STA SE DESAVA SA VOZACKIM DOZVOLAMA

42

Od 1.maja 2008. godine u Španiji stupa na snagu novi zakon koji predvidja znatno oštrije kazne za vozače bez vozačke dozvole ili sa nevažećom vozačkom dozvolom, što je slučaj naših državljana. Osim visokih novčanih kazni, taj zakon predvidja i kazne zatvora od tri do šest meseci a u najgorem slučaju i oduzimanje radne i boravišne dozvole što podrazumeva i obavezu napuštanja Španije.
Ovim povodom, amabasadorka Srbije u Španiji, gospodja Jela Baćović je vrlo ljubazno prihvatila da za Semanario serbio objasni u kojoj fazi se nalazi još uvek nepotpisani sporazum izmedju dve zemlje o medjusobnom priznavanju vozačkih dozvola.

J.B: činjenica jeste da je novim zakonom čin upravljanja vozilom bez vozačke dozvole postalo krivično delo, što do sada nije bio slučaj. Do sada su se u takvim situacijama primenjivale prekršajne mere, sankcionisane novčanom kaznom, naravno visokog iznosa. Ova promena vrlo ozbiljno će uticati na značajna životna pitanja naše dijaspore koja već dugo vremena očekuje potpisivanje sporazuma o medjusobnom priznavanju vozačkih dozvola, što se na žalost, još uvek nije ostvarilo.

A.V. Nama se taj problem pominje već tri-četiri godine. Za sve to vreme, da budem iskren, ja lično nisam ni shvatio zašto taj sporazum nije potpisan, gde je ceo postupak zastao.

J.B. Usalgašavanje teksta sporazuma je išlo po uobičajenoj proceduri, radjeno je na osnovu španskog predloga, čija sadrzina nam u potpunost odgovara. Stručne službe vlade su razmotrile nacrt sporazuma i dale zeleno svetlo za potpisivanje. Postoji jedan segment koji se odnosi na tehnologiju primene tog sporazuma koji je trenutno sporan a to je elektronska razmena podataka. Svi slični sporazumi koje Španija zaključuje, kao što je nedavno potpisani sporazum sa Brazilom, imaju takvu klauzulu. To je razlog nepotpisivanja sporazuma. Srbija na današnji dan nema legalno ustanovljen elektronski potpis. Da bi se to sprovelo potrebno je zadovoljiti zakonske i operativne uslove. Zakonski uslovi postoje već nekoliko godina ali formalno nisu realizovani jer još uvek nije osnovano ili imenovano telo za akreditaciju elektronskog potpisa.

A.V. Ko treba da bude osnivač tog tela?

J.B. Osnivač tog tela je vlada. U slučaju da već postoji institucija koje ima tehničke mogućnosti da obavlja takve poslove, vlada može da je ovlasti, akredituje, čime bi se izbegao postupak osnivanja novoga tela.

A.V. Na ovu temu sam imao prilike da razgovaram i sa našim prethodnim ambasadorom u Madridu, gospodinom Trivom Indjićem još pre nekoliko godina i tada sam slušao slične odgovore što znači da se stvar nije pomerila sa mrtve tačke. Sa poslednjim zakonskim promenama u Španiji, ljudi ce doći u situaciju da mogu čak da izgube i boravišnu i radnu dozvolu a mnogi na današnji dan ne mogu da obavljaju svoj posao bez upotrebe automobila.

J.B. Svest o značaju ovog problema u ambasadi postoji i vrlo je prisutna. Sto se tiče aktivnosti ambasade učinjeno je sve što je bilo moguće. Jedan od poslednjih poteza je pismo upućeno institucijama u Srbiji koje bi mogle da doprinesu rešavanju ovoga problema u kome se vrlo precizno objašnjava situacija u kojoj će se naći naši gradjani. Svi oni koji mogu da imaju institucionalne veze sa ovim problemom su ponovo, insistiram, vrlo detaljno obavešteni i ja sada očekujem povratnu informaciju. Verujem da neće izostati.

A.V. Jedna od stvari koja me donekle smiruje, ako uopšte nešto može da me smiri u ovoj situaciji, je ta da ne zavisimo ni od kakve skupštinske odluke, čije bi donošenje u svakom slučaju bilo dosta složenije.

J.B. Ne. Radi se samo o vladinoj odluci, znači samo treba da se sprovede zakon koji već postoji.

A.V. U kojoj meri mogu da pretstavljaju problem neki tehnički resursi koje eventualno nemamo?

