivati iz prve ruke. Jezik je cudo, menja se, zivi sa nama, nadzivi nas, ali se vremenom promeni, a mi zaboravimo, znacenja, pa potomtumacimo pogresno, a samo sto to cinimo iz prve ruke.brKOnkretno. O Blagojevicima iz donjeg Skipovca.Tih Blagojevica ima u susednoj Paleznici, bilo ih je u Gornjem Skippovcu,ali su nestali iz toga sela. Gospodin koji tvrdi postojanje reci terzija, Terzijan,kao trzalica,meni je nepoznatog porekla, a nikada nisam ni razmisljao o toj reci.Sa druge strane, rec TERZIJA, znaci ONAJ KOJI PRAVI GUNJEVE.Drugi radnik na izradi je VEZLIJA, rec kazuje njegovu ulogu u izradi gunjeva.brvoleo bih kada bi se srbi svesnije odnosili prema svome jeziku. Ne predbacujem nikome, ali upozoravam da vodimo racuna o recima, jer jezik je nosilac identiteta. Primer, deca rodjena u inostranstvu, tamo znauce jezik, zive,imaju svojudecu, ta druga generacija muca Srpski jezik. sledeca generacija ga nezna, a ona naredna, ne zna ni svoje poreklo.dok zivi srpski jezik, zivece i srbi.
10695
blagojevic ivan   (89.216.246.***) 10034
   2/3/2010 15:56:47
blagojevici slave i pantelej deveti avgust i zive u leskovcu i okolini na jugu srbije
10034
srpski vitez   (195.178.35***) 9212
   10/12/2009 14:21:20
pomoz bog srpski narode moram vas obavestiti ja sam vojvoda bivsi kada kazem bivsi hocu reci da sam vojvodsko zvanje vratio pravoslavnoj crkvi jer mislim da za to jos nije vreme doslo a ja racune polazem srpskom narodu i gospodu bogu i nikome drugome ja vas o tome obavestavam i svaki drugi koji bi to uradio bio bi castan vitez nebih ni sebe ni srpski narod drzao u zabludi vremena su zla i nebih to cinio u ovom momentu kada dodje vreme za tako nasto a vezano za moje zvanje ja cu pozvati srpski narod i zakleti se njima i poloziti zakletvu pred bogom i njima za sada toliko rab sluga bozji SRPSKI VITEZ
9212
NACIONALISTA   (217.65.19***) 8694
   18/9/2009 01:09:41
POZDRAV VOJVODI TASI I AKO ZNAM DA JE NA STRANI KOSTE MILOVANOVIC PECANCA
8694
BLAGOJEVIC ALEKSANDAR   (89.216.69.***) 8687
   16/9/2009 15:08:56
POMAZE BOG!brMOZE LI MI IKAKO NEKO POMOCI TAKO STO CE MI JAVITI KOJE SLAVE OSIM SVETOG DJORDJA SLAVE BLAGOJEVICI I GDE ZIVE.HVALA U NAPRED,OD BOGA VAM SVE NAJBOLJE!!!
8687
Blagojevic Aleksandar   (89.216.69.***) 8618
   4/9/2009 02:24:01
Pomaze Bog!brOprostite ako sam bio nejasan,zapravo sam hteo da pitam da li su svi Blagojevici,kako sam inace cuo iz Rasa stare srbske prestonice i da li svi,bez obzira gde zive slave Setoga Djordja?Hvala unapred na odgovoru i od Boga Vam sve najbolje!
8618
Radomir D. RAKIĆ   (93.86.159***) 8611
   3/9/2009 14:24:34
blagojevic aleksandar (89.216.69.***) "i ako to nije tacno (...)" - а шта то, г. Благојевићу? Јавите нам се rdr_vst@nadlanu.com br
8611
blagojevic aleksandar   (89.216.69.***) 8607
   3/9/2009 01:48:19
