Prošle srede setim se u istočnom Londonu jedne srede od pre četiri i više decenija. Klinac sam, jurim na Terazije da bih kupio New Musical Express, čuveni muzički magazin, jer je u njemu slika grupe Cockney Rejects. Bilo je to „kameno“ doba, pre interneta, kada si fotografije svojih muzičkih uzora mogao videti samo u časopisima a ne na klik na Google Images.
I to kažem Džefu Gegasu, pevaču ovog benda, dok idemo ulicama istočnog Londona. On prokomentariše da je možda tada bilo i lepše jer se moglo maštati a danas je sve nadohvat ruke, miša, tačskrina… Dok šetamo pored nekadašnjeg Vest Hemovog stadiona Apton park, tačnije preostalog zida stadiona, pomislim kako sve dođe na mesto posle toliko godina kada ti stvari prestaju da znače koliko su ti značile nekada.
Ali možda je to prava stvar – da se prave stvari dese kada je trebalo da se dese. Da mi je neko tih osamdesetih godina kada sam jurio da kupim NME zbog fotke benda Cockney Rejects, kada sam dolazio na Dušanovac kod Đ. M. da bih preslušao njihov prvi album, a mama mi davala ceger da svratim do dušanovačke pijace… Da mi je neko rekao dok smo osamdeset i neke slušali njihov singl „I’m Forever Blowing Bubbles“ a kada je Vest Hem osvojio FA cup, da će oni zbog nas svirati svoj hit „Urban Guerilla“… Dakle, da mi je u svim tim situacijama iz osamdesetih neko rekao da ću šetati istočnim Londonom sa njegovom ikonom iz osamdesetih – rekao bih mu da je lud i da sam ja ipak realan čovek koji ne veruje u čuda.
A čuda počnu da se dešavaju kada ti više i ne predstavljaju čuda. Tako sam i prošle godine nabasao na Glena Metloka, basistu Sex Pistolsa, takođe u Londonu. I odlučio sam da mu priđem a nikada ne prilazim slavnim ljudima. Video sam da se iznervirao ali morao sam, jer je on ipak bio moj idol i neko zbog koga sam i možda počeo da se bavim muzikom. To svako voli da čuje, pa je i on promenio raspoloženje. Iskreno, ne znači mi to danas kako bi mi značilo da sam ih sreo u pravo vreme. Ali, kada razmislim, bilo je kada je trebalo da bude. Nisi klinac da se pališ na slavne i skupljaš autograme na pločama u petoj, šestoj deceniji.
A u međuvremenu ja sam postao „slavan“ u Engleskoj kao dvojnik jednog poznatog glumca. Zbog njega sam dobio odličan sto u Belfastu i slikao se sa kelnericama iako sam im rekao da to nisam ja, dobio sam poštovanje na Vembliju jer sam „on“. I pre neki dan dok sam čekao mog nekadašnjeg idola u istočnom Londonu, tri klinke su me zamolile za selfi jer sam njihov poznati glumac. Mog idola nisu ni prepoznale. Druge generacije, a i slava je prolazna.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 1. OKTOBRA,NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Nedeljnik #768Nedeljnik
