Simboli i oznake koje su ljudi iz kamenog doba urezivali u alate i figurine pre više od 40.000 godina mogli bi predstavljati drevnu preteču pisanja, pokazuje nova analiza.
Oznake, pronađene na 260 artefakata iz Nemačke, veoma se razlikuju od savremenih sistema pisanja, ali pokazuju isti nivo složenosti i gustine informacija kao protoklinasto pismo, koje je nastalo u Mesopotamiji, odnosno današnjem Iraku, pre oko 5.300 godina. To pismo je koristilo apstraktne piktografske simbole i ubrzo se razvilo u klinasto pismo, koje naučnici smatraju prvim poznatim sistemom pisanja.
„One su veoma slične, zapravo se ne razlikuju od najranijeg protoklinastog pisma“, rekao je Kristijan Benc, vanredni profesor na Univerzitetu Sarland u Nemačkoj i koautor studije o rezbarijama iz kamenog doba, objavljene u ponedeljak u časopisu PNAS. „To nas je zaista iznenadilo, jer smo očekivali da ovi nizovi znakova neće biti bliski ni proto-pisanju ni savremenom pisanju.“
Slonovača, kosti i rogovi
Istraživači su koristili metode potpomognute računarom kako bi analizirali oko 3.000 geometrijskih znakova, uključujući krstove, tačke, zareze i linije. Urezane u predmete od slonovače, kostiju i rogova, oznake su često predstavljale životinje koje su u to vreme bile uobičajene na tom području, poput vunastih mamuta, lavova, medveda i konja. Neke od statua, za koje je utvrđeno da imaju veću gustinu informacija u poređenju s alatima, prikazivale su hibride čoveka i lava, možda kao oblik povezanosti ili poštovanja prema vrhunskom predatoru tog područja, navode autori studije, a piše CNN.
Predmeti analizirani u studiji potiču iz relativno malog područja Švapskih Jura ( u jugozapadnoj Nemačkoj, ali nisu jedini sa ovakvim oznakama, koje se često nalaze na paleolitskim, odnosno starokamenodobnim alatima i skulpturama starim između 34.000 i 45.000 godina. „To je otprilike vreme kada su anatomski moderni ljudi ušli na evropski kontinent iz Afrike i počeli da žive tamo“, rekla je koautorka studije Eva Dutkievič, arheološkinja i kustoskinja u Muzeju praistorije i rane istorije u Berlinu.
„Pored ovih oznaka, imali su figurativnu umetnost. Imali su alate. Imali su lične ukrase. Imali su muzičke instrumente“, dodala je Dutkievič. „Dakle, u svom ponašanju su već bili prilično moderni, a sada možemo reći da je i osnova sistema znakova bila prisutna u to vreme.“
Mamuti, konji i krstovi
Prema istraživačima, znakovi se često pojavljuju u obrascima — poput linija, linija, linija ili krst, krst, krst — što nije uobičajeno u govornom jeziku. Neki artefakti su otkriveni pre skoro 100 godina, ali se tokom stalnih iskopavanja neprestano pronalaze novi. Tokom godina, naučnici su ove oznake tumačili na različite načine, uključujući kao evidenciju lova, mesečeve kalendare, šare krzna ili jednostavno dekoraciju.
„Kada sam prvi put video rezultat na ekranu, nisam mogao da verujem“, prisetio se Benc trenutka kada je pogledao računarsku analizu i uočio podudarnost između starijih oznaka iz kamenog doba i protoklinastog pisma pronađenog na kasnijim tablicama iz drevne Mesopotamije. „Poslao sam snimak ekrana kolegi.“
Prema Bencu, čini se da postoji određena logika u izboru simbola. „Na figurama životinja, poput mamuta i konja, ali i na alatima, imamo krstove“, rekao je, „ali nikada ne nalazimo krstove na ljudskim figurama, pa je očigledno postojala neka vrsta tabua ili konvencije da se krstovi ne stavljaju na ljudske prikaze.“ Druge studije su sugerisale da krstovi mogu označavati ritualna ubistva, dodao je, pa je možda zato nisu pronađeni na skulpturama ljudi.
Kakvo je značenje?
Ipak, i dalje je nemoguće pripisati konkretno značenje tim znakovima. „To su vrlo osnovni geometrijski oblici, tako da čak i ako sam prilično sigurna u značenje na jednom predmetu, ono može biti potpuno drugačije na drugom“, rekla je Dutkievič, napominjući da se značenje simbola moglo menjati tokom hiljada godina koje obuhvataju ovi artefakti.
Nalazi bi mogli podstaći preispitivanje našeg shvatanja pisanja i njegovog značaja u ljudskoj evoluciji, istakla je Dutkievič. „Obično kada govorimo o pisanju, deluje kao da je to veliko, monolitno dostignuće koje ljudi konačno dostižu da bi postali civilizovani“, rekla je. „Ali kada pogledamo arheološke dokaze, vidimo da se mnogo toga dešava i izvan pisanog jezika.“
Sposobnost za razvoj pisanog jezika već je postojala, pokazuju ove oznake, ali pisani jezik nije nužnost, a mnoge kulture širom sveta ga nisu razvile, dodala je Dutkievič. „Međutim, mentalna sposobnost da se informacije pretvore u kodove mnogo je starija nego što smo mislili — to je velika promena koju pokazuje naša studija“, rekla je.
Baš kao mi
Nova studija pruža jasne dokaze da nizovi oznaka prenose neku poruku, smatra Robert Kentridž, profesor na odseku za psihologiju Univerziteta Daram u Engleskoj, koji nije učestvovao u istraživanju. „Ne znamo šta prenose, ali prenose informaciju“, rekao je Kentridž. „Nisu nasumične. Nisu samo dekoracija.“
Kentridž je bio koautor prethodne studije o artefaktima iz istog perioda sa sličnim oznakama, u kojoj su istraživači pokušali da dešifruju njihovo značenje. Njegov tim je pronašao povezanost između simbola koji liči na slovo Y i vremena kada su prikazane životinje donosile mladunce, kao i vezu između znaka X i perioda godine kada su se životinje parile. „Ako ste paleolitski lovac, to su možda važne informacije“, rekao je.
Ipak, dodao je da je pristup Benca i Dutkievič — da se uzdrže od pripisivanja konkretnog značenja simbolima — razumniji. Bez obzira na značenje, ove oznake bi trebalo da naše pretke iz kamenog doba prikažu u drugačijem svetlu.
„Ne toliko u arheologiji, koliko u široj javnosti, i dalje postoji tendencija da se ti ljudi posmatraju kao pećinski ljudi koji se tuku velikim batinama, a to je potpuno pogrešno“, zaključio je.
„Postoji sofisticiranost u umetnosti i skulpturi koju su stvarali“, dodao je Kentridž. „Prilično sam siguran da, kada bismo ih obukli u odelo ili farmerke i majicu, bili bi baš kao mi.“