i ako to nije tacno voleo bih da znam koje sve slave slave Blagojevici i na kojim su prostorima.Hvala u napred!
8607
blagojevic aleksandar   (89.216.69.***) 8606
   3/9/2009 01:45:01
voleo bih da znam da li je istina da si Blagojevici ustvari vode poreklo iz stare srbske prestonice Rasa.i da zato imaju i za slavu Svetoga Djordja
8606
VOJVODA CETNICKI TASA   (89.216.44.***) 7821
   5/5/2009 14:03:47
SRECNA SLAVA DJURDJEV DAN SVIM PRAVOSLAVNIM SRBIMA U SRBIJI I DIJASPORI OD VOJVODE CETNICKOG TASE SLOBODNE SRPSKE PLANINE
7821
VOJVODA TASA   (89.216.44.***) 7820
   5/5/2009 11:52:27
POMOZ BOG BRACO I SEJE ZELEO BIH DA KAZEM DA OVO SVE SADA STO SE DESAVA SA PRICAMA POKOJNOG DJENERALA JA U TO NE VERUJEM ZATO JER NEMA NI JEDAN PREDSTAVNIK NI JEDNE CETNICKE ORGANIZACIJE KOJI MOZE DA IZVESTI O DETALJIMA ESKUMACIJE I DALJEG PROCESA D N K -a ANALIZE ZATO JA LICNO MISLIM DA MOGU POSTAVITI I NEKO DRUGO LICE ODNOSNO POKOJNIKA I RECI KAKO JE TO DJENERAL DRAZA A ONI PO STRANI DA STOJE I SMESKAJU SE KAKO SE SAHRAHJUJE NEKO DRUGI S TOGA MISLIM BRACO I SESTRE DA CE BITI PODMETACINE I POZIVAM DA IMAMO PREDSTAVNIKA U TIM RADNJAMA.SLOBODNE SRPSKE PLANINE VOJVODA CETNICKI TASA
7820
VOJVODA TASA   (89.216.44***) 7779
   28/4/2009 21:40:50
POMOZ BOG BRACO I SEJE POZDRAV VAM SALJE VAS BRAT TASA I MOLIO BIH DA SVE ZAINTERESOVANE CETNIKE I BRACU NACIONALISTE KOJI BI ZELELI DA UCESTVUJU U AKCIJI DA JEDNOM GODISNJE NAPRAVIMO SKUP NA PLANINI AVALI GDE JE KOMANDANT SVETA TRIFKOVIC G. S 76 BIO NA CELU TOG STABA I GDE SE ZAJEDNO SA CICOM BORIO PROTIV KOMUNISTA SVI ZAJEDNO DA POKRENEMO OVU INICIJATIVU JER U OVOM MUCKOM TRENUTKU TREBA DA SE OKUPLJAMO STO CESCE I POKAZEMO JEDINSTVO U SVEMU KAO STO JE NEKADA I BILO.S VEROM U BOGA SLOBODA ILI SMRT,SLOBODNE SRPSKE PLANINE.POZDRAV OD VOJVODE TASE SA AVALE
7779
VOJVODA SASA GLIGORIJEVIC   (89.216.44***) 7319
   20/2/2009 10:31:15
POMOZ BOG OVIM PUTEM BIH POZDRAVIO SVU BRACU SRBE I SEJE SRPKINJE U SRBIJI I DIJASPORI I SALJEM VAM POZDRAV SA AVALE I ZELIM DA VAM PORUCIM BUDITE JEDINSTVENIJI NO IKADA JER ZLO NAS VREME GONI PRED SOBOM ZATO DRAGA BRACO I SESTRE ZBIJAJ TE REDOVE I ZIVI I ZDRAVI MI BILI POZDRAV OD CETNICKOG VOJVODE SASE GLIGORIJEVIC-SLOBODNE SRPSKE PLANINE
7319
VOJVODA SASA GLIGORIJEVIC   (89.216.44***) 7302
   18/2/2009 18:40:43
DRAGA MENI SRPKINJO NAJ ISKRENIJE VAM SE ZAHVALJUJEM NA POMOCI KOJU STE UKAZALI MENI DA PRONADJEM MOJU RODBINU ALI MORAM VAS OBAVESTITI DA NISAM U TOME USPEO VAMA JOS JEDANPUT HVALA NA TRUDU KOJI STE ULOZILI PUNO POZDRAVA I ZDRAVLJA ZELI VOJVODA SASA SA PORODICOM SLOBODNE SRPSKE PLANINE
7302
Blagojevic Veselin   (94.250.79***) 6875
   7/1/2009 12:57:51
Posto vec duze vrijeme trazim porijeklo Blagojevica,naisao sam na clanak gdje G. Saša Blagojević, rođen u Beogradu, nastanjen u Ronbahu, u Švajcarskoj, koji pita za poreklo svog prezimena i porodice s krsnom slavom Đurđevdan! Htjeo bi samo da mu prenesem poruku da sam ja Blagojevic sa krsnom slavom Djrdjevdan i da sam sa Ozrena,pa ako zeli kontakt neka ostvavi kontakt ili se javi na tel.+38765564973
