Hantavirus, retka bolest koja se obično prenosi izlaganjem urinu ili izmetu zaraženih glodara, dovodi se u vezu sa smrću tri osobe nakon izbijanja zaraze na kruzeru u Atlantskom okeanu.
Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je u sredu da je izbijanje hantavirusa otkriveno na kruzeru MV „Hondius“ uzrokovano virusom Anda (ANDV).
Hantavirus predstavlja porodicu veoma raznovrsnih virusa. Postoji najmanje 38 priznatih vrsta, od kojih 24 mogu izazvati bolest kod ljudi. To što je aktuelno izbijanje izazvano virusom Anda nije dobra vest, jer se radi o najopasnijem soju, sa najvišom stopom smrtnosti i jedinom koji može da se prenosi sa čoveka na čoveka. Ipak, to je bila očekivana informacija, jer je ovaj soj dominantan u Argentini, odakle je kruzer isplovio, piše El Pais. O situaciji u Srbiji, oglasio se danas Batut.
Kod ove varijante se smatra da se prenos među ljudima odvija putem bliskog i produženog kontakta preko telesnih tečnosti. Argentina je potvrdila 41 slučaj bolesti u 2026. godini i priznala da je aktuelna epidemiološka sezona teža i virulentnija. Tokom prethodne godine zabeležen je 101 slučaj, od kojih je 32 završilo smrtnim ishodom, što predstavlja stopu smrtnosti od 31,7%. Prosečna stopa smrtnosti između 2013. i 2018. bila je 18,5%.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potvrđena su dva smrtna slučaja hantavirusa sa broda, a navodno je identifikovano ukupno osam. Brod je plovio od Argentine ka Zelenortskim Ostrvima, grupi ostrva uz obalu zapadne Afrike.
Anda virus prisutan je kod dugorepog miša, tipičnog za južni deo Južne Amerike. Najčešći način prenosa sa životinja na ljude je udisanje aerosola — čestica u vazduhu koje potiču iz izmeta, urina ili pljuvačke zaraženih miševa. Na primer, boravak u loše provetrenoj garaži u kojoj su bili glodari može dovesti do infekcije.
U početku se smatralo da je to jedini način prenosa, ali se to promenilo pre nekoliko godina.
Godine 1996. u El Bolsonu u Argentini došlo je do izbijanja hantavirusnog plućnog sindroma sa 16 slučajeva koji su bili epidemiološki povezani. Neki oboleli nisu imali kontakt sa glodarima, ali jesu imali blizak kontakt sa drugim zaraženima — bili su članovi domaćinstva, partneri ili negovatelji. Kasnije je utvrđeno da su virusi genetski veoma slični, što je ukazivalo na lanac prenosa među ljudima.
Ovaj slučaj je promenio protokole u radu sa virusom Anda, jer je pokazao da je moguć prenos sa čoveka na čoveka.
U početku hantavirus može ličiti na grip, sa simptomima poput umora, temperature, zimice i bolova. Međutim, kako virus vremenom oštećuje srce, pluća ili bubrege, može doći do teškog otežanog disanja, otkazivanja organa, pa čak i smrti.
SZO je ranije, u ponedeljak, saopštila da nema razloga za uzbunu i da rizik za širu javnost ostaje nizak. Ipak, stručnjaci su zbunjeni kako je došlo do širenja bolesti na brodu.
Rafael Medina Silva, profesor patologije na Univerzitetu Emory u Sjedinjenim Američkim Državama, godinama proučava varijabilnost virusa i smatra da je potrebno praviti jasnu razliku. „Postoje hantavirusi Starog sveta, iz Evrope i Azije, i Novog sveta, iz Amerike“, objašnjava on.
Ove dve infekcije izazivaju sličnu, ali ne identičnu bolest.
Evo šta treba znati o hantavirusu.
Šta je hantavirus?
Hantavirus je naziv za grupu virusa koje prenose glodari putem svojih telesnih tečnosti i izlučevina.
Ljudi se najčešće zaraze udisanjem čestica iz osušenog izmeta glodara. To se obično dešava kada neko pokušava da ukloni izmet metenjem, čime se čestice podižu u vazduh. Najčešći hantavirus u Sjedinjenim Američkim Državama prenosi jelenji miš, a u Srbiji i Evropi glodari poput miševa i voluharica.
Zaraza je moguća i dodirom kontaminiranih površina, a zatim dodirivanjem usta ili nosa. Prenos je moguć i ujedom ili ogrebotinom glodara, ali je to retko, piše CNN.
Samo jedan soj hantavirusa — andski virus, poreklom iz Južne Amerike — poznat je po tome da se može preneti sa čoveka na čoveka, i to veoma retko.
Ipak, SZO je u utorak navela da se u ovom slučaju sumnja na određeni stepen prenosa među ljudima.
