„Sveti Sava nam je svojim životom i delom ostavio u amanet mnogo vrednog. Možda najvažnije od svega što trebamo upamtiti, jeste da nam je ostavio putokaz, znakove kuda trebamo ići.
Njegova duboka vera i produhovljenost, ali i mudrost i borbenost kada zatreba, vrline su koje nam prečesto danas nedostaju. Kada se odrekne svetosavlja, srpski narod poklekne, izgubi se i zaluta nekom stranputicom. Tada je slab i nemoćan i drugi mu određuju sutrašnjicu.
Međutim, biti svoj, znati ko smo, odakle smo i kuda idemo, vrlina je koja upravo izvire iz svetosavlja. To je nešto što je zaista vredno i dragoceno, pogotovo za nas ovde, u Hrvatskoj, ali i širom rasejanja, van matice. Da se ne pozivamo isprazno samo na prošlost i minula vremena, već da i mi našoj deci ostavimo u nasleđe dobijeno od naših slavnih predaka – veru, jezik, pismo, kulturu, čast i dostojanstvo, sve ono što nas i danas čini velikim evropskim narodom.
Svako pokoljenje mora se pokazivati ispočetka pred sobom i drugima, čuvati i negovati vrednosti koje posedujemo, ali, u isto vreme, biti i otvoreni prema drugima sa kojima živimo. Sveti Sava je to najbolje znao i umeo. Po tome nam može biti uzor u ovim teškim vremenima“, istakao je jerej Dragan Serdar.
Svetosavsku besedu je pratila i foto prezentacija o manastiru Hilandar, za koji je Serdar rekao da je jedan od najvažnijih centara pravoslavlja u svetu.
„Ni jedno mesto na zemlji se sa ovim ne može uporediti“, piše Sveti Sava u Hilandarskom tipiku za Svetu Goru – Atos. I upravo tu, na tom svetom mestu, Sava i njegov otac Simeon, obnavljaju i podižu na ruševinama starijeg manastira, najznačajniji srpski manastir – manastir Hilandar, čija je monaška zajednica stara preko hiljadu godina. Manastir Hilandar je osnovan davne 1198. godine, dakle pre 820 godina. Četvrti je po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira. Manastir Hilandar je pravoslavni duhovni centar, srednjovekovni grad, duhovno, kulturno i državno blago Srba, ogledalo srpske duše, ponos, uteha i put ka Bogu“, potvrdio je Serdar.
Otac Serdar je podsetio da je hilandarska baština vanvremenska i vanprostorna, te da je manastir Hilandar prvi srpski univerzitet i jedan od najstarijih u svetu. Prema njegovim rečima, manastir Hilandar čuva i najveću zbirku srpskih povelja, kivota, svetih moštiju, relikvija, starih ikona i čudotvornih ikona, čak osam, od kojih su najvrednije ikona Bogorodice Trojeručice, ikona Hrista Pantokratora i ikona Bogorodice Odigitrije.
Takođe, Hilandar je najveća biblioteka rukopisnih knjiga srpskog naroda, najveća zbirka bakroreznih i bakropisnih ploča, starog bogoslužbenog tekstila, starih crkvenih sasuda, drvorezbarskih dela, porcelana, zlatarskih predmeta. U Hilandaru je utemeljena srpska pismenost, začeta srpska srednjovekovna pravna država i diplomatija, a osnovana je i jedna od prvih srpskih bolnica. Jerej Dragan Serdar je naglasio da je manastir Hilandar danas važno mesto hodočašća i da predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv srednjovekovnog nasleđa srpskog naroda.
Zanimljivosti o manastiru Hilandar
O tome zašto je ženama zabranjen pristup na Svetu Goru, govorila je predsednica borovske Prosvjete Sretenka Čaović.
„Legenda kaže da je Bogorodica putovala brodom i kada je oluja odbacila brod na obalu, Bogorodica je ugledala prelepo poluostrvo i poželela da joj to bude vrt. Isus je to blagoslovio i zabranio drugim ženama ulazak. Postoji još jedna legenda da je 442. godine ćerka Teodosija Velikog krenula na Svetu Goru, ali je čula Bogorodičin glas da se vrati i vratila se. Međutim, ipak je zabeleženo da je jedna žena boravila na Svetoj Gori. Car Dušan je sa caricom Jelenom i sinom Urošem boravio na Svetoj Gori od avgusta 1347. godine do aprila 1348. godine, da se ukloni od epidemije kuge koja je u to vreme harala Evropom. Kako je postojala zabrana da žene ne smeju koračati Svetom Gorom, veruje se da su caricu uneli na nosilima. Najverovatnije da zbog kršenja svetogorskih pravila car Dušan nije kanonizovan za sveca iako je bogato darivao manastire, a carica Jelena je obnovila keliju Svetog Save. Svi srednjovekovni vladari su proglašeni za svece, osim njega.
Ima još jedna zanimljivost o Hilandaru koja govori da je iz groba Svetog Simeona, oca Svetog Save, iznikla čudesna vinova loza koja leči i daje roditeljima potomstvo. Lozu čuvaju monasi i daju posetiocima bobice sa uputstvima. Loza i danas rađa“, zaključila je Čaović.
U programu obeležavanja Dana Svetog Save, učestvovala je muška pevačka grupa Naši koreni Srpskog narodnog foruma iz Borova i recitatorka borovske Prosvjete Nikolina Čaović.
