Povodom skupa „Srpskog svetskog kongresa“ u Beogradu u vreme Evrosonga

37

U subotu 24. maja, u vreme finalne večeri takmičenja za Pesmu Evrovizije u Domu Narodne skupštine u Beogradu , održava se gala prijem za koji je poziv poslala, između ostalih, i organizacija, dosad prilično nepoznata, po imenu Srpski svetski kongres.

U njihovom pozivu navodi se da je tog dana, pored prijema na kojem će učestvovati izvođači na Evrosongu, ambasadori zemalja učesnica i domaće javne ličnosti, biti održan i „Svetski kongres dijaspore“ . U prilično nejasnom pozivu u kojem nije jasno da li je „kongres“ samo deo manifestacije posvećene Evrosongu, ili je možda obrnuto (što je teško verovati), navodi se da će tog dana zapravo biti održan „osnivački kongres svetske dijapore, a pozvani su lideri grčke jevrejske, indijske, romske, jermenske, mađarske i lideri dijaspora stotinak (?) nacija sveta“. U istom pozivu, organizatori, prilično pretenciozno, podsećaju i da je u istom zdanju daleke 1961. godine održan i osnivački skup Pokreta nesvrstanih. Kako će sve to da izgleda, videće se, kao i to ko će uopšte doći, ali zanimljivo je da je predsednik „kongresa“ prof. Zoran Jovičić, dosad malo poznat u krugovima dijaspore, a još manje u zemlji. Njegova karijera široj javnosti je poprilično nepoznata, pa smo upravo zato napravili razgovor s njim u njegovom stanu u Beogradu. Da ne prosuđujemo sami o čoveku (a i sudi samo Jedan, kažu neki mudri ljudi), iz redova koji slede, zaključite sami da li je reč o ozbiljnoj ličnosti, koja zaista želi dobro dijaspori, ili samo još jednom šarlatanu, koji bi da se predstavi kao lider Srba u rasejanju. Prvo pitanje bilo je, naravno, šta je zapravo Svetski kongres.

-Osnovan je početkom ove godine, a ja sam inicijator. Osnovan je od strane osnivača, a tu su predstavnici iz većeg broja zemalja, kaže Jovičić. Na logično pitanje može li da navede barem neka imena osnivača, on kaže: “Pa ne mogu da vam nabrajam imena i zemlje, ali obuhvaćeno je gotovo 90 odsto zemalja u kojima živi naša dijaspora“. I tako, nismo dobili ni jedni ime, a onda nam je profesor pojasnio razlog osnivanja ove organizacije: „Srbi su jedini narod u svetu koji nemaju svoj svetski kongres, Jevreji imaju, Hrvati imaju…Zašto je bitan svetski kongres? On služi za diplomatsko predstavljanje dijaspore i to je standardan format koji prepoznaju UN, mediji i svi ti kongresi su članice Ujedinjenih nacija. To su zapravo nevladine organizacije koje ne moraju da imaju veliki broj članova. Registrovani smo ovde, ali imamo svoje poverenike u velikom broju zemalja. Dakle, proučavali smo kako su to drugi uradili i zašto mi Srbi to nismo uradili…“.Naravno, ponovo nismo dobili nijedno ime tih „poverenika“, ali Jovičić je nastavio da objašnjava ideje svog kongresa: „Dakle, formirali smo ovo telo od ljudi koji smatraju da tako nešto treba da postoji. Ako neko smatra da ne treba, uopšte nismo nu dužni da ga kontaktiramo…“. Na pitanje ko je bio protiv, Jovičić kao iz topa navodi ime Nikole Janića iz Švedske, jednog od najuglednijih Srba u rasejanju u svetu i za njega kaže da je bio „apsolutno protiv“.

