Kompanija Meta, u čijem vlasništvu su Fejsbuk i Instagram, našla se na suđenju zbog tvrdnji da je namerno dizajnirala svoje platforme tako da izazivaju zavisnost kod mladih ljudi. Četiri savezne američke države na sudu traže milijarde dolara od ovog giganta društvenih mreža – one deluju u ime grupe od 29 država koje su podnele tužbu 2023. godine, tvrdeći da je kompanija prekršila zakone o privatnosti dece.
U utorak su počela uvodna izlaganja u postupku koji bi mogao da bude najznačajnija pravna bitka Mete do sada kada je reč o bezbednosti mladih i zavisnosti od društvenih mreža. Ako Meta izgubi ovaj spor, to bi moglo iz temelja da promeni način na koji funkcionišu njene platforme društvenih mreža, piše CNN.
Tužbu je 2023. godine podnela grupa od 29 državnih tužilaca, koji tvrde da je Meta namerno dizajnirala svoje platforme tako da kod mladih izazovu zavisnost, čime povećava sopstveni profit, a istovremeno šteti mentalnom zdravlju dece i tinejdžera u njihovim državama. Oni takođe tvrde da je Meta obmanjivala javnost o rizicima svojih platformi i da je prikupljala podatke o deci kršeći savezni Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu (COPPA).
Suđenje, koje je ove nedelje počelo pred saveznim sudom u Ouklendu, obuhvatiće argumente tužilaca iz četiri države: Kalifornije, Kolorada, Kentakija i Nju Džersija. Meta negira sve navode.
Hiljade tužbi
Meta se suočava sa hiljadama tužbi u kojima se tvrdi da je izazvala zavisnost mladih od svojih platformi i nanela im štetu — kao i kompanije Snap, TikTok i YouTube — a već je izgubila dva takva postupka, zbog čega joj je naloženo da plati nešto manje od milijardu dolara odštete. Međutim, odšteta koja se traži u ovom postupku mogla bi da bude višestruko veća: četiri države zajedno traže čak 1,4 milijarde dolara odštete.
Predložena novčana kazna gotovo je jednaka ukupnoj tržišnoj vrednosti Mete na Volstritu. Čak i ako sud dosudi znatno manju odštetu, države traže i nalog kojim bi se promenio način funkcionisanja Metinih platformi.
„Meta je osmislila opasan proizvod za mlade korisnike, znala je da je opasan, a onda je lagala decu, porodice i javnost o tome koliko je opasan“, rekao je prošle nedelje kalifornijski državni tužilac Rob Bonta u saopštenju. „Spremni smo da pozovemo Metu na odgovornost zbog njene uloge u produbljivanju krize mentalnog zdravlja američke dece i radujemo se suđenju.“
Meta je navode nazvala „nepotkrepljenim“, a ogromnu predloženu novčanu kaznu „krajnje nesrazmernom“ onome što joj se stavlja na teret.
„Državni tužioci nisu ponudili nikakav dokaz da je iko u njihovim državama bio obmanut, tvrde da su bezazlene funkcije, poput dodatnog Instagram naloga, nekako nanele štetu njihovim građanima, i pokušavaju da kazne Metu zbog problema sa kojima se suočava čitava industrija, poput provere starosti korisnika“, rekao je portparol Mete u saopštenju u ponedeljak. „Umesto da se drže činjenica i zakona, države su odlučile da jure za neverovatno velikom isplatom.“
Uvodna izlaganja
U svojim uvodnim izlaganjima advokati država iznose tvrdnje da se Metin poslovni model zasnovan na prihodima od oglašavanja oslanja na to da mladi što duže ostaju na njenim platformama.
Prema navodima iz tužbe, oni tvrde da je Meta namerno osmislila funkcije poput algoritama za preporuke, beskonačnog skrolovanja, opcije „lajk“ i obaveštenja tako da izazivaju zavisnost.
