Mojtaba Hamnei, drugi sin ubijenog ajatolaha Ali Hamneija, izabran je za novog vrhovnog vođu Irana, piše Al Džazira.
Hamnei se nikada nije kandidovao na izborima niti je bio predmet javnog glasanja, ali je decenijama bio veoma uticajna figura u najužem krugu oko vrhovnog vođe. Tokom tog vremena izgradio je snažne veze sa Iranske revolucionarne garde (IRGC).
Pedestšestogodišnji Hamnei nikada javno nije govorio o pitanju nasleđivanja vlasti, što je posebno osetljiva tema jer bi njegovo preuzimanje funkcije vrhovnog vođe praktično značilo stvaranje političke dinastije, nalik monarhiji dinastije Pahlavi koja je vladala Iranom pre Islamske revolucije 1979. godine.
KO JE MOJTABA HAMNEI, NOVI VRHOVNI VOĐA IRANA?
Mojtaba Hamnei, drugi sin ajatolaha Ali Hamneija, koji je ubijen prvog dana rata koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana, izabran je za novog vrhovnog vođu Irana, prenose državni mediji.
U napadu su poginule i majka, supruga i jedna njegova sestra, dok Mojtaba Hamnei navodno nije bio prisutan i do sada je preživeo intenzivno bombardovanje Irana, piše Al Džazira.
Iranska Skupština eksperata – versko telo od 88 članova koje bira vrhovnog vođu – pozvala je Irance na jedinstvo i podršku Mojtabi Hamneiju.
U saopštenju koje su u nedelju preneli državni mediji navodi se da je Hamnei izabran „odlučujućim glasanjem“. Skupština je pozvala sve Irance, „posebno elitu i intelektualce iz verskih škola i univerziteta“, da „polože zakletvu vernosti vođstvu i očuvaju jedinstvo“.
Mojtaba Hamnei nikada se nije kandidovao na izborima niti je bio predmet javnog glasanja, ali je decenijama bio veoma uticajna figura u najužem krugu vrhovnog vođe, gradeći snažne veze sa Iranskom revolucionarnom gardom (Korpus čuvara Islamske revolucije).
Poslednjih godina sve češće se pominjao kao glavni kandidat za naslednika svog oca, koji je gotovo osam godina bio predsednik Irana, a potom je 36 godina imao vrhovnu vlast u zemlji, pre nego što je ubijen u napadu na svoj kompleks u Teheranu u subotu, 28. februara.
Dolazak Mojtabe Hamneija na čelo države tumači se kao znak da tvrda struja u iranskom političkom vrhu i dalje zadržava moć, što bi moglo da znači da vlast u Teheranu u skorije vreme nema nameru da pristane na sporazum ili pregovore.
POLITIČKA DINASTIJA
Mojtaba Hamnei nikada javno nije govorio o pitanju nasleđivanja vlasti, što je izuzetno osetljiva tema jer bi njegovo imenovanje praktično značilo stvaranje političke dinastije nalik monarhiji dinastije Pahlavi koja je vladala Iranom pre Iranske revolucije.
Umesto toga, Hamnei je uglavnom držao nizak javni profil – nije držao javna predavanja, propovedi petkom niti političke govore. Mnogi Iranci godinama znaju za njega, ali nikada nisu čuli njegov glas, iako je važio za zvezdu u usponu unutar teokratskog sistema vlasti.
OPTUŽBE ZBOG GUŠENJA PROTESTA
Tokom gotovo dve decenije domaći i strani protivnici povezivali su ime Mojtabe Hamneija sa nasilnim gušenjem protesta u Iranu.
Reformistički krugovi u Islamskoj Republici prvi put su ga optužili da je manipulisao izborima i koristio paravojne snage Basidž, povezane sa Korpusom čuvara Islamske revolucije, kako bi suzbio mirne demonstracije tokom Zelenog pokreta 2009. godine.
