Nova, revolucionarna izložba u Britanskom muzeju otkriva do sada neispričanu istoriju japanske samurajske klase — uključujući činjenicu da je čak polovina samuraja bila ženskog pola.
Izložba Samurai prva je koja istražuje kako su slika i mit o ovom ratničkom redu nastajali i oblikovani, dovodeći u pitanje gotovo sve što javnost misli da zna o ovim japanskim ikonama.
Na izložbi je predstavljeno više od 280 predmeta i digitalnih sadržaja iz zbirki muzeja i od 29 domaćih i međunarodnih pozajmljivača. Mnogi eksponati, uključujući kompletan oklop samuraja, prvi put su izloženi javnosti. Postavku čine oružje i oklopi, slike, drvorezi, knjige, odeća, keramika i fotografije.
Ko su samuraji?
Samuraji su se pojavili u ranom srednjem veku, između 12. i 16. veka, kada su bogate porodice unajmljivale ratnike radi privatne zaštite. Vremenom se ova plaćenička grupa razvila u seosko plemstvo, a do 1615. godine samuraji su se povukli sa bojišta i počeli da deluju kao državni službenici, učenjaci i pokrovitelji umetnosti.
U tom periodu, navodi izložba, čak polovina samurajske klase bile su žene. Iako se uglavnom nisu borile, imale su ključnu ulogu u eliti, učestvujući u životu zajednice i na bojištu i van njega.
„Iznenađenje proizlazi iz suženog razumevanja reči samuraj, jer ona zapravo ne znači ratnik”, rekla je dr Rozina Baklend, kustoskinja japanskih zbirki u listu Asahi Shimbun, za The Independent.
Najpoznatija žena ratnik
Prema izložbi, najpoznatija žena samuraj bila je Tomoe Gozen, koja je umrla 1247. godine, a njeni podvizi opisani su u epu Priča o Heikeu. Navodi se da je odsekla glavu samuraju Učidi Saburu Ijošiju, koji je pokušao da je zarobi radi otkupnine.
Kako su ratovi jenjavali, žene su se oblačile u skladu sa svojim društvenim rangom. Žene višeg statusa nosile su duge haljine sa motivima prirode i aluzijama na japansku književnost. Neudate samurajke nosile su kimona sa dugim rukavima kako bi naglasile svoj položaj.
Izložba otkriva i da su žene bile obrazovane kako bi se pripremile za brak, vođenje domaćinstva i vaspitanje dece. Pravilno ponašanje, bonton i kulturna priprema bili su sastavni deo njihovog stalnog obrazovanja.
Popularna kultura
Poseban deo izložbe posvećen je uticaju samuraja na popularnu kulturu — film, televiziju, mangu, video-igre i savremenu umetnost, uključujući naručene radove poznatog japanskog umetnika Nogučija Tecuje.
„Istoričari odavno znaju da je popularno razumevanje — kao i kod većine kultura — prilično udaljeno od stvarnog tumačenja”, kaže dr Baklend. „Postoji vremenska i prostorna distanca, kao i pojednostavljena verzija priče koja se lako širi i lako konzumira.“
„Holivudski filmovi i vizuelni stereotipi šire se svetom i učvršćuju u svesti ljudi, ali kada se zagrebe ispod površine, otkriva se nešto sasvim drugačije. Postoji zrno istine, ali ono biva preuveličano.“
Izložba je podeljena u tri celine: samuraji kao zastrašujući ratnici vođeni čašću, njihova transformacija u kulturnu i birokratsku elitu i njihov savremeni uticaj na popularnu kulturu.
Nakon što su prestali da ratuju 1615. godine, objašnjava dr Baklend, razvila se bogata i slojevita kulturna scena.
Samo ime
„U tom periodu oni više nisu ratnici u praksi, već samo po imenu. To je neka vrsta stalne vojske koja nikada ne ratuje, jer sledi 250 godina mira“, kaže ona.
„Zato prikazujemo samuraje u svakodnevnoj odeći, poput poslovnog odela. Prikazujemo žene — jer je polovina samurajske klase bila ženskog pola — njihovu odeću, pribor za svakodnevno sređivanje kose, toaletni set, ručno ogledalo i knjige o bontonu. Tu su i brojni kulturni interesi: knjige koje su samuraji pisali i umetnička dela koja su cenili.“
Izložba pokazuje da su mnogi mitovi o samurajima oblikovani politikom, nostalgijom i globalnom popularnom kulturom, dugo nakon što je njihovo doba prošlo.
Oklop i list perunike
U mirnodopskom periodu, naročito početkom 20. veka, kada je Japan bio politički napet zbog kolonijalnog širenja, slika samuraja korišćena je za jačanje nacionalnog identiteta, kaže dr Baklend.
Među najznačajnijim eksponatima su retki komplet samurajskog oklopa, nedavno pribavljen za zbirku muzeja, sa prestižnim šlemom i zlatnim barjakom u obliku listova perunike, osmišljenim da ratnika učine i prepoznatljivim i zastrašujućim.
Tu su i vatrogasna jakna za žene jarkocrvene boje, redak portret trinaestogodišnjeg samuraja koji je 1582. godine predvodio izaslanike u Vatikan, kao i savremene instalacije — uključujući odevnu kombinaciju modne kuće Louis Vuitton inspirisanu japanskim oklopima i reference na popularne video-igre poput Assassin’s Creed: Shadows (2025) i Nioh 3 (2026).
„Koristimo ovu svima poznatu reč ‘samuraj’ kako bismo ljudima približili bogatstvo japanske kulture i složenost istorije, kao i raznovrsne uloge koje su imali kroz vekove“, zaključuje dr Baklend.
Izložba Samurai traje od 3. februara do 4. maja.
