Razgovor sa direktorkom Škole sprskog jezika i kulture u San Dijegu Dijanom Perić
Srpski kulturni centar u Sad Dijegu (SKCSD) na jugu Kalifornije u Sjedininjenim američkim državama postoji od 2019. godine. Srpska zajednica je odlično organizovana, aktivnosti ima puno a posebno za najmlađe. Deca su prvom planu i da im je lepo i da rado dolaze u SKCSD ne samo na druženje već i na učenje srpskog jezika. Da su motivisani i da vredno uče pokazuje sam podatak da ih za sada preko sto pohađa Školu srpskog jezika i kulture. Želja im je da zajedno posete Srbiju. Ozbiljno shvataju svoje nastavnike, pa su jednom prilikom iznenadili nastavnicu (i direktorku škole) Dijanu Perić, koja im je rekla da, ako dobro pripreme predstavu o Nikoli Tesli da će ih voditi u Njujork na Teslinu naučnu konferenciju. Nije ni slutila da će đaci to shvatiti ozbiljno. Obećano, učinjeno…
O radu Škole srpskog jezika i kulture koja je osnovana 2020. godine kao i srpskoj zajednici u San Dijegu razgovarali smo sa Dijanom Perić, direktorkom Škole srpskog jezika i kulture, zbog koje zasigurno mnoga deca dolaze i čije se ideje obožavaju.
Reklama
Kakav je osećaj raditi sa mladima koji odrastaju u drugoj kulturi?
– Rad sa mladima koji žive u multikulturalnom okruženju ima mnogo izazova, ali je istovremeno i izuzetno podsticajan. To je jedno posebno iskustvo. Mladi nose dve stvarnosti u sebi: kulturu zemlje u kojoj žive i kulturu iz koje potiču njihove porodice. Gledati kako ta dva sveta u njima rastu zajedno i kako se dopunjuju je privilegija. Kada dete izgovori novu reč na srpskom, kada prepozna pesmu koju mu je baka pevala, ili kada se roditelji jave nastavnicima nakon časa na kome smo učili neki običaj – to su trenuci zbog kojih osećamo duboku zahvalnost. To nije samo rad, to je građenje mostova ka njihovim korenima i identitetu.
Foto: arhiva D. Perić
Kako mladi reaguju kada im najavite novu ideju ili projekat?
– Naša deca su navikla da SKCSD stalno pokreće nove projekte, i zato nove aktivnosti doživljavaju kao prirodan nastavak našeg rada. Ali svaki put kada najavimo nešto novo, primeti se dodatna energija, pažljivije slušaju, žele da učestvuju i osećaju se važno zato što su deo nečega što raste i menja se. Čim pomenemo novu radionicu, gostovanje, predstavu, snimanje videa ili eksperiment, odmah kreću pitanja: „Kada će? Šta ćemo raditi? Mogu li ja da učestvujem?”. Mnoga deca dolaze sa sopstvenim idejama, pa se često dešava da nas oni inspirišu da projekat proširimo u pravcu o kom ranije nismo ni razmišljali.
Kada ste osnivali centar, da li ste očekivali ovakav razvoj?
– Kada su osnivači Centra, Vesna Jovanović i Milan Jezdić, započeli ovu priču 2019. godine, cilj im je bio da stvore Školu srpskog jezika i kulture. Želeli su da deci pruže mesto gde će učiti srpski jezik na kvalitetan način, ali i prostor gde će se osećati povezano sa kulturom svojih roditelja. To se ostvarilo. A onda su počele da se rađaju nove ideje. Sve što je kasnije došlo – osnivanje Nikola Tesla kluba, dramske sekcije, „Priča za laku noć”, rast broja učenika, promocije knjiga, koncerti, filmske večeri, međunarodna saradnja – desilo se zahvaljujući posvećenosti i energiji ljudi koji su se okupili oko škole.
Imali ste i saradnju sa Teslinom naučnom fondacijom u Filadelfiji, gostovanja pisaca…
– Saradnja sa Teslinom naučnom fondacijom iz Filadelfije i gostovanja pisaca iz Srbije, bilo uživo ili preko Zuma, deci otvaraju jedan potpuno novi svet. Kada mogu da razgovaraju sa piscem čiju knjigu čitaju, ili kada vide eksperiment o kome su slušali, znanje postaje živo i opipljivo. Nedeljna čitanja priča srpskih autora postala su pravi ritual – deca sama traže da čuju još, postavljaju pitanja, komentarišu, i to nas ohrabruje da nastavimo tim putem. Osim toga, pokrenuli smo i školsku biblioteku u kojoj deca mogu da pozajme knjigu na srpskom i vrate je kada požele da uzmu novu. Ove aktivnosti pomažu deci da se povežu i emocionalno i intelektualno sa srpskom kulturom.
Da li su deca podeljena po uzrastima?
– Naša Škola srpskog jezika i kulture nudi nastavu u učionici i putem Zuma, za decu od treće godine pa sve do odraslih. Odeljenja su podeljena prema uzrastu i nivou znanja, što omogućava da svako dete dobije dinamiku i sadržaj koji mu odgovaraju. Često se dešava da u okviru jednog odeljenja učiteljice sprovode dva ili tri različita plana rada, kako bi svako dete napredovalo tempom koji mu najviše odgovara.
