INTERNET NOVINE SERBSKE

Парад Победы 2008

ILEGALNI BORAVAK USELJENIKA U NORVE�KOJ

Hiljade useljenika ilegalno opstaje u Norve�koj. Vlasti ne znaju ta�no koliko je ilegalaca, ne znaju ko su i gde se nalaze. Prema proceni organizacije Samopomo� useljenicima i izbeglicama, izme�u pet i deset hiljada do�ljaka bez dokumenta pritajilo se negde u Norve�koj. Svesni da to �ine ilegalno, poma�u ih ugledni doma�ini me�u kojima su rektori, bankari, gradona�elnici, biznismeni, aktivisti. Dnevnik "Afteneposten" isti�e da vlada predla�e o�trije mere protiv "jataka". Prema predlogu izmene zakona, Norve�ani koji poma�u ilegalcima mogu da budu ka�njeni ako to �ine voljno i svesno, "s predumi�ljajem", iako nije postojala namera da ostvare imovinsku korist. Okvirna kazna je istovetna, nov�ana ili zatvor do tri godine. Navode�i da postoje zakoni protiv pomo�i iz koristoljublja, sa pozicije pri Biskupiji u Oslu oglasila se Inger Nesvog.

NA�I POTOMCI �E GRCATI U DUGOVIMA

Raspisivanje izbora za 11. maj, ustoli�enje tehni�ke Vlade i sve druge politi�ke turbulencije ima�e uticaj na ekonomski �ivot Srbije, ali i bez izbora, jasno je da se privreda ove zemlje ne mo�e voditi kao �to se dosad vodila po principu "zadu�i se i prodaj" - ka�e za "Vesti" Danijel Cvjeti�anin, ekonomista. Na�im politi�arima su puna usta pri�a o na�oj ekonomskoj stabilnosti, velikim deviznim rezervama, uspe�nim reformama. Ali niko ne pri�a koliko se zemlja zadu�uje, da je spoljnotrgovinski deficit dostigao sedam milijardi evra. To �e pla�ati neke budu�e generacije. Zadu�ujemo se u dva koloseka: prvi je zadu�ivanje dr�ave, a drugi gra�ana. Niko ne razmi�lja da zemlja sa deficitom od sedam milijardi dolara ne mo�e dalje.

Ustati ili le�i � pitanje je sad

Treba biti po�ten i priznati da su bili poprili�no u pravu svi oni koji su govorili da Kosovu treba dati nezavisnost � pored ostalog � i zato �to su kosovski Albanci �spremni da naprave ozbiljne probleme� ukoliko se ne udovolji njihovim zahtevima, dok se, s druge strane, Srbi ne�e previ�e buniti, a pogotovo ne�e biti u stanju da tim povodom bilo �ta ozbiljno preduzmu. �Treba ih pustiti da se malo istutnje�, rezonovali su u Briselu i Va�ingtonu. Posle �emo im ve� poturiti neku ��argarepu� ili kakvu sli�nu povr�ku, ili neku �e�erlemu u vidu �otvaranja perspektive za otpo�injanje procesa za postepeno ukidanje viza�. I jo� ih, po mogu�stvu, ubaciti u novu predizbornu kampanju, zavaditi, podeliti, posva�ati � i stvar �e da legne. Uostalom, ne ka�e se bez razloga �Svako �udo za tri dana�. A to pogotovo va�i u dana�nje vreme, kada se pred na�im o�ima i u na�im �ivotima neprestano re�aju i smenjuju svakojaka �uda i nevolje.

Kako i za�to podmladak na�ih politi�kih stranaka �vaspitavaju� stranci (1)

Olbrajtova �glavni trener� Strana�kih juniora najvi�e je u �kampovima� ameri�kog Nacionalnog demokratskog instituta za me�unarodne poslove, skra�eno NDI, koji se reklamira kao organizacija koja �radi na ja�anju i �irenju demokratije u svetu.Izjava predsednika vojvo�anske vlade Bojana Pajti�a, puna hvale za NDI, godinama je stajala na sajtu te organizacije Desetine �programa za mlade lidere�, zatim programa za �motivaciju mladih glasa�a� - dotiranih preko raznih stranih fondacija, vladinih i privatnih - preplavile su posle 5. oktobra 2000. politi�ku scenu Srbije. Od te davne i uzbudljive godine, putem raznih programa koje uglavnom finansiraju stranci, a koje su prihvatile mahom sve srpske partije, unutra�nja struktura doma�ih stranaka se fundamentalno izmenila. NJihov podmladak sada ide na seminare gde ga instruktori iz inostranstva obu�avaju modernim tehnikama �animiranja glasa�a�, regrutovanja u partijske redove i �slanja poruka� bira�ima.

День Победу!!!