Države takođe tvrde da je Meta lagala javnost o tome koliko je bila upoznata sa rizicima svojih platformi, uključujući i javne izjave kompanije i njenih rukovodilaca u kojima su tvrdili da ne veruju da njihove platforme štete deci. Takođe tvrde da je Meta svesna da je prikupljala lične podatke korisnika mlađih od 13 godina bez saglasnosti roditelja, čime je kršila COPPA.
Megan O’Nil, zamenica državnog tužioca u Ministarstvu pravde Kalifornije, je u svom uvodnom izlaganju navela da se Metin poslovni model može sažeti ovako: „Navucite korisnike; zadržite ih što duže možete; prikupljajte njihove podatke; a kada se obraćate javnosti, sakrijte istinu od nje.“
O’Nil kaže da je to „posebno dobro funkcionisalo kod dece“, dodajući da je Meta dizajnirala platforme tako da im se deca stalno vraćaju.
„Deca su proizvod“, kaže O’Nil, dodajući da je Meta pratila. O’Nil kaže da će porota videti na koji način deca dolaze na platforme poput Facebooka i Instagrama i kako ih Meta „navuče“, koristeći funkcije koje ih zadržavaju na tim aplikacijama i podstiču da im se ponovo vraćaju.
„Znali su kako funkcioniše dečji mozak“
Meta je mnogo znala o načinu na koji funkcioniše dečji mozak, kaže ona, kao i o tome da deca neprestano traže nagradu i da su izuzetno osetljiva na društvene reakcije i povratne informacije.
O’Nil kaže da poseduje interni dokument u kojem je jedan zaposleni u Meti analizirao upravo te karakteristike tinejdžerskog mozga, a zatim govorio o tome kako bi Instagram mogao da promeni pojedine funkcije svoje aplikacije.
Advokatica tvrdi da je Meta znala kakve posledice to može da ima. Kaže da njene aplikacije izazivaju zavisnost i da će sud takođe čuti svedočenje lekara o tome da korišćenje društvenih mreža doprinosi „alarmantnom porastu“ problema poput depresije, piše BBC.
Zamenica državnog tužioca Kalifornije kaže da Meta „prikuplja“ velike količine podataka o deci, uključujući njihove objave i interakcije, i tvrdi da je „obmanjivala“ javnost govoreći da su njene društvene mreže bezbedne za decu.
„Facebook i Instagram su dizajnirani tako da zadrže decu na njima i da ih navode da im se iznova vraćaju, čak i kada su znali da im to šteti“, rekla je O’Nil.
Nakon što je navela niz Metinih internih studija i istraživanja koja odražavaju negativna iskustva dece na njenim platformama, O’Nil optužuje Metu da je bila „toliko zabrinuta zbog toga što bi ono što zna o deci moglo dospeti u javnost da je aktivno intervenisala u sopstvena istraživanja o mentalnom zdravlju i dobrobiti“.
O’Nil je rekla i da je kompanija takođe sprečavala svoje zaposlene da imaju pristup tim istraživanjima i onemogućavala druge da sprovode slične studije koje bi mogle da otkriju rizike ili opasnosti po korisnike.
Razlog za to, dodaje kalifornijska advokatica, bio je da Meta može da izbegne suđenja poput ovog tako što će održavati „plauzibilnu poricljivost“ — odnosno mogućnost da uverljivo tvrdi da nije znala za probleme.
Porota pozvana da „pozove Metu na odgovornost“ na kraju suđenja
O’Nil se takođe poziva na interne dokumente Mete za koje kaže da pokazuju da, prema procenama kompanije, 20 odsto jedanaestogodišnjaka i 30 odsto dvanaestogodišnjaka u SAD koristi Instagram, uprkos politici kompanije prema kojoj deca tog uzrasta ne bi trebalo da budu na njenim aplikacijama.
Meta je toga svesna, kaže ona, ali ne čini ništa da to spreči.
„Ta mala deca na platformama nisu tu slučajno, već su tamo po izboru“, rekla je, završivši svoje uvodno izlaganje pitanjem kako roditelji mogu da rade svoj posao i zaštite decu ako ne znaju istinu.
