INTERNET NOVINE SERBSKE

Daleko je sunce

Mada neke evropske dr�ave ve� imaju praksu da svom rasejanju daju poslani�ka mesta u parlamentu, �anse da srpska dijaspora u skoroj budu�nosti dobije
isto su male jer ne samo da je potrebno izmeniti doma�e izborno zakonodavstvo ve� je u prvom redu potrebno napraviti valjan popis onih koji �ive van matice, zatim osavremeniti na�in njihovog glasanja pa tek onda eventualno razgovarati o tome da dobiju svoje zvani�ne predstavnike u Skup�tini Srbije. Dakako, iznad svega toga, mora da postoji politi�ka volja aktera na na�oj politi�koj sceni da srpska dijaspora pogledom iz daljine ocenjuje koji od njih mo�e ili ne mo�e biti vlast narodu koji �ivi u Srbiji.
Ministar za dijasporu Sr�an Sre�kovi� izjavio je pre nekoliko dana da njegovo ministarstvo �eli da otvori javnu debatu o mogu�nosti da srpska dijaspora ima svoje predstavnike u Skup�tini Srbije. Po�etna ideja je, kako obja�njava Sre�kovi�, da predstavnici rasejanja imaju, na primer, pet poslanika u Skup�tini Srbije kako bi se simboli�no demonstriralo jedinstvo dr�ave i svih njenih gra�ana koji �ive u rasejanju. Svestan toga da bez politi�ke volje da se u politi�ki �ivot uklju�e i oni iz rasejanja od toga nema ni�ta, sam Sre�kovi� poja�njava da namera nije da dijspora uti�e na prekomponovanje politi�ke scene Srbije. Uveren sam u to da bi ova inicijativa dala dobre efekte i s ekonomskog, i s politi�kog i s kulturolo�kog gledi�ta, pa o�ekujem da sve relevantne institucije, nevladine organizacije i ugledni pojedinci javno iznesu svoje argumente �za� i �protiv� i da nakon �iroke javne rasprave do�emo do odgovaraju�eg zaklju�ka � istakao je Sre�kovi�.
Iako ideju o javnoj raspravi za ulazak srpske dijaspore u Skup�tinu Srbije iznosi resorni ministar, ona ipak nije nikakva novina jer od uvo�e-nja vi�estrana�ja u Srbiju, 1990. godine, sami Srbi u rasejanju to tra�e. Ipak, kada im je nakon nekoliko godina, uz velik tro�ak koji su podneli gra�ani Srbije, omogu�eno da glasaju za narodne poslanike i za predsednika Srbije, odziv je bio veoma mali pa su mnogi zaklju�ili da oni nisu zaintere-sovani za zbivanja u matici, a deo stru�ne javnosti je pohitao i da zaklju�i da nije ni dobro da oni odlu�uju o tome ko �e biti vlast u Srbiji kada ne �ive ovde i ne dele sudbinu gra�ana ove dr�ave. S druge strane, niko nije osporio da su doznake koje srpska dijaspora svake godine �alje matici veoma va�ne i da krpe veliku rupu u srpskom bud�etu, ali i smanjuju socijalne tenzije jer poma�u mnogima da pre�ive te�ku ekonomsku situaciju.
Operativni direktor CeSID-a Marko Blagojevi� ocenjuje da nije nemogu�e da dijaspora dobije poslanika u Skup�tini Srbije jer je re� o sasvim legitimnom re�enju. Naime, on isti�e da je u Zakonu o izboru narodnih poslanika ve� predvi�enjo glasanje dijaspore na specifi�an na�in.

