Nestabilna stenska formacija koja se nadvija nad švajcarskim selom Kandersteg preti da se obruši i izazove odron koji bi po razmerama mogao da parira katastrofi koja je prošle godine uništila obližnji Blaten. Naučnici su taj događaj povezali sa otapanjem večitog leda i promenama u dinamici glečera.
Oko 1.300 stanovnika Kanderstega, u švajcarskom kantonu Bern, živi usred tipičnog alpskog pejzaža — oštrih planinskih vrhova, belih glečera, strmih zelenih dolina i zvuka kravljih zvona koji dopire iz daljine, piše CNN.
Ali nad mirnim selom nadvija se opasnost od katastrofe: stenska formacija na padini planine, nazvana Spitze Stei, deo je planinskog područja koje je sve više pogođeno otapanjem večitog leda, i preti da se uruši u dolinu u ogromnom odronu.
„Svesni ste da se to događa, ali se ne plašite“, kaže Brigita Jini, stanovnica Kanderstega. Ona kaže da su vlasti preduzele sve mere predostrožnosti koje su mogle. „Ali onda je tu priroda. To je priroda i nikad ne znate šta može da se dogodi“, dodaje Jini.
Selo trenutno nije neposredno ugroženo i nije evakuisano, iako su pripremljeni planovi za evakuaciju ukoliko ona bude neophodna.
Kako se zbog viših temperatura izazvanih klimatskim promenama tope glečeri i večiti led — zaleđeni slojevi tla, sedimenta i stena koji deluju poput lepka i drže planine na okupu — raste opasnost od odrona u švajcarskim Alpima.
U maju 2025. godine ogromna masa stena i leda sa glečera sručila se niz padinu u obližnjoj dolini Lečental, podigavši oblake prašine visoko u nebo i prekrivši blatom gotovo čitav Blaten, koji je prethodno bio evakuisan iz predostrožnosti.
Markus Stofel, profesor klimatskih promena i prirodnih rizika na Univerzitetu u Ženevi, kaže da klimatske promene dovode do otapanja i glečera i večitog leda.
„U planinama i rastresitom materijalu ima mnogo leda“, rekao je Stofel. „Kada taj led počne da se topi, on funkcioniše kao cement. Te planinske padine postaće sve nestabilnije.“
Meštani Kanderstega kažu da se njihova situacija razlikuje od one u Blatenu i da im mere koje su već preduzete omogućavaju da žive mirno.
„Ovo nije ista situacija kao u Blatenu. Ovde je drugačije“, kaže meštanin Rudolf Isler. „Ne plašimo se stene Špice Štaj. Godinama gledamo kako odatle pada kamenje. Problem ovde je globalno zagrevanje i porast temperatura.“
Ako bi se čitav nestabilni deo Špice Štaja — čija se zapremina procenjuje na oko 15 do 20 miliona kubnih metara — urušio, izazvao bi ogromnu prirodnu katastrofu. Ipak, stena se neprekidno nadzire, planovi za evakuaciju su pripremljeni, a stručnjaci kažu da je verovatnije da će se stena postepeno osipati nego da će se odjednom odlomiti u jednom velikom komadu.
Nejtan Zoloturnman, stručnjak za klimu i energetiku u organizaciji Greenpeace Switzerland, kaže da će zbog klimatskih promena odroni i lavine postajati sve češći.
„Možda ćemo jednog dana čak morati da napustimo određene doline ili sela, jer će u njima postati nemoguće živeti“, rekao je Zoloturnman. „Ili će mere koje budemo morali da preduzmemo kako bismo zaštitili infrastrukturu biti toliko skupe, a napori toliko veliki, da više neće imati smisla živeti na tim mestima.“