J.B. Mislim da to nije problem jer smo ipak mi elektronski prilično pismeni. U vladi postoje institucije koje imaju takve kapacitete. Da li smo tehnički opremljeni do poslednjeg računara, verovatno ne, ali to nije prepreka.

A.V. Kao kuriozitet, bilo bi interesantno znati da li je stigao bilo kakav odgovor, makar i kurtoazan, na to pismo koje je upućeno na više adresa?

J.B. Ja sam to pismo poslala neposredno pred praznike. Znajući da nijedna administracija ne reaguje tako brzo i imajući u vidu doba godine u kome se nalazimo, činjenica da nije stigao odgovor ne deluje mi zabrinajvajuće. Isto tako treba imati u vidu da bi za bilo kakav odgovor trebalo koordinirati više institucija, možda je i logično da ga još nismo primili. Odgovora čak može i da ne bude ali da se dogodi reakcija, što bi za sve naše gradjne bila neosporno najbolja vest. U svakom slučaju, ako u narednih nekoliko dana ne bude reakcije, ja ću ponoviti urgenciju. Ponoviću da se u pismu podvlači potreba rešavanja ovog problema. Ja sam lično vrlo zainteresovana da se problem reši jer ne želim da budem predmet kritike nasih gradjana. kada ni ja ni ambasada te kritike objektivno ne zasluzujemo.

A.V Kada sednete u Vaš auto i setite se ljudi čije se vozačke dozvole ne priznaju u Španiji, da li Vam je savest mirna, da li kažete sebi “Savest mi je mirna, uradila sam sve što sam mogla?”

J.B. Pa čovek teško može da proceni da li je uradio sve što je mogao. Objektivno, ako problem nije rešen, posao nije završen. Moja savest nije mirna zato što posao nije završen i sa tim ne mirim. Jednostavno, ne mirim se sa situacijom dok se ona ne reši. To je deo moje licnosti.

A.V. Mislim da je sa ovim odgovorima prilično razjašnjeno u kojoj fazi se nalazi rešavanje ovog problema. Ja bih iskorostio priliku da samo u par minuta dotaknemo i neke druge teme. Rakli ste da je komunikacija izmedju dijaspore i ambasade svakodnevno sve bolja i da se približava nekom zadovoljavajućem nivou. U oktobru sam prisustvovao vrlo posećenom skupu naših gradjana organizovanim povodom Vašeg dolaska na dužnost, koliko znam u februaru će se organizovati nešto slično. Da li su to jedine prilike kada naši gradjani mogu da porazgovaraju sa ambasadorom?

J.B. Jedna od novosti koje uvodimo je da svako onaj koji želi da priča sa ambasadorom može svakoga petka od 12 do 13h bez najave da dodje u ambasadu gde ću ga vrlo rado primiti.

A.V. Znači dovoljno je da neko zakuca na vrata ambasade petkom od 12 do 13h i ambasador će ga primiti?

J.B. Tako je. Odnosi se prvenstveno na naše gradjane ali i na ostale koji imaju želju ili potrebu da popričaju samnom. Sa ovom praksom započinjemo od sredine januara i ona će biti najavljena na sajtu ambasade. Šta god da je problem, o kojoj god se temi radi, ja ću biti spremna za razgovor. Što se tiče druge komunikacije, trudićemo se da iskoristimo svaku priliku za okupljanje, bez velikih povoda. Pomenuti skup povodom moga dolaska je imao prilično dobar odziv. Posle toga sam se srela sa mladima koji studiraju, borave u Madridu na posdiplomskim, doktorskim i drugim studijama. Njih, na moje iznenadjenje, ima mnogo više nego sto sam mislila, na prijem je doslo preko četrdeset mladih. Radi se o ljudima izmedju dvadeset dve i trideset i nešto godina, bilo je veliko zadovoljstvo videti ih i družiti se sa njima.

A.V. Posle tog prvog prijema o kome smo govorili, čuo sam komentare nekih ljudi koji su bili donekle nezadovoljni jer nisu bili pozvani, nisu bili pozvani na vreme ili nisu bili pozvani na način koji su oni smatrali odgovarajucim. Mislim da bi bilo značajno uputiti poruku ljudima da je ambasada ovorena svima i da ne treba gledati na formalnosti, čak ni onda kad su neke od tih primedbi na mestu.

