Uoči beogradskog koncerta razgovarali smo sa Boškom Mijuškovićem.
***
Vaš treći studijski album prati glas da je „važan i veliki“. Kako vi definišete tu važnost?
U našem slučaju je artikulacija kreativnog haosa uslovila redukciju u zvuku. Kao da smo postali rokenrol bend, koji sada više „rola“ nego bilo šta drugo. Sama važnost (rola ispred roka) jeste u kontinuitetu pre svega –održavanju ritma, kao i dinamike, kako u muzici tako i u životu.
Nedavno ste predstavljali domaću scenu na Eurosonic Noorderslag (ESNS) u Holandiji. Kako vaša vizija beogradskog alt zvuka komunicira sa evropskom publikom?
Generalno, muzika u svom prirodnom obliku nema agende, i ne postoje barijere koje ne može da sruši. Džon Koltrejn nije svirao milion nota da bi razvio jezik koji će neko da razume, a neko ne. Te note su put ka svetlosti, tj. katarzi. U tome je univerzalna moć muzike, što te usmerava ka osećajima ljubavi i mira, a taj put je krivudav, ponekad deluje neuhvatljivo, tj. nejasno. Naš izraz je osnovno sredstvo komunikacije, a direktno je vezan sa kulturom iz koje dolazimo, pa je samim tim želja da se predstavimo u dobrom svetlu, utoliko smislenija, jer postoji odgovornost prema našoj kulturi i tradiciji.
Koliko je ta porodična povezanost ključna za održavanje beskompromisnog stava? Na kraju albuma je pesma „Važan i veliki“ –da li je to neka vrsta manifestavas dvojice i vašeg oca Slobodana koji je takođe potpisan kao autor?
Kao rođena braća, pred nama je do sada bilo dosta izazova, koje smo zajedno prevazilazili. To nas je, čini mi se, još više povezalo, i dalo novi značaj sreći da smo maltene nerazdvojni ceo život. Pesmu „Važan i veliki“ posmatram kao nama svojstven manifest, koji je ujedno i pogled na svet koji se nepovratno menja, gde mi pokušavamo da opstajemo, negde između svih poraza i pobeda.
NOVI BROJ NEDELJNIKA OD ČETVRTKA, 12. MARTA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 739