-On je desetine puta izjavio i javno i na našem sajtu da je apsolutno protiv. Da li smo ga pitali zašto je protiv? Ne, ali onaj ko se toliko protivi, nije pozvan da učestvuje u njegovom stvaranju, znači namerno ga nismo pozvali i njega i još neke. Ja sam biznismen i želim da uspem i zašto bih ja zvao ljude koji su toliko protiv. Pa ne možete vi na jedan isti skup da zovete i Milu Alečković i Janića, to zaboravite. Znači ta švedsko francuska ekipa je namerno zaobiđena u prvom krugu. Ako uspemo u ovoj inicijativi i ako bude vredelo, biću zadovoljan, ja ovo doživljavam ne kao posao, nego kao neku vrstu zadužbine, isto kao i gospodin Janić koji je život uložio u svoju misiju. Opet, postoji veliki sukob oko toga ko je trebalo da bude prvi predsednik, da li neko iz Evrope ili iz SAD, jer i jedni i drugi smatraju da su oni zaslužniji. Imali smo otpor iz Kongresa srpskog ujedinjenja, jer oni smatraju da njima to mesto pripada. Ipak, mi smo našli treće rešenje, a to je Australija, jer tamo imamo veoma organizovanu mrežu, kaže Jovičić objašnjavajući zašto je baš on predsenik i pritom uopšte ne odgovarajući na ponovljeno pitanje koje su to srpske organizacije iz Evrope ili Amerike pozvane na skup u Beograd. Pitamo ga dalje, da li ga naši ljudi u Australiji uopšte poznaju, jer je i u uglednim krugovima u srpskoj dijaspori njegovo ime dosad bilo gotovo nepoznato, a on kaže:“Šta znači to pitanje? Pa onaj ko čita internet ili je zainteresovan za srpske stvari, on me apolutno zna. A ima i onih koji pitaju a zašto baš on? E ti me apsolutno ne zanimaju, oni su mi konkurenti i oni me ne interesuju. Kako sam postao neko u Australiji? Jednostavno, prijavio sam se na konkurs u australijskoj vladi i postao šef organizacije koja je pomagala hiljadama imigranata. Pomagao sam da se kupi plac crkvi Sveti Sava…“.

Ipak, insistirali smo na nazivima srpskih organizacija koje su pozvane na „Evrosong“ skup.

-Evo, ja ću vam reći s kim sam razgovarao ovih dana – s predsednicom Nemačke, akademikom i lekarom…Bio je zatim gospodin Putnjiković, najugledniji Srbin iz Britanije, bili su tu i ljudi iz Francuske i tako dalje…, navodi Jovičić, opet bez gotovo ijednog imena.

-Mi sad ne znamo ko će doći, ali iz sata u sat nam ljudi potvrđuju, evo potvrdio je vlasnik „Vesti“ Vidaković, kome ćemo dodeliti povelju, znači dolaze ljudi… i dolaziće tokom naredne nedelje, navodi Jovičić ipak (barem) još jedno ime, a onda se i ne upitan ponovo „osvrnuo“ na uglednog Srbina iz Švedske.

– A kad je reč o gospodinu Janiću, u najvećem broju stvari koje je on izjavljivao se ja potpuno slažem, on je veliki borac za srpsku stvar, za Kosovo, izlagao je sebe velikim rizicima u Švedskoj…Ipak, ja bih ga pitao zašto često i blati svoje Srbe, pitao bih i koliko je puta osuo vatru po svojim sunarodnicima, a koliko je puta smeo da napadne svog ministra Karla Bilta. E to mu zameram, što napada Srbe. Ja sam s njim razgovarao i ja sam mu ponudio da lideri njegovog ranga, ima ih samo četiri pet u svetu, kako se to radi u svetu, da imaju funkciju počasnog predsednika i u meri u kojoj budu želeli i upravljačku funkciju. I nije ovo udvaranje, ali ako bi birali čoveka koji je najviše uložio i truda i svojih ličnih para za Srbe u svetu, onda je to Janić, možda je baš on trebalo da osnuje ovaj kongres, ali je on to najavio svojevremeno, pa su došli neki i ćapili mu. E, ja sam ovo ime zaštitio i niko mi ga ne može uzeti, ističe Jovičić.
Pitamo ga i da li su možda naši ljudi iz inostranstva jednostavno alergični na često samoprozvame lidere, pa zato i ma problema sa kontaktima s uglednim Srbima u svetu.

-Ja nisam lider, a i šta znači to? Kongres je za dva meseca mnogo uradio pogledajte samo internet i videćete da smo daleko najviše citirani, ali citirana je organizacija, a ne moje ime. Inače, da napomenem, na ovaj skup nikoga nisam lično pozvao jer znam znanje – ako pozovem Milu ima da mi skopa oči Janić i obrnuto, to napišite. Ako neko ne čita „Serbian kafe“, a tu je poziv, taj nije lider dijaspore, ja sam pozvao i preko Tanjuga…, zaključuje na kraju naš sagovornik, ne objašnjavajući najbolje kako se to pozivi na tako ozbiljno zamišljen skup šalju preko jedne agencije i jednog sajta. A što se tiče Doma skupštine i njegovog skupa, morali smo da pitamo kako je dobio taj prostor, a on je lakonski odgvorio, „pa pitali smo da ga koristimo, a ako vas zanima, vezu kod Olivera Dulića nemamo niti njegovu zvaničnu podršku“.

Dragi čitaoci Korena, kako i navedosmo negde na početku ovog teksta, bio je ovo Zoran Jovičić, predsednik nekog malo kome poznatog i postojanog i Srpskog svetskog kongresa, a vi sami prosudite o kakvom je „svetskom“ i kongresu i čoveku reč.

Povodom izjava Zorana Jovičića datih novinaru Mijailoviću, uskoro će se oglasiti i Nikola Janić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here