6875
SRPKINJA   (83.217.138.***) 6527
   2/12/2008 03:55:23
Evo ako mogu nesto pomoci o poreklu Gligorijevica.Poznavala sam dva brata oboica su pokojni,jedan je bio poznati sudija u Beogradu Gligorijevic ima mislim dva sina koja su jos ziva.Drugi se zvao Dusan Gligorijevic poznati kafedzija na Stavama kod Valjeva ima dve cerke, jedna je vec pokojna a druga jos je ziva inace nastavnica je u penziji udato je Simic Kaca a devojacko je Gligorijevic.Ima cerku i sina koji zive u Valjevu.Toliko o toj porodici sto znam licno.Puno poz i srecno gospodinu Sasi Gligorijevicu u daljem traganju.
6527
vojvoda sasa gligorijevic   (89.216.44.***) 6262
   3/11/2008 21:24:27
zelim da vas obavestim da pripremam vaznu knjigu sa orginalnim dokumentima avalskog korpusa i bice vam zanimljivo molim ako ovo mozete da objavite HVALA
6262
Potomak ustanika iz Bh ustanka   (79.101.224.***) 6185
   25/10/2008 05:08:10
Поштовани војводо, а колико то Ви података очекујете? Ја, нпр., знам једну породицу Глигоријевић у Београду и ... Такве услуге се не добијају "gratis". А с колико центи бисте их Ви платили? br
6185
CETNICKI VOJVODA   (89.216.44.***) 6157
   22/10/2008 02:44:27
DALI JE MOGUCE DA NIKO NEZNA NISTA O PREZIMENU GLIGORIJEVIC NEKI TAMO TRAZI 100 E
6157
CETNICKI VOJVODA SASA GLIGORIJEVIC   (89.216.44.***) 6053
   4/10/2008 01:27:40
MOLIM VAS DA MI POMOGNETE OKO M OG PREZIMENA A KAO STO CITATE MOJE PREZIME JE GLIGORIJEVIC ODAKLE ONO POTICE UNAPRED HVALA
6053
Radomir D. RAKIĆ   (77.46.246***) 6000
   20/9/2008 12:32:58
За трагање за "коренима" породица пишите франкф. "Вестима" (за "Корене") Bad Vilbel brNidda Verlag GmbH brHomburger Straße 69 a brD-61118 Bad Vilbel brPO box 1206 brD-61102 Bad Vilbel Beograd brVesti brPalmira Toljatija 5/III, br11070 Novi Beograd brbrbrTel. : 06101 / 58 66-0 br06101 / 13 45 Tel. : +381 11/3190-261 br+381 11/3190-924 br+381 11/3193-772 brbrE-mail : redaktionvesti@niddaverlag.de br E-mail : redakcija@frvesti.com brbr
6000
izmedju
INFO
objavljeno Objavljeno
    17/9/2008
izvor Izvor
    Vesti

Komentari čitalaca

stampa Verzija za štampu
posalji Pošaljite članak

cirilica Ћирилична верзија (beta)

arhiva Arhiva
Feljton rss
<- prethodni članak
     naredni članak ->
Bookmark and Share
OD ISTOG AUTORA

POSLEDNJIH 10 NASLOVA

Malesevici
Opanci.com
Sminker.rs
NadjiRestoran.com
Imovina.net
Kosovo-Metohija
Srpska analitika
Srpska politika
Novine Toronto
Centar za samostalni zivot invalida
Opstinsko drustvo za borbu protiv raka Sombor
Restoran za venčanja Atos
Izmedju
Nova Srpska Dijaspora
Nova Srpska Dijaspora
Nova Srpska Dijaspora
Powered by: < Linkmedia >
RSS

Web Stats
ISSN 1452-3922 | © 2001-2012
Srpska Dijaspora