Muke investitora Ilije

U gradnju nove autobuske stanice u Novom Sadu Ilija Devi� ulo�io 30 miliona evra, gde saobra�aj nikada nije preme�ten, tako da mu zbog gubitaka, jer nije imao prihod od prometa, preti bankrot Sa nove autobuske stanice u Novom Sadu koju je izgradio Ilija Devi�, kupac preduze�a ATP �Vojvodina�, ve� vi�e od godinu dana nije krenuo nijedan autobus. U samu zgradu stanice, novih 30 autobusa, pove�anje broja linija za tre�inu, zastupni�tvo za prodaju i servis autobusa �mercedes� i �zetra� Devi� je ulo�io oko 30 miliona evra. Firma je u ste�aju, a Ilija Devi� ovih dana s nestrpljenjem �eka da vidi kakvu su mu sudbinu skrojili poverioci.
Nova autobuska stanica nikada nije radila punim kapacitetom. Formalno su bile otvorene obe (stara i nova) autobuske stanice, ali je ve�ina autobusa odlazila na staru, zbog �ega je ATP �Vojvodina� imala gubitke. Kada su videli da nova me�ugradska i me�unarodna stanica nije proradila kako je trebalo i probleme u kojima se ATP �Vojvodina� na�la, �Mercedes� i �Zetra� su odustali od dolaska, a lizing ku�e su pri kraju otplate uzele autobuse.
Ilija Devi� ima podu�i spisak krivaca (pojedinaca i institucija) za svoju propast: od biv�e gradona�elnice Novog Sada Maje Gojkovi�, aktuelno novosadsko rukovodstvo, biv�eg ministra za kapitalne investicije Velimira Ili�a, do korumpiranih dr�avnih institucija, tajkuna... Krivi sve koji nisu dozvolili, uprkos dobijenim dozvolama, zatvaranje stare autobuske stanice i preme�tanje saobra�aja na novu.
Zbog prezadu�enosti, njegovo preduze�e je jo� od decembra 2008. godine u ste�aju, a ovih dana planom reorganizacije razmatra se i bankrot. Ina�e, zbog nepla�anja pete rate od ukupno 3,8 miliona evra izlicitirane kupoprodajne cene, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor u isto vreme kada su poverioci pokrenuli ste�aj.

Danas 19 godina od martovskih demonstracija * VIDEO *

Pre 19 godina, na Trgu Republike, odr�ane su prve velike demonstracije protiv re�ima Slobodana Milo�evi�a. �ivote su izgubili jedan demonstrant i jedan policajac. Bio je to po�etak uli�nih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom.
Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra�kovi� je sa �lanovima naju�eg rukovodstva SPO u podne polo�io vence kod spomenika Knezu Mihajlu i odao po�tu stradalima u prvim masovnim demonstracijama u vi�estrana�koj Srbiji koje su bile uperene protiv tada�njeg re�ima i neslobode medija.
Dra�kovi� je ocenio da je ve�ina u�esnika devetomartovskih demonstracija iz 1991. danas razo�arana i poru�io da je godi�njica tih protesta prilika da se ka�e da Srbija mora da menja kurs i da ne pristaje na dalje poraze.

Spre�i�emo odliv mozgova iz Srbije

Prvi test na�e ozbiljnosti u investiranju u nau�ni i tehnolo�ki razvoj Srbije bi�e po�etak izgradnje Istra�iva�ke stanice Petnica, kupovina opreme za predstoje�i petogodi�nji nau�no-istra�iva�ki ciklus, ali i izgradnja stanova za na�e nau�nike u Beogradu, Ni�u, Novom Sadu i Kragujevcu - ka�e u razgovoru za "Blic" Bo�idar �eli�, ministar nauke i tehnolo�kog razvoja.

Srbiji preti novi talas migracija, na�i najbolji talenti stalno su na meti razvijenih zemalja. To ste konstatovali u nedavno usvojenoj petogodi�njoj strategiji nau�nog i tehnolo�kog razvoja. Kako mislite da motivi�ete one koji su oti�li da se vrate?
- Dosta je bilo kukanja na tu temu, prelazimo na konkretne korake. Upravo smo dogovorili 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom za nauku i tehnologiju, koji �e biti duplirani iz drugih izvora. Deseti deo tog novca bi�e namenjen za povratak na�e nau�ne dijaspore.

