Na današnji dan, 13. maja 1795. godine u Kobeljarovu u Slovačkoj rođen je Pavel Jozef Šafarik, pisac, istoričar, jezikoslovac, začetnik slavistike kao naučne discipline.
Reklama
Za srpsku kulturu važan je Šafarikov boravak u Novom Sadu, gde je od 1819. do 1824. godine radio kao profesor i direktor Srpske pravoslavne gimnazije. Tada je napisao delo „Istorija slovenskih jezika i književnosti svih dijalekata” jedan od prvih i najvećih poduhvata slavistike. U ovoj knjizi su prvi put na jednom mestu predstavljeni svi slovenski jezici i književnosti. Šafarik je od malo poznatog provincijskog profesora postao jedan od najpoznatijih slavista svoga doba.
Foto: Muzej Vuka i Dositeja
Njegova stanovišta su, u osnovi, jednaka stavovima Dobrovskog, Kopitara i Vuka Stefanovića Karadžića. Sarađivao je sa Lukijanom Mušickim, Jovanom Hadžićem, Platonom Atanackovićem, Georgijem Magaraševićem i drugima. Šafarik je svojim delima najviše pomogao Vuku, koji je težio ideji o narodnom jeziku. Vuk je bio književnik, lingvista, istoričar, etnolog, skupljač narodnih umotvorina, jednom rečju jedinstvena pojava, ali on u svom veku nije bio izuzetak. Pavel Jozef Šafarik je, pored ostalih, po mnogo čemu imao sličnu širinu delovanja i ostavio je jednako značajan trag u kulturi svih slovenskih naroda.
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja
