U Švedskoj je za prvih deset meseci ove godine dobijanje azila zatražilo između pet i šest hiljada ljudi, u Nemačkoj oko 3.000, u Belgiji između 600 i 700
U Švedskoj je za prvih deset meseci ove godine dobijanje azila zatražilo između pet i šest hiljada ljudi, u Nemačkoj oko 3.000, u Belgiji između 600 i 700
Broj takozavnih lažnih azilanata iz Srbije u zemljama zapadne Evrope naglo je povećan i to samo nekoliko meseci pošto su sredinom decembra prošle godine našoj zemlji ukinute vize za ulazak u države EU. Prema poslednjim podacima, od početka ove godine, više od 8.000 ljudi iz Srbije je zatražilo azil u Švedskoj, Nemačkoj i Belgiji. Naziv lažni dobili su zbog toga što su u ove zemlje usled neznanja, neobaveštenosti ili su bili izmanipulisani, krenuli trbuhom za kruhom, iako se azil u ovim zemljama dobija isključivo iz političkih razloga. Za to pak, nema osnova.
Neverovatno zvuči, ali podaci ukazuju da je u Švedskoj, jednoj od ove tri najpoželjnije destinacije uglavnom Albanaca s juga Srbije i Roma iz Vojvodine, broj srpskih državljana koji apliciraju za dobijanje azila u poslednjih godinu dana premašio broj Somalijaca i Avganistanaca. U ovoj zemlji je za prvih deset meseci ove godine dobijanje azila zatražilo između pet i šest hiljada ljudi. U Nemačkoj je oko 3.000 osoba apliciralo za dobijanje azila, a u Belgiji između 600 i 700 njih.
Rešavanje problema povećanja zahteva za azil postalo je jedna od deset tačaka na putu Srbije ka zajednici evropskih naroda.
Ministar policije Ivica Dačić nedavno je izjavio da će jedna od mera, koje će naša država preduzeti u suzbijanju pojave takozvanih lažnih azilanata, biti pojačana kontrola na granicama.
– Svi koji budu sumnjivi kao potencijalni azilanti u EU moraće na izlasku iz Srbije da odgovore gde i zašto putuju i koliko novca imaju, ali i da svoje tvrdnje potkrepe dokazima. Na granici će se najviše kontrolisati organizovane ture sa područja, koja su poznata po velikom broju azilanata ka EU – rekao je Dačić.
Ministar je najavio i da će policija istražiti da li agencije koje prevoze azilante do zemalja EU na bilo koji način rade nezakonito. Dok su zvaničnici Srbije sve glasniji u tvrdnji da će država stati na put lažnim azilantima, kolege iz EU im poručuju da je rešenje nemoguće bez pomoći predstavnika lokalnih zajednica odakle potiče najveći broj tražilaca azila. Predstavnici opština Preševo i Bujanovac su u ranijim izjavama za medije bili saglasni u oceni da je rešenje problema teško moguće, a da se država prvo ne založi za poboljšanje ekonomskog statusa žitelja juga Srbije, navodeći da sa prihodima koje oni imaju u inostranstvu, a ovde nisu u mogućnosti da ih steknu, prehranjuju čitave porodice. Predsednik opštine Preševo, opštine iz koje potiče najveći broj azilanata, Ragmi Mustafa nije hteo za Politiku da priča o ovom problemu, obrazloživši to nedostatkom vremena.
Azilantska računica
Osim toga što se nadaju da će možda dobiti bolju životnu priliku u belom svetu, računica lažnih azilanata je da samim odlaskom i povratkom mogu da zarade i to minimum 200 evra, u zavisnosti od toga koliko im za svoju uslugu naplaćuju agencije koje ih prevoze do željenih zemalja.
Prema rečima jednog od Albanaca iz Preševa, koji je proteran iz Belgije posle neuspelog podnošenja zahteva za dobijanje azila, jedna tura do Belgije ili Nemačke košta između 70 i 300 evra. Računica je sledeća, ako u Nemačkoj, pored smešataja dobiju i novčanu pomoć od 400 evra za odrasle i 200 za decu, lažni azilanti su svakako na dobitku nekoliko stotina evra.
Upravo zbog toga su neke države EU, među kojima je i Nemačka, ukinule državnu pomoć azilantima. To s jedne strane jeste jedan od načina rešenja ovog problema. S druge, pitanje je šta se dešava sa pravim, političkim azilantima iz drugih zemalja, koji su ovako oštećeni.
Pored toga, države EU su ubrzale procedure vraćanja lažnih azilanata, a Srbija je isto tako za svega nekoliko dana spremna da odgovori na zahtev o njihovom povratku, a na osnovu Sporazuma o readmisiji iz 2008. godine. O januara ove godine u Srbiju je na osnovu ovog sporazuma vraćeno više stotina državljana naše zemlje. Precizni podaci o njihovom broju ne postoje, jer osim deportovanih osoba ima i onih koji se dobrovoljno vraćaju.
Danijela Vukosavljević
Proterivanja
Podsetimo, u martu ove godine, iz Belgije je stigao prvi autobus kojim je u Srbiju vraćena grupa od 44 azilanta. Srpski državljani, njih 21, vraćeni su tada zajedno s makedonskim lažnim azilantima. Objašnjavajući način na koji su azilanti otišli, ministar Ivica Dačić rekao je da oni idu autobusima koji polaze iz Makedonije i usput kupe ljude s juga Srbije. Ubrzo je utvrđeno da su agencije preko koji su išli lažni azilanti registrovane u Makedoniji i da nemaju ispostave u Srbiji. Vezu s putnicima iz tih agencija su uspostavljali pojedinci preko mobilnih telefona.
Sporazumi
Srbija je od 1996. godine potpisala 16 bilateralnih sporazuma o readmisiji, kojima je obuhvaćeno 18 zemalja. Sporazum Srbije i EU o readmisiji stupio na snagu 1. januara 2008. godine. Naša zemlja usvojila je i Strategiju o reintregraciji povratnika, koja podrazumeva prihvat, smeštaj, obezbeđivanje osnovnih dokumenata, evidenciju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Povratnici se po ovom sporazumu šalju u prihvatno-tranzitne centre u Šapcu, Beloj Palanci, Zaječaru i Obrenovcu.
Karlov ugao
. čim nam ih vrate, lažni azilanti postaju originalni građani.
. Jedan kriminalac je tražio azil na Devičanskim ostrvima jer tvrdi da je nevin.
. Kad su jednog našeg azilanta pitali tamo koja mu je politička opcija, odgovorio je: Izgore, kume, kesa!
. Tražiću azil na Zapadu, jer me ovde politički proganjaju: traže da platim struju, vodu, grejanje, telefon…
. Vojna obaveza je ukinuta. Ipak, rado ide Srbin u azilante.
. Jedan azilant se žalio kako je vlast u Srbiji nedemokratska. Zaplenili su mu, kaže, sav kokain.
. Mi smo nebeski narod. Ovde smo samo kao azilanti.
. Jedan đetić je dobio titulu Lažni Azilant Šćepan Mali.
. Naši tajkuni će, verovatno, tražiti azil na Kajmanskim ostrvima. Ime odgovara njihovom karakteru.
. Selo gori, a baba uživa azil u Moskvi.