„Znamo da su neki slučajevi bili u veoma bliskom kontaktu jedni sa drugima i svakako se ne može isključiti prenos sa čoveka na čoveka, pa iz predostrožnosti polazimo od te pretpostavke“, rekla je dr Marija van Kerkhove.
Koji su simptomi hantavirusa?
Hantavirusi mogu izazvati dve vrste teških oboljenja.
U Evropi i Aziji mogu izazvati hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HFRS), koja pogađa bubrege. Simptomi počinju glavoboljom, bolovima u stomaku i mučninom, a mogu napredovati do niskog krvnog pritiska, unutrašnjeg krvarenja i akutnog otkazivanja bubrega. Smrtnost je između 5 i 15 odsto, a simptomi se obično javljaju jednu do dve nedelje nakon izlaganja.
U Americi hantavirusi izazivaju plućni sindrom (HPS), koji pogađa pluća. Bolest takođe počinje simptomima sličnim gripu, ali kasnije može dovesti do otežanog disanja i osećaja stezanja u grudima, jer se pluća pune tečnošću. Simptomi se javljaju između jedne i osam nedelja nakon izlaganja. Gotovo 40 odsto obolelih sa respiratornim simptomima može preminuti.
Postoji li lek za hantavirus?
Ne postoji specifičan lek za hantavirus. Terapija se zasniva na ublažavanju simptoma, uz hidrataciju, odmor i podršku organizmu.
Zbog toga je prevencija ključna. Najbolji način zaštite je sprečavanje ulaska glodara u dom — zatvaranjem pukotina i rupa, pravilnim čuvanjem hrane i odlaganjem otpada u čvrsto zatvorenim posudama.
Prilikom čišćenja izmeta glodara preporučuje se nošenje rukavica, prskanje površine rastvorom varikine i čekanje nekoliko minuta pre brisanja papirnim ubrusima, koji se potom bezbedno odlažu.
Koliko je hantavirus čest?
Procene pokazuju da se godišnje u svetu beleži između 60.000 i 100.000 slučajeva HFRS-a, pri čemu se oko polovine slučajeva javlja u Kini.
U Sjedinjenim Američkim Državama je od 1993. do 2023. prijavljeno 890 slučajeva, uglavnom u zapadnim saveznim državama.
Interesovanje za ovu slabo poznatu bolest poraslo je prošle godine nakon smrti Betsi Arakave, supruge oskarovca Džina Hekmena, koja je preminula od HPS-a u 65. godini. Javne zdravstvene evidencije pokazale su prisustvo mrtvih glodara i njihovih gnezda na njihovom imanju u Novom Meksiku.
Veruje se da je preminula oko nedelju dana pre svog supruga, koji je bolovao od uznapredovale Alchajmerove bolesti.
Kako je došlo do izbijanja?
Za sada nije do kraja poznato.
Dr Šarlot Hamer, epidemiolog sa Univerziteta u Kembridžu, navela je da postoji više mogućih scenarija.
„Nije neobično da se glodari nađu na brodu, što bi mogao biti jedan od uzroka“, rekla je.
S obzirom na inkubacioni period od jedne do osam nedelja, moguće je i da su se putnici zarazili tokom poslednjeg pristajanja broda u Argentini.
Još jedna mogućnost je prenos sa čoveka na čoveka, ali je to, kako navodi, „veoma malo verovatno“ u ovom obimu.
Da bi se utvrdilo kako je došlo do širenja bolesti, potrebno je detaljno ispitivanje broda, uključujući uzorkovanje prašine, površina, kuhinja i ventilacionih sistema.
Prvi sumnjivi slučaj bio je 70-godišnji Holanđanin koji se iznenada razboleo na brodu, sa simptomima poput temperature, glavobolje, bolova u stomaku i dijareje. Preminuo je na brodu 11. aprila.
Njegova supruga, takođe Holanđanka stara 69 godina, prebačena je u Južnu Afriku, ali se srušila na aerodromu pokušavajući da se vrati u Holandiju i preminula u obližnjoj bolnici. Testirana je pozitivno na varijantu hantavirusa, kasnije je i ona preminula. SZO pretpostavlja da je holandski bračni par zaražen van broda, moguće tokom aktivnosti u Argentini pre ukrcavanja.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da su u toku detaljne istrage, uključujući sekvenciranje virusa kako bi se utvrdilo koji je soj zarazio putnike.
Epidemije hantavirusa kroz istoriju
Hantavirusi verovatno postoje koliko i sami glodari, ali o ovim patogenima se malo znalo pre 20. veka.
„Postoje hantavirusi Starog sveta i hantavirusi Novog sveta“, rekla je Sabra Klajn, profesorka molekularne mikrobiologije i imunologije na Školi javnog zdravlja „Johns Hopkins Bloomberg“.
Ona objašnjava da različite vrste virusa prenose različite vrste glodara, kao i da evropski sojevi obično izazivaju blaže bolesti od onih u Aziji, piše Njujork tajms.
Takođe je istakla da „nema vakcine, nema leka, i nema novca“ u razvoju terapije, delom zato što su ovi virusi veoma retki.
Prvi zabeleženi izbijanja hantavirusa dokumentovana su tek sredinom 20. veka.
1951: Korejski rat, Koreja
Najranija izbijanja
Godine 1951. vojnici u Koreji, koji su bili deo međunarodne komande Ujedinjenih nacija, razvili su bolest koja može dovesti do hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom — bolesti koja pogađa bubrege. Do 1954. oko 3.000 vojnika je bilo klinički dijagnostikovano, prema istraživačima.
Bili su raspoređeni duž reke Hantan, pa je virus dobio ime hantavirus. Ovo izbijanje dovelo je do prvih detaljnih patoloških istraživanja bolesti.
Kasnije je omogućeno da se retroaktivno identifikuju ranija izbijanja u prvoj polovini 20. veka, uključujući istočni Sibir, Evropu tokom svetskih ratova i severoistočnu Kinu tokom japanske okupacije 1930-ih.
1993: Istočna obala SAD
Virus otkriven u Sjedinjenim Državama
Naučnici su ranije mislili da u Americi ne postoje ovi virusi, poznati kao „stari svet“, ali se pretpostavljalo da mogu postojati oko velikih luka.
„Znamo da u gradovima duž istočne obale urbani pacovi imaju ove viruse, ali bolest je često blaža“, rekla je dr Klajn.
To je potvrđeno kada su istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins uhvatili pacove u luci Baltimor i pronašli virus. Slični nalazi kasnije su zabeleženi u Njujorku i Filadelfiji.
Međutim, nije pronađen dokaz da postoji američki soj poreklom iz lokalnih glodara.
„Smatramo da je jedini način na koji je virus došao u Ameriku — preko brodova koji prevoze robu i pacove“, rekla je Klajn.
1993: region Four Corners, SAD
Otkriven novi soj
Iste godine, najmanje 15 ljudi je umrlo od misteriozne bolesti u području gde se spajaju Arizona, Kolorado, Novi Meksiko i Juta.
Otkriveno je da se radi o hantavirusu sa visokom stopom smrtnosti.
„To je bio prvi put da smo videli ‘novi svet’ hantavirus koji prenose glodari Novog sveta“, rekla je Klajn. „To su jelenji miševi, koji su rasprostranjeni širom SAD.“
Ovaj soj nazvan je Sin Nombre virus („bez imena“). On je glavni soj u SAD i povezan je sa jelenjim miševima.
2002: Čile
Prvi slučaj Anda virusa
Kasnije je otkriveno da hantavirusi postoje širom Severne, Centralne i Južne Amerike.
Godine 2002. u Čileu je dečak bez simptoma iznenada umro, a ubrzo i njegova baka. Istraživači su utvrdili da su zaraženi glodarima.
Virus je nazvan Anda virus (tj.andski soj). Sojevi u Americi imaju veću smrtnost nego evropski, jer češće izazivaju plućne komplikacije.
Anda virus je jedini u Americi za koji je potvrđen prenos sa čoveka na čoveka, ali je to izuzetno retko.
2012: Nacionalni park Yosemite, SAD
Smrtonosni klaster među kamperima
Najmanje 10 ljudi zaraženo je Sin Nombre virusom u kampu u nacionalnom parku Yosemite u Kaliforniji. Tri osobe su preminule.
Utvrđeno je da su zaraženi udisanjem prašine kontaminirane izmetom, urinom ili pljuvačkom zaraženih miševa.
2018–2019: Argentina
Prenos sa čoveka na čoveka
Jedna od najvećih zabeleženih epidemija dogodila se u Patagoniji, gde je obolelo najmanje 29 ljudi, a 11 je preminulo.
Ovo je najpoznatiji slučaj prenosa sa čoveka na čoveka. Vlasti su sprovele strogu karantin proceduru i praćenje kontakata kako bi sprečile širenje.
U Argentini stopa smrtnosti može dostići i do 50%.
2025: Novi Meksiko
Slučaj koji je dospeo u medije
Nakon smrti glumca Džina Hekmana i njegove supruge Betsi Arakave, potvrđeno je da je ona preminula od hantavirusa, verovatno nakon kontakta sa jelenjim miševima.
Maj 2026: virus na kruzeru
Na kruzeru MV Hondius u Atlantskom okeanu potvrđena su dva slučaja u laboratoriji, a još pet se istražuje. Tri osobe su preminule.
Brod je isplovio iz Argentine, a naučnici sumnjaju na Anda soj virusa.
Iako se mnogo govori o mogućem prenosu sa čoveka na čoveka, stručnjaci smatraju da je verovatnije da je do zaraze došlo kontaktom sa glodarima — u Argentini ili na samom brodu.