„Na kraju suđenja tražićemo od porote da pozove Metu na odgovornost i da se pobrine da kompanija uradi svoj deo“, kaže ona.
Prvi amandman Ustava SAD
Advokati Mete, s druge strane, trebalo bi da tvrde da države pogrešno predstavljaju njene platforme i politike i da nisu uspele da dokažu bilo kakvu stvarnu štetu koju su Metine platforme nanele u stvarnom životu. Kompanija se takođe poziva na zaštitu koju joj pruža član 230, prema kojem onlajn platforme ne mogu biti pozvane na odgovornost za sadržaj koji objavljuju treća lica, kao i na Prvi amandman Ustava SAD.
Meta tvrdi da bi za dokazivanje navoda država u vezi sa COPPA bilo potrebno pokazati da je kompanija bila svesna da veliki broj dece mlađe od 13 godina koristi njene platforme, a da ih nije uklonila. Kompanija takođe kaže da se sve društvene mreže suočavaju sa problemom utvrđivanja starosti korisnika.
Očekuje se da će suđenje trajati najmanje šest nedelja, a kao svedoci bi mogli da se pojave najviši rukovodioci Mete, bivši zaposleni u kompaniji koji su postali uzbunjivači, kao i istraživači koji proučavaju uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih.
Osmočlano porotno veće imaće savetodavnu ulogu — na kraju će sudija Okružnog suda Ivon Gonzalez Rodžers razmotriti odluku porote i doneti konačnu odluku o presudi i eventualnoj odšteti.
„Veliki trenutak Big Tech-a poput onog koji je doživela duvanska industrija“
Suđenje bi moglo da bude još jedan udarac tehnološkom gigantu u godini u kojoj je već pretrpeo nekoliko sudskih poraza. Talas tužbi protiv Mete i drugih kompanija koje upravljaju društvenim mrežama, koje su podneli pojedinci, školski distrikti i savezne države, već je nazvan „Big Techovim trenutkom Big Tobacca“, odnosno trenutkom koji bi mogao da označi prekretnicu sličnu onoj kroz koju je svojevremeno prošla duvanska industrija.
Porota u Novom Meksiku je u martu utvrdila da je Meta odgovorna za kršenje državnih zakona o zaštiti potrošača i za to što nije zaštitila decu od seksualnih predatora; kompaniji je u avgustu naloženo da plati ukupno 942 miliona dolara odštete i uvede promene poput ograničavanja „push“ obaveštenja. Porota u Los Anđelesu takođe je naložila Meti i YouTubeu da plate ukupno 6 miliona dolara odštete zbog namernog izazivanja zavisnosti kod jedne mlade žene i narušavanja njenog mentalnog zdravlja. Meta je saopštila da će uložiti žalbu na obe presude.
U maju su Meta, YouTube, TikTok i Snap pristali da se nagode u prvom talasu tužbi školskih distrikta zbog zavisnosti od društvenih mreža, uoči očekivanog suđenja koje bi pokrenuo jedan školski distrikt u Kentakiju. Uslovi nagodbi nisu objavljeni.
U toku je i drugo suđenje, u postupku koji je pokrenuo državni tužilac Tenesija, a koji tvrdi da je Meta svesno narušila mentalno zdravlje mladih.
Jedan tinejdžer sa Floride povukao je u julu tužbu protiv Mete, u kojoj je kompaniju optužio za funkcije koje izazivaju zavisnost i štetno deluju na korisnike, nakon što je postigao nagodbe sa TikTokom, YouTubeom i Snapom.
Meta je, zajedno sa drugim gigantima društvenih mreža, u više navrata tvrdila da ne postoji nešto što bi se moglo nazvati zavisnošću od društvenih mreža i da je uložila velika sredstva u funkcije namenjene zaštiti mladih na svojim platformama. Kao primere navodi alate za roditeljsku kontrolu, podrazumevane postavke privatnosti za tinejdžere i podsetnike korisnicima da naprave pauzu.
Kritičari tvrde da su te mere neefikasne ili nedovoljne da bi mladi bili zaštićeni na internetu.
