Nova generacija čuvara srpske narodne tradicije

10

Organizatori Kampa starih zanata, predvođeni Ljubomirom Aleksovom, predsednikom Udruženja za očuvanje i negovanje kulture i tradicije u Lovri, bili su iznenađeni ogromnim odzivom zainteresovanih učesnika. Imajući u vidu smeštajne kapacitete i uslove, primili su maksimalan broj od 45 dece, i to iz Pomaza, Budimpešte, Batanje, Srpskog Kovina, Pečuja i Lovre.

Svi prijavljeni bili su vođeni svojevrsnom znatiželjom za autentičnom srpskom kulturom i tajnama starih zanata, ko što su: kaligrafija, ikonopisanje, mozaik, tkanje i pletenje, izrada predmeta od drveta i drugi. O njihovom očuvanju brinu ljudi odani duhu tradicije srpskog naroda. U taj krug svakako spada i četvoročlana ekipa iz Srbije, delom iz Beograda, delom iz Loznice, kojoj su glavni organizatori tabora i ove godine poverili zadatak da polaznike uvede u svet drevnih zanata. Ekipu je predvodila Vesna Stanisavljević, profesorka likovne kulture, kaligraf i ikonopisac.

„Kad dolazimo u Lovru, kao da dolazimo svojim kućama. Svi su ljubazni, a deca su divna i veoma su zainteresovana za rad. Veoma su aktivna, lepo se druže i nauče nešto korisno iz različitih oblasti. Organizacija je zaista izuzetno dobra“, rekla je profesorka Stanisavljević.

Da je tako, bilo je očigledno već prvog dana sedmodnevnog kampa, kada su polaznike pozdravili glumci Srpskog pozorišta u Mađarskoj, koji su u njihovu čast izveli predstavu Mudar Miloš i čarobna frula. Bila je to idealna uvertira za početak aktivnosti mladih kreativaca, koji su krajnje predano, katkad i kroz igru, zakoračili u svet gotovo zaboravljenih zanata. Kamperi su crtali i bojili predmete, sastavljali mozaike, oslikavali ikone, a veliko interesovanje su pokazali i za tkanje.

I ove godine decu su dočekivale vredne tkalje, Ljiljana Maksimović i Rada Borovčanin, članice Udruženja Mina Karadžić iz Loznice. One su bile zadužene da učesnike tabora upoznaju sa lepotama tkanja i prvim elementima rada na razboju. Ovaj stari zanat bio je poznat još u doba neolita.

Obično su žene tkale za potrebe domaćinstva, a ponekad i za razmenu ili prodaju. Uglavnom su izrađivani predmeti za opremanje kuće, a u tehnike prerade spadaju: češljanje i predenje vune, bojenje i druge. Najčešća tkačka sprava je horizontalni razboj, dok se vertikalni razboj uglavnom koristio za izradu ćilima – objašnjavaju tkalje.

Polaznici tabora su pokazali izuzetnu marljivost i volju, a među njima je bila i Ruta Erić iz Pečuja, koja je prvi put učestvovala u radu kampa.

„Meni se ovde veoma sviđa. Dopadaju mi se svi zanati, a posebno kaligrafija. Imali smo zadatak da uzmemo jedan tekst, da ga napišemo i ukrasimo. Zaista je lepo ovde i sigurno je da ću i dogodine doći“, kaže Ruta.

Ruta je imala priliku da vežba pisanje ćiriličnih slova i tekstova, stekla je veštine lepog pisanja i dobila impuls postepenog razvoja umetničke kreativnosti. Njene prve korake u tkanju podržala je Radmila Borovčanin, koja nam je objasnila.

„Ova deca zaista sve hoće da nauče. Svi su tkali ponešto, ali zavidno je njihovo strpljenje. Ove godine smo uveli i novinu, pa pored tkanja imamo i pustovanje. Radi se o jednom od najstarijih zanata i u suštini to je ručno vajanje vune“, kaže Ruta. 

Pustovanje (presovanje) vune je tradicionalna etno tehnika za izradu materijala od vune i najstariji je zanat za upredanje vlakana. Stariji je i od tkanja. Potiče iz Azije od nomadskih naroda koji su gajili ovce, a bilo je poznata od davnina i u Evropi.

Radmila Borovčanin kaže da su deca pokazala veliko interesovanje upravo za ovu tehniku. 

