RUSKI BATALJON ŠOKIRAO NATO
• NATO se plašio tajnog dogovora Miloševića i Moskve o eventualnoj podeli Kosova, rekao je general Vesli Klark, sećajući se dolaska Rusa na prištinski aerodrom
Povodom šest decenija Severnoatlanske Alijanse (NATO) nemačko – francuski kanal ARTE emituje večeras dokumentarni film „Ratna mašina, mirovna mašina?“ francuskog autora Ibera Diboa.
„Vesti“ su ekskluzivno, pretpremijerno imale uvid u izjave učesnika ovog filma među kojima i u one ispovesti koje nisu ušle u finalnu verziju dokumentarca. Na pitanje „Vesti“ do kakvog je zaključka došao radeći ovaj film, Diboa kaže da mu se čini da su posle bombardovanja bivše Jugoslavije Amerikanci zaključili da „ako NATO može postane evropski žandar, zašto ne bi postao i svetski“.
Kada se pročitaju izjave Ibera Vedrina, bivšeg ministra spoljnih poslova Francuske, Butrosa Galija bivšeg generalnog sekretara UN-a, generala Veslija Klarka, bivšeg glavnokomandujućeg snaga NATO-a i generala Viktora Zavarzina, bivšeg komandanta ruskog bataljona u Prištini – jedno je jasno: u samom NATO-u postojala je velika napetost i nesloga oko doziranja sile, pa i strateških odluka, dok je između UN-a i NATO-a bilo očigledno otvoreno rivalstvo.
NATO uspostavio „stabilnost“
Američki general Vesli Klark objasnio je dešavanja koja su usledila, posle dolaska ruskog bataljona na prištinski aerodrom u junu 1999. godine.
– Rusi su na aerodrom stigli pre nas i od suštinskog značaja za komandu NATO-a bilo je da se onemogući snabdevanje tog bataljona – rekao je Klark i dodao da su u tome uspeli zahvaljujući „hrabrim“ pozivima koje su Rusima uputili Mađarska, Bugarska i Rumunija.
Podsetimo, te tri zemlje zabranile su ruskim snagama prelet njihovih teritorija, što je za posledicu imalo „izolaciju“ ruskih trupa na Kosmetu.
Na pitanje zašto je bilo jako važno da se Rusima oduzme kontrola prištinskog aerodroma Klark kaže da se NATO plašio tajnog dogovora Miloševića sa Rusima.
– Nismo želeli (da Rusi kontrolišu aerodrom) jer je to bila operacija NATO-a. Rusiji je već bio obećan sektor… NJihov ulazak u front NATO-a naveo nas je da pomislimo da su možda Rusi odvojeno nešto obećali Miloševiću. Možda su želeli da podele Kosovo, da uzmu severno Kosovo. A i da su touradili ne bi rešili problem, jer je dosta Srba živelo u drugim delovima Kosova – rekao je on.
Klark zaključuje da je NATO uradio „šta je morao da uradi kako bi u regionu uspostavio stabilnost“ i dodaje da Rusija „ili nije mogla ili nije htela“ ništa da uradi na tom planu.
Drugi sagovornik Ibera Diboa bio je Viktor Zavarzin, komandant ruskog bataljona koji je zauzeo prištinski aerodrom. On je pre toga od 1997. godine bio vojni ataše Rusije u Briselu pri sedištu NATO-a.
Ruski general je učestvovao u pregovorima u Moskvi i Bonu zajedno sa Viktorom černomirdinom i Martijem Ahtisarijem i bio je zadužen za vojni aspekt dogovora zajedno sa jednim američkim generalom.
– Mi smo tada skoro došli do saglasnosti da (na Kosovo) ne treba poslati samo snage bezbednosti koje bi sačinjavali pripadnici neutralnih zemalja. Takođe, da treba oko Kosova formirati zonu od 50 km na granici sa Makedonijom i Albanijom s ciljem da se propuste izbeglice i spreči delovanje bandi trgovaca drogom i oružjem – seća se Zavarzin i dodaje da „na žalost iz nepoznatih razloga taj dogovor se u određenom
Amerika htela da protera sve Srbe
– NATO i njegovi saveznici zauzeli su potpuno suprotan stav. Posle toga dobio sam naređenje da preuzmem komandu bataljonom (koji će krenuti u Prištinu). Insistirali smo na našim uslovima. Kategorično smo se suprotstavljali OVK-a, bili smo protiv Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, jer su oni organizovali trgovinu oružjem i mnogim drugim ilegalnim stvarima. Insistirali smo na povratku srpskih izbeglica kojih je u to vreme bilo oko 100.000 – objasnio je Zavarzin.
– Na žalost moram da kažem mereći šta govorim NATO nas nije slušao, igrali su dvostruku igru. To je ono što se zove dvostruki standardi. Apsolutno su želeli da svi Srbi napuste Kosovo. To je dovelo do nepoštovanja Rezolucije 1244 UN. Mi smo tražili da svi tačku po tačku ispoštuju tu Rezoluciju. Da je to učinjeno pitanje Kosova bilo bi rešeno – ocenio je ruski general.
On kaže da je prolazeći sa svojim bataljonom kroz Srbiju ka Prištini bio šokiran do koje mere su civilni ciljevi bili gađani.
– Ko to može da opravda. Uništeni su istorijski spomenici, sve je uništeno. Uostalom o tome postoji snimljen materijal. Ostalo je samo nešto malo Srba kojima preti genocid, a NATO još tvrdi da je sprečio humanitarnu katastrofu !? – zaključio je general Viktor Zavarzin.
Strah od kopnene operacije
Ruski general Viktor Zavarzin kaže da je NATO počeo da strahuje u trenutku kada je počelo da se govori o mogućoj kopnenoj ratnoj operaciji.
– Nije smelo da se dozvoli da počnu kopnene operacije, jer bi to dovelo do velikih ljudskih gubitaka i NATO dovelo u komplikovanu situaciju iz koje ne bi bilo lako izaći – kaže Zavarzin.
Bombe i na „grčke fabrike“
– Nemci su rekli uradite sve što morate samo da se rat okonča. S druge strane, jednom su mi se Grci obratili rekavši „vi bombardujete te i te fabrike u Srbiji, a te fabrike su grčko vlasništvo“. Ja sam im odgovorio da mi je veoma žao, ali da se u njima proizvodi srpski ratni materijal i da mi moramo da ih bombardujemo – ispričao je general Klark.
