INTERNET NOVINE SERBSKE

Avalski toranj

Povodom petnaeste godi�njice progona Srba iz Hrvatske

U ponedeljak, 2. avgusta u 10.30 sati odr�a�e se Konferencija za medije u Medija centru sa temom: �Petnaestgodi�njica vojno-policijske akcije �Oluja�.
U utorak, 3. avgusta u 19 sati u prostorijama Op�tine Novi Beograd odr�a�e se promocija Zbornika radova br. 6 �Gra�anski rat u Hrvatskoj 1991-1995�
Uz promociju u holu op�tine Novi Beograd bi�e otvorena izlo�ba fotografija iz �Oluje� u organizaciji Udru�enja Srba iz Hrvatske i Informativno dokumentacionog centra �Veritas� .
U srijedu, 4. avgusta u 11 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu odr�a�e se parastos za poginule i nestale a �inodejstvova�e patrijarh srpski Irinej sa izbjeglim sve�tenstvom iz Krajine.

I dijaspora treba da stvara bolji imid� Srbije u svetu

�Na Zapadu i dalje vlada stereotip o Srbima kao �lo�im momcima� i treba�e jo� mnogo vremena da on nestane. Osim dr�ave, krucijalnu ulogu u stvaranju novog, boljeg imid�a Srbije u svetu ima njena dijaspora. Li�ni kontakti Srba u rasejanju sa kom�ijama, prijateljima, poznanicima, kolegama, kao i objektivno izve�tavanje u medijima, mogu da ulep�aju sliku otad�bine i isprave posledice davno izgubljenog medijskog rata, poruka je panela: �Uloga medija u dijaspori i Srba u regionu na formiranje slike o Srbiji�, odr�anog 2. jula 2010. godine u Pres centru Udru�enja novinara Srbije.
Brendiranje nacija je ina�e te�ak posao, ali kako je ukazao Aleksandar Miti�, urednik sajta Fonda Slobodan Jovanovi� i moderator skupa, Srbima to naro�ito predstavlja veliki problem.
Uskoro po�inju �Egzit� i �Gu�a�, Novak �okovi� je jedan od najuspe�nijih tenisera na svetu. To jesu prilike za gra�enje dobrog imid�a. Ali u tome nas spre�avaju ogromni politi�ki problemi, velike nesuglasice sa Zapadom po pitanju Kosova i Republike Srpske, kao i �injenica da ljudi u svetu Srbe, i pored otvorene liberalizacije, i dalje do�ivaljavaju kao �komuniste� koji su postali �nacionalisti�
Zato za dobar imid� dr�ava mora da �odre�i kesu�, ili dijaspora pomogne li�nim vezama, �to je mukotrpan, �esto neizvestan i pre svega dobrovoljan poduhvat, poru�io je Miroslav Lazanski, vojni analiti�ar.

Srbija dokazuje da je banana republika

Stru�njaci isti�u da kompanije imaju fondove za podmi�ivanje koje najlak�e upotrebljavaju u zemljama sa visokim nivoom korupcije Prokopijevi�: Kod nas nema sektora bez korupcije * Gredelj: U logici kapitala korupcija je normalna pojava Poslednji skandal oko naru�ivanja i propisivanja prekomernih doza citostatika za pacijente obolele od raka, za �ta su direktor Instituta za onkologiju i njegovi najbli�i saradnici uzeli bar pola miliona evra mita od farmaceutskih kompanija, na najo�igledniji na�in pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u na�em dru�tvu i koliko su inostrane kompanije spremne da podmi�ivanjem, bez po�tovanja bilo kakvih eti�kih normi, �ire poslovanje u Srbiji, �ak i kada su posledice njihovog pona�anja smrt pacijenata usled prevelike doze lekova datih kako bi se kupljene zalihe �to pre potro�ile i naru�ile nove. Iako je ovo najo�itiji primer korupcije, stru�njaci upozoravaju da je podmi�ivanje prisutno i u ostalim privrednim granama i da �e se te�ko iskoreniti, prevashodno zbog uloge koju u lancu korupcije imaju nosioci najvi�e vlasti. Slu�benici u dr�avnoj upravi nisu ni�ta manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogu�nost da se za novac izbore posluju�i na tr�i�tu, u dr�avnoj upravi jedini na�in da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se �itav javni �ivot odvija u svetlu toga. Smatram da je korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da ne�e biti mogu�e da se to re�i u kratkom roku. Bi�e potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istra�ni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tu�ila�tvo pod kontrolom vlasti, to �e biti samo komedija - zaklju�uje Prokopijevi�.