Protesti su izbili nakon što je populistički političar Mahmoud Ahmadinejad ponovo izabran za predsednika na izborima koje je opozicija označila kao sporne, nakon čega je usledio obračun sa reformističkim liderima i njihovim pristalicama.
Snage Basidž od tada imaju ključnu ulogu u gušenju više talasa protesta širom zemlje, uključujući i one pre dva meseca, kada su – prema navodima Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija za ljudska prava – državne snage ubile hiljade ljudi, uglavnom tokom noći 8. i 9. januara.
Iranske vlasti i pokojni vrhovni vođa za nasilje su optužili „teroriste“ i „izgrednike“, za koje tvrde da su ih naoružale, obučile i finansirale Sjedinjene Američke Države i Izrael.
VEZA SA VOJSKOM I EKONOMSKI UTICAJ
Tokom rata između Irana i Iraka osamdesetih godina služio je u jedinici Habib bataljona i učestvovao u više operacija.
Neki od njegovih saboraca, uključujući i druge verske učenjake, kasnije su zauzeli visoke položaje u bezbednosnom i obaveštajnom aparatu Islamske Republike.
Prema navodima zapadnih medija, Hamnei je pod američkim i zapadnim sankcijama i navodno je izgradio veliku poslovnu mrežu i imovinu u više zemalja.
Iako se njegovo ime ne pojavljuje direktno u finansijskim transakcijama, tvrdi se da je tokom godina preko mreže saradnika povezanih sa iranskim političkim vrhom premeštao milijarde dolara.
Agencija Bloomberg povezivala ga je i sa biznismenom Alijem Ansarijem, vlasnikom Banke Ajandeh, koja je prošle godine prinudno ugašena jer je bankrotirala nakon dodeljivanja kredita povlašćenim pojedincima i nagomilavanja velikih dugova.
VERSKI STATUS
Verski status Mojtabe Hamneija takođe je predmet polemika. On ima titulu hodžatoleslama, što je srednji verski rang, a ne viši rang ajatolaha.
Međutim, ni njegov otac nije bio ajatolah kada je 1989. postao vrhovni vođa, pa je zakon tada izmenjen kako bi mu to omogućio, što znači da bi sličan kompromis mogao biti napravljen i sada.
Za sada nije jasno kada i na koji način će Islamska Republika zvanično potvrditi novu vlast, dok vlasti ponovo uvode prekid interneta i ograničenja protoka informacija usred intenzivnog bombardovanja koje širom zemlje izvode SAD i Izrael.
REAKCIJE SAD I IZRAELA
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da bi izbor Mojtabe Hamneija za vrhovnog vođu bio „neprihvatljiv ishod“, piše CNN.
„Hamneijev sin je za mene neprihvatljiv. Želimo nekoga ko će doneti harmoniju i mir Iranu“, rekao je Tramp za Axios.
On, međutim, nije izneo mnogo detalja o tome kakvog lidera želi u Iranu. U intervjuu za CNN izjavio je da nije presudno da li će Iran postati demokratska država.
„Važno je da postoji lider koji će biti pravedan i pošten, koji će dobro raditi svoj posao i koji će se dobro odnositi prema Sjedinjenim Državama, Izraelu i drugim zemljama na Bliskom istoku“, rekao je Tramp.
Na pitanje da li bi prihvatio verskog lidera na čelu Irana, odgovorio je: „Možda bih. Zavisi ko je ta osoba. Nemam ništa protiv verskih lidera – sarađujem sa mnogima i oni su fantastični.“
Izrael je u međuvremenu poručio da će nastaviti da progoni naslednika pokojnog ajatolaha.
„Duga ruka države Izrael nastaviće da prati naslednika i svakoga ko pokuša da ga postavi na vlast“, rekao je jedan izraelski zvaničnik za CNN, dodajući da „iranski narod verovatno ne želi da jednog ajatolaha zameni drugim“.