Šta Srbija znači deci?
– Za njih je Srbija deo identiteta – nešto što ih razlikuje i čini posebnima u društvu u kom odrastaju. Škola im pomaže da ono što nose u sebi pretvore u konkretno znanje, razumevanje i ponos. Za mnogu decu Srbija je zemlja baka i deka, priča koje slušaju kod kuće, tradicije koju osećaju iako ne žive tamo. Emotivno su vezani za nju još pre nego što je posete. Često kažu da se osećaju „kao kod kuće” čim čuju srpski jezik ili srpsku pesmu.
Foto: arhiva D. Perić
Da li bi voleli da posete Srbiju zajedno?
– Da, to je ideja o kojoj često pričamo. Mnogi pitaju kada ćemo organizovati zajedničko putovanje – žele da vide gradove o kojima učimo, manastire, muzeje i sva mesta o kojima čitamo. Već duže vreme razmišljamo o projektu „Kamp srpskog jezika” sa decom iz dijaspore, i nadamo se da ćemo ga uskoro realizovati.
Imali ste nekoliko prezentacija Srbije lokalnom stanovništvu – kako su deca reagovala?
– Imali smo dva velika događaja u San Dijegu tokom kojih smo predstavili srpsku kulturu, tradiciju, istoriju i poznate ličnosti poreklom iz Srbije. Deca su govorila sa ponosom, pokazujući svoje znanje i svoje poreklo. Osećala su se kao mali ambasadori srpske kulture. Kroz takve programe shvataju da je njihova kultura vredna prikazivanja i da je mogu podeliti sa svetom.
Koje je Vaše mišljenje o srpskom rasejanju?
– Mišljenje o srpskom rasejanju i poruka za srpsko rasejanje je snažna, raznolika i talentovana zajednica. Svuda u svetu postoje Srbi koji stvaraju, rade, obrazuju se i podižu decu uz srpske vrednosti. To je bogatstvo koje treba negovati i povezivati. Ostanimo povezani, čuvajmo svoj jezik i kulturu — jer to je nešto što niko ne može da nam oduzme. Naš identitet je naš najveći dar deci koju odgajamo.
SKC San Dijego Centar danas broji preko 100 aktivnih članova i porodica. Program škole srpskog jezika obuhvata decu različitih uzrasta, podeljenih prema godinama i nivou znanja. Pored nastave jezika, nudimo programe kulture, umetnosti, književnosti, naučnih eksperimenata, događaja u zajednici i međunarodnih saradnji. Tim čine visoko obrazovani nastavnici, asistenti u nastavi i volonteri, roditelji različitih struka, koji rade s velikim entuzijazmom i brigom o deci.
Da li biste izdvojili neku anegdotu sa đacima Srpske škole i kulture?
– Tokom priprema za jednu priredbu, deca su se toliko trudila da što bolje izgovore tekst, da sam se u šali obratila grupi i rekla: „Ako ovo pripremimo za mesec dana, vodim vas u Njujork na Teslinu naučnu konferenciju!”(pošto je predstava bila o Nikoli Tesli). Nisam ni slutila da će deca to shvatiti ozbiljno. Već sutradan su me roditelji zvali da pitaju kada se planira put i kako sam to zamislila. A onda se šala pretvorila u stvarnost: otišli smo na Teslinu konferenciju, deca su odigrala predstavu i dobila nagradu za mlade talente. Od tog dana dobro pazim šta govorim, jer kod naše dece, svaka želja može postati stvarnost.
Foto: arhiva D. Perić
Biografija Dijane Perić
Dijana Perić je stekla zvanje Magistra pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svojim bogatim iskustvom doprinosi radu Škole srpskog jezika i kulture kao nastavnica srpskog jezika, takođe voditelj je Nikola Tesla kluba, dramske sekcije i predsednica SKCSD.
Dijanino iskustvo i veštine: • Osnovna škola Olga Petrov Pančevo, Srbija, gde se bavila individualnim i grupnim radom sa decom od 6–14 godina, planiranjem i programiranjem aktivnosti za odeljenje, aktivnostima na nivou škole, kao i radom sa roditeljima na poboljšanju uspeha učenika. • Saradnik u Regionalnom Centru za talente i darovitu decu Mihailo Pupin Pančevo.
Dolaskom u San Dijego, uspešno je završila programe dečijeg razvoja. • Završila Azbukum program za predavače srpskog jezika. Sa preko 15 godina iskustva u radu u osnovnim školama, Dijana neprekidno teži profesionalnom usavršavanju kako bi bila u toku sa najnovijim i najboljim obrazovnim praksama. Posvetila se konstantnom unapređivanju, uvek tražeći načine da usavrši svoje metode i pristupe nastavi. Donosi jedinstvenu kombinaciju akademske stručnosti, praktičnog iskustva i istinske strasti za podsticanjem rasta i razvoja učenika. Njena posvećenost obrazovanju, uz snažne liderske veštine, čine je izuzetnom karikom naše škole i organizacije.
Dijana drži časove za grupe uzrasta od 8 -10 godina i decu 12+ godina, časove na daljinu za decu i odrasle, a takođe vodi i priprema radionice za Nikola Tesla klub, Priče za laku noć svake srede i Dramsku sekciju. Majka je troje dece.
Razgovor vodila Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info
