Ako želite da živite duže — budite snažniji.
To je poruka nove studije objavljene u februaru u časopisu JAMA Network Open, koja je pratila zdravlje i životni vek 5.472 žene starosti od 63 do 99 godina. Istraživači su analizirali njihovu fizičku spremnost, snagu stiska šake, snagu donjeg dela tela i podatke o smrtnosti, pokušavajući da utvrde koliko su mišići važni za zdravo starenje.
Rezultati su, kako kaže autor studije Majkl Dž. Lamont sa Univerziteta u Bafalu, bili pomalo iznenađujući. Snaga se pokazala kao ključan — i nezavisan — faktor dugovečnosti. Žene sa jačim mišićima imale su za trećinu manji rizik od prerane smrti, čak i kada su u obzir uzeti aerobna kondicija, navike vežbanja, opšte zdravlje i godine, piše Vašington post.
Stisak šake
I ranija istraživanja su ukazivala na vezu između snage i dužeg života. Studija iz 2024. objavljena u časopisu Nature pokazala je da slab stisak šake povećava rizik od rane smrti, dok je pregled istraživanja iz 2016. povezao mišićnu slabost sa problemima u kretanju, kogniciji i većom smrtnošću. Međutim, ta istraživanja nisu jasno razdvajala efekte same snage od efekata fizičke aktivnosti.
Zato su autori nove studije pokušali da izoluju upravo uticaj snage. Učesnice su nosile uređaje za praćenje kretanja, radile test brzog ustajanja sa stolice (pet puta zaredom) i merenje stiska šake dinamometrom. Naučnici su potom osam godina pratili podatke o smrtnosti.
Više od trećine žena preminulo je tokom tog perioda. Ali i kada su istraživači uzeli u obzir faktore poput upalnih markera, pušenja, prethodnih padova, telesne aktivnosti (uključujući preporučenih 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno) i vremena provedenog sedeći — veza između snage i dužeg života ostala je stabilna.
Kondicija i hodanje
Drugim rečima, ako su dve žene imale sličnu kondiciju i navike kretanja — najčešće hodanje — ona sa jačim mišićima u proseku je živela duže.
Ohrabrujuće je to što nije reč o „herkulovskoj“ snazi. Najsnažnije učesnice imale su prosečan stisak od oko 24 kilograma, dok su test ustajanja sa stolice završavale za oko 11 sekundi. Test ustajanja se radi tako što sedite na stolici sa rukama prekrštenim preko grudi, a zatim što brže možete pet puta uzastopno ustanete i sednete, a rezultat se meri u sekundama.
Sopstvenu snagu možete jednostavno proveriti. Stisak se meri dinamometrom (dostupan je u mnogim teretanama), a okvirno može poslužiti i takozvani „mrtvi vis“ — koliko dugo možete da visite sa šipke. Stručnjaci navode da bi zdrave osobe mlađe od 40 godina trebalo da izdrže oko minut, između 40 i 50 godina barem 30 sekundi, a stariji od 60 — najmanje 10 sekundi. Test ustajanja sa stolice lako se meri uz štopericu kod kuće.
Snaga nije dovoljna
Studija, naravno, ne dokazuje da snaga sama po sebi produžava život — već da su snažni ljudi u proseku dugovečniji. Istraživanje je obuhvatilo samo žene, ali autori veruju da bi rezultati verovatno važili i za muškarce.
Glavna poruka ipak je jasna: trening snage treba da stoji rame uz rame sa aerobnim vežbanjem poput hodanja ili trčanja. Ove dve vrste aktivnosti deluju na organizam na različite načine, a zajedno nude najbolju šansu za duži i zdraviji život.
„Radite oba“, poručuje Lamont.