J.B. Treba biti svestan činjenice da mnogi ljudi o promeni svojih adresa, telefona jednostavno ne obaveste ambasadu i mi nemamo načina da to saznamo. Ne želim nikoga da krivim jer ni ambasada nije perfektna u svom radu jer su nam, na prvom mestu zbog malog broja sluzbenika, male i mogućnosti da sve to ažurno vodimo pa sigurno ima propusta i na našoj strani. Pokušavamo da kombinujemo tradicionalnu poštu, elektronsku poštu, faks, telefon…sve ono čime raspolažemo. Mi smo povodom tog prijema stavili obaveštenje na sajt ambasade da bi svi oni koji nam jave svoju adresu mogli da dobiju i pozivnicu za skup. Treba i vremena i truda da zaživi komunukacija sa ambasadom. Moja lična preferencija je da se ljudi obaveštavaju elektronskom poštom jer je to najbrži i najjeftiniji način komunikacije. Naravno da kao takav nije svima prigodan ali ćemo ga koristiti uvek kada je to moguće. Mi imamo bazu podataka sa odredjenim brojem adresa koja će se vremenom, verujem, uvećavati. Slično smo postupili i povodom organizacije glasačkog mesta na predstojećim predsedničkim izborima, što je dalo rezultate tako da će se po prvi put glasati u ambasadi Srbije u Madridu.

To su sve sitni koraci koji doprinose izgradnji odnosa izmedju gradjana i ambasade, koji mogu i treba da budu sve bolji. U tom smislu, moja želja je da svaki gradjanin koji ima neku potrebu da dodje u ambasadu i reši neki svoj problem, bude uslužen na takav način da on poželi da ponovo dodje. Prvog ili drugog dana po dolasku, rekla sam mojim kolegama da želim da njihov odnos prema gradjanima bude na najvišem profesionalnom nivou i uz posebnu ljubaznost Dolazak u ambasadu za ljude ne sme da budi osećanje pritiska ili neprijatnosti već naprotiv, ako traže nešto što im pripada.

A.V. Mislim da će to biti veliki izazov pred ambasadorom i nadam da de ćete uspeti da ga ostvarite.

J.B. Da to je moj cilj. Biću jako otvorena da sašlusam komentare ljudi čija su iskustva u kontaktima sa ambasadom drugačija. Neće to biti nikakva kritika niti žalba već jednostavno predlog kako da se nivo naših usluga poboljša. Ja sam puno putovala u životu i znam šta znači ići u ambasade. čini mi se da smo donekle izgubili osećaj za tu toplinu u komunikaciji a ne smemo da zaboravimo da je ambasada produžena ruka domovine od koje se uvek puno očekuje. To su sve sitni koraci koji zahtevaju vreme ali podvlačim da su naši maksimalni napori uloženi u poboljšanje komunikacije sa gradjanima. Nedavno smo uveli i novi sistem primanja telefonskih poziva tako da gradjanin koji zove, ne mora više da čeka da neko, ko je u tom trenutku možda zauzet drugom strankom, a ponavljam da ambasada ima jako malo službenika, podigne slušalicu. Moguće je direktno izabrati lokal odeljenja koje gradjanin želi da dobije.

A.V. Ima još dosta stvari o kojima bi trebalo porazgovarati. Na primer, i dalje smo gradjani koji plaćaju najvišlje takse za razne administrativne poslove koje nam ambasada obavlja.

J.B. Slažem se. Ja se nadam da ćemo u najskorije vreme moći da objavimo jedan potpuno novi cenovnik tih usluga sa mnogo nizim tarifama. Naime, vlada je usvojila novi zakon o Administrativnim taxama koji obuhvata i takse u inostranstvu. Ovaj zakon je trenutno u skupstinskoj poceduri.

A.V. Da li bi želeli da dodate nešto za kraj?

J.B. U najkraćem rezimiram da su prioriteti mog mandata u Španiji širenje naše kulture i podrška svim projektima koji tome doprinose, jačanje ekonomske saradnje, posebno investicija u Srbiju kao i rad na zaključivanju bilateralnih sporazuma. Takodje smatram veoma važnim uspostavljanje redovne avio linje za Madrid i Barselonu više puta nedeljno na cemu se vec radi.

I na kraju koristim ovu priliku da pozovem gradjane Srbije koji žive u Španiji i koji su upisani u birački spisak u Madridu, da izadju na izbore i glasaju 20 januara izmedju 8 i 20h u prostorijama ambasade u c/ Velazquez 162.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here