ISPOVEST JEDNOG RUSKOG DIPLOMATE

Prikaz knjige Balkanske uspomene, Vasilij �trandman
Nedavno su se pred srpskom �itala�kom publikom pojavili memoari ruskog diplomate Vasilija �trandmana, po�etkom 20. veka predstavnika carske vlade Nikolaja II Romanova u bezmalo svim balkanskim prestonicama: u Sofiji i Carigradu (1908�1909), na Cetinju (1910�1911), te u Beogradu i Ni�u (1911�1915). Kao u�esnik i o�evidac dramati�nih doga�aja koji su u to vreme potresali Balkan: progla�enja nezavisnosti Bugarske, austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine, carinskog rata izme�u Srbije i Austrougarske, Balkanskih ratova 1912�1913, i po�etka Prvog svetskog rata, savestan diplomatski �inovnik �trandman uredno je vodio slu�benu prepisku i sa svojom vladom u Petrogradu (Sankt Peterburgu) i sa vladama zemalja u kojima je bio akreditovan, kao i sa diplomatama drugih dr�ava. Vodio je usto i privatne dnevni�ke bele�ke sa li�nim utiscima o pojedinim ljudima i doga�ajima, stvaraju�i tako bogatu gra�u na osnovu koje i napisao ovo delo.
Iako memoarska proza �esto nije pouzdan izvor za tuma�enje istorijskih pojava upravo zbog nagla�enog subjektivisti�kog tona, �ini se da ova opaska ne va�i za �trandmanovu knjigu, po svemu sude�i validan istorijski izvor. Tome je sigurno pridoneo i �udnovat �trandmanov �ivotni put koji je ovog �asnog �oveka, ruskog patriotu sa �vedskim prezimenom i velikog prijatelja Srpskog naroda, tokom njegovih najplodnijih profesionalnih godina doveo na Balkan u vreme velikih politi�kih kome�anja.

Da li Velika kriza vodi u �etvrti svetski rat?

Istorija zna samo za promene. Tako, eto, �ivimo i vreme kada je �vrsta kapitalizma kakav su SAD uspostavile pre tri decenije diskreditovana�. Pax Americana kao jedan od pojavnih oblika zapadne dominacije svetom je temeljno ugro�en. Nisu to vi�e samo konstatacije na nivou nau�nih projekcija Erika Hobsbauma ili Pola Kenedija. Taj tip kapitalizma vi�e �ne vr�i posao�. Posle sloma u Volstritu ujesen 2008. u to vi�e nema sumnja.
Kakve �e zna�ajne promene uslediti, u kom vremenskom periodu �e se to odigrati, koje �e grupe prevladati u dru�tvu i koja dru�tva �e uspostaviti globalnu kontrolu i kakvu � zasad se mo�e samo naga�ati. (Izuzimaju�a, naravno, srpske politi�ke mislioce i prakti�are okupljene oko �vladaju�e koalicije� koje ne more nikakve dileme. Znaju put �koji nema alternativu�.)
Oni u dana�njem haoti�nom svetu koji veruju da se mo�e u�iti od istorije, a takvih je sve vi�e � posle jednog op�teg javnog kampanjskog prezira prema �okretanju pro�losti� � sa zanimanjem se podse�aju �uvenih kriza kapitalizma: i Duge i Velike depresije.
Prva, ona Duga je potrajala od, recimo 1873. do 1896. Iz nje je izlaz tra�en tako �to su se zapadne nacije okrenule protekcionizmu i podigle svoje industrije. A suo�ene sa velikim rastom nezadovoljstva osiroma�enih i uni�enih gra�ana i rizikom od uspona radni�kog organizovanja po revolucinarnom marksisti�kom obrascu � zapadne zemlje su se dale na socijalne reforme. Posle Bizmarkove Nema�ke mnogi su se odlu�ivali na uspostavljanje sistema penzione sigurnosti starih i upotrebljenih, zdravstvene za�tite i narodnog �kolstva. Zato, kad je izbio Prvi svetski rat ve�ina tih dr�ava nije imala problema da radnike i seljake okupi pod nacionalne zastave i po�alje ih protiv istog takvog plebsa iz �neprijateljskih dr�ava�.