BERLIN PONUDIO STRANCIMA ZGRADU ZA INTERKULTURNI CENTAR

Ovaj projekat simboli�no nazvan "Pangea" po prvobitnom jedinstvenom prakontinentu na na�oj planeti �ijim su kasnijim cepanjem nastali dana�nji kontinenti. Vlasti centralne zapadnoberlinske op�tine �arlotenburg-Vilmersdorf predstavile su ovih dana zanimljiv projekat. Udru�enjima stranaca u Berlinu ponudile su mesto pod jednim krovom, u zgradi sada�nje "Folkshoh�ule" u Trautenau�trase, u kojoj su ina�e godinama migranti poha�ali kurseve nema�kog jezika. Posle iseljenja �kole u avgustu, to �e biti Interkulturni centar. Projekat je nazvan "Pangea", po prvobitnom jedinstvenom prakontinentu na na�oj planeti �ijim su kasnijim cepanjem nastali dana�nji kontinenti. Sada bi ljudi sa svih kontinenata mogli ponovo da se okupe u ovom centru u Berlinu - ka�e jedan od u�esnika u ovom poduhvatu Milan �obanov. On je ve� "merkao" odgovaraju�u prostoriju za berlinsko sedi�te Centralnog saveta Srba u �ijem je predsedni�tvu. Na sastanak sa gradona�elnicom pomenute op�tine Monikom Visel i opunomo�enikom za strance Azize Tank do�ao je i Du�an �eli� iz Udru�enja zaposlenih, a bili su tu i �elnici dru�tava "Behar" (koje okuplja gra�ane iz BiH) i "Slovenija".

BRA�A PO VERI

Biv�i protestanti, Dithelm i njegovi sinovi Tomas i Johanes op�injeni na�im svetinjama. Da bi u hramu Svetoga Save u Hanoveru prisustvovao liturgiji i stao za pevnicu gde sa horom peva molitvene pesme, pedesetogodi�nji Dithelm Brodel, anesteziolog iz Holc Mindena, automobilom svake nedelje pre�e 140 kilometara. On nije srpski zet, ali je duhovni brat sa svim srpskim pravoslavnim vernicima. U pravoslavlju je na�ao duhovno uto�i�te, a me�u Srbima bra�u i prijatelje od kojih se ne odvaja. To je duga pri�a, ali �e me svaki vernik razumeti - pri�a ovaj biv�i protestant. - Ve� posle prve liturgije u crkvi u Hanoveru bio sam op�injen duhovno��u pravoslavne vere. Du�a mi je bila ispunjena. Potom sam u ovaj hram poveo i �enu i decu. Nisam ih nagovarao da mi se pridru�e, jer sam bio uveren da �e se nakon nekoliko dolazaka i oni isto ose�ati. Nisam se prevario, to je bila bo�ja volja, odnosno provi�enje - uveren je ovaj biv�i protestant, koji je po�etkom aprila 1998. zajedno sa suprugom Monikom i sinovima Johanesom (24), Tomasom (23), Samuelom (20) i Martinom (16) i zvani�no postao pravoslavac.

Da li ste ludi, slepi ili samo kupljeni

Sto vode�ih bugarskih intelektualaca uputilo je otvoreno pismo javnosti povodom izja�njavanja Bugarske o priznavanju nezavisnog Kosova. Razumni politi�ari, dr�avnici Gr�ke i Rumunije izjavili su da ne priznaju samoprogla�enu dr�avu Kosovo. Te zemlje su �lanice Evropske unija (EU) i NATO pakta. Njihova pozicija odra�ava za�titu njihovih fundamentalnih nacionalnih interesa. U EU i NATO pokazuju razumevanje za ovakav stav. Me�utim, u dr�avi Bugarskoj ima nekih pseudopoliti�ara koji tvrde kako bi trebalo �to pre priznati �udnu teritoriju, nazvanu nezavisna dr�ava Kosovo. Koji su to ljudi? Ne ba� inteligentni, podlo�ni spoljnim uticajima (zna se kojim) ili obi�ni diletanti? Nisu ni prvi, ni drugi ni tre�i. Ali, ipak, ko su oni? To su o�igledno ljudi li�eni sposobnosti rasu�ivanja o strategijskim nacionalnim interesima na�e otad�bine. A ti interesi nisu vezani ni sa levicom, niti sa desnicom, niti sa centrom. Nisu konjukturni i privremeni. Oni su ve�ni. Dana�nji bugarski rukovodioci izgleda ne shvataju te�inu svoje istorijske odgovornosti. Na�alost, katastrofalne posledice njihovih neodgovornih re�enja �e podneti njihovi naslednici. Svi mi �emo pla�ati cenu ove nacionalno-izdajni�ke, nesre�ne politike ovda�njih dana�njih mo�nika.

SAMOHRANA MAJKA IZ RALJE KOD BEOGRADA OBAVILA NEOPHODNE PREGLEDE ZAHVALJUJU�I ZEMLJACIMA IZ DIJASPORE

Prole�e sti�e, donosi lepo vreme, priroda se budi �to sre�ne ljude �ini jo� sre�nijim, a nesre�ne manje nesre�nim. Izuzetak nije ni 37-godi�nja Vesna Kozomora iz Ralje, samohrana majka dvoje dece koja se bori sa te�kim siroma�tvom. Zahvaljuju�i donacijama plemenitih zemljaka �irom sveta, ova nesre�na �ena koju je �ivot �ibao na svakom koraku, kona�no je uspela da obavi sve potrebne lekarske preglede i utvrdi uzroke njenog naglog opadanja kose, lupanja srca i gubitka snage i telesne te�ine. Da nije bilo tako dobrih ljudi, njihove pa�nje i pomo�i, ja zaista ne znam �ta bi sa mnom bilo i da li bih uop�te do�ekala prole�e. Obavila sam sve preglede koje je trebalo da bi se do�lo do dijagnoze. Lekari su zaklju�ili da sam bila konstantno pod velikim stresom i da je to uzrok mog opadanja kose i drugih tegoba.