Radmila Savićević je premijerno stala pred kamere početkom šezdesetih, Olivera Marković još tamo krajem četrdesetih, dakle prošlo je više od tri decenije koliko su uporedo delovale na malim ekranima njih dve i tek je onda 1993. godine neko rešio da ih postavi jednu do druge i dodeli im kakav-takav materijal koji će dozvoliti oslobođeni razvitak hemije.
Reklama
Genije iza takvog poteza bio je niko drugi do Zoran Čalić, koji je uvek imao oko za očigledne stvari (treba i to znati očito), film “Obračun u kazino kabareu” i nije potrebno ni istaći da je ubedljivo najpamtljivija stvar iz tog voljenog treš klasika upravo tandem Savićević – Marković i njihove mafioze Hortenzija i Violeta. A zamislite samo da su imale još koju priliku da se kroz filmski tok rame uz rame podupiru ili čak nadmeću, pa još uz scenario za koji je potrebno više od jedne večeri da se napiše, gde bi im bio kraj, a i nama pred televizirom. Scena za stolom Paćina i De Nira iz “Vreline” bi u poređenju izgledala kao amaterski teatar.
I neće zameriti Rada što je nismo za 100. rođendan, tj. jedan vek od rođenja, stavili samostalno na fotografiju, već uz jednu od svega par glumica koje mogu u istu rečenicu sa njom, jer kad je pa osoba poput Rade nešto zamerila osim ako se ne pojede sve iz tanjira. Uvek je odzvanjao utisak kao da ima barem vek učenja mudrosti i britkosti iza sebe, sticanja iskustva u životnom nošenju sa raznim vancagama i postavljanju na mesto svake od njih, ali kompletan vek otkako je počela sa bivanjem Radom je tek danas, što je jelte dokaz koliko je brzo učila u proživljenim danima i naučeno primenjivala.
A da je i htela nekoj naslednici da prenese nauk, svoju vrstu glume i tehnike, naravno da ne bi uspela jer niko ni približno prirodan i narodski se nije pojavio na sceni i pre i posle, to je nemoguće preneti i posle upiti, što još lakšim čini odluku da se samo stane i uživa. Niko se nije naučen rodio, a pre 100 godina rođena je glumica koja je delovala najbliže tome – Radmila Rada Savićević.
Izvor: FB Gromade filmske