Pozdrav i apel

CIA HARA PO SRBIJI

Za �est decenija koliko deluje na prostoru na�e zemlje CIA je pet puta menjala svoju obave�tajnu aktivnost, da bi od ljutog neprijatelja postala �udljivi saveznik � tvrdi Marko Lopu�ina.. CIA je na na�e prostore do�la tokom Drugog svetskog rata kao OSS � vojna obave�tajna slu�ba SAD. U njoj je bilo dosta Srba i Crnogoraca iz Amerike, koji su regrutovani u armiju i radili kao obave�tajci Amerike u Rimu, Bariju, Kairu, ali i u Beogradu i Kotoru. Jo� u vreme rata ti obave�tajci su sedeli i kod Tita i kod Dra�e. Kako je britanski premijer Viston �er�il, mason kao i Tito, odlu�io da Jugoslavija bude Brozova komunisti�ka dr�ava, to su se obave�tajci preselili u SAD. Centralna obave�tajna agencija � CIA je nastala iz OSS 1947. godine. Kako je CIA samo produ�ena i �vrsta ruka vlasti iz Va�ingtona, to je od 1947. delovala kao neprijatelj FNRJ i Titovog komunisti�kog re�ima. CIA je u izbegli�kim logorima u Italiji i Austriji regrutovala prebegle oficire i druge emigrante i vra�ala ih natrag u Jugoslaviju da vr�e diverzantske akcije. Jedan od centara u Trstu vodio je ljoti�evac D. Vurdelja. Drugi saradnik CIA je bio emigrant Nikola Kavaja, koji mi je to li�no priznao, �to sam opisao u njegovoj biografiji �Komandos�. Ali, Kavaja je odbio da pikira avionom na zgradu CK i ubije Tita??? Od Crnogoraca za najve�e i najuglednije saradnike CIA su progla�avani Aleksa Kapi�i� i Stevan Dedijer?

CRNOGORSKI JEZIK MO�E U SRBIJI, ALI �JUTRA

Udru�enje Crnogoraca �Krsta�� tra�i uvo�enje crnogorskog jezika u slu�benu upotrebu u Srbiji. Doma�i politi�ari tvrde da od toga niti ima niti �e biti bilo �ta Videla �aba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu!
Ovako politi�ari obja�njavaju zahtev udru�enja Crnogoraca Srbije �Krsta�� da se crnogorski jezik uvede u slu�benu upotrebu u Srbiji. Srpski jezik je ve� u slu�benoj upotrebi u Crnoj Gori. �Krsta�i� su se za pomo� obratili crnogorskom ministarstvu za prosvetu i nauku, ali politi�ari poru�uju da od tog posla nema ni�ta.
Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi� ka�e da je srpski jezik u slu�benoj upotrebi u Crnoj Gori u skladu sa Ustavom, jer se vi�e od polovine gra�ana te dr�ave izjasnilo da govori srpski:
Zahtev tog udru�enja je poslat iz Crne Gore, to je ovde neko smislio kao vid pritiska na srpske vlasti po�to je i srpski slu�beni jezik u Crnoj Gori.
S druge strane, poslanik NS Miroslav Marki�evi� ka�e da �emo zahvaljuju�i ovakvim zahtevima svi uskoro mo�i da se pohvalimo da smo poliglote.

Svi zlo�ini Ramu�a Haradinaja

Sumnja se da je Haradinaj po komandnoj odgovornosti kriv za smrt najmanje 500 civila u operativnoj zoni Duka�ini Za Ramu�om Haradinajem, biv�im zapovednikom OVK, ve� �est godina na snazi je poternica srpskog pravosu�a jer se, pored zlo�ina za koje se tereti u Hagu, pominje i kao osumnji�eni u predmetima koji se vode u Srbiji. Ozna�en je kao nalogodavac za zlo�in nad svatovskom kolonom kod �akovice, a njegovo ime vezuje se i za trgovinu ljudskim organima.
Kao zapovednik operativne zone Duka�ini, Haradinaj je, prema spisima Tu�ila�tva za ratne zlo�ine, odgovoran za smrt najmanje 500 civila koji su stradali u Pe�i, �akovici, De�anima, Istoku i drugim gradovima u toj zoni. Na ovoj teritoriji civili su ubijani, proterivani ili su zavr�ili u logorima, a postupci se vode u vi�e odvojenih istraga.
Haradinaj je prvookrivljeni u istrazi za zlo�in u hotelu �Pa�trik� u �akovici. Prema podacima iz istrage, 12. juna 1999. godine, Haradinaj je u sobu hotela uveo tada maloletnu Romkinju G. T., koja je tog dana trebalo da se uda. Posle nekoliko udaraca po glavi i telu, biv�i kosovski premijer, kako se navodi u istra�nim spisima, silovao je ovu devojku.
Maloletnu nevestu, dodaje se u istra�nim spisima, u hotelskoj sobi silovao je prvo Haradinaj, a zatim i svi ostali pripadnici OVK. I�ivljavali su se nad njom neprekidno dva dana, sve do 14. juna, kada su je pustili na slobodu.