Početkom devedesetih, u grupi onih koji su napuštali Srbiju i odlazili daleko „trbuhom za kruhom“ bio je i Predrag Jelenković, briljantni um, koji je studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu savladao za četiri godine. Na početku karijere radio je u istraživačkoj grupi na jednom tehničkom institutu u Americi. Tako je izgledao početak Predragove karijere. Danas, skoro dve decenije kasnije, on je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a sa sobom je nedavno poveo i jednog asistenta, takođe „naše gore list”.
Profesor i asistent su deo armije onih koji su u proteklih petnaestak godina napustili Srbiju u potrazi za boljim životom. Iako mnogi smatraju ovaj podatak preteranim, Ministarstvo za dijasporu navodi da je našu zemlju od početka devedesetih godina napustilo oko 500.000 ljudi. U javnosti se više puta moglo čuti da se van zemlje nalazi 5.000 doktora nauka. A najnoviji podaci pokazuju da barem polovina njih želi da se vrati.
Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Ministarstvu za dijasporu, na kojoj je bilo reči o inicijativi za povratak mladih i uspešnih iz inostranstva, ministar Srđan Srećković je kazao da najnovije istraživanje Stratedžik marketinga pokazuje da ljudi masovno žele da se vrate: oko 50 odsto anketiranih su zadovoljni svojim životom u inostranstvu, ali planiraju da se vrate u Srbiju, a 36 odsto ispitanika smatra svoj povratak realnom opcijom. Procenjuje se i da je za ulazak Srbije u Evropsku uniju potrebno između deset i dvanaest hiljada sposobnih mladih ljudi koji će izneti proces tranzicije.
I taman kada smo pomislili da će stručnjaci početi da se vraćaju, saznali smo da ovo istraživanje ipak nije urađeno na reprezentativnom uzorku i da su ispitanici mahom stanari evropske dijaspore, Švajcarske, Nemačke i Austrije, u kojima su eksperti manjina.
– Istraživanje koje je Stratedžik marketing uradio za potrebe Ministarstva za dijasporu urađeno je na prigodnom uzorku, što znači da smo anketirali one koje smo pronašli. Jedino je tako bilo moguće, jer ne postoji popis za dijasporu i ne znamo koliko tačno naših ljudi u inostranstvu ima, ni gde su locirani. Ispitanici, njih 943, u Srbiji su bili na odmoru, dakle to su ljudi koji održavaju čvrste veze sa maticom. Eksperti su u ovom istraživanju grubo određeni, pa je taj epitet poneo onaj ispitanik koji je imao fakultetsku diplomu i takvih je bilo samo četiri odsto – objasnio je za „Politiku” Predrag Kurčubić, vođa ovog projekta.
Većina u Srbiji bi sigurno volela da su se ovako zaista izjasnili mladi stručnjaci. Ali nisu. Jer, 60 odsto anketiranih je sa završenom osnovnom i srednjom školom. čak ni ovih četiri odsto eksperata nije preciziralo datum svog povratka.
A kada je reč o stručnjacima, procene su da najviše mladih „beži” sa prirodnih fakulteta, sa onih smerova koji su danas najmoderniji. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu to su telekomunikacije i računarstvo. U dekanatu nemaju zvaničnih podataka koliko je onih koji su uzeli diplomu ovog fakulteta i otišli „napolje”, ali procenjuju da je takvih između 30 i 40 odsto.
– Domaća privreda je na niskom nivou i stručnjaci odlaze u inostranstvo zbog toga što imaju mogućnost da dobiju dobar posao koji je dobro plaćen i odlične uslove rada. Poznato je da postoje legalne organizacije koje se bave regrutovanjem mladih kadrova, pa ih odvode u inostranstvo ili zapošljavaju ovde u predstavništvima stranih firmi. Elektrotehnički fakultet je „dao“ dva redovna profesora koji rade na Berkli univerzitetu, a u kompaniji „Gugl” na visokim pozicijama se nalazi deset naših bivših studenata. Gotovo da ne postoji ozbiljniji fakultet koji nema bar jednog profesora sa ovih prostora – istakao je Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Dugoročnog strateškog plana za povratak mladih u Srbiju nema. Za sada jedina strategija je da se nadamo da je stručnjak i patriota, da je vezan za roditelje, prijatelje, pa će ostati. Da bismo uopšte „gajili” talente, moramo ih prepoznati. U Mensi, svetskom udruženju genijalaca, kažu da je u školskom sistemu kakav je naš to vrlo teško uraditi, jer ne postoje programi za detekciju darovite dece. U školama se ne rade testovi inteligencije, profila ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Ovo udruženje je zato pokrenulo probni projekat u školicama – „otkrivanje nadarene dece od tri do pet godina”, kaže Ljubomir Kustudić, predsednik srpske Mense.
Mensa je takođe ponudila Vladi Srbije, Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvu za dijasporu saradnju na projektu „Intelektualni resursi Srbije”. Cilj projekta je da se povežu uspešni ljudi iz dijaspore i oni uspešni koji ostanu u zemlji.
– Odliv mozgova nije problem samo Srbije, jer mladi u celom svetu, svesni svojih kvaliteta, odlaze u potrazi za boljim uslovima. Ne treba sprečavati odlazak talentovanih. Treba poslati mlade ljude da se doškoluju, da nauče više i bolje, pa to iskoristiti ako se vrate. Ako se ne vrate, onda održavati veze sa njima i angažovati ih za projekte u zemlji – objasnio je Ljubomir Kustudić.