BiH - Primer kako se Al Kaida uklju�uje u konflikte

Me�unarodni kosultant za pitanja teroristi�kih mre�a i njihovih infiltracija u zemlje �irom sveta Evan Kolman upozorio je da ekstremisti na Balkanu i u BiH imaju ratno iskustvo i pristup naoru�anju, a kada se uzme u obzir njihovo poznavanje Al Kaide i mogu�nost komunikacije preko interneta krajnji rezultat je opasna kombinacija. On je za "Glas Amerike" rekao da postoji jedan vrlo mali broj ljudi u Sarajevu, Travniku i drugim mjestima koji vjeruju u radikalnu islamsku teoriju, a neki od njih su, kako je naveo, vrlo mladi Bo�njaci koji su tu radikalnu ideologiju primili sa istom stra��u kao i ekstremisti na drugim mestima, poput SAD.
"Za razliku od tih koji nemaju lak pristup oru�ju, ekspolozivima i vojnom treningu, na Balkanu i u BiH ekstremisti imaju i ratno iskustvo i pristup naoru�anju. Neki od njih imaju �ak i dr�avljanstva drugih evropskih dr�ava, kao �to su na primer Danska ili Norve�ka i druge, i mogu se uvezivati u mre�e i izvan BiH. Mladi su prili�no sofisticirani, vi�ni internetu, i kada uzmete u obzir njihovo poznavanje Al Kaide i mogu�nost komunikacije preko interneta i pristup oru�ju na Balkanu krajnji rezultat je opasna kombinacija", upozorio je Kolman.

Vlada Srbije nema novca za popravljanje imid�a dr�ave

Sve u svemu, izgleda da je projekat, koji je po�eo ambiciozno emitevanjem promotivnih spotova o Srbiji na CNN-u, osu�en na propast. Planirana aktivnost Saveta svela se na ve� pomenuti spot za koji je potro�eno pola miliona evra...
Popravljanje imid�a Srbije u svetu ponovo je postalo aktuelno posle teksta koji je objavljen na Bi-Bi-Siju u kojem su Srbi predstavljeni kao sujeveran narod. U Ministarstvu trgovine, u �ijoj je nadle�nosti Savet za promociju Srbije, koji je Vlada Srbije osnovala 2007, rekli su nam da brendiranje zemlje nije njihov posao, jer je Savet �posebno telo �ija su zadu�enja u brendiranju druga�ija od zadu�enja Ministarstva�. Savet za promociju Srbije, popularno nazvan Savet za brendiranje, poslednji put se sastao u prole�e pro�le godine, jer, kako navode �lanovi Saveta, nije bilo para.
Ivan Tasovac, predsednik Saveta, ka�e za �24 sata� da ako Srbija �eli da promeni sliku o sebi, mora da je zaradi kroz jasnu politiku, nove proizvode i usluge, me�utim...

Goran Je�i�: U Srbiji se cene samo poltroni!

To je princip koji postoji u svim strankama, pa i u DS... �uti i mo�da bude� poslanik. A za pola parlamenta ro�ena �ena ne bi glasala! Predsednik SO In�ija Goran Je�i� najavio je da se povla�i iz politike i neobi�no o�tro kritikovao politiku svoje Demokratske stranke. U intervjuu za Press Je�i� ka�e da nema nameru da napu�ta DS iako mu se u stranci mnogo toga ne svi�a - od odnosa ministara prema lokalnoj samoupravi do �injenice da funkcije dobijaju oni koji se skrivaju iza imena i glasova Borisa Tadi�a.
Ja DS sigurno ne�u napustiti, samo se ne�u kandidovati za predsednika op�tine In�ija, gde sam tri puta pobe�ivao. Iz profesionalne politike se povla�im, jer to nije jedini na�in da zaradi za �ivot. Imam da zavr�im jo� neka posla ovde do 2012. godine, a ne vidim �ta bih mogao dalje da radim... - ka�e Je�i� za Press.