Kada krene pustovanje, prvo se radi zvečka. Ona je karakteristična i lepa, ali njena izrada zahteva pet sati rada. Zvečka je predivna i deci je zanimljiva, jer je to ustvari loptica i zvečkica. Deca su divna, baš kao i ljudi u selu. Kao da smo porodica.

Anastasija Savić iz Lovre ni ove godine nije propustila Kamp starih zanata.

„I ove godine mi je jako zanimljivo, jer učimo kako se nekada pisalo, radilo i kakvih je zanata bilo. Kada nismo na zanimanju, tada se družimo i igramo“, rekla nam je Anastasija.

Nemanju Nedeljkovića zatekli smo na času ikonopisanja. On je bio najmlađi učesnik ove sekcije i opredelio se za izradu ikone svoje krsne slave, Svetog Luke.

„Treći put sam ovde i najzad sam se odvažio da oslikam svog patrona, Svetog Luku. Moram priznati da nije lako, treba naslikati svetle i tamne delove, ali uz pomoć i instrukcije naše učiteljice Vesne, siguran sam da ću uspeti. Volim što sam ovde, jer je i moj deda ovde, a meštani su prijatni i imam mnogo prijatelja. Družimo se, igramo. Super je!“, oduševljen je Nemanja.

Rukovodioci tabora su za decu priredili i propratne programe. Posebno oduševljenje kampera izazavalo je kupanje na bazenu u Srpskom Kovinu, ali i šetnja obalom Dunava, učešće na ivanjdanskoj svetoj liturgiji u lovranskom srpskom pravoslavnom hramu i druge aktivnosti.

Poslednjeg dana kampa je u lovranskom Domu kulture upriličena svečana završnica, kada je otvorena izložba radova dece. Roditelji su bili očarani umećem svojih mališana, a prisutna je bila i dr Jovanka Lastić, direktorka Srpskog zabavišta, osnovne škole, gimnazije i đačkog doma Nikola Tesla.

Reči zahvalnosti je na kraju uputio Ljubomir Aleksov, predsednik Udruženja za očuvanje i negovanje kulture i tradicije u Lovri, glavni organizator trećeg po redu Kampa starih zanata. Zamolili smo ga za ocenu tabora.

„Prezadovoljni smo! Interesovanje za učešće u radu kampa je bilo ogromno, a pošto nikoga nismo hteli da odbijemo, uvažili smo sve prijave. Ugostili smo maksimalni broj dece. Naši stručnjaci iz Srbije, koji su po treći put bili ovde kao kod svoje kuće, i ovom prilikom mnogo su radili sa decom. Moram priznati da je iznenađujuće kako ovi mališani rade, koliko su vešti i razvijaju svoje talenate. Želimo i dogodine da nastavimo ovu tradiciju, jer smatramo da se kamp odlično uklapa u letnju taborsku ponudu srpske zajednice u Mađarskoj. Nadam se da ćemo i dogodine moći da obezbedimo finansijske uslove za realizaciju tabora.

Moram priznati da već sada razmišljamo o novim planovima za proširenje delatnosti. Deca su zaista marljivo radila, družila se i produbila srpsko jezičko znanje. Iskreno se nadam da će ova naša tradicija, organizacija Kampa starih zanata, doživeti sličnu sudbinu kao Veronaučni kamp, koji je takođe krenuo zahvaljujući našem Udruženju i evo, već treću deceniju postoji“, kaže Ljubomir Aleksov.

Organizatori su uspeli u svojim namerama i postigli svoj cilj. Deca su se zahvaljujući stručnim instruktorima iz Srbije – Vesni Stanisavljević, Maji Vujašanin, Ljiljani Maksimović i Radi Borovčanin, članicama Udruženja Mina Karadžić iz Loznice, prosto zaljubila u stare zanate, družila se i uživala u raznim propratnim programima. Gostujućim stručnjacima za stare zanate su od velike pomoći bili pedagozi iz Lovre: Jelena Vukajlović Kraus, Dijana Aleksov, Vesna Pećovski, Sofija Ivanov, Zorica Jeger, Čarna Golub i Goran Karagić.

Realizaciju kampa materijalno je podržalo Ministarstvo za ljudske resurse Mađarske (EMET), a sopstena sredstva uložilo je i Udruženje za očuvanje i negovanje kulture i tradicije u Lovri.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/2833178/nova-generacija-cuvara-srpske-narodne-tradicije.html

POSTAVI ODGOVOR