Pomen žrtvama rata i nacizma u Braunauu

14

„Iako je u Braunau živeo samo do treće godine života i zapravo nije imao nikakav odnos prema njemu, grad nosi ovo teško breme. Braunau se zbog pomenute činjenice pripisuju razni negativni epiteti, dok je stvarnost zapravo u potpunosti drugačija. Brojne inicijative i manifestacije jasno ukazuju na odlučnost javnosti i gradskih vlasti, da se suprodstave postojećim klišeima, istovremeno poštuju i izuzetnu senzibilnost ove teme“, izjavljuje sekretar za kulturu grada, inače rođeni Novosađanin, Zoran Šijaković.

Jedna od ključnih manifestacija i neizbežnih stavki u kalendaru bitnih događaja je Pomen žrtvama rata i nacizma, koji se od 1989. godine redovno održava ispred rodne kuće pomenutog diktatora. Iste godine a zahvaljujući inicijativi tadašnjih gradskih vlasti, ispred kuće postavljen je granitni kamen, dopremljen iz ozloglašenog konzentracionog logora Mathauzen, sa uklesanom nedvosmislenom porukom: „Mir, sloboda i demokratija – Nikada više fašizam – Opominju milioni stradalih“.

Organizatori pomena su gradske vlasti u saradnji sa Komitetom Mathauzena, a kao termin simbolično je odabran početak maja meseca, kada se odigrao pad Hitlerove nacističke Nemačke.

Ovogodišnju manifestaciju svečano je otvorio gradonačelnik Braunaua mg Johanes Vajdbaher (Mag. Johannes Waidbacher), pozdravljajući prisutne, među kojima i veliki broj zvanica.

Vajdbaher je na početku njegovog obraćanja spomenuo učestale antidemokratske tendencije koje prete da destabilizuju Evropu i podsetio na posledice ratova „našeg vremena“, odnosno poslednjih godina.

„Aktuelna geopolitička situacija jasno pokazuje, koliko je momentalna situacija napeta. Pritom, gotovo svakodnevno, na stotine ljudi a nekada i hiljade, reskiraju sopstveni život i život svojih najbližih, u nadi da će u Evropu pronaći željenu sigurnost i mir“.

Svečanost protekla je u znaku Izraelske kulturne zajednice Gornje Austrije, s obzirom na činjenicu da je njena predsednica gospođa dr Šarlote Herman (Dr. Charlotte Herman) ove godime imala ulogu svečanog govornika.

Duhovni i religiozni centar Izraelske kulturne zajednice Gornje Austrije, osnovane 1877. godine, nalazi se u Betlehemovoj ulici u Lincu. Njegovo središte čini moderna sinagoga sagrađena na ruševinama stare, spaljene u Noći pogroma 1938. godine. Gospođa Herman nalazi se od 2013. godine na čelu zajednice a jedan od njenih predhodnika, nakon Drugog svetskog rata, bio je Simon Vizental (Simon Wiesenthal).

U njenom obraćanju dr Šarlote Herman podsetila je na bezbrojne žrtve prouzrokovane Drugim svetskim ratom, među kojima je i šest miliona Jevreja, koji su za vreme nacističke vladavine na veoma neljudski i nehuman način izgubili svoje živote.

„Radilo se o ljudima, koji nikome ništa nažao nisu učinili. Života ih je koštala isključivo činjenica da su bili to što jesu. Među njima nedužno je stradalo milion i po dece. Sedamdeset i dve godine kasnije, broj Jevreja još uvek nije dostigao stadijum od 16 miliona, koliko ih je bilo u Svetu pre Drugog svetskog rata, već je momentalno nešto viši od 14 miliona. Mnoge stvari bi nam u današnje vreme izgledale drugačije, kada bi se intenzivnije pozabavili prošlošću naših roditelja i dedova. Antisemitismus nije Hitlerov izum. On je postojao i ranije s obzirom na višehiljadugodišnji progon Jevreja ali su sistematičnost i obim stradanja bili sasvim novi. Mnogi nisu verovali i da je moguće da će se tako nešto dogoditi, te se nisu opirali. Bila je to ispostaviće se velika naivnost i fatalna greška“, navela je dr Herman.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/2740195/pomen-zrtvama-rata-i-nacizma-u-braunauu.html

POSTAVI ODGOVOR