Balkan ekspres na be�kim buvljacima

Be�ki trgovci polovnom robom, �na�ih gora listovi�, ra�unali su da �e im kriza doneti vi�e mu�terija � onih koji moraju �tedeti. Ta procena je, ka�u danas, bila pogre�na. Donosimo pri�u sa be�kog buvljaka. Tmurno je i promrzlo prepodne, sa krovova ku�a vise januarske ledenice, pod cipelama �kripi sneg. Na be�kom Na�marktu, popularnoj subotnjoj pijaci, za sneg se pobrinula zimska slu�ba, pa je asfalt na kome je Perica Jovi� izlo�io svoju robu, sada jo� samo vla�an: �Imamo sve stare stvari, imamo ove dronje, ma�ine za kafu, radio, slike, sve polovne stvari�, ka�e Perica.
Jo� od ranog jutra cupka Perica na vetrometini be�ke pijace i do sada je prodao samo jedan sat. Ali, osmeh mu, ipak, ne silazi sa lica: �Pa slabo ide, narod nema para, kriza je velika, nema se para, tako je, �ta se mo�e!?�
Peri�in sused po tezgi, Zoran Jovanovi�, tako�e se, ka�e, bavi tehnikom. Samo �to njegovi televizori, antene i radio-prijemnici, izgledaju ipak ne�to novije: �Ma sve i sva�ta ima tu, ali kad ne ide ni�ta; nema narod para! Vidi� da se smrzavamo ovde na ovom vremenu, mi se smrzavamo, a niko ni�ta ne kupuje�, �ali se Zoran.

Alarm srpske javnosti

Srpska liberalna stranka, ciji je jedan od osnivaca akademik Nikola Milo�evic, prerasta u nevladinu organizaciju Stro�i kriterijumi propisani Zakonom o politickim strankama dove�ce krajem januara do prestanka sa radom brojnih partija. To, cini se, i nije prevelika �teta, jer za mnoge od njih nikada nismo ni culi, niti i�ta od njih videli. Malo je partija na srpskoj politickoj sceni koje aktivno deluju, a jo� manje onih koje necim doprinose dru�tvu.
Jedna od partija koja ce prestati da postoji jeste i Srpska liberalna stranka. Mnogi u ovome nece videti neku veliku �tetu, jer, objektivno, niko je se ne seca kao va�nog cinioca na politickoj sceni. Ali, cini se, to SLS nije ni bio cilj.
Za razliku od mnogih partija i organizacija na javnoj sceni, i onih za koje nikada nismo culi kao i onih za koje znamo i vi�e nego �to bismo �eleli, ova stranka, koju su osnovali i oko koje su se okupili ugledni intelektualci, jeste dala znacajan doprinos srpskom dru�tvu, �ireci demokratsku politicku svest i kulturu.
Srpska liberalna stranka osnovana je marta 1991. godine, nakon prvog velikog rascepa u Demokratskoj stranci. Nekoliko osnivaca, akademici Nikola Milo�evic i Kosta Cavo�ki kao i re�iser Sa�a Petrovic, nisu se slagali sa odlukama tada�njeg rukovodstva DS-a na cijem je celu bio Dragoljub Micunovic. Povod rascepa bili su, kako su ustvrdili osnivaci SLS-a, name�teni izbori za predsednika DS-a, gde je pokraden Kosta Cavo�ki a izabran Dragoljub Micunovic.

Srbija na kau�u kod Zorana Milivojevi�a

Pre pedeset godina roditelji su znali kako �e da izgleda dru�tvo i za to su pripremali dete. Danas roditelj ne zna kako �e izgledati dru�tvo u kojem �e �iveti njegovo dete. I to je za sve nas najve�a promena u braku, seksu i ljubavi, ka�e za Pressmagazin na� najpriznatiji psihoterapeut Zoran Milivojevi�
�ivot vam se raspada, razo�arani ste u ljubav, ne znate da li pored sebe imate pravu osobu, razmi�ljate da se razvedete jer nemate redovan seks ili da priznate prevaru i da ste zaljubljeni u nekog drugog... Ali, nagomilavaju se i rate za kredit, ko zna, mo�da dobijete i otkaz... Zbog svega, sve manje strpljenja imate i za dete, zabrinuti ste za njega, ali i da li su va�e vaspitne metode dobre? Ne znate vi�e kako da iza�ete na kraj sa svim �ivotnim pitanjima i dilemama koje vas ti�te...